Najnovije

Svet

Donji dom britanskog parlamenta odobrio sporni nacrt zakona o Bregzitu

Britanski poslanici odobrili su sporni nacrt Zakona o unutrašnjem tržištu vlade Borisa Džonsona koji želi da poništi određene stavke sporazuma o Bregzitu između Londona i Evropske unije, piše BBC.Zakon koji je prošao kroz Donji dom sa 340 glasova za i 256 protiv, sada će ići u Dom lordova.Usred zabrinutosti da će taj potez prekršiti međunarodno pravo, poslanici su se složili da daju reč Parlamentu pre nego što iskoriste ovlašćenja koja će im biti dodeljena Zakonom o unutrašnjem tržištu.Laburistička partija, liberalne demokrate, SNP i EU tvrde da dozvoljavajući vladi da poništi delove ugovora koji su potpisale EU i Velika Britanija može naštetiti međunarodnoj reputaciji i ugledu zemlje.Pet živih bivših premijera Velike Britanije izjasnilo se protiv zakona.Jedna od tačaka spornog nacrta zakona se odnosi na britansku provinciju Severnu Irsku. Prema sporazumu Londona i EU predvidjen je sistem kojim bi se izbeglo uvodjenje fizičke granice izmedju te provincije i Irske. Britanci bi želeli promene te odredbe što je izazvalo nezavodoljstvo Brisela.U Briselu se ove nedelje održava deveta runda pregovora Velike Britanije i EU o budućim trgovinskim odnosima dve strane.

Srbija

Mirjana Bogićević – novi predsednik Izvršnog odbora Sava neživotnog osiguranja

Nadzorni odbor Sava neživotnog osiguranja a.d.o. Beograd, 28.09.2020. godine,  imenovao je za novog predsednika Izvršnog odbora Mirjanu Bogićević, dosadašnjeg člana Izvršnog odbora Društva.Mirjana Bogićević je u svojoj poslovnoj karijeri stekla bogato iskustvo u korporativnom upravljanju i rukovođenju na brojnim pozicijama u osiguranju uključujući i poziciju predsednika izvršnog odbora društva za osiguranje.Nosilac je međunarodnih profesionalnih zvanja ovlašćenog internog revizora i specijaliste za rizike stečenih kod globalne profesionalne organizacije The Institute of Internal Auditors, USA. Ima objavljene stručne radove iz oblasti korporativnog upravljanja, upravljanja rizikom i internih kontrola, a u istim oblastima je često angažovana kao edukator i predavač na domaćim i međunarodnim stručnim konferencijama.Kontinuitet uspešnog razvoja u skladu sa definisanom strategijom i vizijom biće i dalje u fokusu upravljanja Sava neživotnim osiguranjem od strane Izvršnog odbora Društva.Dugogodišnje profesionalno iskustvo i poslovna reputacija gospođe Bogićević, sada u kapacitetu predsednika Izvršnog odbora Sava neživotnog osiguranja, nas uveravaju da će Društvo nastaviti uspešno poslovanje sa postojećim i širenje poslovne saradnje sa novim partnerima, kreirati nove projekte i poslovne aranžmane zajedno sa timom od preko 350 zaposlenih.

