Najnovije

Vesti iz izdanja

Ovo je vreme puno izazova

Vreme u kome živimo i radimo po mnogo čemu je neobično i drugačije od onog na šta smo navikli i zbog toga nam je izuzetno važno da čujemo kako se naši zaposleni osećaju i šta misle o rad...

Vesti iz izdanja

Digitalizuj se i preživi

Navike korisnika i kupaca su promenjene, svi smo naučili da kupujemo onlajn, a jesu li preduzeća naučila da odgovore na ove zahteve? I da li je digitalna transformacija preveliki zalogaj za mala preduzeća il...

Vesti iz izdanja

Osvrt na Belorusiju

U proces tranzicije Belorusija je ušla poput drugih postsovjetskih država: stihijskom privatizacijom i deregulacijom. Međutim, taj trend ubrzo je preokrenut. Nova Lukašenkova vlada je od 1994. ...

Svet

DuckDuckGo: Guglova aukcija pretraživača manjkava

Majkrosoftov pretraživač Bing pobedio je konkurenta DuckDuckGo i sada će biti ponuđen kao opcija za Android korisnike tokom podešavanja u odabranim evropskim zemljama, prema rezultatima Guglove najnovije aukcije pretraživača, piše portal The Verge.DuckDuckGo, prethodno najčešće ponuđena alternativa, nije bio zadovoljan, a kompanija je oštro kritikovala Guglov aukcijski sistem.„Ovaj pravni lek EU za zaštitu konkurencije služi samo da dodatno ojača Googleovu dominaciju u mobilnoj pretrazi uklanjanjem alternativnih pretraživača koje potrošači žele da koriste i, za one pretraživače koji ostaju, uzimajući većinu svoje dobiti iz menija preferencija“, saopštio je DuckDuckGo juče na svom blogu.„Model aukcije je u osnovi manjkav i mora se zameniti“, dodaje se.Gugl je domaćin ovih aukcija zbog značajne antitrustovske presude Evropske unije iz 2018. godine, kojom je dominantni pretraživački gigant kažnjen sa rekordnih 4,3 milijarde evra (5 milijardi dolara) nakon što je otkriveno da Gugl nelegalno vezuje Chrome pretraživač i alate Gugl pretrage za operativni sistem Android na razne načine.Gugl sada prikazuje četiri opcije alternativnih pretraživača prilikom podešavanja novog Android telefona kupljenog u državi članici EU. Ali da bi se drugi pretraživači našli na toj listi, moraju licitirati jedni protiv drugih i lista uveliko zavisi od toga koliko su spremni da plate Guglu svaki put kada korisnik odabere njihov pretraživač.Aukcija se održava kvartalno, a rezultati prve stupili su na snagu još u martu.

Srbija

Nectar širi zasade organske plantaže jabuka

Kompanija Nectar, lider u preradi voća i proizvodnji voćnih sokova u Srbiji i u regionu, zasadiće ove godine u Vladičinom Hanu, pored postojećih 45 hektara još 20 hektara organskih jabuka. Ovogodišnji prinos iznosiće do kraja godine oko 400 tona a kada u naredne dve godine bude pokriveno svih 114 hektara organskim zasadima, očekuje se da prinos dostigne i do 4.000 tona najboljih sorti organske jabuke. “Organske jabuke sa naših plantaža u Vladičinom Hanu najviše se koriste u proizvodnji Life 100% sokova koji su među prvima od Privredne komore Srbije dobili žig “čuvarkuća”, kao i dečije hrane Frutek. Ovako zaokružen sistem proizvodnje od domaće kvalitetne sirovine do finalnog proizvoda omogućava da dodata vrednost ostane u Srbiji, a Nectar je među prvima dobio žig za preko 15 svojih proizvoda. Ovo je samo još jedan veliki korak u dugogodišnjem opredeljenju kompanije da proizvodi zdrave proizvode sa dodatom vrednošću za svoje potrošače u Srbiji i širom sveta. Verujemo da će ovo uticati ne samo na razvoj organske proizvodnje u Srbiji, već i na razvoj ovog važnog dela naše zemlje” istakla je Mina Tadić, direktorka korporativnih komunikacija Nectar grupe.U opremu i sadnice uloženo je do sada 200 hiljada evra, a u naredne četiri godine biće investirano ukupno 500 hiljada evra. Cilj kompanije Nectar je da podstakne mlade poljoprivednike da se vrate na selo, da pomognu farmerima tako što će imati siguran otkup u Vladičinom Hanu i okolini gde se nalazi i Nectarova najveća fabrika za preradu voća i povrća u regionu. Ovim povodom, prilikom posete organskim plantažama ispred regionalne Privredne Komore Leskovac, direktor Goran Jović izjavio je da je kompanija Nectar sarađuje sa više od 500 farmera samo na području Vladičinog Hana, Leskovca, Crne Trave, Medveđe i Lebana,  a brojnim kooperantskim odnosima sa manjim proizvođačima i direktno omogućava zapošljavanje velikog broja ljudi i potpomaže razvoj voćarstva i celokupne privrede juga Srbije. “Kompanija Nectar je jedna od prvih kompanija koja je dobila žig “čuvarkuća”. Veoma je važno da se sve kompanije sa područja juga Srbije  uključe u ovu akciju jer će korist takve podrške za privredu Srbije, ali i sve građane, biti zaista velika”, izjavio je on.Od prve ovogodišnje berbe organskih jabuka, Nectar je sa Opštinom Vladičin Han organizovao da đaci prvaci u svim osnovnim školama u ovoj opštini dobiju na poklon zdravu užinu - organske jabuke. Tim povodom predsednik Opštine Vladičin Han, Goran Mladenović istakao je da “se Opština trudi da podrži ali i preduzme aktivnosti koje će doprineti razvoju lokalne zajednice i zdravog odrastanja naših najmlađih a sa Nectarom se razumemo u tim naporima od prvog dana“.

