Najnovije

Srbija

Er Srbija: Sporazum o prodaji karata sa Belaviom

Er Srbija i beloruski avio-prevoznik Belavia zaključili su Sporazum o proporcionalnosti (SPA), koji srpskom avio-prevozniku omogućava da prodaje karte za liniju do Minska koja leti iz bilo kog mesta u njenoj mreži preko Beograda, a u partnerstvu sa Belaviom, prenosi Exyuaviation.Beloruski prevoznik takođe ima mogućnost da preko Beograda prodaje karte za odredišta u mreži Er Srbije Ove zimske sezone Belavia će imati četiri leta nedeljno između Minska i Beograda, u odnosu na tri koja su bila u ponudi prošle godine. Er Srbija trenutno ima 34 Sporazuma o proporcionalnosti i 14 sporazuma o deljenju kodova.Avio-kompanije inače već mesecima beleže gubitke u poslovanju, zbog pandemije korona virusa.Kako je preneo Bloomberg, kompanija Emirates koja je jedna ov vodećih na Bliskom Istoku, kao i Katar ervejz, dobili su po dve milijarde dolara pomoći, Lifthanza iz Nemačke oko devet milijardi evra.Er Srbija koja je u partnerstvu sa Etihadom namenila je 57,6 miliona dolara za otplatu dela kredita od 120 miliona evra ali je nepoznato ko je zapravo taj dug platio, o čemu je Nova ekonomija već pisala.BLOOMBERG: PRE PANDEMIJE ETIHAD IZGUBIO MILOJARDE DOLARA ULAŽUĆI U ETIHAD

Svet

Reuters: Dojče banka prekida sve veze sa Trampom nakon izbora

Nemački zajmodavac Dojče banka (Deutsche Bank) planira da prekine svaku saradnju sa američkim predsednikom Donaldom Trampom nakon izbora, izjavila su u utorak Rojtersu tri visoka zvaničnika banke, prenosi Biznis insajder.Dojče banka planira da proda Trampov dug ili zatraži otplatu oko 340 miliona dolara nepodmirenih zajmova Trampovoj organizaciji, navodi se u izveštaju.Trampove veze sa Dojče bankom odavno su pod nadzorom. Tokom godina banka je postala najveći zajmodavac Trampovoj organizaciji, pod čijim vlasništvom su Tramp hoteli, golf odmarališta i druga preduzeća.Ali, banka je sada navodno spremna da odbaci poslednju vezu sa predsednikom: tri zajma, ukupne vrednosti oko 340 miliona dolara, koje je predsednik lično garantovao i uzeo protiv vrednosti njegove imovine. Zajmovi će početi da dospevaju na naplatu za dve godine.Trojica zvaničnika rekli su Rojtersu da rukovodioci banaka nisu zabrinuti zbog sposobnosti predsednika da otplaćuje zajmove, delimično i zbog vremena preostalog do njihovog dospeća.S obzirom na to da Tramp lično garantuje za kredite, ako više ne bude na funkciji i ne bude mogao da ih otplaćuje ili refinansira, Dojče banka bi mogla da zapleni njegovu imovinu, pisao je Rojters.Dojče banka je odbila da komentariše Rojtersov izveštaj.

Svet

Tviterov odbor zadovoljan upravljačkom strukturom

Nezavisni komitet koji je odbor Tvitera osnovao ranije ove godine izrazio je svoje poverenje u upravu kompanije i preporučio da trenutna upravljačka struktura ostane na mestu. Komitet je ispitao korporativno upravljanje Tvitera nakon pritiska aktivističkog akcionara Eliot Menadžmenta da reformiše određene prakse, piše Telecompaper.Izvršni direktor Tvitera Džek Dorsi suočio se sa kritikama zbog toga što je svoje vreme podelio između Tvitera i Skvera, druge kompanije koju je osnovao i gde je takođe na poziciji izvršnog direktora.Komitet je rekao da je sa Dorsijem i relevantnim telima odbora razgovarao o planiranju sukcesije, ali nisu najavljene dalje preporuke o ulozi izvršnog direktora.Druga glavna preporuka bila je promena mandata za članove odbora Tvitera. Umesto postepenih izbora nekolicine članova svake godine, ceo odbor će biti izabran svake godine. Izmena će biti predložena naredne godine.Tviter se dogovorio o drugim promenama već početkom ove godine, kada su se predstavnici Eliot Menadžmenta i investitora Silver Lejk pridružili odboru, a kasnije imenovanjem nezavisnog predsednika Patrika Pišeta. Pišet je predsedavao komisijom za reviziju menadžmenta, u kojoj su bili i predstavnici Eliota i Silver Lejka, zajedno sa još tri nezavisna direktora.