Srbija

Saradnja univerziteta i privrede: Dva nova mastera iz oblasti video-igara

Vlada Srbije i Inicijativa „Digitalna Srbija“ predstavili su dva nova Master 4.0 programa za univerzitete u Beogradu, Kragujevcu i Nišu koji će povezati svet tehnologije i svet umetnosti.Kako se navodi u saopštenju, programi su nastali kroz blisku saradnju državnih univerziteta u Beogradu i Kragujevcu sa jedne i više od deset kompanija sa druge strane.Programi će biti veoma važni za domaće industrije video-igara koju je globalna organizacija Startup Genome iz San Franciska po drugi put izdvojila kao jedan od dva podsektora domaće digitalne industrije sa najvećim potencijalom.„Cilj je bio da otvorimo naše visokoškolske ustanove za saradnju sa privredom, predavačima iz inostranstva i stranim fakultetima i univezitetima koji su vodeći u svojim oblastima. Tim partnerstvima, koja nisu bila uobičajena za naše visoko školstvo, hteli smo da stvorimo jednu dodatnu vrednost“, izjavila je predsednica Vlade Srbije, Ana Brnabić.Na ideju i predlog Inicijative „Digitalna Srbija“, Ministarstvo prosvete je raspisalo Javni poziv za multidisciplinarne master programe koji bi povezali tehničke, prirodno-matematičke i umetničke fakultete, sa kompanijama.Sredstva za realizaciju dobili su beogradski Univerzitet umetnosti u saradnji sa Matematičkim fakultetom, odnosno fakulteti Univerziteta u Kragujevcu.„Univerzitet umetnosti je nešto što se širi i što će imati neku novu dimenziju kroz saradnju sa drugim univerzitetima, u ovom slučaju sa Matematičkim fakultetom Univerziteta u Beogradu, a slično je i sa grupom fakulteta Univerziteta u Kragujevcu“, kaže ministar prosvete Mladen Šarčević. Šarčević je podsetio i da je od ove u gimnazijama, u četiri grada Beogradu, Kragujevcu, Kruševcu i Novom Sadu uveden novi smer za scensku i audio-vizuelnu umetnost.„U Inicijativi „Digitalna Srbija“ imamo više od 30 kompanija koje ne rade samo u IT sektoru, tu su i banke, konsultantske i farmaceutske kuće, marketinške agencije. Svi mi mislimo da je ovaj Master 4.0 program važan za celu ekonomiju zato što je ovo izuzetno jaka industrija, vredna kao filmska i muzička zajedno, ali i zato što je Srbija jaka u gejmingu“, rekao je predstavnik Inicijative „Digitalna Srbija“ Nebojša Bjelotomić.Bjelotomić je dodao da će među 45 predmeta na ova dva programa biti oni iz oblasti digitalne umetnosti, narativnih tehnika, razvoja igara, interaktivnog računarstva, ali i poslovnih veština.Osim njih, studenti će biti u prilici da biraju predmete iz sfere osnovnog i naprednog programiranja, muzike i zvuka.

Svet

Fejsbuk ima novu platformu za treniranje veštačke inteligencije

Fejsbuk je predstavio Dajnabenč (Dynabench), AI platformu za prikupljanje podataka i postavljanje standarda za evaluaciju veštačke inteligencije. Na ovoj platformi, ljudi će kontinuirano trenirati NLP (obrada prirodnih jezika) modele kako bi se stvorilo izazovnije i realističnije okruženje za njihovo učenje, piše portal Startit.Prema mnogobrojnim studijama najčešće korišćene metode evaluacije neadekvatno procenjuju performantnost veštačke inteligencije u stvarnom svetu. Prema skorašnjem izveštaju, može se zaključiti da su NLP modeli često samo „pamtili” i davali već naučene odgovore.Fejsbukov novi sistem oslanja se na ljude koji NLP algoritmima treba da postavljaju serije jezički provokativnih pitanja, kako bi ih zbunili. Što ređe algoritam pogreši, to je uspešniji.„U suštini, Dajnabenč je naučni eksperiment koji ima za cilj da utvrdi može li zajednica koja se bavi proučavanjem veštačke inteligencije bolje da evaluira mogućnosti naših sistema i pomogne njihovom bržem razvoju”, navode iz Fejsbuka. „Planiramo da Dajnabenč izložimo svim mogućim zadacima, jezicima i modalitetima. Nadamo se da ćemo privući ‘hakere modela veštačke inteligencije’ da pronađu kreativne načine da zbune modele, ali i ‘kreatore modela’ da naprave nove modele sa manje nedostataka”, dodaje se u saopštenju.Interesantno je da svako može da isproba Dajnabenč, pošto je otvoren za javnost. Korisnici samo treba da se uloguju na Dajnabenčov portal i da otpočnu dopisivanje sa NLP modelima. Nije neophodno nikakvo dodatno znanje, potrebno je samo poznavati engleski jezik na osnovnom nivou. U budućnosti, mogućnosti sistema širiće se uz pomoć novih modela i drugih jezika.

