Najnovije

Srbija

Restorani brze hrane u stambenim zgradama neće raditi 00-24

Na sednici Skupštine grada Beograda biće doneta odluka da restorani brze hrane u stambenim zgradama ne mogu više da rade 24 sata već kao i drugi restorani, radnim danom do ponoći, a vikendom do jedan sat posle ponoći, prenosi Politika.Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić rekao je za TV Hepi da se građani u čijim zgradama se nalaze restorani brze hrane, a koji rade 24 sata, godinama žale da ne mogu da spavaju od buke i galame ljudi koji se okupljaju ispred njihovih zgrada tokom čitave noći.„To nije normalna situacija i građani su u pravu. Zato sam danas predložio odbornicima donošenje odluke da restorani brze hrane, ukoliko su u stambenim zgradama, ubuduće mogu da rade kao i drugi ugostiteljski objekti, odnosno do ponoći radnim danom, a do jedan sat po ponoći vikendom”, naveo je Vesić.Kako kaže, restorani brze hrane koji žele da rade celu noć treba da iznajme „zasebne kuće” sa mestom za parking.„Ko ne zna o čemu govorim neka se u dva ili tri sata po ponoći prošeta Francuskom ili Beogradskom ulicom. Vlasnici ovih restorana brze hrane mogu da me mrze koliko hoće, ali moj posao je da uvedem red u Beograd i da štitim obične i pristojne ljude. Nemam ništa protiv da ti restorani rade, ali ne tako da maltretiraju ljude koji žive u zgradama u kojima se oni nalaze”, rekao je Vesić.

Svet

Uber dobio pravnu bitku za nastavak poslovanja u Londonu

Uber je u ponedeljak dobio pravnu bitku u Londonu nakon što je sud presudio da kompanija za prevoz može nastaviti da sa poslovanjem u tom gradu, piše Politico.London predstavlja jedno od ključnih tržišta za Uber i ova presuda je veliki udarac za gradonačelnika Londona Sadika Kana u njegovoj dugogodišnjoj borbi protiv kompanije.Kan je prvi put opozvao licencu za poslovanje Uberu 2017. godine jer kako je tada rekao kompanija nije bila „sposobna i ispravna“ za poslovanje u glavnom gradu - potez koji je Uber osporio.Prevozna uprava Transport za London (TfL) oduzela je licencu Uberu zbog 14.000 „prevarantskih putovanja“ sa vozačima bez dozvole koji se preuzeli postojeće naloge, izlažući putnike riziku. Uber je tvrdio da je to bila greška u aplikaciji koju je zloupotrebila "banda kriminalaca", a ne rašireni bezbednosni problem.U ponedeljak je Vestminsterski prekršajni sud presudio da je Uber dovoljno poboljšao svoje sisteme, kao i nadzor i komunikaciju.„Uprkos njihovim propustima, smatram da su oni sada sposobna kompanija koja zaslužuje licencu“ rekao je Tanvir Ikram zamenik glavnog magistrata u svojoj odluci.Prevozna uprava Londona saopštila je da će „pažljivo nadgledati Uberovo pridržavanje propisa i brzo preduzeti mere ako ne ispune tražene standarde“.Britanski vrhovni sud raspravljao o još jednom slučaju koji bi mogao imati ogroman uticaj na kompaniju, sud treba da odluči da li su vozači Ubera zaposleni ili nezavisni izvođači posla što u velikoj meri može uticati na poslovanje ove kompanije.Nejasno je kada će sud doneti presudu.