Svet

Rušenje aboridžinskih pećina posledica “loših odluka” Rio Tinta

Rudarski gigant Rio Tinto u Australiji i dalje poseduje 1.780 dozvola za uništavanje svetih mesta australijskih Aboridžina, tvrde isražitelji koji rade na slučaju rušenja drevnih pećina u oblasti Juukan Gorge, koje se dogodilo proletos, preneo je londonski Gardijan. U napetim rasptravama sa poslanicima, rukovodioci Rio Tinta i dalje ostaju pri tvrdnjama da preuzimaju odgovornost za „loše odluke“ koje su dovele do rušenja aboridžinskih pećina starih 46 hiljada godina. Incident se inače dogodio prilikom radova na proširenju rudnika u klisuri Juukan, u maju ove godine.Do neke nove odluke 1.780 odobrenja za radove koje poseduje ova rudarska kompanija, kako se navodi i dalje ostaje na snazi sve dok se ne preispitaju stari zakoni o nasleđu Aboridžina. To znači, tvdi Gardijan da kompanija može legalno da uništi te lokacije. Predstavnici Rio Tinta sa druge strane kažu da se svako od tih odobrenja preispituje u saradnji sa tradicionalnim vlasnicima zemljišta, a direktor te kompanije Žan Sebastijan Žak, direktor za eksploataciju rude gvožđa Kris Salisburi i šefica korporativnih poslova Simon Niven svedočili su u istrazi o incidentu.Oni su izjavili da dati ostavku zbog postupka kompanije koji je doveo do uništavanja satrih aboridžinskih skloništa, koja se smatraju veoma važnim arheološkim nasleđem u Australiji.Žan Sebastijan Žak je rekao da niko od njih nije bio upoznat sa „izuzetnim arheološkim i kulturnim značajem“ te lokacije sve dok ona nije uništena, ali je dodao da su drugi ljudi u kompaniji to znali od 2005. godine.U napetim i nezgodnim razgovorima sa poslanicima, troje rukovodilaca Rio Tinta je preuzimalo odgovornost za kao se navodi „propuštene prilike“ i „loše odluke“ koje su dovele do uništavanja pećina."Eksplozija nije smela da se dogodi. Pećine nije trebalo uključiti u rudarske planove. Nije postojala namera da nekoga obmanemo, ali očigledno je da su napravljene greške”, izjavio je Kris Salisburi iz Rio Tinta.On je dodao da nije jasno ko je doneo odluku da se pećine uključe u plan rudnika, kao i da je ta odluka bila loša i pogrešna. Rekao je i da o planovima nisu govorili predstavnicima naroda Puutu Kunti Kuurama i Pinikura, jer su verovali da imaju zajedničku saglasnost.ŠTA KAŽU ABORIDŽINI?„Ja, moja porodica, naše starešine i naši preci izražavamo žaljenje zbog skrnavljenja našeg svetog mesta“, izjavio je tradicionalni vlasnik zemlje u području gde se dogodio incident Burčel Haies. Inače tradicionalnim zemljama i vodama naroda Puutu Kunti Kurrama i naroda Pinikura upravlja Aboridžinska korporacija PKKP.Tokom istrage, u avgustu Rio Tinto je saopštio da je razmotrio tri planska rešenja za rudnik kojima bi se izbeglo oštećenje aboridžinskih skloništa, ali su izabrali, kako su dodali četvrto, sa ciljem da ulože dodatnih 134 miliona dolara u gvozdenu rudu visokog kvaliteta.Kompanija je potvrdila da sarađuje sa korporacijom PKKP na čuvanju artefakata i predmeta koji su spašeni sa lokacije. Među njima se nalazi 4000 godina star pojas koji je ispleten od ljudske kose i predstavlja dokaz o direktnoj genetskoj vezi sa narodima Puutu Kunti Kurrama i Pinikura.Senator australijskih laburista Pet Dodson oštro je kritikovao kompaniju Rio Tinto i rekao da ona tradicionalne vlasnike zemljišta nije ispravno informisala o svojim planovima, da je koristila prednost loših državnih zakona, kao i da je nastojala da vlasnike zemlje kroz ugovore liše nekih prava.