Srbija

Građani počinju da tuže ugostitelje u Evropi zbog propalih aranžmana

Više desetina građana tužiće hotelijere u većim evropskim gradovima, pošto im još uvek nije vraćen novac od unapred plaćenog smeštaja, koji su rezervisali pre početka pandemije, pišu Večernje Novosti.Pandemija i zatvaranje granica sprečilo je mnoge građane da otputuju na željene destinacije, a nakon više bezuspešnih pokušaja komunikacije sa vlasnicima apartmana i soba, odlučili su se da pomoć potraže putem suda i već su angažovali advokate.Kako saznaju Večernje Novosti, advokatima širom Srbije poslednjih dana javljaju se ljudi kojima novac još uvek nije vraćen. Da naplate svoja potraživanja, ističu advokati, moguće je, ali je taj put, po njihovoj oceni, veoma težak.„U svakom od ovih slučajeva je neophodno potražiti pravnu pomoć kod advokata iz određene države. Građani treba da pribave dokaz da su smeštaj platili, naravno, potrebno je da imaju i akt po kom je izlazak ili ulazak u određenu državu bio onemogućen. Nakon davanja punomoćja advokatu, klijent ne mora da odlazi na ročišta u inostranstvo“, objasnio je beogradski advokat Nemanja Injac. „Mi klijente upućujemo na svoje inostrane kolege koje poznajemo, a građani se o advokatima u inostranstvu mogu informisati i u Advokatskim komorama pograničnih gradova Srbije. Treba naglasiti da je za rešavanje ovakvih sporova nadležan isključivo sud one države u kojoj se nepokretnost nalazi, isto važi i za pravo koje se primenjuje“, dodao je on.Određene zemlje, poput Grčke donele su posebne propise kojima omogućavaju hotelijerima, vlasnicima privatnih kuća i ostalih vrsta smeštaja da primljeni novac ne moraju da vrate do 2022. godine, ukoliko se do tada usluga smeštaja ne iskoristi.Grčka neće otvoriti granice za naše građane do 15. oktobra. Nije sigurno da li će i posle tog datuma, Srbima biti dozvoljen ulazak na njihovu teritoriju.

Srbija

Reagovanja na tekst „Kako je država ukinula ograničenu odgovornost DOO“

Nova ekonomija prenela je iz štampanog izdanja tekst Kako je država ukinula ograničenu odgovornost DOO. Autor teksta, Bogdan Petrović, navodi da su vlasnici firmi-mrtvaca koje su prinudno likvidirane, početkom ove godine počeli su da dobijaju pretnje-opomene od strane beogradskog pravobranilaštva za dugove prema gradu (neplaćene zakupnine, lokalne takse i sl), a pojedini su i utuženi od strane poverilaca.  To je, kako je napisao, omogućila država izmenama zakona tako što je uvela neograničenu ličnu odgovornost osnivača, ako se društvo ugasi prinudnom likvidacijom.Time je, smatra autor teksta, srušen osnovni postulat kod društava kapitala (d.o.o, a.d.) a to je ograničena odgovornost osnivača. Takva odredba ima puno smisla jer omogućava da se slobodno pokreću nove poslovne inicijative, bez rizika da se ugrozi lična imovina (i egzistencija) osnivača. Povodom ovog teksta stiglo je više komentara. Jedan od njih kaže da se porez mora plati i da ne treba kukati nad sudbinom vlasnika firmi koji moraju izmiriti obaveze. "Neplaćanje poreza je postala vrlina.Tužno je kad se pogleda koje su to obaveze neizmirene.. Na kraju savetujem da napisete kolumnu o hiljadama skupocenih automobila koja krstare našim gradovima, čiji vlasnici ne mogu da dokažu poreklo novca a imaju firme koje su prinudno  likvidirane", kaže Ivan u svom komentaru na ovaj tekst.Autor teksta, Bogdan Petrović, za portal Nova ekonomija ocenjuje da autor komentara nije razumeo suštinu kolumne. Dugovi (i prema državi i prema privatnim poveriocima) moraju se naplaćivati svim zakonskim sredstvima, kojih ima dosta, i ne sme se urušavati princip ograničene odgovornosti retroaktivno sa nakaradnim odredbama pomenutog zakona, ocenjuje on."U tekstu se ni u jednom trenutku ne stimuliše neplaćanje poreza. Ono je inače sankcionisano i u krivičnom zakonu (za veće iznose) a i kao prekršaj, tako da odgovorna lica u firmama (da država radi svoj posao) imaju i ličnu odgovornost potpuno nevezanu sa likvidnošću firme. Da ne govorimo o tome kako Poreska uprava ima prioritet naplate (ne mora da pokreće postupak preko suda, uz klauzulu da žalba na rešenje ne odlaže izvršenje, što nema nijedan poverilac)", ocenjuje on.Kako kaže, nije u pitanju isključivo Poreska uprava, pošto firme mogu biti dužne (i jesu) i privatnim poveriocima, koji isto tako dobijaju mogućnost naplate od osnivača firme ako dođe do postupka prinudne likvidacije. Pored toga, tu je i apsurd da ako vlasnik firme sam pokrene stečaj (ali za to mora da plati taksu sudu) ne snosi nikakvu ličnu odgovornost, a da će imati ličnu odgovornost ako dve godine nije predao završni račun. "Zašto ako doo ima 5 vlasnika sa po 20% udela, oni ne odgovaraju a odgovaraju ličnom imovinom 2 vlasnika sa 50% udela. Dakle, firma može napraviti milione evra, vlasnik npr. „opere milione“ i sam pokrene stečaj i ne ogovara za te dugove, a vlasnik koji 2 godine ne preda završni račun odgovara!", kaže Petrović.Petrović smatra da se od ovakvog načina „naplate“, neće ovajditi realno niko, a napravljena je ogromna šteta jer je urušena pravna sigurnost, sa odredbama koje ne postoje ni u jednom pravnom poretku. "Ograničena odgovornost, kao što sama reč kaže, mora biti ograničena", zaključuje on na kraju. 