Srbija

Nije samo pandemija problem: I zakon ometa rad turističkih agencija

Prvog oktobra turističkim agencijama u Srbiji ističu dozvole za rad, banke za njih ne daju garancije, osiguranje uskraćuje polise, neizvesno da će moći da bavljaju većinu svojih poslova, piše list Blic."Zakon predviđa obavezne garancije putovanja za organizatore i turoperatere, a pošto se trenutno, u periodu tehničke vlade, ne mogu menjati ni zakonski ni podzakonski akti, čime bi bilo omogućeno da agencije dobiju licence i na neki drugi način, deluje kao da nema načina da se reši ova situacija", kaže Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija JUTA. Prema njegovim rečima, građani koji su već uplatili putovanja ili dobili zamenske vaučere, ne treba da brinu, jer su putovanja pokrivena odsadašnjim garancijama.Kako se navodi, problem sa polisama osiguranja nastao je zbog ovogodišnjeg lošeg poslovanja turističkih agencija.Kako sada stvari stoje, od 1. oktobra neće biti turoperatera i neće imati ko da organizuje putovanja, a turističke agencije moći će samo da prodaju neke turističke usluge, avio ili autobuske karte ili smeštaj u nekim hotelima.NOVI TALAS OTKAZA U TURISTIČKIM AGENCIJAMASeničić naglašava da se u JUTI trude da nađu model i pomognu agencijama i njihovim zaposlenima da nastave da rade, ali da nisu optimisti i da ako se ništa drastično ne promeni možemo očekivati novi talas otkaza u turističkim agencijama već krajem oktobra.Podseća da su pomoć u turizmu delimično dobili samo hotelijeri, dok za turističke agencije, vodiče, rent a car kompanije ili autobuske prevoznike sektorske pomoći nije bilo.Pravo na državnu pomoć ima 280 hotela u 27 gradova Srbije, a uslov za dobijanje 350 evra po ležaju i 150 evra po sobi bio je da hotelijeri ne otpuste više od 10 odsto radnika do kraja godine.Ipak, domaćem turizmu, pandemija je na neki način i pomogla, jer su najposećenije su bile turističke destinacije, poput Zlatibora, Kopaonika, Tare, Soko Banje, Vrnjačke Banje, Srebrnog jezera. NEMA STRANIH, ALI IMA DOMAĆIH TURISTA"Devizni priliv od turizma u Srbiji za prvih šest meseci ove godine iznosio je 416 miliona evra, što je za 18 odsto manje nego u istom periodu prošle godine, kada je devizni priliv iznosio 1,43 milijarde evra", izjavila je Marija Labović, direktorka Turisitičke organizacije Srbije.U avgustu je, prema preliminarnim rezultatima, bilo za 25 odsto više domaćih turista nego 2019. i oni su uglavnom obilazili ruralna područja.Na planinama je bilo za 64 odsto domaćih turista više nego prošle godine, a u banjama za 30 odsto.Kako se procenjuje i 2021. će biti godina domaćeg turizma ili putovanja po regionu, a svetske prognoze govore da će biti potrebno između dve i po i četiri godine da se svet vrati na staro.

Svet

Google Meet od oktobra ograničava sastanke na 60 minuta

Gugl je najavio da će besplatne verzije njihove platforme za video konferencije Gugl Mit (Google Meet) nakon 30. septembra biti ograničene na sastanke koji nisu duži od 60 minuta, piše portal The Verge.Do sada je svako sa Gugl nalogom mogao da kreira besplatne sastanke sa do 100 ljudi i bez vremenskog ograničenja.„Nemamo šta da dodamo u vezi sa promenama promocije i naprednih funkcija koje ističu. Ukoliko se nešto promeni, obavestićemo vas“, rekao je portparol Gugla.The Verge javlja da je rok do 30. septembra primenljiv i na druge funkcije poput pristupa naprednim funkcijama G Suite i G Suite for Education, uključujući omogućavanje sastanaka do 250 učesnika, lajvstriming do 100.000 ljudi u okviru jednog domena i mogućnost čuvanja snimaka sastanka na Guglovom oblaku.Te funkcije su obično dostupne uz mesečnu pretplatu od 25 dolara po korisniku.Tokom pandemije korona virusa, Gugl Mit i druge platforme za video konferencije jurile su meteorski uspon Zuma (Zoom), a Mit je u aprilu premašio 100 miliona dnevnih korisnika.