Svet

Studija: 90 odsto pacijenata sa korona virusom ima neželjene efekte nakon oporavka

Onlajn anketa sprovedena u Južnoj Koreji koja je ispitala 965 oporavljenih pacijenata sa korona virusom otkrila je da 9 od 10 ima simptome kao što su umor, gubitak ukusa i mirisa i psihološki problemi nakon oporavka od ove bolesti, piše portal The Hill.Istraživanje je pokazalo da je umor najčešći prijavljeni neželjeni efekat, a 26 odsto oporavljenih pacijenata prijavilo je da ima umor, praćen poteškoćama u koncentraciji.Korejska agencija za kontrolu i prevenciju bolesti (KDCA) kaže da će studija uskoro biti objavljena sa detaljnom analizom.Zdravstveni službenici sve više iskazuju zabrinutost zbog dugoročnih neželjenih efekata virusa koji je zarazio više od 33 miliona ljudi i ostavio više od milion mrtvih širom sveta.Tokom saslušanja pred američkim Kongresom prošle nedelje, doktor Entoni Fauči upozorio je na sve veći broj ljudi koji imaju zdravstvenih problema nedeljama, a u nekim slučajevima i mesecima, nakon što su pobedili bolest.Rekao je da su oporavljeni pacijenti prijavili da su imali umor, mijalgiju, groznicu i nemogućnost koncentracije. Utvrđeno je da mnogi pacijenti koji su se oporavili takođe imaju upalu srca.Prema podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, svaki treći pacijent sa COVID-19 može razviti dugotrajne simptome.

Srbija

Matijević (Udruženje turističkih agencija UTAS): Obustavili smo prodaju novih aranžmana

Turističke agencije trenutnu rade obustavu prodaje turističkih aranžmana,ali će dosad ugovorena putovanja i zamenski vaučeri biti realizovani, izjavila je za Novu ekonomiju Marija Matijević, predsednica udruženja turističkih agencija UTAS povodom najave da od sutra nijedna agencija neće imati licencu za organizovanje putovanja.Ona je potvrdila da su osiguravajuće kompanije izašle iz posla sa turističkim agencijema i da više ne žele da im izdaju garanacije od nesolventnosti zbog velikog rizika. Time 1.oktobra ističu polise koje su sklopljene početkom godine, a agencije bez garancija gube licence za organizatore putovanja. "To što mi nemamo garancije za nova putovanja ne znači da naši putnici koji imaju dosada ugovorena pitovanja, neće biti ispoštovani", ističe ona i dodaje da će agencije moći da obavljaju posredničke poslove i realizuju dosad ugovorena putovanja.  Agencije će moći da prodaju izlete po Srbiji, avio karte i autobuske karte, kao i hotele iz Srbije pod uslovom da imaju ugovor o poslovno tehničkoj saradnji.Prema njenim rečima, agencije ne mogu da ispune zakonske uslove za nastavak licence budući da je cela industrije kod banaka "na crnoj listi". "Ukoliko država, osiguravajuće kuće, agencije i banke ne pronađu adekvatno rešenje, nijedna turistička agencija u Srbiji od 1. oktobra neće moći da proda više nijedan aranžman", upozorava Marijević.Ona kaže da je agencijama izbrisano ustavno pravo na rad, a da trenutno nemaju ni sa kim da razgovaraju dok se ne formira Vlada Srbije."Mi ionako nemamo posla od marta, već smo na ivici egzistencije jer nikakvu sektorsku pomoć nismo dobili za razliku od kolega iz hotelijerstva", dodaje ona. 