Svet

UN: Smanjiti bacanje hrane, zbog gladnih ljudi i ekologije

Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 29. septembar Međunarodnim danom podizanja svesti o bacanju hrane, a ove godine taj datum se ove godine obeležava po prvi put.Kako se navodi on predstavlja i doprinos Evropske federacije banaka hrane u sprečavanju rasipanja hrane.Banka hrane Beograd u saopštila je da je to istovremeno i javni poziv na akciju pojedinaca i kompanija da iskoriste inovacije i tehnologiju kako bi se zaustavio problem gubitka i bacanja hrane.U svetu se jedna trećina hrane od oko 1,3 milijarde ukupno proizvedenih tona baca, a jedna milijarda ljudi istovremeno gladuje.Podseća se da se samo u Srbiji godišnje baci 250 hiljada tona hrane, a u našoj zemlji procenjuje se da 26,1 odsto stanovništva živi na ivici siromaštva.U celoj Evropi taj procenat je niži samo za jedan odsto, dok se 90 miliona tona hrane baci.Ako bi se na odgovarajući način obavila distribucija hrane ta količina bila bi dovoljna sa se nahrane svi ljudi koji su gladni.EKOLOŠKA STRANA PRIČEUjedinjene nacije podsećaju da u slučajevima kada se hrana izgubi ili rasipa, svi resursi koji se koriste za njenu proizvodnju kao što su voda, zemlja, energija, radna snaga i kapital, odlaze na otpad.Odlaganje ostataka hrane o otpada koji je od nje nastao na deponije, dovodi i do efekata staklene bašte, pa samim tim, kako se dodaje, doprinosi klimatskim promenama.ODEĆU KUPOVATI ODGOVORNO, JER TEKSTILNI OTPAD ZAGAĐUJE OKOLINU

Svet

Šta hrvatske vlasti misle o eventualnom povlačenju duvanskog giganta?

British American Tobacco (BAT) najavio povlačenje iz Hrvatske, pregovori sa vladom traju, analize pokazale da je ta kompanija u zadnjih pet godina najveći strani investitor u toj zemlji, prenosi Jutarnji list."Uz dužno poštovanje, svako radno mesto je izuzetno važno. Međutim TDR (Tvornica duhana Rovinj), odnosno postrojenje u Kanfanaru i sve okolnosti koje su vezane uz njega i dobavljače, nije toliko značajno u smislu da efekt ima samo po sebi na makroekonomske projekcije da bi ih kao takve stavljali u kontekst bilo negativni bilo pozitivni", kazao je potpredsednik Hrvatske vlade i ministar finansija Zdravko Marić.On je ponovio da dijalog sa tom kompanijom i dalje traje, ali je odbacio tvrdnje da su za lošije poslovanje krivi porezi, neporezi ili neka druga administrativna opterećenja, jer su te dažbine poslednjih godina smanjivane.BAT je u poslednjih pet godina investirao dodatnih 490 miliona kuna i nastavio sa povećanjem proizvodnje, nakon što je preuzeo Tvornicu duhana Rovinj (TDR)i uložio 4,2 milijarde kuna.Te investicije predstavljaju 20 odsto svih stranih investicija u Hrvastkoj, navodi se u analizi Oxford Economics.Iz Oxford Economicsa napominju da BAT svojim operacijama podržava niz domaćih sektora, direktno kroz vlastite fabrike u Kanfanaru i Virovitici, kao i maloprodajni lanac iNovine.Tu spada distribucijska mreža, otkup duvana od poljoprivrednika, transport, sve do finansijskog i komunalnog sektora i ostalih uslužnih sektora.U analizi se navodi i da je ukupan doprinos poslovanja BAT-a hrvatskom BDP-u na kraju 2019. dostigao 455 milijuna kuna, što je 52 odsto više od doprinosa TDR-a 2015. godine.NIZOZEMSKE NEVOLJEHolandski regulator je inače objavio da je četiri vodeća proizvođača duVanskih proizvoda, British American Tobacco (BAT) i Philip Morris, kaznio sa ukupno 82 miliona evra zbog „narušavanja tržišnog nadmetanja“.Kompanije su u razdoblju od 2008. do 2011. nezakonito razmjenjivale informacije o planiranim cenama, objavila je holandska Uprava za potrošače i tržišta (ACM).