Svet

Albanija: Obustaviti izgradnju brane i hidroelektrane na reci Vjosi

Albanski predsednik i premijer složili su se da je umesto izgradnje brane Kalivac na reci Vjosi, daleko bolje rešenje da ona postane Nacionalni park, prenosi portal Riverwatch. „Slažem se sa Ilirom Metom (predsednik Albanije) da budućnost nije uništavanje. Naša vlada je Gornju Vjosu proglasila nacionalnim parkom. Naše Ministarstvo životne sredine zvanično je odbilo da dodeli dozvolu za projekte hidroelektrana u donjem delu reke Vjosa,“ naveo je predsednik Albanije Edi Rama.Izjavu albanskog premijera prokomentariasali su i čelni ljudi nekih organizacija za zaštitu životne sredine.„Pozdravljamo današnju izjavu albanskog premijera Edija Ramasa da će reka Vjosa biti spašena. Pravo je vreme da počnemo dijalog sa naučnicima, vlastima i civilnim društvom o budućnosti te reke i proglašenju nacionalnog parka“, rekao je izvršni direktor organizacije Riverwatch Ulrih Ehelman.„Osnivanje nacionalnog parka na celoj reci Vjosi i zaustavljanje izgradnje hidrocentrala je pravi korak. Ali u Albaniji postoje i drugi destruktivni projekti poput nacionalnog parka Valbona, pa apelujemo da se i oni odmah zaustave“, kaže Gabriel Švaderer, izvršni direktor fondacije EuroNatur.Reka Vjosa ili Vojuša je dugačka 272 kilometara i teče kroz južnu Albaniju i severozapadnu Grčku, a poznata je i po mostu sa najvećim lukom od kamena na Balkanu.REKE GLAVNI IZVOR STRUJE U ALBANIJIVeć nekoliko godina građani Albanije protive se izgradnji velikih brana i hidroelektrana na rekama Vjosi, Osumi i Valboni.Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE) pre dve godine upozorila je da nije obavljena kumulativna procena uticaja hidrocentrala u toj zemlji, posebno u zaštićenim područjima.Inače, Albanija veliki deo električne energije dobija iz hidroelektrana Moglice, na reci Devol, koju je izgradila norveška kompanija Statkraft i ona proizvodi oko 13 odsto električne energije u Albaniji, preneo je ranije portal Balkan Green Energy Ways.OPŠTINA VLASOTINCE: ODLOŽENA JAVNA RASPRAVA O MHE ZAKAZANA ZA SREDU