Srbija

Ukupan prevoz putnika i robe smanjen zbog korone, telefonija beleži rast

Broj prevezenih putnika u prvih šest meseci 2020. godine je na međugodišnjem nivou manji za 43 odsto, pri čemu je prevoz putnika u unutrašnjem saobraćaju manji za oko 42 odsto a u međunarodnom za preko 56,4 procenata, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).Najveći pad zabeležen je u vazdušnom saobraćaju, koji je manji za 57,3 odsto, dok je prevoz u drumskom saobraćaju manji za oko 42,3 procenata.Sa druge strane, količina robe prevezene u prvom polugodištu 2020. godine, u poređenju sa istim periodom prethodne lane, beleži rast od 1,2 odsto.Vazdušni, rečni i železnički saobraćaj beleže pad u količini prevezene robe, dok cevovodni i drumski saobraćaj beleže rast.Porast u količini prevezene robe u drumskom saobraćaju je usled činjenice da je povećan obuhvat posmatranih izveštajnih jedinica.Prevoz putnika u drumskom saobraćaju je manji nego u prvom polugodištu prošle godine, uz pad obima rada od tačno 40 odsto, dok je prevoz robe kamionima uvećan za 6,2 odsto. Vazdušni saobraćaj beleži pad kad je reč o prevozu putnika. Broj prevezenih putnika u vazdušnom saobraćaju manji je za 57,3%, a ostvareni putnički kilometri manji su za 56,6%. Prevoz robe iskazuje pad u količinama prevezene robe od 29,8%, a u obimu rada, posmatrano u tkm, zabeležen je rast od 1%.Transport nafte cevovodima veći je na međugodišnjem nivou ta petinu u količini prevezene nafte, dok je transport prirodnog gasa manji je za oko tri procenta.Granični promet drumskih putničkih vozila u prvom polugodištu 2020. godine, u ulazu, manji je za 45,7 odsto u odnosu na isti period 2019. godine.Broja vozila domaćih registracija koja su prešlu granicu je prepolovljen, dok je od ukupnog broja vozila sa stranom registracijom koja su ušla u našu zemlju najviše bilo iz Nemačke i Mađarske.Klasične poštanske usluge su u prvom polugođu opale, pismonosnih pošiljki je bilo za 4,5 odsto manje, a kod paketskih pošiljki beleži se pad u odnosu na isti period prošle godine od 35,3 odsto.Usluge platnog prometa beleže pad od 23,9 odsto, usluge fiksne telefonije veće su za 4,7 odsto, a mobilne telefonije za 16,7 odsto.Ukupan broj zaposlenih u saobraćaju veći je za 0,3 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine."Međutim, treba imati u vidu činjenicu da je to delimično, i zbog povećanja broja posmatranih izveštajnih jedinica", navodi se u saopštenju.