Svet

Britiš Amerikan Tobako najavljuje odlazak iz Hrvatske

Britiš Amerikan Tobako (BAT) najavio je da će, nakon što im krajem septembra istekne petogodišnji ugovor, napustiti Hrvatsku jer kako kažu država ih guši porezima i nejednakim tretmanom u odnosu na druge igrače u duvanskoj industriji.U nameri o zatvaranju presudila je nedavna odluka hrvatske vlade o povećanju akciza na cigarete za 40 kuna (5,3 evra) na 1.000 komada, sa 335 na 375 kuna (sa 44,4 na 49,7 evra), dok su proporcionalne akcize na grejane i nove duvanske proizvode, na cigare i cigarilose i na sitno rezani i ostali duvan ostale iste.Kao posledica nove Uredbe o visini akciza na duvanske prerađevine i duvanske proizvode, cigarete su od aprila u proseku skuplje u Hrvatskoj za dve kune, što je najteže palo upravo BAT-u koji je jedina duvanska kompanija u Hrvatskoj koja proizvodi cigarete i zapošljava niz kooperanata u poljoprivredi na uzgoju duvana.Britiš Amerikan Tobako najveći je strani investitor u Hrvatskoj u poslednjih pet godina, prema studiji analitičke kompanije Oxford Economics o ekonomskom uticaju BAT-a na hrvatsku ekonomiju, piše hrvatski portal Indeks.Nakon BAT-ove investicije od gotovo 4,2 milijarde kuna kada su preuzeli Tvornicu duvana Rovinj (TDR), kompanija je uložila dodatnih 490 miliona kuna u proteklih pet godina i nastavila povećavati proizvodnju, zaposlenost i izvoz.Ukupno 4,7 milijardi kuna investicija znači da je BAT ostvario gotovo 20 odsto ukupnih stranih investicija u Hrvatskoj u periodu od 2015. do kraja 2019. godine, navodi se u analizi.U analizi se takođe navodi da je ukupan doprinos poslovanja BAT-a hrvatskom BDP-u na kraju 2019. godine dostigao 455 miliona kuna, što je 52 odsto više od doprinosa TDR-a u 2015. godini.U proteklih pet godina BAT je povećao broj zaposlenih u Hrvatskoj za gotovo 800 radnih mesta, ili 48 odsto, pa je kompanija u 2019. godini imala više od 2.400 radnih mesta.Najznačajniji rast doprinosa BDP-u, kako se ističe u analizi, ostvaren je kroz fabriku u Kanfanaru, koja kontinuirano povećava proizvodnju i izvoz od ulaska BAT-a.U Kanfanaru je 2019. godine proizvedeno 18,8 milijardi ekvivalenata cigareta, što je 125 odsto više nego 2015. godine. Gotovo 87 odsto ukupne proizvodnje, vredne 1,2 milijarde kuna, izvezeno je prošle godine na tržišta drugih zemalja članica EU, što je 214 odsto više nego 2015., pokazalo je istraživanje Oxford Economics-a.Prošle nedelje je potpredsednik vlade i ministar finansija Zdravko Marić rekao da je dijalog sa TDR-om u toku, s obzirom na najave o povlačenju BAT-a iz Hrvatske.