Svet

Evropski regulator kritikovao Nemačku zbog propusta u slučaju Vajerkard

Nemački regulatorni nadzor propale kompanije za digitalna plaćanja Vajerkard (Wirecard) bio je manjak i izložen riziku prekomernog uticaja ministarstva finansija, objavila je danas evropska regulatorna agencija ESMA, javlja portal Bankar.Bivši izvršni direktor kompanije Markus Braun i drugi čelnici uhapšeni su zbog sumnje da su umešani u nezakonito poslovanje i prevaru tešku ukupno 3,2 milijarde eura.Optuženi, uključujući Brauna, negiraju bilo kakvo kršenje zakona.Vajerkard ide u stečaj usled finansijskog skandala Slučaj je otvorio pitanje odgovornosti nemačkih finansijskih i računovodstvenih regulatora i ESMA je u julu pokrenula hitnu reviziju kako bi utvrdila jesu li poštovali evropske propise.Rezultat je izveštaj od 190 stranica koji govori o nizu nedostataka, neefikasnosti i pravnih i proceduralnih prepreka nezavisnosti nemačkog regulatora za izdavaoce hartija od vrednosti i Ministarstva finansija.Evropska komisija zatražila je od ESMA reviziju kako bi razmotrila potrebu za centralizovanim nadzorom evropskog tržišta, koji bi trebalo da spreči slične skandale.

Svet

Xiaomi prestigao Apple u prodaji pametnih telefona

Kineska kompanija Xiaomi prestigla je Epl (Apple) i postala treći najveći svetski prodavac pametnih telefona u trećem kvartalu ove godine. Epl je prvi put nakon gotovo decenije ispao iz vodeće svetske trojke u proizvodnji i prodaji pametnih telefona, piše Biznis insajder.Xiaomi je prodao 46,5 miliona uređaja, odnosno gotovo 5 miliona više od Epla, čije je brojke teško pogodilo zakasnelo lansiranje Ajfona 12, saopštila je Međunarodna korporacija za podatke (IDC).Samsung se vratio na prvo mesto, potisnuvši Huavej, koji se borio sa američkim sankcijama.Svetska prodaja pametnih telefona u trećem kvartalu opala je za 1,3 odsto u odnosu na prošlu godinu, navodi se u izveštaju IDC-a objavljenom u četvrtak. To je mnogo manji pad od pada od 9 odsto koji je IDC predvideo, jer su se ekonomije počele oporavljati od pandemije, a prodaja telefona porasla je u Indiji, Brazilu, Indoneziji i Rusiji.

Svet

EU će uskratiti elektranama na gas oznaku zelene investicije

Prema nacrtu nove EU regulative elektrane na prirodni gas neće biti klasifikovane kao zelene investicije u Evropi ako ne budu poštovale stroga ograničenja emisije, koja u ovom trenutku ne ispunjava nijedna, piše Euractiv.Novom regulativom EU, za koju se očekuje da bude završena do kraja godine, oni koji nude finansijske proizbode do kraja 2021. godine biće u obavezi da objave koja ivnesticija ispunjava klimatske kriterijume, čime će moći da se smatra održivom.Da bi bila klasifikovana kao održiva investcija, ona koja "značajno" doprinosi zaustavljanju klimatskih promena, elektrana na gas ne sme da proizvodi više od 100 grama ugljen-dioksida (CO2) ekvivalenta po kilovat satu.Čak ni najefikasnije evropske elektrane na gas proizvode tri puta više CO2, procenjuju u industriji gasa i nezavisnom klimatskom tink tenku Ember.Elektrane na gas bi, da bi ispunjavale taj kriterijum, morale da imaju tehnologiju za sakupljanje i skladištenje gasa (CCS), koju za sada nema nijedna evropska elektrana.Kompanijama neće biti zabranjeno da investiraju u projekte koji se po kriterijuma EU ne smatraju održivim, ali iz industrije gasa upozoravaju da isključivanje elektrana na gas može da znači probleme sa nalaženjem novca, čak i za ulaganja radi smanjenja emisije.

