Najnovije

Svet

Studija: Kineska ekonomska politika direktno šteti američkoj industriji

Kinesko ekonomsko planiranje i ciljane subvencije povećali su konkurentnost kineskih firmi u globalnoj ekonomiji na direktnu štetu američke industrije, pokazalo je akademsko istraživanje istraživača sa Univerziteta Kolumbija i Bostonskog koledža, piše Axios.Istraživači sa Univerziteta Kolumbija i Bostonskog koledža otkrili su da je „visoka stopa nataliteta“ kineskih firmi, što znači otvaranje novih fabrika i kompanija, negativno uticala na zapošljavanje u SAD-u, u njihovoj SSRN studiji iz aprila 2020. godine.Kada je reč o američkoj industriji i radnicima, uspon kineske industrijske politike nije im bio od neke koristi, istraživači su utvrdili za svakih 100 fabrika otvorenih u Kini, 12,5 američkih fabrika u istoj industriji je zatvoreno.„Ključni nalazi potkrepljuju zabrinutost zbog toga što su američke firme raseljene kineskom proizvodnjom, ne samo u industrijama iz kojih su se SAD rado povukle, već i u industrijama kojima obe države žele da predvode, u trci koju je je značajno oblikovala kineska vlada“, piše u studiji.Kineski kapitalizam vođen državom sve se više pokazuje kao glavni izazov za liberalni globalni trgovinski poredak zasnovan na trgovinskim partnerima koji slede niz zajedničkih principa.

Srbija

Studentski tim Mašinskog: Uskoro poleće bespilotna „OSA“

Studenti Mašinskog fakulteta u Beorgadu trenutno rade na projektu bespilotne letelice „OSA“ sa kojom će u oktobru debitovati na prestižnom svetskom takmičenju u Hamburgu „New Flying Competition 2020“, piše portal te visokoškolske ustanove. Reč je o studentskom timu Beoavia koji je osnovan pre dve godine na inicijativu grupe studenata sa Кatedre za vazduhoplovstvo Mašinskog fakulteta u Beogradu.Članovi Beoavie vredno rade na izradi te „Ose“ i uskoro bi trebalo da je predstave javnosti.Tim se bavi dizajniranjem, projektovanjem i proizvodnjom bespilotnih letelica, i jedini je predstavnik Srbije na prestižnim međunarodnim studentskim takmičenjima u vazduhoplovstvu.Za dve i po godine uspešno su završili dva projekta: raketu „Aurora 1“ sa pogonom na vodu i dve teretne bespilotne letelice „Raven“. FOND ZA NAUKU FINANSIRA PROJEKAT VEŠTAČKE INTELIGENCIJE MAŠINSKOG FAKULTETA U BEOGRADU Iza sebe imaju i dva uspešna takmičenja „Airbus Sloshing Rocket“, gde su u prvoj fazi takmičenja za idejno rešenje „Aurore1“ osvojili prvo mesto u konkrenciji 50 timova iz celog sveta, dok su u drugoj fazi takmičenja zauzeli visoko 4. mesto.Na takmičenju „ Air Cargo Challenge“ i Štutgartu u Nemačkoj, gde su debitovali sa letelicom „Raven 19“ zauzeli su 19. poziciju od ukupno 30 timova.Na „New Flying Competition 2020“ u Hamburgu, Beoavia će predstavljati našu zemlju i Beogradski univerzitet u konkurenciji sedam univerzitetskih timova. Među njima su tri ekipe iz Nemačke i po jedan tim iz Finske, Meksika i daleke Кine. I pored jake konkurencije, članovi našeg tima sigurni su u svoj projekat i nadaju se još jednom velikom uspehu.KARAKTERISTIKE „OSE“Letelica „OSA“ je, kako se navodi projektovana da  koristi prednosti vertikalnog poletanja i sletanja, a zatim da pređe u  horizontalni let. Razvoj aviona sa ovim karakteristikama je trend u svetskoj aviondustriji, a njihova prednost je u tome što im za poletanje nisu velike poletno-sletne staze, a u letu koriste sve prednosti letelica s klasičnom konfigruacijom, a tu se prvenstveno misli na brzinu leta, dolet i efikasnost letelice.Na samom takmičenju letelicu očekuje niz zahtevnih manevara, a najre treba da ponese teret određene mase i dimenzija i da poleti vertikalno do visine od 10 metara, a zatim da nastavi horizontalan let kao avion klasične konfiguracije.Tokom leta avion mora da uradi i luping pri kojem tripi velika opterećenja, a na kraju zadatka, letelica vertikalno sleće na mesto odakle poletela.Tim očekuje još jedno takmičenje koje će se sledeće godine održati u Minhenu.