2020

Eurobank obezbedila vrednu računarsku opremu za ekonomsku školu „Đuka Dinić“

Četvrta donacija u okviru projekta „Škola kao nacrtana za Vas“ Eurobanke realizovana je u Ekonomskoj školi „Đuka Dinić“ u Leskovcu. Škola je zahvaljujući donaciji računarske opreme i projektora dobila modernizovani kabinet, a sredstva su obezbeđena od transakcija izvršenih humanitarnom Mastercard kreditnom karticom „Eurobank Veliko srce“. Nova oprema naročito će koristiti u daljem stručnom usavršavanju đacima obrazovnog profila Službenik u bankarstvu i osiguranju. „Veoma mi je drago što i u ovim izazovnim vremenima nastavljamo sa društveno odgovornim projektom „Škola kao nacrtana za Vas“, koji realizujemo uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kao i velikog broja klijenata, korisnika humanitarne Mastercard kreditne kartice „Eurobank Veliko srce“. Raduje nas što je Ekonomska škola „Đuka Dinić” u Leskovcu dobila nov i moderno opremljen kabinet u kojem će učenici, budući bankarski službenici, moći da rade u realnim programima, kao u pravoj banci. Do sada smo u projekat „Škola kao nacrtana za Vas“ uložili više od 4,2 miliona dinara i u narednom periodu nastavljamo sa njegovom realizacijom" – izjavila je Slavica Pavlović, predsednik Izvršnog odbora Eurobank. Značaj donacija Eurobanke obrazovnim ustanovama prepoznat je i od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a zahvalnost u ime Ministarstva iskazao je dr Aleksandar Pajić, posebni savetnik ministra za srednje obrazovanje i vaspitanje i obrazovanje odraslih:„Vreme je svetske krize koje iziskuje da Ministarstvo prosvete, nauke i tehnloškog razvoja obrati pažnju na ovakve kompanije kao što je Eurobanka, koja pomaže obrazovnim ustanovama u Republici Srbiji. Mi smo zahvalni svima onima koji vide da je ulaganje u obrazovanje nešto što je trajna dobit za čitavo društvo i zbog toga podržavamo ovakve projekte. Pohvalio bih i ekonomske škole koje su fokus grupa Eurobanke, što su sa svojim timovima napravile različite vrste projekata prema potrebama svojih škola, a što je Eurobanka odredila koji su to prioriteti i odgovorila na potrebe škola. Mi već treću godinu sarađujemo sa Eurobankom i do sada smo opremili četiri škole. Ovo je dobar primer društvene odgovornosti jedne velike kompanije i nadam se da će uspešnost realizacije ovih projekata govoriti o kvalitetu učenika koji završavaju ekonomske škole i da će na tržištu oni mnogo brže i jednostavnije naći posao, nego što je to bilo do sada”, naveo je dr Aleksandar Pajić, posebni savetnik ministra za srednje obrazovanje i vaspitanje i obrazovanje odraslih.O vrednosti donacije Eurobank za ovu obrazovnu ustanovu govori i direktor škole Tanja Petković, koja kaže da je Banka uvidela značaj i potrebu za osavremenjivanjem nastavnog procesa i istakla:„Zahvaljujući donaciji, učenicima naše škole omogućeno je da steknu neophodne kompetencije i veštine za obavljanje bankarskih poslova sa fizičkim i pravnim licima. Nova računarska oprema zbog manje buke i zračenja u kabinetu pozitivno će uticati na zdravlje učenika i zaposlenih, jer se veliki deo nastavnog procesa odvija u kabinetu. Predavanja zaposlenih iz Eurobanke dodatno će motivisati učenike da se na što bolji način pripreme za svoje buduće zanimanje. U ime učenika, zaposlenih i svoje lično ime, zahvaljujemo Eurobanci što je i Ekonomska škola „Đuka Dinić“ iz Leskovca kroz projekat „Škola kao nacrtana za Vas“ dobila učionicu po meri učenika“ – izjavila je Tanja Petković, direktor škole.Eurobanka je 2018. godine započela svoj samostalni projekat „Škola kao nacrtana za Vas“ u okviru kojeg je opremila kabinet za statistiku i računovodstvo Prve ekonomske škole u Beogradu i obezbedila opremu za elektronsku jezičku laboratoriju sa digitalnom bibliotekom Ekonomskoj školi „Stana Milanović” iz Šapca. Treća donacija realizovana je u Subotici, zahvaljujući kojoj je učenicima Ekonomske srednje škole „Bosa Milićević“ na raspolaganju modernizovani kabinet virtuelne banke. Pored donacija neophodne računarske opreme, projekat ima još jednu važnu komponentu - kroz predavanja zaposlenih iz Eurobanke i stručnu praksu učenici srednjih ekonomskih škola stiču nova teorijska i praktična znanja o bankarstvu.MasterCard kartica „Eurobank Veliko srce“ je standardna kreditna kartica, koja ima dodatnu humanitarnu vrednost, čiji je vizuelni identitet kreirala učenica srednje Umetničke škole iz Niša. Svaki put kada ovom karticom nešto platite ili podignete novac na bankomatu, Banka odvaja određeni deo sredstava od prihoda i usmerava ih u srednje škole širom Srbije. Ta sredstva namenjena su za opremanje i modernizaciju učionica i kabineta.  Kontinuiranim korišćenjem Eurobank Veliko srce kreditne kartice doprinosimo važnom humanom cilju – opremanju i modernizaciji srednjih škola u Srbiji.