2020

„Briga za svaku kap” Zaovinskog jezera

Zahvaljujući ekološkom projektu simboličnog naziva „Briga za svaku kap“, koji su pokrenuli kompanije Henkel i Delez Srbija, očišćeno je Zaovinsko jezero. Projekat čišćenja jezera u organizaciji ronilačkog kluba Koral-Adriatic Scuba okupio je brojne ljubitelje prirode koji su se udružili i zajedničkim snagama doveli ovu akciju do najlepšeg mogućeg epiloga. Sjajni rezultati najbolji su pokazatelj organizatorima da su njihovi napori naišli na odličan odziv zajednice. Sa zajedničkim ciljem da Zaovinsko jezero bude čistije, a okolina zdravija za život, Henkel i Maxi su u avgustu mesecu pokrenuli prodajnu akciju u kojoj su mogli da učestvuju svi građani kupovinom Fa, Schauma i Vademecum proizvoda u Maxi supermarketima. Akcija u prodajnim objektima trajala je dva meseca, te nakon toga vodeni dragulj na planini Tari očišćen je od nešto više od 20 vreća otpada. Većinom plastične boce, limenke, gume i delovi kuhinjskih aparata zagadili su dno jezera u zapadnoj Srbiji. Mesto na jezeru, gde je ekološka akcija održana, izabrano je zbog specifičnosti lokaliteta koji se nalazi u zapadnoj Srbiji, a pripada teritoriji opštine Bajina Bašta. Upravo ta lokacija, nedavno je postala deo Nacionalnog parka Tara, a koliko je posebno ovo mesto govori i činjenica da je baš tamo otkriven živi fosil biljnog sveta - Pančićeva omorika. „Veoma smo ponosni na ovaj projekt i činjenicu da smo sa našim partnerima, inicijativu ,Budimo odgovorni čuvajmo svaku kap', već sada pozicionirali kao snažan projekat koji ima ozbiljne rezultate i koji otvara pitanje svesti o zaštiti čistoće voda. Količine otpada koje je izronio vredan tim ronioca ozbiljno nas upozoravaju da moramo nastaviti sa akcijama čišćenja i jako sam zahvalna partnerima iz kompanije Delez Srbija i RK Koral-Adriatic Scuba koji nas podržavaju u ovim naporima“, istakla je Petra Rajnpreht, brend menadžer kompanije Henkel. Da je bitno osvestiti građane o tome koliko uništavamo prirodu, prepoznali su i partneri projekta. „Zaštita životne sredine i podrška lokalnoj zajednici među prioritetima su odgovornog poslovanja naše kompanije. Uvek se rado odazivamo u sve ekološke projekte naših partnera, a dugogodišnja strateška saradnja sa kompanijom Henkel i uključivanje naših kupaca, ovog puta su zaslužni za lepše i čistije Zaovinsko jezero“, istakla je Milica Popović, menadžer korporativnih komunikacija kompanije Delez Srbija.Manje otpada u predivnom jezeru svakako je srećan kraj ove ekološke akcije, ali još je važnije građane edukovati i osvestiti o važnosti očuvanja prirode i vođenju brige o istoj. „Izuzetno smo srećni i zadovoljni sa rezultatima koje je ovaj projekt postigao. Ono što deluje kao motivacija da nastavimo dalje sa akcijama čišćenja jeste upravo ono što vidimo kad zaronimo i otpad koji izronimo sa dna naših reka i jezera. Taj problem godinama je zapostavljen i hvala kompanijama Henkel i Delez Srbija što su odlučili da pomognu u rešavanju ovog problema”, zaključio je Ivan Stanković, vlasnik centra Koral-Adriatic Scuba.

Srbija

Rajaner: Imaćemo prvi godišnji gubitak od 2009.

Irski niskobudžetni avio-prevoznik Rajanair saopštio je da je tokom letnjeg perioda godine zabeležio gubitak od 197 miliona evra, dok se u narednom očekuju još veći, budući da se u Ujedinjenom Kraljevstvu uvodi drugi lokdaun od 5. novembra, piše irski portal RTE.Za irskog avio-prevoznika ovo predstavlja prvi letnji gubitak u poslednjih 30 godina, dok je u istom periodu prošle godine kompanija ostvarila zaradu od 1,15 milijardi evra.Izvršni direktor kompanije Majkl Oleri rekao je da će gubici najverovatnije biti još veći i to bi bio prvi godišnji gubitak od 2009.Međutim, za razliku od svojih rivala, kompanija je izbegla nagli pad deonica nakon najnovijeg lokdauna u Ujedinjenom Kraljevstvu, koji bi od 5. novembra, prema najnovijim odlukama trebalo da traje četiri nedelje.Deonice Rajnera porasle su za 5,5 odsto, dok su deonice kompanija Izi Džet i Internešnl Ervejz Grup, vlasnika Britiš Ervejz , pale preko 5 odsto nakon najave najnovijeg ograničenog kretanja.Kako navodi kompanija, prvi lokdaun dovelo je do pada broja putnika od 80 odsto u tom periodu. U narednom očekuje oko 38 miliona putnika, u poređenju sa 149 miliona prošle godine.Iz kompanije su upozorili da bi taj broj mogao dalje da se smanji ukoliko vlade zemalja Evropske unije nastave da loše upravljaju avio-prevozom i uvode nekoordinisane zabrane putovanja zbog pandemije.RAJNER OD JULA OBNAVLJA 40 ODSTO LETOVA