Lifestyle

Stres, bolovi u kičmi i leđima i poremećaj sna su tri najčešća zdravstvena problema studenata u Srbiji

Galenika a.d. je pokrenula istraživanje o svakodnevnim navikama i zdravom stilu života studenata prema kome skoro 53% studenata u Srbiji kao najveći zdravstveni problem navodi izloženost stresnim situacijama. Ostali najčešće navođeni zdravstveni problemi su bolovi u kičmi i leđima (41%), dok poremećaj sna predstavlja najveći problem za skoro trećinu (31%) studenata.Druge tegobe koje muče studente jesu različiti problemi sa očima i vidom 25,3%, zatim hormonski problemi 18,4%, dok su na petom mestu tegobe s varenjem i metabolizmom prisutne kod 17,3% studenata. U junu 2020. godine, oko 40% ispitanika je redovno dodavalo vitamin C u svoju ishranu, 30% je unosilo minerale, a jedna četvrtina različite vitamine, sa ciljem jačanja imuniteta organizma.„Fizičko i mentalno zdravlje predstavljaju osnovu ličnog blagostanja i utiču na našu interakciju sa drugima, ali i na to kako mi utičemo na druge i sve ono što nas okružuje. Zbog toga je važno studente informisati i edukovati o zdravijim stilovima života koji će doprineti poboljšanju njihovog sveopšteg mentalnog i fizičkog zdravlja, posebno tokom akademske godine kada sigurno osećaju najveći pritisak“, izjavio je Ricardo Vian Marques, generalni direktor Galenika a.d Beograd i dodao: „Istraživanje koje smo sproveli potvrdilo nam je da studenti predstavljaju grupaciju koja je vrlo ranjiva u pogledu fizičkog i mentalnog zdravlja, što jeste tema kojoj je potrebno da se udruženi posvetimo, jer je prevencija veoma važna upravo u ovim godinama“.Ostali uvidi:Trećina studenata  Srbije je izloženo ekranu mobilnog telefona do 5 sati dnevnoDok su se mladi izjasnili da manje od deset odsto (9,4%) gleda televiziju više od tri sata, rezultati pokazuju da ispitanici uzrasta najviše vremena provode u aktivnom korišćenju telefona: 41,5% koristi mobilni do 3 sata dnevno, trećina ispitanih (33,5%) do 5 sati dnevno, a 16% čak i više od 5 sati dnevno. Situacija sa računarima i tabletama dodatno ukazuje na popularizaciju prenosivih multifunkcionlanih uređaja: 28,5 odsto mladih koristi ih više od 3 sata.Pomoć i podrškaBriga o sopstvenom zdravlju podrazumeva prevenciju, ali i mogućnost obraćanja adekvatnim institucijama i ekspertima koji mogu da pruže pomoć i posavetuju studente ukoliko imaju bilo kakve nedoumice ili pitanja. Rezultati istraživanja su pokazali da mladi upravo to i čine, pa tako na pitanje kome se obraćaju prvo ukoliko imaju određeni problem: njih 26,8% je reklo da savet traži od lekara, sa roditeljima se konsultuje jedna četvrtina, a sa prijateljima 17,6%, dok se putem Gugla informiše njih 16,3%.SZO smatra da je prevencija hroničnih nezaraznih oboljenja vitalna i najvažnija investicija u društvo, posebno kod mlađe populacije radi građenja pozitivnih i zdravih navika. Prevencija izloženosti stresnim situacijama, kao i bilo kojeg drugog oboljenja od krucijalnog je značaja, jer samo preventivnim delovanjem možemo sprečiti mogućnost daljeg razvoja bilo kog zdravstvenih problema sa kojima se studenti suočavaju.

Srbija

Transparentnost Srbija: Obrisati nezakonite zastupnike javnih preduzeća iz registra