Svet

Čovečanstvo je za samo 13 godina uništilo ekosistem veličine Meksika

Između 2000. i 2013. godine izgubljeno je 1,9 miliona kvadratnih kilometara neometanih ekosistema što je otprilike veličina Meksika, prema novom istraživanju objavljenom u časopisu One Earth, piše Svetski ekonomski forum.Istraživači kažu da ovo ima „duboke implikacije“ na globalni biodiverzitet i na ljude koji se oslanjaju na prirodne resurse."Očekivali smo da će biti visokog nivoa netaknutog ekosistema i gubitka divljine, ali rezultati su bili šokantni", rekla je vodeća istraživačica Bruk Vilijams sa Univerziteta u Kvinslendu."Otkrili smo da je znatna površina netaknutih ekosistema izgubljena za samo 13 godina - skoro dva miliona kvadratnih kilometara - o čemu je zastrašujuće razmišljati. Naši nalazi pokazuju da se ljudski pritisak sve više širi i u poslednja ekološki netaknuta i divlja područja“, dodala je ona.Takođe su otkrili da je 58,4 procenta kopnenih ekosistema Zemlje bilo pod „umerenim ili intenzivnim“ pritiskom čovekove aktivnosti, dok je samo 41,6 procenata ekosistema bilo netaknuto, a samo 25 procenata je još uvek prava divljina.Izgubljenih 1,9 miliona kvadratnih kilometara uglavnom su bili tropski i suptropski travnjaci u Aziji, Južnoj Americi i Africi, prema Društvu za zaštitu divljih životinja (VCS), koje je učestvovalo u istraživanju. Kišne šume jugoistočne Azije takođe su pretrpele značajna ljudska zadiranja.Međunarodni tim od 17 naučnika iz šest zemalja koristio je satelitske snimke za procenu ljudskog otiska na kopnenim ekosistemima i kako se on promenio između 2000. i 2013. godine.„Podaci ne lažu. Čovečanstvo nastavlja da smanjuje količinu zemlje koja je potrebna drugim vrstama da bi preživele. Moramo zaštititi preostale ekosisteme, kako bismo sprečili klimatske promene“, rekao je Džejms Vatson, istraživač sa Univerziteta u Kvinslendu.Studija UN-a objavljena prošle nedelje otkrila je da svetske vlade nisu postigle nijedan od 20 ciljeva koje su postavile za očuvanje biodiverziteta do 2020. Drugo istraživanje objavljeno ovog meseca pokazalo je da je populacija divljih životinja u poslednjih 50 godina u proseku opala za 68 odsto.

Nova Ekonomija

Prva epizoda podkasta „Neću da ćutim“ – gost Rodoljub Kubat

U podkastu Nove ekonomije „Neću da ćutim“ urednica Biljana Stepanović razgovarala je sa profesorom Bogoslovskog fakulteta u Beogradu Rodoljubom Kubatom. Tema podkasta je trenutno stanje u srpskom društvu.Komentarišući dodelu nagrade za kulturni doprinos Grada Beograda Goranu Vesiću, zameniku gradonačelnika srpske prestonice, profesor Kubat kaže da su ljudi koji su doneli jednu takvu odluku „moralni kastrati“.U razgovoru je bilo reči i o drugim predstavnicima vlasti u Srbiji, političkim promenama, odnosu Zapada prema našoj zemlji, kao i o tome kakve pouke možema da izvučemo iz naše prošlosti.

tik tok

Svet

Vašington: Sudija privremeno obustavio zabranu TikTok-a

Američki okružni sudija iz Vašingtona privremeneo blokirao Trampovu naredbu o zabrani preuzimanja kineske aplikacije Tik Tok i odobrio zahteve njenog vlasnika, prenosi londonski Gardijan.Kako se navodi sudija Karl Nikols je odobrio zahteve vlasnika aplikacije za razmenu video snimaka, kompanije BiteDance, da Tik Tok ostane dostupan u onlajn prodavnicama Epla i Gugla na američkom tržištu, pa je izostala Trampova administrativna naredba, koja je trebalo da stupi na snagu u nedelju.Međutim izostale su odluke u vezi sa dodatnim ograničenjima Tik Toka u SAD koja bi trebalo da stupe na snagu 12. novembra, a ne zna se ni da li će uslediti žalba vlade SAD.Vlasnici Tik Toka sa druge strane saopštavaju da su zadovoljni odlukom, a ranije su ocenili da je sama zabrana „proizvoljna i hirovita“.Donald Tramp je čitavu priču o zabrani Tik Toka pokrenuo, navodno iz bezbednosnih razloga, jer, kako često naglašava, nema poverenja u kinesku tehnologiju.Procenjuje se da TikTok ima 100 miliona korisnika u SAD-u i 700 miliona širom sveta, što ga čini jednim od najvećih operatera u prostoru društvenih mreža.SAD ZABRANJUJE TIK TOK I WECHAT OD 20. SEPTEMBRA