Srbija

Fortenova nastavlja pregovore o prodaji Frikoma

Fortenova grupa nastavlja pregovore o prodaji Poslovnog područja Smrznuta hrana nakon što je primila niz ponuda za preuzimanje kompanija Ledo plus, Ledo Čitluk i Frikom, saopštila je Fortenova.Nakon što je primila niz neobvezujućih ponuda za preuzimanje ovih kompanija, pozivom određenom broju odabranih ponuđača da započnu sveobuhvatnu analizu privrednog društva koje je predmet moguće transakcije, Fortenova grupa je odlučila da nastavi sa sledećom fazom postupka prodaje, navodi se u saopštenju.„Testiranjem tržišta potvrđeno je da među potencijalnim investitorima postoji snažan međunarodni interes za našu delatnost zamrznute hrane. Sve kvalifikovane neobvezujuće ponude dolaze od kompanija s izuzetnim investicionim i operativnim rezultatima u prošlosti“, rekao je James Pearson, glavni finansijski direktor Fortenova grupe. Kompanija očekuje da će ponuđači sve analize  završiti do kraja godine. Fortenova grupa prodaje poslovno područje Smrznuta hrana kako bi smanjila zaduženost kompanije. Fortenova grupaje, kako navodi na svom sajtu, nastala implementacijom nagodbe poverenika u hrvatskoj kompaniji Agrokor, nakon velikih finansijskih problema.

Srbija

Panel: Srbija u građenju odnosa sa SAD treba da bude zagledana u budućnost

Američki državljani srpskog porekla neće imati značajnu ulogu u predstojećim predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama, iako su odnosi Beograda i Vašingtona krenuli uzlaznom putanjom. Odnos Amerike prema Srbiji neće biti značajno promenjen pobedom jedog ili drugog kandidata, ali trenutnu pažnju administracije u Vašingtonu treba iskoristiti za produbljivanje saradnje u budućnosti, zaključak je panela "Američki izbori i srpske dileme" koju su organizovali Beogradski centar za bezbednosnu politiku i Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu.Tomas Kantrimen, predsedavajući borda direktora Udruženja za kontrolu naoružanja i bivši bivši Podsekretar za kontrolu naoružanja i međunarodnu bezbednost, ocenio je da će sutra biti održani "najvažniji izbori u istoriji SAD", zbog "opstrukcija bez presedana" koje se dešavaju u izbornom procesu."Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OSCE) kaže da izbori trebaju da budu slobodni, transparentni i bezbedni (sa stanovišta pandemije). Republikanci trenutno izazivaju sve tri pretpostavke. Trenutni izbori u SAD predstavljaju nazadovanje, koje je bliže (političkim) standardima Balkana 20. veka", ocenio je Kantrimen.On je dodao da građani Amerike srpskog porekla mogu da budu faktor u sutrašnjim izborima, na primer ako Mičigen bude jedna od ključnih država, ali smatra da se to ipak neće desiti."Etnicitet ne treba da određuje kako neko glasa... (Bivšeg potpredsednika SAD) Bajdena će možda mnogi Srbi mrzeti zbog politika koje je podržavao tokom devedesetih, ali trebamo da shvatimo da je to prošlost, istorija, te da nije dobra mera onoga što od njega možemo ocekivati u budućnosti", dodaje Kantrimen.Kao najvažnije zadatke savremenih demokratija u bliskoj budućnosti, Kantrimen vidi borbu protiv korupcije i za vladavinu prava, za koje navodi da očekuju svaku državu na svetu."Korupccija je primarni problem Balkana, koja usporava i pristupanje EU i ekonomski razvoj. Veći fokus SAD u ovoj sferi bi bio dobrodošao... Problem je što predsednik Tramp vaš region ne vidi kao bezbednosno nestabilno područje, u kom su dugoročno ugrožena ljudska prava, već kao prostor gde se može napraviti neka vrsta dogovora, koja bi kasnije bila predstavljena kao spoljnopolitički usopeh. Iako je tako, pored tvrdji da je Vašingtosnkim sporazumom okončao rat i krvoproliće na Balkanu, mislim da ni Tramp nije siguran šta se nalazi u dogovoru koji je potpisao (sa predstavnicima Beograda i Prištine)", kaže Kantrimen.Profesor na Ekonomskom fakultetu i bivši ambasador Srbije u SAD Ivan Vujačić smatra da su teze kako će srpska dijaspora značajnije uticati na izbore u SAD "kap u moru iluzija", kao i da bi Bajden mogao da bude dugoročno bolji spoljnopolitički saveznik Srbije"Bajden ce pokušati da ponovo izgradi odnose sa EU, između ostalog. Bajden i bolje poznaje ovaj region, lično znam da je bio veoma uznemiren (kada je počeo Martovski pogrom) 2004. godine, zna za Dečane, zna oca Savu... Interpretacije da će njegovi prethodni stavovi biti relevantni za buduću američku administraciju nisu tačni. Naprotiv, misli da će brinuzi o ovom regionu više nego drugi", ocenio je Vujačić.Komentarišući Vašingtonski sporazum, Vujačić dodaje da u pitanju nije dogovor, "već dve izjave koje su Beograd i Priština dale pred predsednikom SAD, da premeštanje ambasade Srbije u Jerusalim "neće proći" ako Bajden pobedi, zato što se tome protivi EU, kao i da je diversifikacija snabdevanja energijom lepa zamisao, ako se zanemari činjenica da trenutno nema alternative ruskoj energiji "Za buduće odnose mnogo je važniji tehnloški rat Pekinga i Vašingtona, koji će se preliti i na Evropu i na Balkan", zaključuje Vujačić.Slobodan Georgiev, direktor vesti i programa Newsmax Adria smatra da bi Vašingtoski sporazum mogao da bude dobar i za Beograd i Prištinu,ali i za ceo region."Iako je (dogovor) možda propagandne prirode, ipak predstavlja pomak u odnosima dve strane", kazao je Georgiev.

