Najnovije

Svet

Hjuman rajts voč zabrinut zbog privatnosti otkako je Rusija proširila sisteme za prepoznavanje lica

Hjuman rajts voč (HRW) zabrinut zbog privatnosti nakon što je Rusija rekla da će proširiti upotrebu "invazivnih" sistema za prepoznavanje lica, piše Radio Slobodna Evropa.Novine Kommersant izvestile su prošle nedelje da će CCTV kamere sa softverom za prepoznavanje lica biti instalirane na javnim prostorima i na ulazima u stambene zgrade u deset najvećih gradova Rusije, s ciljem navodne zaštite javne bezbednosti.Tehnologija se već koristi u Moskvi, gde vlasti planiraju da prošire njenu upotrebu u tramvajima i metrou.„Ruska istorija kada se radi o kršenju prava znači da vlasti treba da budu spremne da odgovore na teška pitanja kako bi dokazale da nisu potkopale segment ljudskih prava pretvarajući se da štite javnu bezbednost“, rekao je Hju Vilijamson, direktor za Evropu i centralnu Aziju u HRW-u.Očekivanu upotrebu tehnologije prepoznavanja lica u celoj zemlji kritikovala je i Amnesty International, koja je upozorila da će to „neminovno imati efekta” na demonstrante, kao i na grupe za privatnost i advokate za digitalna prava u Rusiji.Ruski zakoni o nacionalnoj bezbednosti i praksa nadzora „omogućavaju agencijama za sprovođenje zakona da pristupe praktično svim podacima u ime zaštite javne bezbednosti“, rekao je HRW, pozivajući se na izveštaje koji ističu „obrazac kršenja podataka“ u vezi sa identifikacionim softverom ugrađenim u video nadzor Moskve.

Srbija

U Zrenjaninu puštena aplikacija za prijavu smrada

Organizacija Građanski preokret predstavila je veb aplikaciju pod nazivom "Prijavi smrad" koju od danas mogu da koriste svi građani Zrenjanina."Aplikacija je namenjena prijavljivanju, prikupljanju, prikazivanju i analizi komunalnih problema, a može joj se pristupiti preko internet portala Građanskog preokreta", kaže Miodrag Bogunović, član Upravnog odbora Građanskog preokreta.Za dodavanje pojedinačnog "smrada" kako se navodi, postoji osam opcija: za neispravnu vodu, zagađeni vazduh, komunalnu buku, divlje deponije, saobraćajne probleme, napuštene objekte, neprimerene grafite i ostale probleme."U okviru aplikacije, koristeći zoom-in i zoom-out funkcije ili ugrađeni GPS prijemnik na telefonu, svako može da odabere lokaciju koju prijavljuje, opiše vrstu problema i da priloži fotografiju ili video zapis," navode iz Građanskog pokreta.Za sve unete informacije o različitim problemima, klikom na odgovarajuću ikonicu može se izvršiti uvid u detaljnije podatke o kategoriji, mesnoj zajednici, adresi, fotografiji, datumu kreiranja i opisu problema.Nakon izvesnog vremena, aplikacija će jasno pokazati učestalost i strukturu problema koje građani prijavljuju, a biće i vidljivo da li se, kako i koliko brzo prijavljeni problemi rešavaju.Veb aplikacija "Prijavi smrad" nastala je u saradnji Građanskog preokreta sa GIS udruženjem Srbije, koje se bavi ostvarivanjem ciljeva u oblasti profesionalizacije, promocije, primene i razvoja geografskog informacionog sistema (GIS-a). POSTROJENJE ZA PRERADU PIJAĆE VODEMiodrag Bogunović osvrnuo se i na novo puštanje u rad postrojenja za preradu pijaće vode u Zrenjaninu i preneo je stav Građanskog preokreta da je u pitanju nezakonito uključenje "fabrike vode" u komunalnu delatnost vodosnabdevanja: "Od 2015. godine do sada iz posla je izašao nosilac konzorcijuma koji je izabran u javnoj nabavci - italijanski Zilio, svi ugovoreni rokovi su prekršeni, a umesto privatnog kapitala u to postrojenje su ugrađene desetine miliona budžetskog novca." Bogunović dodaje i da zdravstvene i komunalne probleme treba rešavati, ali kako se naglašava ne smemo dozvoliti da nam praksa postane da ih rešavamo kriminalnim poslovima.On je naglasio da će Građanski preokret nastaviti da se angažuje na tom pitanju kroz Inicijativu "Zajedno do vode" i insistiranjem da pravosudni organi urade svoj posao.GRAĐANSKI PREOKRET POZIVA NA JAVNU RASPRAVU O IZGRADNJI FABRIKE GUMA U ZRENJANINU