Svet

Majkrosoft: Istražuje se uzrok prekida u Cloud uslugama širom sveta

Majkrosoft: Nepoznat uzrok prekida u Cloud uslugama širom svetaKompanija je saopštila da je nedavno ažuriranje uticalo na obradu zahteva za potvrdu identiteta, pa se Cloud (oblak)-uslugama, uključujući i one u programu Teams nepristupačne, prenosi Gardijan.https://www.theguardian.com/technology/2020/sep/29/major-microsoft-outage-brings-down-office-365-outlook-and-teams„Utvrdili smo da određeni deo naše infrastrukture ne obrađuje blagovremeno zahteve za potvrdu identiteta. Sledimo korake za ublažavanje ovog problema. Paralelno, preusmeravamo saobraćaj na alternativne sisteme kako bismo pružili dodatno olakšanje korisnicima suočenim sa ovim problemom,“ saopštio je Majkrosoft.Program Teams, kao usluga zasnovana na Cloud-u, koristi se za onlajn sastanke.Microsoft je rekao da su ljudi koji su bili prijavljeni u postojeću sesiju 365 i dalje mogli da koriste uslugu:Kompanija je nedavno na Tviteru za prekid „krivila“ ažuriranje i saopštila da će ono biti vraćeno radi ublažavanja problema.Zbog pandemije, usluge poput Teams bile su od vitalnog značaja za ljude da nastave da rade od kuće.U aprilu Microsoft je prijavio 75 miliona njegovih dnevno aktivnih korisnika.ŠTA JE CLOUD?Cloud je memorijski prostor koji se nalazi na internetu, odnosno predstavlja memorijski prostor kojem se pristupa putem interneta.Fizički on se u stvari nalazi na serverima kompanije čiju Cloud uslugu klijent koristi, a u ovom slučaju to su serveri Majkrosofta.

Srbija

Wizz Air obnavlja letove od Srbije do Kipra

Niskotarifna avio-kompanija Wizz Air saopštila je da će prvi let iz Beograda za Larnaku biti 18. oktobra, a državljani Srbije moraće da imaju negativan PCR test.Kako se dodaje, najava novih letova usledila je posle odluke kiparskih vlasti da Srbiju premeste sa C na B listu zemalja, čime je državljanima Srbije dozvoljeno da uđu na ovo ostrvo sa negativnim PCR testom koji nije stariji od 72 sata.Letovi će se obavljati dva puta nedeljno, sredom i nedeljom.U okviru novih protokola za bezbednost, kabinsko osoblje i putnici su u obavezi da nose maske tokom celog leta, a od kabinskog osoblja se zahteva i da nosi rukavice.Putnicima bez maske nije dozvoljeno da se ukrcaju, ali je moguće kupitinovu masku u avionu u okviru sanitarne opreme.WIZZ AIR ŠIRI OPERACIJE U SRBIJI, NAJAVLJUJE MODERNIZACIJU FLOTEWIZZ AIR UVODI INTERAKTIVNU MAPU ZA PLANIRANJE PUTOVANJA

Svet

Za uspeh Mini Šengena potrebna sinhronizacija politika SAD i EU

U regionu postoji spremnost da se oživi inicijativa Mini Šengen, a za njeno sprovođenje potrebna je sinhronizacija delovanja EU i SAD, ocenjeno je 28. septembra na onlajn debati koju su organizovali Centar za spoljnu politiku i Predstavništvo Hans Zajdel fondacije za Srbiju i za Crnu Goru, piše portal Euractiv.Za upešnu realizaciju te incijative neophodni su politička volja, poverenje, rešavanje bilateralnih pitanja i jasne mere i mehanizmi monitoringa, rekli su učesnici diskusije.Na konferenciji "Mini Šengen - novo oživljavanje inicijative", predsednik Centra za spoljnu politiku Dragan Djukanović je ocenio da, nakon krize koju je inicijativa Mini Šengena doživela zbog pandemije korona virusa, sada postoji spremnost da ona ponovo oživi.Djukanović je rekao da EU, mada podržava produbljivanje ekonomske integracije Zapadnog Balkana, ima određenu količinu suzdržanosti prema Mini Šengenu, pre svega Nemačka.SAD, dodao je, nedvosmisleno podržavaju ovaj koncept, što je pokazano i dokumentima koji su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Avdulah Hoti potpisali u Vašingotnu 4. septembra. Tim sporazumom Kosovo je pristalo da se pridruži Mini Šengenu.Regionalni direktor Fondacije Hans Zajdel za Jugoistočnu Evropu Klaus Fizinger izjavio je da je je iz vašingtonskog sporazuma jasno da SAD pritiskaju Kosovo da se uključi u Mini Šengen.Ta inicijativa je sada još više u fokusu SAD jer, prema njegovoj oceni, američki predsednik Donald Tramp na početku izborne kampanje želi da postigne neki uspeh u spoljnoj politici.Fizinger je rekao da, ako Mini Šengen zaista donosi nešto novo u odnosu na ranije regionalne inicijative, kao što su Berlinski proces i CEFTA, onda treba ispitati koje su njegove prednosti, ciljevi i da li može da stvori animozitet između regiona i između EU i SAD."Nije najbitnije ko će ovde igrati dominantnu ulogu, EU ili SAD, najbitnije je da ceo region ostaje posvećen evropskoj perspektivi i da se sve radi u tom pravcu", rekla je saradnica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić.Imajući u vidu da se koristi samo oko 40 odsto izvoznog potencijala regiona, a da je tokom 2019. godine 220.000 ljudi napustilo zemlje regiona, Grubješić je rekla da je to dovoljno da se vide prednosti regionalnog povezivanja i stvaranja jedinstvenog regionalnog tržišta i da "niko nema šta da izgubi".