Organizacija Transparentnost Srbija saopštila je da je podnela predlog za brisanje nezakonitih zastupnika javnih preduzeća iz registra, jer od njih 34 u državnom vlasništvu samo devet ima direktore izabrane na konkursu, kao što nalaže zakon, dok su u 22 na čelu vršioci dužnosti, a za tri nije bilo moguće utvrditi u kojem je statusu direktor.Od 22 slučaja „v. d. stanja“ (13 javnih preduzeća i devet akcionarskih društava ili društava sa ograničenom odgovornošću), u čak 19 je istekao mandat v.d. direktora, koji je zakonom ograničen na najduže 12 meseci.„Sve odluke i ugovori potpisani od strane tih 19 građana koji nezakonito rukovode javnim preduzećima posle isteka mandata su ništavi, što je već utvrđeno najmanje jednom sudskom presudom. U tom predmetu je zaposleni dobio spor protiv JP Pošte Srbije, jer je rešenje protiv njega doneto na osnovu pisanog ovlašćenja v.d. direktorke kojoj je istekao mandat“, istakla je Transparentnost u saopštenju.Kako kažu dalje u saopštenju, „s obzirom na to da ovakvo nezakonito stanje može doneti nesagledive štetne posledice, Transparentnost je podnela je Ministarstvu privrede predlog da za tih 19 preduzeća izvrši nadzor, da o tome obavesti Vladu Srbije kao osnivača i inicira pokretanje postupka za izbor direktora kao i da obavesti druge nadležne organe o potrebi vršenja inspekcijskog nadzora nad aktima javnih preduzeća koja su doneta od strane neovlašćenih lica i njihovog proglašavanja ništavim“.Transparentnost je takođe dostavila Agenciji za privredne registre inicijativu da pokrene postupak promene podataka o zastupnicima javnih preduzeća u registru i na taj način, kako saopštavaju, „spreči dalje nastupanje štetnih posledica koje netačni podaci mogu proizvesti u pravnom poretku i prometu“.O imenovanjima direktora i v.d. direktora svih 34 preduzeća u periodu od 2012. godine, kada je usvojen Zakon o javnim preduzećima kojim su javni konkursi za izbor direktora postali obavezni do danas, Transparentnost je prikupila detaljne podatke.U nekim od preduzeća od tada nije okončan nijedan konkurs i imaju vršioce dužnosti već sedam ili osam godina, a rekord drži JP Putevi Srbije u kome v.d. status traje devet godina.Prema podacima koje je prikupila Transparentnost, u 19 preduzeća nisu okončani konkursi koji su raspisani 2017. godine, prvi čemu su u šest od njih konkursi raspisivani i 2013. i takođe nikada nisu okončani, u jednom nije završen konkurs iz 2015. pre raspisivanje novog, a u šest preduzeća je konkurs iz 2016. ostao bez epiloga pa je raspisan novi, koji takođe nije rezultirao imenovanjem direktora.Na spisku javnih preduzeća koja trenutno nemaju zakonite direktore ili vršioce dužnosti su Nacionalni park „Đerdap“, Državna lutrija, EPS, ETV, Nacionalni park „Fruška gora“, Nacionalni park „Kopaonik“, Koridori Srbije, Mreža most, Nuklearni objekti Srbije, Pošta Srbije, Putevi Srbije, PEU Resavica, Srbija kargo, Srbija voz, Srbijagas, Srbijašume, Nacionalni park „Stara planina“, Nacionalni prak „Uvac“ i Železnice Srbije.Za JP „Šar planina“ nije bilo moguće utvrditi u kakvom je statusu čelni čovek, ali sudeći po dostupnim podacima ni ono nema zakonitog direktora, ukazuje se u saopštenju.Vršioci dužnosti rukovode i preduzećima Transnafta, Infrastrukture železnice Srbije i Tvrđava „Golubački grad“, ali njihov mandat još nije istekao.

Svet

Proizvođači automobila tuže američku vladu zbog carina na uvoz iz Kine

Veliki proizvođači automobila tuže američku vladu zbog poreza na uvoz koji je uvela na kineske delove, piše BBC.Tesla je najnovija kompanija u nizu koja se pridružila ostalim proizvođačima automobila koji se protive carinama koje je uvela Trampova administracija i zahteva povraćaj novca.SAD i Kina međusobno su nametnule porez na robu i usluge kao deo trgovinskog rata.Napetosti između Vašingtona i Pekinga ubrzano su eskalirale poslednjih nedelja, uglavnom u vezi sa tehnološkim firmama.Proizvođači automobila podneli su brojne tužbe Sudu za međunarodnu trgovinu sa sedištem u Njujorku.Mercedes-Benz je u svojoj prijavi optužio Vašington za "krivično gonjenje neviđenog i neograničenog trgovinskog rata koji je uticao na preko 500 milijardi dolara uvoza iz Narodne Republike Kine".Tesla je u svojoj prijavi tarife nazvao „proizvoljnim, hirovitim i zloupotrebom diskrecije“.Osnivač Ilon Mask želi da se carine ponište zajedno sa "povratom novca, uz kamate" na plaćene poreze na uvoz, navodi se u prijavi.Trgovinski rat započeo je 2018. godine između dve najveće svetske ekonomije.Američki predsednik Donald Tramp već dugo optužuje Kinu za nelojalnu trgovinsku praksu i krađu intelektualne svojine.U Kini postoji percepcija da Amerika pokušava da zaustavi uspon Kine kao globalne ekonomske sile.Početkom ove godine dve nacije potpisale su sporazum "faze jedan" kojim je delimično okončan spor. Vašington je odustao od carina na kineske proizvode od 160 milijardi dolara, posebno potrošačke elektronike.Međutim, tenzije između dve nacije su od tada masovno porasle.