Srbija

Beograd: Stari savski most biće isečen i premešten

Tamvajski most na reci Savi gradske vlasti u Beogradu planiraju da rastave i privremeno presele na Palilulu, dok će istovremeno na tom mestu graditi novi most, piše Blic.„Radovi na demontiranju će verovatno početi sledeće godine, dok će se uporedo raditi i novi most na njegovom mestu. Stari most će biti isečen na tri dela, transportovan brodom do svoje privremene lokacije, kako bi kasnije mogao ponovo da se koristi“, izjavio je glavni urbanista Beograda Marko Stojčić.Prema njegovim relima, strari most će biti privremeno postavljen na jednoj parceli u opštini Palilula.Pre izvesnog vremena, nakon navodnog izjašnjavanja građana, grad je doneo odluku da stari most bude izmešten u park Ušće i da se konstrukcija iskoristi za kafiće i restorane.Stojčić je naveo da će Novi savski most imati po dve trake u svakom smeru, sa tramvajskom „bašticom“ u sredini i stazom za bicikliste.„To će biti jedan novi most koji bi trebalo da počne da se gradi sledeće godine, ne znamo tačno kada jer je korona virus sve dosta usporio“, dodao je Stojčić i rekao da se očekuje da će biti završen 2022. godine.Druga opcija, koja je dobila manje glasova, bila je da Stari savski most bude premešten između Ade Ciganlije i novobeogradskih blokova.Ipak, naknadno je odlučeno da se na tom mestu izgradi pešačko-biciklistički most koji bi povezivao Adu i Blok 70.Protiv tog rešenja ranije su se bunili stanari novobeogradskih blokova 70/70A, koji su više puta o tome javno raspravljali i oglašavali se.Izjašnjavali su se protiv biciklističkog mosta u ulici Omladinskih brigada, jer kako su tada naglasili, ne žele da im zagorča život.Što se tiče Starog savskog mosta, građani se pitaju zašto se on seli na suvo, jer bi kako naglašavaju, mogao da se iskoristi kao novi biciklistički mosta koji bi preko Ušća Save u Dunav odlično povezao Kalemegdan i Zemun.

Svet

Francuska aukcijom 5G spektra prikupila 2,79 milijardi evra

Završna faza francuskog tendera za 5G završila se 1. oktobra, završavajući prodaju 310 MHz spektra u opsegu 3,4-3,8 GHz. Francusko regulatorno telo za telekomunikacije (ARCEP) saopštilo je da je prihod iznosio 2,79 milijardi evra, piše Telecompaper.Vlada Francuske odredila je najnižu cenu tendera od 2,17 milijardi evra prošle godine.Lider na tržištu Orange zabeležio je najveću potrošnju, sa 854 miliona evra za 90 MHz spektra. Podružnica Altice France SFR stekla je 80 MHz za 728 miliona evra, dok su Bouygues Telecom i Free Mobile obezbedili 70 MHz za 602 miliona evra.U prvoj fazi dodele spektra francuska vlada se složila da proda 200 MHz po zadatoj ceni od 1,4 milijarde evra, pri čemu će svaki od četiri mrežna operatora potrošiti 350 miliona evra za blok od 50 MHz.Nakon pauze zbog pandemije, regulator je zatražio da nadgleda aukciju za preostalih 110 MHz raspoloživog spektra, prodatog u komadima jednake veličine (10 MHz) po početnoj ceni od 70 miliona evra po bloku.Licitiranje je trajalo samo tri dana, dok je jedinična cena na kraju poslednjeg kruga porasla sa 70 miliona na 126 miliona evra.Pored početnih 50 MHz, Orange je obezbedio najviše spektra na aukciji (40 MHz), a zatim SFR (30 MHz). Bouygues Telecom-u i Free Mobile-u pripisana su dva bloka (20 MHz).Spektar stečen na aukciji plaćaće se tokom četiri godine, dok će se postavljena cena od 350 miliona evra raspodeliti tokom petnaest godina trajanja licenci, koja se može produžiti za dodatnih pet godina pod uslovima koje postavlja ARCEP.Konačni iznos potrošen na tenderu biće poznat po završetku poslednjeg koraka postupka dodele, u kojem će se četiri učesnika nadmetati na aukciji „pozicioniranja“ da bi se utvrdilo gde će njihov spektar biti smešten u opsegu 3,4-3,8 GHz.Francuski telekomunikacioni operatori takođe će moći da se oslanjaju na druge frekvencije za svoje razvijanje 5G mreže. Tu spadaju opseg od 700 MHz, koji je ARCEP dodelio 2015. godine, i ubuduće frekvencije od 26 GHz, koje tek treba dodeliti.Orange je prokomentarisao da ukupan iznos prikupljen na tenderu ostaje razuman u poređenju sa drugim velikim evropskim zemljama, poput Nemačke.