Svet

Pandemija u Crnoj Gori: Nikšić prednjači po broju obolelih

Crna Gora je u septembru u odnosu na ostale države regiona zabeležila najveći skok broja obolelih i prva je u regionu sa 565 inficiranih i 42 hospitalizovana pacijenta na sto hiljada stanovnika, javlja Slobodna Evropa. „Svakodnevno mora da se otpusti neko da bi se drugi primio. To je negde oko 100 ležećih pacijenata na dnevnom nivou. Vizita počne ujutru a završi tek negde oko ručka. Lekari su ne umorni nego premoreni pod maskama i u zaštitnim kombinezonima celu smenu. Imao sam članove iste porodice, koji su smešteni u različitim paviljonima“, prenosi svoje utiske iz kovid bolnice i ambulante u Nikšiću internista Goran Jovanović, koga je bolnica u Kotoru poslala u ispomoć.Nikšić je sa 1.423 zaraženih na 100 hiljada stanovnika prvi na listi po broju obolelih, a stopa inficiranih je skoro pet puta veća nego na državnom nivou, pa su u tom gradu drugi dan zaredom na snazi restriktivne mere.„Ako se ponove prethodna sedmica ili ona tamo unazad 14 dana, plašim se da zdravstveni sistem neće moći da izdrži“, reako je u ponedjeljak (28. septembra) za RTCG pomoćnik direktora Instituta za javno zdravlje (IJZ) Senad Begić.„Doktor Begić je u pravu. Nema tog epidemiologa koji se ne plaši pogoršanja situacije. Zbog toga smo i predložili mere i očekujemo da te mjere daju rezultate“, rekao je direktor tog zavoda Boban Mugoša.„Praznićemo bolnice, povećavaćemo kućno lečenje. Imamo model i spremni smo za otvaranje novih COVID centara u Podgorci i jedan će biti u pogonu već ove nedjelje. Ceo sistem je spreman”, rekao je član kriznog štaba NKT Nebojša Kavarić.On nije mogao da precizira koliko je lekara i drugog medicinskog osoblja zaraženo virusom.Mnogi lekari se slažu u oceni da ne bi trebalo testirarti izdržljivost zdravstvenog sistema u Crnoj Gori i apeluju na građane da se pridržavaju propisanih mera zaštite.JAVNI DUG CRNE GORE 2021. GODINE DOSTIŽE ČETIRI MILIJARDE EVRA SKUPOVI ODGOVORNI ZA ŠIRENJE VIRUSAUprkos ograničenjima okupljanja, pred parlamantarne izbore i nakon njih, u pojedinim gradovima okupljao se veliki broj građana.U Andrijevici, Beranama i Nikšiću od 28. septembra do 12. oktobra zabranjeno je napuštanje objekata stanovanja od 22 sata do pet ujutro, zabranjen je rad ugostiteljskih objekata i kućne posjete. I u Rožajama će naredne dve nedelje biti zatvoreni ugostiteljski objekti, dok će u Budvi, Kotoru, Pljevaljima i Podgorici raditi do 22 sata, a deo javnosti je oštro reagovao na ograničenja.Oko 200 ugostitelja u Nikšiću i njihovih zaposlenih protestovalo je u ponedjeljak ispred zgrade Opštine Nikšić, odakle su poručili da oni nisu krivci za veliki broj pozitivnih na korona virus.Crna Gora je poslednja zemlja u Evropi u kojoj je registrovan prvi slučaj oboljevanja od COVID-19, sredinom marta.Trenutno je u Crnoj Gori, kako su preneli mediji 3.558 inficiranih dok su od posledica povezanih sa COVID-19 preminule 163 osobe.

Svet

Google Meet ipak bez ograničenja do sledeće godine

Gugl je juče saopštio da ipak neće ograničavati besplatne verzije njihove platforme za video konferencije Gugl Mit (Google Meet) do marta sledeće godine, nakon prethodne najave da će posle 30. septembra sastanci na toj platformi biti ograničeni na 60 minuta, piše portal The Verge.„Želimo da nastavimo da pomažemo onima koji se oslanjaju na Meet da ostanu u kontaktu tokom narednih meseci“, rekao je Samir Pradan, menadžer Gugl Mit divizije.Produženje bi trebalo da bude olakšanje onima koji su se oslanjali na uslugu tokom pandemije.Gugl je ove godine neprekidno ažurirao Gugl Mit kako bi bio konkurentan drugim uslugama video konferencija poput Zuma (Zoom).Ostaće na snazi prvobitni rok do 30. septembra za korišćenje naprednih funkcija G Suite i G Suite for Education, koji uključuje omogućavanje sastanaka do 250 učesnika, lajvstriming do 100.000 ljudi u okviru jednog domena i mogućnost čuvanja snimaka sastanka na Guglovom oblaku.Nakon 30. septembra ove funkcije neće biti dostupne za besplatne korisnike.