Srbija

Vlada razmišlja o odlaganju poreskih dugovanja zbog pandemije?

Vlada Srbije razmišlja da zbog pandemije uvede mogućnost odlaganja poreskih dugovanja i nedospelih poreskih obaveza, sledi iz radne verzije acrta zakona  izmenama i dopunama zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. U dokumentu koji je objavljen na sajtu Ministarstva finasija, navodi se da je "izuzetno, u cilju ublažavanja ekonomskih posledica prouzrokovanih pandemijom, višom silom, odnosno drugim vanrednim događajem nastalim u toku kalendarske godine, odlaganje plaćanja dugovanog poreza, odnosno nedospelih poreskih obaveza odobrava se na način i pod uslovima koje utvrdi  vlada".Takođe, novina je član poreska prevara u vezi sa porezom na dodatu vrednost. Kako je predviđeno, u slučaju da izbegnete plaćanje poreza na dodatu vrednost, a iznos poreza čije se plaćanje izbegava prelazi milion dinara, sledi vam kazna od jedne do pet godina i novčanom kaznom.U kojim biznisima će biti najviše otkaza? (VIDEO)

Svet

Karantin u Evropi i američki izbori oborili cenu nafte

Cene nafte pale su danas zbog zabrinutosti da će mere protiv širenja pandemije u zemljama širom Evrope oslabiti potražnju za gorivom, kao i zbog ovonedeljnih američkih predsedničkih izbora, piše agencija Rojters.Zemlje širom Evrope ponovo su uvele mere zaključavanja kako bi pokušale da uspore širenje zaraze Kovid-19, jer broj novozaraženih konstantno raste širom Evrope.„Cene nafte padaće dok se ne obuzda neviđeni porast novih infekcija korona virusa“, rekao je Stiven Brenok iz naftnog brokera PVM.Globalne kompanije za trgovinu naftom očekuju dalje smanjenje potražnje, iako se procene razlikuju. Kompanija Vitol smatra da će potražnja tokom zime biti oko 96 miliona barela dnevno (bpd), dok Trafigura očekuje da će potražnja pasti na 92 miliona bpd ili manje.Pored pandemije i izborna neizvesnost u Sjedinjenim Američkim Državama takođe su podstakli oprez investitora na globalnim tržištima.„Tržište će u velikoj meri reagovati na ishode predstojećih izbora u Americi“, zaključuje analitičar BNP Paribas Heri Čilingurijan.U međuvremenu, proizvodnja nafte iz OPEC-a porasla je četvrti mesec zaredom, pokazuju podaci Rojtersa.OPEC i saveznici, uključujući Rusiju, smanjuju proizvodnju za oko 7,7 miliona barela na dan da bi podržali cene. Planirano je da OPEC+ grupa održi politički sastanak 30. novembra i 1. decembra, a neki analitičari očekuju da će odložiti planove za povećanje proizvodnje za 2 miliona barela na dan od januara, piše Rojters.