Srbija

Oživljavanje Stare Planine nastavljeno u selu Pakleštica

U selu Pakleštica na Staroj Planini otvoren je muzej Seoski dom, čiji su tvorci meštani tog sela i članovi pokreta Odbaranimo reke Stare Planine, a pomoć je stigla i sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu. Nesvakidašnji događaj na Staroj planini odigrao se uz izožbu fotografija na fasadama starih kuća.„U međuvremenu, kada su videli šta se dešava, i sami meštani su počeli da se interesuju za način na koji mogu da pomognu. Mnogi su dali svoje stare predmete koje imaju po podrumima i kućama, a ne koriste ih, pa smo ih mi izložili u muzeju“, kaže Bane Andonović iz Udruženja građana “Vladikine ploče”.On dodaje i da sve to ima veliki značaj i za Pirot, jer je ove godine mnogo Piroćanaca plažu Jona u tom selu iskoristilo za beg od vrućine i pandemije.Svih 22 stanovnika sela Pakleštica se udružilo, osmislilio i adaptiralo svoj Seoski dom, a na svečanom otvaranju bilo je deset puta više posetilaca nego stanovnika u selu.Na spoljnim zidovima kuća izložene su fotografije Milana Simonovića iz pokreta „Odbranimo reke Stare Planine“. Prvobitna ideja bila je da se po uzoru na Dom kulture u selu Dojkinci, isto uradi i u Pakleštici u prostoru nekadašnje seoske škole.Pošto grad Pirot nije dao dozvolu, odlučili su se za mlekaru i tako je jedan zapušten i nekoliko decenija nekorišćen objekat, postao mesto za okupljanje i druženje, koji bi mogao da oživi Paklešticu.„Objekti u javnoj svojini, kao što su škole, mlekare, karaule i slično, ne koriste se i ne propadaju, a mogu biti značajan resurs za razvoj sela. Predsulov je da javne instutucije promene perspektivu, po kojoj su privatizacija i prodaja javnih resursa, jedini mehanizam zaustavljanja njihovog propadanja i njihovo održivog korišćenja“, kaže profesorka Arhitektonskog fakulteta u Beogradu Danijela Milovanović Rodić. RAZVOJ TURIZMANa otvaranju meštani su se potrudili da posetiocima ponude i različite majice i šoljice sa motivima sela koje su sami štampali, napravili su i ležaljke na plaži Jona, a sve to kako bi u  Paklešticu vratili život.„Do ove godine niko u Paklešnici nije izdavao sobe za prenoćište, ali smo pokrenuli i takvu akciju, pa sada imamo dve, tri kuće koje su počele da se bave izdavanjem smeštaja“, dodaje Bane Andonović koji koji u Beogradu živi već 20 godina, ali mu je, kako kaže, srce u Paklešnici i dosta vremena tokom godine provodi tamo.Maketama i predstavljen je i studentski projekat mreže Zelenih staza, koja se sastoji od pešačkih i biciklističkih staza i informacija o kulturnim i prirodnim dobrima u širem okruženju Pakleštice: pećinama, vodama, vidikovcima, mikrotoponimima i ostalim znamenitostima.Naglašava se da bi realizacija tog projekta podstakla razvoj održivog turizma i privrednih aktivnosti u selu. 

Svet

Fejsbuk, Jutjub sa oglašivačima dogovorili suzbijanje štetnog sadržaja

Tehnološke kompanije Fejsbuk, Jutjub i Tviter sklopile su dogovor sa velikim oglašivačima oko uklanjanja štetnog sadržaja na svojim platformama, nakon bojkota oglašivača sprovednog u julu, piše Fajnenšel Tajms (Financial Times).Sklopljen kroz Svetsku federaciju oglašivača, dogovor po prvi put utvrđuje zajednička merila za sadržaj poput govora mržnje, uspostavlja standarde za prijavu prekršaja nam svim platformama, a takođe određuje i spoljne revizore za nadgledanje sistema, koji će sa radom početi u drugoj polovini 2021. godine.Oglašivači kao Unilever i Mars navode da im je dogovor, koji obuhvata razvoj novih načina za pozicioniranje reklama, vratio poverenje da se ponovo oglašavaju na najvećim digitalnim platformama.Džejn Vejkli, šef marketinga za Mars, rekla je za FT da industrija "ne proglašava pobedu" sve dok rešenja ne budu implementirana.Nakon više godina sve većih briga sa Fejsbukom, Guglom i Tviterom, oglašivači su 2019. godine pokrenuli Globalnu alijansu za odgovorne medije, kako bi primorali Silicijumsku dolinu na pregovore.Pregovori su intenzivirani ovog leta, nakon što je više od hiljadu kompanija povuklo reklame, uglavnom sa Fejsbuka i Instagrama.Od kada su pregovori počeli, jedna od glavnih tački sporenja bila je definisanje nepoželjnog ili štetnog sadržaja.Dogovor navodi 11 kategorija štetnog sadržaja, od pornografije do ilegalnih narkotika, koji treba ukloniti sa platforme nakon prijave.Poređane po riziku, kategorije takođe porkivaju načine da se oceni materijal "na granici štetnosti", poput oružja i municije, koji jeste dozvoljen ali bi bio problematičan za neke kompanije.

Srbija

Godinu dana od afere sa matičnim ćelijama: U toku krivični postupak, pronađeni skoro svi uzorci