Svet

Prodavnice u Sloveniji biće zatvorene nedeljom i praznicima

Narodna skupština Slovenije izglasala je izmene Zakona o trgovini, kojima se zabranjuje rad prodavnica nedeljom i praznicima, predstavnici slovenačke privrede nezadovoljni odlukom, prenosi portal 24ur.Od zabrane će, kako je odlučeno, biti izuzete trgovine sa prodajnim prostorom do 200 kvadratnih metara na benzinskim pumpama, graničnim prelazima, lukama, aerodromima, železničkim i autobuskim stanicama i bolnicama.Takođe, nedeljom i državnim praznicima će biti otvorene i preostale manje radnje površine do 200 kvadratnih metara, ako u njima poslove obavljaju trgovinski subjekti, odnosno njihovi predstavnici, ali i učenici, studenti i penzioneri.Pitanje da li prodavnice treba da budu zatvorene nedeljom i praznicima muči javnost u Sloveniji decenijama. Tim se bavio i Ustavni sud, a u septembru 2003. građani su o tome glasali i na referendumu, kada je zabranu podržalo nešto više od 57 odsto glasača koji su izašli na birališta.Privredna komora Slovenije se protivi amandmanima usvojenim juče, a najavila je i mogućnost ocene ustavnosti zakonskog rešenja.„Odlučujući o izmeni Zakona o trgovini, prema kome će radnje biti zatvorene nedeljom i praznikom, preovladao je zdrav razum, to nije politička stvar“, smatra Ladi Rožič, generalna sekretarka Sindikata Slovenije, koja se nada da amandman neće ići na ocenu ustavnosti. Narodna skupština usvojila je amandman u utorak, a podnela ga je stranka levice na inicijativu sindikata. Ipak, sa druge strane, čuju se drugačija mišljenja.„Ovo je zakon koji će doneti otpuštanja. Teško mi je da shvatim da je amandman usvojen u trenutnoj situaciji, kada bi svi napori trebalo da budu usredsređeni na ekonomski oporavak, umesto na pogoršanje uslova u tako važnoj industriji kao što je trgovina, koja ostvaruje 34 odsto svih ekonomskih prihoda u zemlji“, izjavila je Mariča Lah, predsednica Privredene komore Slovenije.SLOVENIJA RETROAKTIVNO POKRIVA PLATE U EPIDEMIJI

Svet

Izrael dodelio 5G dozvole

Izraelski ministar komunikacija Joaz Hendel najavio je da su telekomunikacionim kompanijama Partners Communications, Pelephone i Hot Mobile odobrene dozvole za rad na razvijanju 5G mreže u zemlji, piše Telecompaper.Ministar Hendel je rekao da Izrael zaostaje u oblasti komunikacione infrastrukture više od tri decenije i da je posvećen brzom smanjenju jaza i povratku u vođstvo.Izvršni direktor kompanije Pelephone Ran Guron rekao je da će pretplatnici moći da dobiju 5G usluge odmah u 150 gradova širom Izraela.Ičik Benbeništi, izvršni direktor kompanije Partners Communications rekao je da je najava veoma značajna vest za sve pretplatnike, dok su iz kompanije Hot Mobile saopštili da su „veoma uzbuđeni“ i da će poslovni i privatni pretplatnici imati veliku koristi od 5G usluga.

Svet

Republika Srpska: Milijarda na računima ne vredi u skupoj borbi sa koronom

Oko milijardu konvertibilnih maraka u Republici Srpskoj poseduju institucije vlade, javna i državna preduzeća, novac se nalazi u bankarskim depozitima, ali ne može da se iskoristi u vreme pandemije, jer je namenski, tačnije „već potrošen“, piše portal Capital.ba.„Ako vam zafali novca, taj depozit uzeti se ne može, on je namenski i može se potrošiti samo za ono za šta je namenjen, a ne za probleme u budžetu. Ono što preostaje institucijama, kada im treba novca, je da se zadužuju na neki od dostupnih načina“, kaže Predrag Duduković iz Udruženja ekonomista RS SWOT.U prvom polugodištu ove godine u RS, kako se navodi, zabeležen je pad depozita kod građana, privatnih preduzeća, nebankarskih finansijskih institucija, pa čak i kod banaka, jer su manje štedeli ili su povlačili štednju da bi preživeli korona krizu.Međutim, to nije slučaj kod državnih institucija i preduzeća, gde su depoziti rasli.Depoziti vladinih institucija rasli su u prvoj polovini godine u odnosu na kraj 2019. i to za 71,6 miliona konvertibilnih maraka, odnosno11 odsto. Na kraju juna na računima u bankama državne institucije imale su više od 722,4 miliona maraka.Nešto manji, ali ipak rast, imali su depoziti javnih i državnih preduzeća koji su povećani za 12,3 miliona KM ili četiri odsto i zaključno sa junom iznosili su 286,4 miliona maraka.O korišćenju državnih depozita razmišljalo se i u Vladi Srpske tokom kreiranja mera za suzbijanje posledica pandemije virusa korona, ali je procenjeno da je raspoloživo svega oko pet odsto depozita, što je mali iznos za ozbiljniju pomoć.Ideja da državne institucije ili preduzeća kupe obveznice RS ili lokalnih zajednica i na taj način oslobode deo novca pala je u vodu jer su depoziti imali mnogo namenskih i rokovnih ograničenja.REPUBLIKA SRPSKA PODSTIČE POSLODAVCE DA POVEĆAJU PLATE