Srbija

Lidl ostvario čvrsta partnerstva sa domaćim dobavljačima

Kompanija Lidl Srbija, kako bi osigurala očekivani kvalitet i svežinu proizvoda, vrši pažljiv odabir svog celokupnog asortimana. U Srbiji je za dve godine poslovanja ostvarila čvrsta partnerstva sa velikim brojem domaćih dobavljača, a od prvog dana uspešno sarađuje, u segmentu nabavke jaja, sa preduzećem Agro Đole DOO iz Jagodine.“Kroz pažljivo odabran asortiman u Lidl prodavnicama, kao i posvećenost našim dobavljačima, direktno utičemo na postizanje ponude visokog kvaliteta po najpovoljnijim cenama za potrošače širom Srbije. Kako bismo znali sve o načinu proizvodnje i poreklu naših proizvoda, važno je da mi iz Lidla dobro poznajemo svoje poslovne partnere i da sa njima imamo uspostavljen odnos koji je na obostrano zadovoljstvo“, izjavio je Nikola Balaban izvršni direktor nabavke kompanije Lidl Srbija.Osim uspešnog poslovnog odnosa, vrlo je važno uspostaviti i poverenje u dugoročne partnere. Više o saradnji sa kompanijom Lidl Srbija otkrio nam je Petar Đokić, direktor firme Agro Đole, istaknuti  proizvođač jaja na domaćem tržištu: “Iz dosadašnje saradnje sa Lidlom posebno bih istakao sigurnost, u smislu sigurne prodaje količina i nezavisnosti od promena na tržištu, zatim poštovanje rokova plaćanja, otvorenost u komunikaciji i konstantnu podršku u postizanju zajedničkog cilja od samog početka poslovanja“.Agro Đole, kao uspešan prehrambreni brend na našem tržištu, trenutno je u procesu implementacije evropskog IFS sertifikata za kvalitet. Ispunjenje svih standarda koje to priznanje podrazumeva, nije nimalo lak zadatak i iziskuje velika ulaganja, ali na prvom mestu entuzijazam i veru da je zadovoljan kupac jedini parametar uspeha. „Uz pomoć kompanije Lidl i u skladu s njenim standardima, uveli smo najsavremeniju opremu za rad i proširili kapacitete proizvodnje za preko 200.000 koka nosilja u sistemu. Od naredne godine ćemo, unaprediti svoju ponudu jajima iz organske proizvodnje i slobodnog uzgoja i postati prvi  proizvođač jaja u Srbiji koji ispunjava sve evropske standarde i raspolaže farmom sa najvećom zelenom površinom“, najavio je Đokić.Tu viziju, sa svojim proizvođačem jaja deli kompanija Lidl, koja se od dolaska u Srbiju posvetila zajedničkom zalaganju za uspostavljanje vrhunskih standarda u proizvodnji Agro Đole jaja. Rezultat se ogleda u znatnom povećanju proizvodnih kapaciteta i unapređenom kvalitetu ovih jaja koji se oseća sa svakim zalogajem. Pomenuta uspešna saradnja ima efekte i u sprovođenju promena na našem tržištu. Naime, iako će mnoge iznenaditi poslednje evropske preporuke obuhvaćene i pravilnikom o kvalitetu jaja Republike Srbije, ovu namirnicu ipak ne treba čuvati u frižideru, što podržavaju kompanija Lidl Srbija i preduzeće Agro Đole.„Kada kupujete domaća jaja na pijaci, sigurno ste primetili da ona ne stoje u frižideru, već najčešće u korpama. Iznošenjem jajeta iz frižidera na sobnu temperaturu, ono trpi temperaturni šok koji izaziva kondenzaciju na ljuski i može dovesti do pojave mikroorganizama“, objašnjava Đokić.O predanosti preduzeća Agro Đole visokokvalitetnoj proizvodnji svedoči i sam proces. „Naši radnici ručno sortiraju i pripremaju kutije sa po 10 ili 30 jaja za transport u Lidl prodavnice, a sve vreme distributivnog toka procesa održavamo temperaturu na kojoj su jaja izložena između pet i 25 stepeni Celzijusa. U takvim uslovima bi i potrošači trebalo da ih čuvaju kod kuće nakon kupovine“, dodaje on.Najzad, imate sva predznanja za kupovinu i čuvanje jaja, koja su od sada u Lidl prodavnicama mogu pronaći van frižidera, bliže rafovima sa brašnom i šećerom.