Ovih dana je tačno godinu dana kako je poznati beogradski advokat za pravo konkurencije Rastko Petaković razokrio prevaru poznate svetske kompanije za čuvanje matičnih ćelija  Krio sejv (CryoSave), a kompanija izgubila dozvolu za rad.U izjavi za Novu ekonomiju, on sumira šta se  dogodilo u skandalu svetskih razmera budući da je ovoj kompaniji matične ćelije iz pupčanika na čuvanje poverilo skoro 13.000  iz Srbije, a iz celog sveta više od 200.000 porodica.Za 20 godina čuvanja klijenti su plaćali oko 1.800 evra po uzorku.Nema mnogo promena otkako je krenula situacija sa Covidom, kaže on. Od otvaranja efere i stečaja kompanije,  započet je i krivični postupak u Švajcarskoj protiv Frederica Amara, kao odgovornog lica – direktora CryoSave AG (sada u stečaju) zbog zbog kršenja švajcarskih propisa o tkivima i organima, prevarnih radnji u vezi sa stečajnim postupkom i zloupotrebe ličnih podataka.  U tom postupku angažovali smo švajcarske advokate i stekli status oštećene strane, tako da možemo da učestvujemo u postupku, u dokazivanju itd, kaže Petaković.Kako navodi, roditelji su dobili  potvrdu od Famicorda (kompanija u koju su prebačeni uzorci iz Krio Sejva) da su gotovo svi uzorci pronađeni i identifikovani."Mislim da oni sada govore o 99% i više uzoraka. Deo još uvek nije pronađen i nije transportovan, ali radi se o izuzetno malom broju. Famicord je u Srbiji angažovao osobu da bude u kontaktu sa porodicama iz Srbije", kaže on.Podsećamo, Cryosave, jedna od najvećih privatnih banki matičnih ćelija u Evropi, izgubila je pre godinu dana dozvolu za rad i pravo da prikuplja, skladišti, izvozi i uvozi matične ćelije.Prethodno su roditelji koji su deponovali matične ćelije svoje dece u ovoj banci, mesecima  dobijali  obaveštenja o transportu u Poljsku, u banku FamiCord (PKBM). Kako je Petaković prošle godine obavestio domaću javnost, taj transport matičnih ćelija je obavljen bez saglasnosti i bez znanja korisnika. I ne samo to, Cryosave je nastavio da prikuplja uzorke uz informaciju da će oni biti čuvani u Švajcarskoj. Kad je utvrdio brojna kršenja zakona i medicinskih standarda kod Cryosave, advokat je podneo krivičnu i administrativnu prijavu protiv Cryosave. Prevaru kompanije Petaković je ustanovio nažalost kad su propali uzorci matičnih ćelija njegove ćerke. Kako je preneo Blic, Petakovići su imali nadu da će svoju sedmogodišnju ćerku koja ima autizam da izleče matičnim ćelijama koje su uzete po njenom rođenju. Međutim, stvari počinju da se komplikuju na putu od Švajcarske banke do klinike u Americi gde je trebao da se počne sa terapijom, kada su roditelji ustanovili da su matične ćelije uništene zbog nepoštovanja pravila o transpostu. 

Svet

Ministarstvo pravde SAD-a sužava postupak protiv Gugla samo na dominaciju u pretrazi

Američko ministarstvo pravde ponovo priprema antitrustovsku tužbu protiv Gugla i fokusiraće se prvenstveno na antikonkurentsko ponašanje vezano za pretragu interneta, prenosi Biznis Insajder.Odluka da se usredsredi samo na pretragu odražavala je politička neslaganja, a sada grupa državnih tužilaca razmatra dodatne tužbe usredsređene na antikonkurentsko ponašanje ovog tehnološkog giganta.Generalni državni tužilac Vilijam Bar pogurao je da tuži Gugl pre izbora, nadglasavši advokate Ministarstva pravde koji su rekli da im treba više vremena da izgrade svoj slučaj.Usredsređenost tužbe na Guglovu dominaciju u pretrazi je uža od onoga što je želela određena grupa državnih tužilaca i advokata, s tim što neke države žele da pokrenu svoje, zasebne tužbe usredsređene na Guglovo poslovanje sa digitalnim oglasima i druge načine na koje koristi pretragu da bi favorizovao svoje proizvode.Tramp se navodno priprema da podstakne republičke državne tužioce da istraže njegove navode da su kompanije društvenih medija pristrasne anti-konzervativnim ideologijama.Pored istraga Ministarstva pravde i državnih tužilaca, Gugl se takođe suočava sa višestrukim upitima Kongresa i Evropske unije, a Sundar Pičai, izvršni direktor Alfabeta, suočio se sa ispitivanjem poslanika tokom antitrustovskog saslušanja ranije ovog leta.

Srbija

Internet u Srbiji svaki dan koristi 3,75 miliona ljudi

Broj domaćinstava u našoj zemlji koja poseduju priključak za internet povećao se za 0,9 odsto u odnosu na prošlu godinu, navodi se u publikaciji "Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji, 2020." koju je objavio Republički zavod za statistiku.Prema podacima iz publikcije, internet priključak poseduje 81 odsto domaćinstava.Zastupljenost računara u domaćinstvima je 74,3%, što predstavlja povećanje od 1,2% u odnosu na prethodnu godinu. Što se tiče internet konekcije 90,5% korisnika interneta koristi fiksnu širokopojasnu internet konekciju i to je najzastupljeniji tip povezivanja.Mobilnu širokopojasnu internet konekciju ima 71,9% domaćinstava, a širokopojasnu internet konekciju poseduje 80,8% domaćinstava u Republici Srbiji. VIŠE OD POLOVINE STANOVNIKA SVETA REDOVNO KORISTI INTERNET U poslednja 3 meseca računar je koristilo 72,4% stanovnika, a istraživanje je pokazalo da je internet koristilo 78,4 odsto, dok ga 17,4% ljudi nikada nije koristilo. Preko 3,75 miliona ljudi u Srbiji koristi internet svakog ili skoro svakog dana.Za potrebe poslovanja, internet koriste sva preduzeća 100 odsto njih, dok veb-sajt poseduje 84,4%. Tokom 2019. godine 27,9% preduzeća prodavalo je proizvode i usluge putem interneta. Istraživanja su sprovedena po metodologiji Evrostata, na teritoriji Republike Srbije, bez AP Kosova i Metohije.Pod domaćinstvima se, kako piše u publikaciji, podrazumeva  najmanje jedan član između 16 i 74 godine starosti.