Lifestyle

Prva online regionalna konferencija u okviru programa Coca-Cola podrška mladima

U okviru programa Coca-Cola podrška mladima, ove godine biće realizovana prva online regionalna konferencija koja će okupiti poznate preduzetnike i influensere – Enu Čubrilo, poznatiju kao Enu Lunu, popularnog DJ-a Leu Davogić, Nikolu Radojčića, jednog od osnivača brenda Dechkotzar, Andrijanu Vešović, poznatiju kao Zombijana i Vladimira Vulića, konsultanta u oblasti digitalne transformacije, inovacija i društvenih medija i suosnivača Digitalizuj.me. Oni će mladima preneti svoja iskustva i izazove sa kojima su se susretali tokom svog razvojnog puta i ohrabriti ih da hrabro započnu svoju karijeru u vremenu nove realnosti. Online konferencija biće održana u sredu, 30. septembra 2020. godine u 12h putem online platforme.Učešće na vebinarima u okviru konferencije je besplatno. Svi zainteresovani mogu da se registruju putem sajta https://coca-colapodrskamladima.com/registracija/ nakon čega će im biti prosleđen i pristupni link za učešće na konferenciji.Četvrtu godinu za redom, Coca-Cola HBC osnažuje mlade između 18 i 30. godina, koji nisu zaposleni i ne pohađaju neki od programa obuke u Srbiji i Crnoj Gori i poziva ih da pokrenu svoje karijere. Platforma Coca-Cola podrška mladima mesto je gde mladi kroz edukativne vebinare, inspirativne predavače a potom i mentorstva zaposlenih u kompaniji, mogu da se upoznaju sa primerima dobre prakse, dobiju smernice i praktična znanja, kako bi započeli sopstveni biznis ili karijeru na tržištu rada.

Srbija

Arandarenko: Ponovio bih 100 evra, ali ne za penzionere

Ne vidim da se išta radi na tome da se pomogne onima koji su najgore prošli u ovoj krizi. Oni nisu lako vidljivi, država bi trebalo da se potrudi da ih nađe. A drugi način je da se ponove ona davanja od 100 evra, ali ne za penzionere, ocenio je za Novu ekonomiju profesor Ekonomskom fakulteta u Beogradu, Mihail Arandarenko.Kako je rekao, iako je i on na početku bio protiv te mere jer je novac dat svima i onima kojima ne treba, ta mera je, ističe on, jako uticala na smanjene nejednakosti i siromaštva u Srbiji.Podsećamo, za isplatu pomoći od 100 evra svima koji su se prijavili, Vlada je potrošila 600 miliona evra, što su ekonomisti kritikovali kao meru bez efekta. "Meni se ta mera (100 evra) uslovno dopala jer pokazuje snagu osnovnog dohotka u ovakvim situacijama. Naše vlasti, naravno, nisu imale svest o tome, mislili su da će tako da povećaju tražnju", kaže  on i dodaje da je mera pomogla da se nadoknadi gubitak koji je imalo mnogo ljudi. "Ja lično ne bih imao ništa protiv da se ponovi 100 evra, ali deci, ne penzionerima". Fiskalni savet: 100 evra - nepovratna greška On ocenjuje da ga aktuelna situacija sa povećanjem penzija podseća na 2009. godinu."Sad su podigli penzije, što veoma liči na 2009. godinu kad su dobili povećanje, a dobili su još jedno vanredno. Sad opet to rade u istoj situaciji", kaže profesor Arandarenko.On raniju jednokratnu pomoć penzionerima od 4.000 dinara označava kao "nepotrebnu i razbacivanje". "Bolje da su deci dali pare. Da su dali deci, siromaštvo dece bi palo jer je siromaštvo veće među decom nego penzionerima. Deca su boljka i u normalnim okolnostima", kaže on.Poredeći ovu krizu sa 2009., on kaže da je sve slično, čak se i balon cena nekretnina ne smiruje. "Ova zima će biti gora nego 2009. godine i vlasti bi morale da misle o kategorijama stanovništa koje su dosad nekako preživele", navodi on i dodaje da su druge zemlje  tu napravile pomak u odnosu na nas jer su nadoknadile minus kategorijama stanovništva koje su imale veliki gubitak zbog pandemije. Neke zemlje  su isplaćivale dvostruki iznosi socijalne pomoći, oni koji su otpušteni njima je odbravana pomoć za nezaposlene ili jednokratna pomoć bez obzira što nemaju pravo na to. Međutim, Srbija je pre dve godine smanjila naknadne za nezaposlenost. Ona više nije 80 odsto minimalne bruto plate, nego je sada oko 67 odsto, navodi on. "Oni koji sada dobijaju naknadu za nezaposlenost ne dobijaju bogzna šta. A najveći broj nezaposlenih (prethodno radili na ugovor o delu ili PP poslove) nema pravo na naknadu, dok su u drugim zemljama dobili naknadu".On podseća i na građane koji su radili u u inostranstvu, njih oko 150.000, koji su se vratili jer su bili u inostranstvu na crno, i na nekim slabim ugovorima. "Ima onih koji su navikli da organizuju svoj život oko tromesečnih ili šestomesečnih mesečnih poslova u Nemačkoj, Crnoj Gori, Hrvatskoj. A sad to nema", kaže Arandarenko i dodaje da ima načina da se oni registruju tako što bi dokazali da su imali dozvolu boravka  za vreme pandemije u nekoj od stranih zemalja. 