Svet

Bloomberg: Pre pandemije Abu Dabi izgubio milijarde dolara ulažući u Etihad

Vlada Abu Dabija uložila je oko 22 milijarde dolara za Etihad ervejz u poslednjih sedamnaest godina, sa ambicijom da svog nacionalnog prevoznika pretvori u važnog igrača na globalnoj avio-sceni. Međutim ti napori su, kako piše Bloomberg poslednjih godina posustali.Velika ulaganja, koja su bila aktuelna pre blokade avio-saobraćaja koju je izazvala pandemija verovatno su bila samo uvod u novčanu podršku za koju se očekuje da će stići ove godine, s obzirom na veliku potrebu koja je potrebna vazdušnom saobraćaju.Obim državne pomoći takođe bi mogao da usmeri pažnju na sporazum koji je postignut pre dve godine kojim je rešen dugotrajni spor koji je nastao zbog pomoći koju vlade daju aviokompanijama u tom regionu Bliskog istoka. Tim sporazumom, kako se podseća najveće američke aviokompanije suprotstavile su se onim u Kataru i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Američki prevoznici se inače zalažu za smanjenje, kako objašnjavaju, nepravednih subvencija u iznosu većem od 50 milijardi dolara namenjenih Katar ervejzu, Emiratesu i Etihadu.Tokom nedavnih sastanaka investitora, Etihad je otkrilo ranije nepoznata finansijska ulaganja u obveznice, uoči prodaje sukuka (obveznica koje su u skladu sa šerijatskim pravom) i saopštila da su izvršene do kraja prošle godine i kako se dodaje nije bilo odmah jasno da li su plaćanja izvršena nakon 2018. godine. Ujedinjeni Arapski Emirati tada su se složili da treba da povećaju finansijsku transparentnost u svojim avio-kompanijama kao deo dogovora sa Sjedinjenim Državama.KAKO ĆE ER SRBIJA PLATITI SVOJE DUGOVE Kako dodaje Bloomberg, Etihad ipak neće objaviti svoje obveznice, a investitori su potpisali ugovor o njihovom neotkrivanju, tako da su detalji i dalje nepoznati. Kompanija je inače zaključno sa 2019. godinom nagomilala gubitke u iznosu od 5,67 milijardi dolara, a iako nije objavila da li je dobila neku državnu pomoć, prodala je svoje tranzicione islamske obveznice za 600 miliona dolara u okviru sukuk programa vrednog tri milijarde dolara.Emirates, koja je vodeća aviokompanija sa sedištem u Dubaiju i Katar Airvais dobili su po dve milijarde dolara pomoći, Lufthanza 10,5 milijardi dolara (devet milijardi evra), a Južna Afrika je odlučila da spasi svoju nacionalnu aviokompaniju sa 641 milion dolara.Etihad je ove godine smanjio poslovanje i produžio preriod utokom kojeg će zaposleni primati niže plate, a gubitak u prvoj polovini godine bio je 758 miliona dolara.Uprkos milijardama dolara koje je Abu Dabi uložio u kompaniju, Etihad je 2017. napustio strategiju saveza u vlasničkim udelima sa stranim partnerima i usredsredio se na regionalna putovanja.Investitorima u obveznice koje su izdate 2015. godine za pomoć u finansiranju Etihada i mreže povezanih društava u kojima je imao udeo, vraćeno je samo 43% novca, zaključno sa uplatom od od 700 miliona dolara 28. septembra, čime je dug samo formalno podmiren.Partnerski odnos sa Etihadom ima i Er Srbija, koja je kako piše Nova ekonomija najverovatnije izmirila deo duga od 120 miliona evra i uplatila prvu ratu tog kredita u iznosu od 57,6 miliona dolara, ali međutim i dalje, kako se dodaje nije poznato ko je taj dug platio.