Čovek drži poslovne novine u rukama

Svet

Frikom i Ledo možda na prodaju, Fortenova želi da smanji dugove

Fortenova grupa saopštila da su joj stigle neobavezujuće ponude za preuzimanje kompanija Ledo plus, Ledo Čitluk i Frikom, koje čine njegovu "Poslovnu grupu zamrznute hrane", prenosi portal Indeks.Cilj je, kako se navodi, da se do sredine oktobra donese odluka o tome da li će da nastavi da radi na jednoj ili više njih.Dodaju i da su se tokom proteklih godina i nedelja ponovo počeli da pojavljuju komentari u vezi sa imovinom Fortenova grupe."Iako taj interes odražava snagu našeg poslovanja, naših brendova i menadžmenta, on svakako pobuđuje neizvesnost i zabrinutost među našim zaposlenima", rekao je glavni izvršni direktor i član Upravnog odbora Fortenova grupe Fabris Peruško.  Dodao je i da će se pre odluke održati konsutacije sa zaposlenima:"Krajnji nam je cilj, pod uslovom da se postigne zadovoljavajuća cena, da odaberemo strateškog partnera koji će dati maksimalan doprinos daljem razvoju Poslovne grupe zamrznute hrane, a zaključenje procesa zavisi od pronalaženj takvog partnera."Prema njegovim rečima, Poslovna grupa zamrznute hrane te psolovne grupe, zbog razduživanja kompanije, potencijalno bi mogla da se nađe i na prodaji, jer je kompanija spremna da ptoda samo jedan segment temeljnog poslovanja.Na taj način bi se omogućile investicije u ostale biznise, pa će kako se naglašava, uprava odluku doneti što pre.Fortenova grupa inače je, kako navodi na svom sajtu, nastala implementacijom nagodbe poverenika u hrvatskoj kompaniji Agrokor, nakon velikih finansijskih problema.Evropska komisija juče je odobrila nameru koncentracije kojom Fortenova grupa stiče kontrolu nad Poslovnim sistemima Merkator, Ljubljana, preneo je N1.NAVODNA KONCENTRACIJA FORTENOVE: TURIZAM, BIOSKOPI, POSREDOVANJE U OSIGURANJU

Srbija

Računovođama će samo upis u Registar garantovati posao

Prvog dana naredne, 2021. godine počinje formiranje evidencije, a svi koji se bave tom računovodstvom moći će da se upišu u Registar do početka 2023. godine, pišu Večernje novosti.Uslov da se računovođe upišu je plaćanje naknade, i da imaju makar jednog zaposlenog, sa punim radnim vremenom, koji poseduje licencu i sve to znači da će dobre računovođe uskoro na ispit.Zahtev za izdavanje dozvole za pružanje računovodstvenih usluga predavaće se Komori ovlašćenih revizora i on će firme koštati 24.000, a preduzetnike 17.000 dinara. "Pružaoci računovodstvenih usluga moraće da imaju licencu za rad, posle stečenog profesionalnog zvanja kod profesionalne organizacije članice IFAC-a (Međunarodne federacije računovođa)", objašnjava Snežana Mitović iz organizacije Račuvodstvena komora Srbije. RAČUNOVOĐE NEZADOVOLJNE IZMENAMA ZAKONA "Za sada te uslove u Srbiji ispunjava samo Savez računovođa i revizora Srbije i Komora revizora. Registar je važan zbog unapređenja kvaliteta i pouzdanosti u vođenju poslovnih knjiga i sastavljanja finasijskih izveštaja. Poslovne knjige neće moći da vode nestručne osobe, što dovodi do velike pravne nesigurnosti. Upravo smo zato više puta i inicirali da se profesija unapredi", kaže Mitrović."U drugim zemljama članstvo u ovoj organizaciji nije uslov da bi neko izdavao licence", kaže Snežana Mitrović, komentrišući zakonsku odredbu po kojoj licence mogu da izdaju samo članice IFAC-a. Prema njenim rečima država treba to pravo da omogući to pravo svim profesionalnim udruženjima koja okupljaju računovođe i doprinose unapređenju profesije.NOVA PRAVILARačunovodstvena preduzeća, pa i preduzetnici, za svakog svog klijenta će morati da imenuju kolegu koji je odgovoran za vođenje njegovih poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja. Ovom profesijom, kako napominje Zakon, ne može da se bavi neko ko je pravosnažno osuđivan na kaznu zatvora. Dozvala će biti oduzeta i biće izbrisan iz Registra računovođa onaj ko u međuvremenu prestane da ispunjava neki od zadatih uslova, ali i oni koji su do dozvole došli na osnovu lažnih podataka.