Lifestyle

SZO: Duvan odgovoran za petinu smrtnih slučajeva izazvanih srčanim bolestima

Svake godine 1,9 miliona ljudi umre od srčanih bolesti izazvanih duvanom, navodi se u novom izveštaju koji su danas objavile Svetska zdravstvena organizacija, Svetska federacija za srce i Univerzitet u Njukeslu u Australiji uoči Svetskog dana srca, koji se obeležava 29. septembra, prenosi portal Novinite.To je petina svih smrtnih slučajeva od srčanih bolesti, upozoravaju autori izveštaja koji pozivaju sve pušače da ostave cigarete i izbegnu srčani udar, ističući da je veća verovatnoća da će pušači doživeti akutni kardiovaskularni događaj u mlađoj dobi od nepušača.Samo nekoliko cigareta dnevno, povremeno pušenje ili izloženost pasivnom dimu povećava rizik od srčanih bolesti. Ali ako korisnici duvana odmah preduzmu mere i prestanu, rizik od srčanih bolesti smanjiće se za 50 odsto nakon godinu dana nepušenja.Istraživanje takođe pokazuje da su e-cigarete odgovorne za oko 200.000 smrtnih slučajeva od srčanih bolesti godišnje. E-cigarete takođe podižu krvni pritisak povećavajući rizik od kardiovaskularnih bolesti.Štaviše, visok krvni pritisak i bolesti srca povećavaju rizik od teškog COVID-19. Nedavno istraživanje SZO otkrilo je da među ljudima koji umiru od COVID-19 u Italiji, 67 odsto ima visok krvni pritisak, a u Španiji 43 odsto ljudi koji su dobili COVID-19 žive sa srčanim bolestima.„Vlade su odgovorne da zaštite zdravlje svojih ljudi i pomognu da se preokrene epidemija duvana. Ukoliko pomognemo našim zajednicama da ostave duvan, smrti od srčanih bolesti smanjile bi se znatno“, rekao je Vinjak Prasad iz SZO-a.Kontrola duvana je ključni element za smanjenje srčanih bolesti. Vlade mogu pomoći korisnicima da prestanu da puše povećavanjem poreza na duvanske proizvode, sprovođenjem zabrana oglašavanja duvana i nuđenjem usluga koje pomažu ljudima da se odreknu duvana.

Srbija

Produžava se radno vreme u zatvorenim prostorima kafića i restorana

Epidemiolog Darija Kisić Tepavčević kazala je da će u zatvorenim prostorima kafića i restorana radno vreme biti produženo do 23 časova, uz obavezno poštovanje svih zaštitnih mera, prenosi N1.Ona je nakon sednice Kriznog štaba kazala da će rastojanje između gostiju morati da bude 1,5 metara, osim ukoliko su članovi porodice u pitanju, kao i da će ako dođe do najmanjeg porasta broja obolelih od COVID-19 mere biti ponovo pooštrene.Kisić-Tepavčević izjavila je, nakon te sednice, da je situacija sa kornavirusom u Srbiji stabilna, ali da to ne znači da pandemije nema.Baš zbog toga, kako navodi, nisu donete nove mere koje bi se ticale kulturnih i sportskih manifestacija, koje su i dalje zabranjene.Uskoro počinje i nastava na fakultetima, na koje je članica Kriznog štaba apelovala da se ponašaju odgovorno i savesno.

Srbija

Manji doprinosi, Vlada pomaže RFZO sa 3,2 milijarde dinara

Vlada Srbije rasporediće iz tekuće budžetske rezerve 3,2 milijarde dinara Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO) za redovan rad usled smanjenog priliva doprinosa, objavljeno je u najnovijem Službenom glasniku.Ocenjuje se da su smanjeni doprinosi za zdravstveno osiguranje posledica zarazne bolesti Covid-19. Prema poslednjim analizama Fisklanog saveta, rebalans budžeta trebalo bi da pokaže koliki je minus u zdravstvenom fondu i za koje iznose je kupljena zdravstvena oprema tokom pandemije.