Svet

Više od 700.000 radnih mesta ugroženo ako se ne reši pitanje Bregzita

Više od 700.000 radnih mesta bilo bi ugroženo za kompanije iz EU koje izvoze u Britaniju ako se Velika Britanija i Brisel ove godine ne dogovore o trgovinskom sporazumu, prema vodećem nemačkom institutu za ekonomska istraživanja, piše Fajnenšal Tajms.Ukupno, uključujući kompanije van EU koje izvoze u Veliku Britaniju, ukoliko pitanje Bregzita ne bude rešeno, moglo bi doći do milion potencijalnih gubitaka poslova, prema neobjavljenom izveštaju Instituta za ekonomska istraživanja Hale.Broj gubitka radnih mesta pokazuje koliki je ulog obe strane u pregovorima između Londona i Brisela, koji pokazuje malo napretka za potpisivanje trgovinskog sporazuma.Iako je Velika Britanija napustila EU krajem januara 2020. godine, ona ostaje u carinskoj uniji i jedinstvenom tržištu Unije do kraja ove godine.Ukoliko se ne dogovori trgovinski sporazum, očekuje se uvođenje carinskih provera i carina za trgovinu između EU i Velike Britanije sledeće godine.Nemačka bi pretrpela najveći gubitak, navodi se u istraživanju, predviđajući da će u slučaju da se pitanje Bregzita ne reši, najveća evropska ekonomija imati više od 176.000 potencijalnih gubitaka radnih mesta u kompanijama koje izvoze u Veliku Britaniju i njihovim dobavljačima. Francuska bi mogla izgubiti preko 80.000 radnih mesta, Poljska 78.000, a Italija 72.000.Izvan EU, Kina bi bila pogođena sa gotovo 91.000 radnih mesta.Manje zemlje bi pretrpele veći udarac u odnosu na veličinu svog tržišta rada, pa tako Irska predviđa da će izgubiti preko 35.000 radnih mesta što je skoro 2 odsto radne snage.Slovačka, Češka, Belgija i Malta mogle bi izgubiti između 0,5 i 3,4 procenta ukupnog broja radnih mesta.Velika Britanija je prošle godine iz EU uvezla 319 milijardi evra robe i usluga.Institut Hale pretpostavio je da će trgovina između Velike Britanije i EU slediti pravila Svetske trgovinske organizacije nakon Bregzita.To znači da bi uvoz automobila i delova iz EU imao carinu od 10 odsto, dok bi poljoprivredne carine bile veće, a necarinski troškovi, poput carinskih kašnjenja i papirologije, takođe bi naglo porasli za kompanije koje uvoze u Veliku Britaniju.Priliv robe i usluga iz EU u Britaniju pao bi za 41 odsto ukoliko se ne postigne dogovor.Istraživanje predviđa da će automobilska industrija biti najviše pogođena, što će posebno pogoditi izvoznike u Nemačkoj, Španiji, Češkoj, Belgiji i Slovačkoj. Ali i poljoprivredni izvoznici u Bugarskoj takođe bi bili poremećeni, kao i francuski i holandski izvoznici na veliko.