Srbija

SNS svakog građanina zadužio za dodatnih 1.900 evra

U odnosu na jul 2012, kada je Srpska napredna stranka (SNS) preuzela upravljanje državom, javni dug je povećan za 11,3 milijarde evra. Drugim rečima, svaki punoletan građanin zadužen je dodatno za oko 1.900 evra, ocenjuje Goran Radosavljević, profesor FEFA Fakulteta u autorskom tekstu za štampanom izdanje Nove ekonomije. Kako navodi, javni dug je od početka godine porasta za oko tri milijarde evra i dostigao rekordan nivo od 26,8 milijardi evra na kraju juna. To je naveći nivo javnog duga u Srbiji ikada, posmatrano u apsolutnom iznosu. Možemo sada da raspravljamo o relativnim pokazateljima zaduženosti, ali oni često znaju da daju lažnu sliku o stvarnom stanju, ocenio je Radosavljević.  On navodi da je zaduženje u periodu 2007-2012. bilo  upola manje uprkos svetskoj ekonomskoj krizi.Radosavljević ukazuje i na analizu Fiskalnog saveta prema kojoj  ćemo se do kraja godine zadužiti za barem još tri milijarde evra ili još oko 500 evra na svakog punoletnog građanina Srbije. Cena zaduženja je bila veoma visoka, gotovo dva puta veća od cene zaduživanja uporedivih zemalja u regionu. Prema poslednjem saopštenju Ministarstva finansija, javni dug iznosio je 26,579 milijardi evra ili 56,7 odsto BPD. 

Svet

Hakerski napad na bolnicu u Nemačkoj uzrokovao smrt pacijentkinje

Hakerski napad na bolnicu nedaleko od Dizeldorfa u Nemačkoj uzrokovao je smrt jedne pacijentkinje, piše portal Startit.Ovo predstavlja prvu zabeleženu smrt koju je prouzrokovao „ransomware“, zlonamerni tip programa koji zaključava računar ili enkriptuje fajlove, a zatim zahteva otkup za njihovo bezbedno vraćanje.Bolnica je napadnuta 10. septembra, a kako su su svi kapaciteti bili usmereni ka sanaciji 30 zaraženih servera, operateri su morali da preusmere pacijentkinju na 60 kilometara udaljenu zdravstvenu ustanovu.Lokalne vlasti pokrenule su istragu, pošto je pokrajinsko ministarstvo pravde procenilo da je smrt žene rezultat kasno pružene nege usled hakerskog napada. Ukoliko se potvrdi da je napad direktno prouzrokovao smrt, krivično delo biće kvalifikovano kao ubistvo.Prema do sada dostupnim informacijama, napad na bolnicu bio je nenameran. Na jednom od servera pronađena je poruka sa nalogom da Univerzitet Hajnrih Hajne stupi u kontakt sa počiniocima.Iz bolnice je navodno rečeno da nije bilo nikakvih novčanih zahteva, karakterističnih za ovakve napade, dok pojedini mediji navode da je hakerska grupa povukla zahtev tek kada se u slučaj umešala policija. U međuvremenu, bolnici je sistem „otključan”, i ona je povratila kontrolu nad njim.

Srbija

Srbija ima 30 malih aerodroma, koliko su oni isplativi?

Naša država u svom vlasništvu poseduje aerodrome u Nišu, Kraljevu, Užicu, Kruševcu i Boru, ali se postavlja pitanje koliko je usplativo ulaganje u njihovu infrastrukturu, piše portal RTS-a."Nisu svi i ne trebaju svi aerodromi da budu međunarodni i da imaju redovan saobraćaj. Kada pričamo o isplativosti malih aerodroma, moramo znati da pre svega ti aerodromi sami po sebi ne mogu biti komercijalno održivi ako o tome govorimo, ali doprinos koji mogu da daju zajednici je neizmeran", napominje direktor JP "Aerodromi Srbije Mihajlo Zdravković.Nadomak Kruševca trenutno je u izgradnji aerodrom Rosulje i kada bude završen služiće za komercijalne i kargo-letove, a država je do sada uložila 32 miliona dinara u taj projekat.U Ministarstvu gređevine kažu da će u taj aerodrom uložiti šest miliona evra do 2023. godine.Sa aerodroma Morava u Lađevcima prošle godine letelo se za Beč, pandemija je sprečila uspostavljanje linije do Soluna, ali se ne odustaje od tih planova.Gradske vlasti u Kraljevu najavljuju da će biti izgrađena i nova pista, pa se nadaju da će aerodrom postati i centar kargo saobraćaja u ovom delu Srbije.BOR I UŽICE IMAĆE KOMERCIJALNE AERODROME"To je baza za pilote, to je nešto što u ovom trenutku može da radi takozvani neki tercijarni saobraćaj. Ne verujem da postoji mali aerodrom u Evropi koji je finansijski isplativ, ali ih ima svugde", primećuje pilot Goran Bošković.Za privrednike širom Srbije koji sarađuju sa kompanijama iz sveta avio-saobraćaj je od neprocenjivog značaja."Mi u namenskoj na postojanje takvog aerodroma gledamo u pogledu privrednog razvoja i posete potencijalnih stranih investitora koji bi investirali u razvoj novih firmi i u razvijanje postojećih", napominje Života Vučić iz kompanije PPT Namenska Trstenik.Od mreže malih aerodrome direktno ili indirektno najviše koristi imaće privreda, turizam, ali i ljudi koji žive u dijaspori.AERODROM PONIKVE KOD UŽICA ČEKA BOLJE DANE, SELO OPORAVAK POLJOPRIVREDE