Srbija

Dunav-Union dobio dozvolu za pružanje platnih usluga

Narodna banka Srbije dala je dozvolu za obavljanje platnih usluga privrednom društvu „Dunav-Union doo.Kako je objavljeno u najnovijem službenom glasniku, Dunav-Union, kao platna institucija može pružati platne usluge: prenosa novčanih sredstava s platnog računa, odnosno na platni račun, i to: transferom odobrenja, direktnim zaduženjem, uključujući jednokratno direktno zaduženje, i korišćenjem platne kartice ili sličnog sredstva.Zatim, može pružati usluge izvršavanja novčane doznake kod koje pružalac platnih usluga prima platiočeva novčana sredstva bez otvaranja platnog računa za platioca ili primaoca plaćanja, isključivo radi stavljanja tih sredstava na raspolaganje primaocu plaćanja ili radi prenosa tih sredstava primaočevom pružaocu platnih usluga, koji ih stavlja na raspolaganje primaocu plaćanja.Preduzeće ima sedište u Beogradu, Zvezdara, Ulofa Palmea 17, sprat 2, stan 6. U registru platnih institucija NBS, nalazi se 13  kompanija.

Srbija

Subvencije kao kompenzacija za visok rizik poslovanja

Intervju: Saša Ranđelović, profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u BeograduO pozitivnom uticaju spoljnih faktora, tj. velike ponude jeftinog kapitala na svetskim tržištima, na priliv SDI govori i podatak da su i druge zemlje Zapadnog Balkana u prethodnih par godina ostvarivale relativno velike prilive po ovom osnovu. Tako je u prethodne tri godine, prosečan iznos priliva SDI u zemljama Zapadnog Balkana iznosio preko 6% BDP-a, dok je u Srbiji u proseku iznosio blizu 7% BDP-a.Da bi privreda Srbije rasla po stopi od oko 4-5% godišnje u dužem periodu, potrebno je da ukupne investicije budu na nivou od oko 25% BDP-a. Budući da su strane investicije već visoke, da bi se ovaj cilj ostvario, potrebno je osetno povećanje domaćih privatnih investicija, koje su niske zbog male domaće štednje i nepoverenja domaćih preduzetnika u uslove poslovanja, objašnjava Saša Ranđelović, profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Strane direktne investicije su prošle godine dostigle oko 3,8 milijardi evra. Šta je po vašem mišljenju glavni razlog visokih priliva SDI?Na veliki priliv stranih direktnih investicija (SDI) u Srbiji uticali su i spoljni i unutrašnji faktori. O pozitivnom uticaju spoljnih faktora, tj. velike ponude jeftinog kapitala na svetskim tržištima, na priliv SDI govori i podatak da su i druge zemlje Zapadnog Balkana u prethodnih par godina ostvarivale relativno velike prilive po ovom osnovu.Tako je u prethodne tri godine, prosečan iznos priliva SDI u zemljama Zapadnog Balkana iznosio preko 6% BDP-a, dok je u Srbiji u proseku iznosio blizu 7% BDP-a. S druge strane, kada je o unutrašnjim faktorima reč, na snažan priliv SDI u Srbiji pozitivno je uticalo smanjenje makroekonomskih rizika, usled uspešno sprovedene fiskalne konsolidacije, kao i postojanje veoma izdašnog sistema finansijskih i nefinansijskih podsticaja za strana ulaganja.Kada investitor bira zemlju u kojoj će realizovati svoju investiciju, u obzir uzima očekivani prinos, kao i očekivane troškove, tj. rizike po osnovu tog ulaganja. S obzirom da se za privlačenje investicija u Srbiji dodeljuju izdašni finansijski podsticaji, to može značiti da su opšti uslovi poslovanja, tj. rizici povezani sa poslovanjem u Srbiji (pravna nesigurnost, korupcija, neefikasnost administracije i sl.) i dalje visoki, zbog čega je potrebno da država dodeli subvencije, kako bi za investitora prinosi od ulaganja bili veći od rizika.To bi značilo da je iznos subvencija koje je potrebno dodeliti da bi se investicija realizovala obrnuto srazmerna kvalitetu poslovnog ambijenta.Takođe, uočava se da je priliv SDI u Srbiji i drugim zemljama Zapadnog Balkana, u relativnom iznosu, višestruko veći nego u zemljama Centralne i Istočne Evrope (CIE), što se delimično može objasniti i razlikom