Srbija

Efektiva: Nadležni mesecima ćute o problematičnom izvršenju u Kragujevcu

Udruženje za zaštitu potrošača Efektiva tvrdi da se Ministarstvo pravde i Komora javnih izvršitelja mesecima ne izjašnjavaju o slučaju javne izvršiteljke iz Kragujevca, Ivane Žugić.Kako kažu u Efektivi, žalbe na rad te javne izvršiteljke upućene su još 25. februara, odnosno 1. marta, kada su prosleđene te pritužbe."Našoj članici Dragani Ignjatović, oštećenoj potpuno ilegalnim postupanjem Ivane Žugić, do dana današnjeg nije stigao nikakav odgovor od ova dva organa koja su po Zakonu o izvršenju i obezbeđenju ovlašćena da nadziru rad javnih izvršitelja i da preko svojih disciplinskih tužilaca pokreću disciplinske postupke protiv njih", kažu za Novu ekonomiju u Efektivi, naglašavajući da više nema opravdanja za izostanak izjašnjavanja zbog vanrednog stanja. Dodaju i da je Dragana Ignjatović pre mesec dana poslala urgenciju Komori izvršitelja, ali i da dalje nema odgovoraNaglašavaju i da Veće Osnovnog suda u Kragujevcu još nije odlučilo ni o jednom pravnom sredstvu koje mu je oštećena podnela zbog postupanja Ivane Žugić. U Efektivi sumnjaju da su sva ta sredstva možda završila u fioci javne izvršiteljke, kojoj možda ne odgovara da slučaj stigne pred sud."Priča je toliko krupna da je nedopustivo da bude pojedena i zataškana, tim pre što je Dragana Ignjatović postupanjem Ivane Žugić pretrpela štetu od najmanje 8,25 miliona dinara", dodaju u Efektivi. Zbog svega što se dogodilo, dve advokatske kancelarije, jedna iz Kragujevca i jedna iz Beograda, podnele su krivične prijave protiv Ivane Žugić zbog nekoliko krivičnih dela, a u jednoj od njih je impliciran i organizovani kriminal.  O SLUČAJU"Na osnovu pravnosnažne presude u korist tužioca, Grada Kragujevca i na osnovu rešenja o izvršenju iz 2013. godine, Ivana Žugić je dana 19.02.2020. godine u pratnji tridesetak policajaca i vatrogasaca sprovela izvršenje na imovini Dragane Ignjatović", kažu u Efektivi i obja[njavaju da se radi o lokalu u centru Kragujevca, koji je izvor njene egzistencije. Efektiva tvrdi i da izvršiteljka Ivana Žugić nije smela da preduzme nijednu izvršnu radnju u tom postupku, jer je nadležan Osnovni sud u Kragujevcu, o čemu postoje podaci na Portalu sudova.U njima se Grad Kragujevac 2013. i 2016. godine izjašnjavao da izvršenje sprovede Osnovni sud u tom gradu.U međuvremenu, Dragana Ignjatović je vodila sudsku postupak da sačuva lokal koji grad Kragujevac želi da joj oduzme i za koji još od 1992. godine kao investitor poseduje pravnosnažnu građevinsku i upotrebnu dozvolu. U postupku je inače, napominju u Efektivi, više puta zvanično utvrđeno da lokal nema površinu koja stoji u pravosnažnoj presudi, pa je sudski izvršitelj 2015. godine odustao d izvršenja. "Prilikom sprovođenja izvršenja, Ivana Žugić je u zapisniku navela da je izvršenje sprovela na objektu površine 25 metara kvadratnih sa jednom prostorijom, što je neistina, jer je sudski više puta utvrđeno da objekat ima površinu od 32,80 metara kvadratnih sa dve prostorije. Ivana Žugić nije prosledila Veću Osnovnog suda u Kragujevcu nijedno pravno sredstvo koje je Dragana Ignjatović podnela protiv nje", I pored svega, 22.12.2017. godine, Osnovni sud u Kragujevcu je rešenjem obustavio postupak a za postupajućeg izvršitelja je u istom rešenju određena Ivana Žugić, ali nije navedeno na osnovu čega je određena. Efektiva naglašava i da je izjašnjavanje nadležnih o ovom slučaju neophodno i zbog toga što sumnjaju u ispravnost izvršiteljkinog predloga za izvršenje, ali  i zbog toga što njiu poverilac nije formalno odredio za postupajućeg izvršitelja.