u visini troškova zarada. Tako je prosečna nominalna neto zarada u zemljama CIE za oko 80% veća nego u Srbiji, dok je u odnosu na prosek Zapadne Evrope ta razlika i znatno veća (preko 5 puta).Kako ocenjujete aktuelni model privlačenja SDI?Država bi po pitanju privlačenja investicija trebalo veći napor da uloži u otklanjanje ključnih izvora rizika za poslovanje, kao što je neefikasnost sudstva i administracije, kao i korupcija. Ipak, u uslovima kada većina zemalja Zapadnog Balkana i CIE dodeljuje određenje podsticaje za ulaganja, verovatno je neophodno da neki sistem podsticaja postoji i u Srbiji.Postojeći model privlačenja SDI koncipiran je sa ciljem da podstakne masovno zapošljavanje srednje i niže kvalifikovanih radnika, budući da su podsticaji usmereni pre svega na projekte kojima se otvaraju radna mesta za relativno nisko plaćene manuelne poslove, koji stvaraju relativno malu dodatu vrednost.S obzirom da je nezaposlenost među tom grupom ljudi u Srbiji znatno smanjena, usled emigracija i zapošljavanja, u narednom periodu fokus bi trebalo da bude na podsticanju ulaganja koja generišu pozitivne eksterne efekte za društvo u celini.Tu se pre svega misli na investicije koje dovode do zapošljavanja visoko kvalifikovane radne snage, koja će biti angažovana na složenijim poslovima i usled čega će iz te aktivnosti proisteći veća dodata vrednost kreirana u Srbiji. Osim toga, određeni vid podsticaja je opravdan i za veće investicije, koje će za sobom povući klaster manjih investicija, kao i za poslove istraživanja i razvoja, te generisanja inovacija.U tom smislu, uvođenje poreskih podsticaja u domenu poreza na dobit preduzeća u 2019. godini, usmerenog na podsticanje istraživanja, razvoja i inovacija, se ocenjuje kao jedan od mogućih pravaca delovanja.Da li još ima prostora za rast javnih investicija u BDP-u?Nakon dugog perioda niskih javnih investicija, one su u prethodnih par godina u Srbiji beležile rast, tako da su u 2019. godini iznosile 4,9% BDP-a, što se ocenjuje kao adekvatno, imajući u vidu stanje u budžetu i razvijenost infrastrukture. Akutni problemi sa kojima se privreda Srbije suočava usled izbijanja pandemije uticaće na pad poreskih prihoda i rast tekućih rashoda (na zdravstvo, subvencije, socijalnu pomoć i sl.), što će neminovno uticati na povećanje fiskalnog deficita.U tom pogledu, prioritet države u raspodeli sredstava će, opravdano biti na tekućim rashodima, tako da je moguće da zbog toga, kao i zbog nemogućnosti da se neki radovi fizički izvode u uslovima ograničenja kretanja, nivo javnih investicija u Srbiji u 2020. godini bude i manji. Ipak, po završetku ove krize, za koju se očekuje da bude privremena, javne investicije bi već od naredne godine trebalo vratiti na nivo od oko 4,55% BDP-a, koji omogućava hvatanje priključka sa zemljama CIE u pogledu razvijenosti infrastrukture.U kojoj meri je važno upravljanje javnim investicijama i da li tu ima prostora za napredak?Da bi pozitivno uticala na privredni rast, politika javnih investicija mora da bude održiva i efikasna. Pod održivošću se podrazumeva zahtev da javne investicije, u iznosu od 4,5-5% BDP-a budu uklopljene u održivi nivo fiskalnog deficita, koji u srednjem roku ne bi trebalo da bude veći od 1% BDP-a. S druge strane, da bi javne investicije bile efikasne, potrebno je da budu fokusirane na društveno najisplativije projekte i da se realizuju na efikasan način. To znači da je potrebno uvesti meritorni sistem ocene isplativosti i selekcije projekata  koje će država finansirati, ugovaranje radova vršiti na transparentan i otvoren način, putem tendera, te unaprediti sistem nadzora nad kvalitetom i brzinom realizacije projekata. Osim toga, potrebno je uvesti i sistemske podsticaje (i penale) za opštine i gradove, koji bi učinili da i lokalne samouprave povećaju iznos i efikasnost realizacije investicija u lokalnu infrastrukturu.