Srbija

Ozvaničena prodaja Jugoremedije

Potpisan ugovor kojim je zrenjaninska fabrika lekova Jugoremedija i zvanično prodata APS holdingu, tačnije firmi Project one, najboljem ponuđaču na poslednjoj prodaji koja je obavljena neposrednom nagodbom, prenosi list Danas.„Potpisali smo kupoprodajni ugovor i rok je osam dana za isplatu, s tim da je kupac naveo da će ranije isplatiti prodajnu cenu“, izjavio je stečajni upravnik Jugoremedije Radovan Savić.Pred Privrednim sudom u Zrenjaninu prethodno su odbijeni prigovori dvoje kupaca da bi na kraju i Komisija za zaštitu konkurencije dala pozitivno mšljenje.Prigovore na odluku o prodaji podneli su turski Birgim i Led Vision doo Beograd.Novi kupac nije iz oblasti farmacije i veliki su izgledi da će trgovati ovim preduzećem. Prema nezvaničnim saznanjima Danasa, novi vlasnik bi ubrzo mogao postati Delta farm koji bi obnovio proizvodnju.Investicioni fond APS holding, koji je otkupio dugovanja Jugoremedije od Hipo banke i tako postao njen najveći poverilac, dao je najbolju ponudu za ovu fabriku u iznosu od 362,5 miliona dinara.To je bila 14. prodaja Jugoremedije, koja je od 2012. godine u stečaju, a njena dugovanja dostigla su 25 miliona evra. Prva privatizacija iz 2002. godine, kada je pod neslavnim okolnostima udeo kupio Jaka 80 Radoviš, poništena je nakon pet godina zbog sumnjive dokapitalizacije.ZRENJANIN: FABRIKA LEKOVA PRODATA IZ PETNAESTOG POKUŠAJA

Svet

Fejsbuk aktivno plasira grupe na News Feed

Facebook gura grupe u središte pažnje na početnoj strani platforme, istovremeno uvodeći nove alate koji pomažu da se uguši neprikladan sadržaj, piše CNN.Grupe su se pojavile kao ključni izvor angažovanja ljudi i osnovni deo platforme. Ali, takođe su se našle na udaru kritika zbog podsticanja polarizacije i ekstremizma, kao i zbog dezinformacija koje se šire tim grupama o lažnim lekovima.Više od polovine Fejsbukovih globalnih korisnika članovi su pet ili više aktivnih grupa i više od 1,8 milijardi ljudi se svakog meseca povezuje sa grupama, navodi ovaj tehnološki gigant.Na Fejsbukovoj godišnjoj konferenciji za administratore grupa koja je održana u četvrtak, kompanija je iznela nekoliko planova ažuriranja platforme, uključujući promene koje će ljudima olakšati pronalaženje novih grupa i sadržaja iz grupa.Kompanija u narednim mesecima planira da stavi još veći fokus na grupe, tako što će započeti testiranje načina da veći broj ljudi otkrije javne grupe na svom njuzfidu (News Feed) ili čak van Fejsbuka dok pretražuju internet.Fejsbuk nije rekao da li će se preporučivati političke objave iz javnih grupa, ali bi navedene teme uključivale zabavu, životni stil, sport, vesti i praznike.U međuvremenu, na kartici Grupe korisnici će sada videti preporučeni sadržaj javnih grupa kojima ne pripadaju, na osnovu popularnosti i njihovih interesovanja. Do sada je Fejsbuk prikazivao samo objave iz grupa čiji ste član i predlagao grupe koje bi vas interesovale.

Srbija

Izvršiteljka preuzela ulogu sudije, sama odlučivala o prigovorima na svoj rad

Združena akcija "Krov nad glavom" ukazuje da pojedini izvršitelji, tokom postupaka iseljenja koje ova organizacija  prati, "sve više preuzimaju ulogu sudija u postupku" i na licu mesta tokom iseljenja "presuđuju" o žalbama advokata ili same oštećene strane.U saopštenju te organizacije se ocenjuje da je ta praksa nezakonita i da apsolutno izlazi iz okvira nadležnosti i izvršitelja.Kao primer navode slučaj porodice Vuksanović iz Prilepske 7, kada je u sredu 30. septembra "javnost u direktnom prenosu mogla da vidi kolika je izvršiteljska vlast – da argumenti dužnika koliko god da su tačni i dobro obrazloženi zapravo nemaju nikakvu snagu i da prigovori na rad izvršitelja u praksi zapravo nisu relevantni jer o njima odlučuje sam izvršitelj"."Imali smo priliku da prisustvujemo suđenju, koje je improvizovala izvršiteljka Mirjana Dimitrijević, na kom se odlučivalo da li postoji predmet izvršenja, pri čemu je izvršiteljka preuzela ulogu sudije i na taj način odlučila da izađe izvan svojih ovlašćenja, čime je još jednom potvrđeno da u praksi izvršitelji odlučuju, a ne samo izvršavaju sudske odluke", navodi se u saopštenju."Krov nad glavom" dodaje da je Dimitrijević nakon pet sati "odlučila" da su veštaci koje je sama angažovala u pravu bez obzira na to što je advokat dužnika jasno dokazao da predmet izvršenja, onako kako je opisan u izreci presude, ne može da se identifikuje."O svim prigovorima advokata porodice Vuksanović da je izvršiteljka prekoračila svoja ovlašćenja odlučila je faktički sama izvršiteljka na licu mesta i nastavila sa izvršenjem, a o prigovorima će dalje odlučiti veštak tek pošto porodica Vuksanović izađe na ulicu. Dokumente iz predmeta je koristila onda kada su odgovarali njenoj interpretaciji da bi zatim sve na šta se pozivao advokat dužnika proizvoljno ignorisala", ocenjuju u "Krovu nad glavom".Porodici je dat rok da do 1. decembra izađe iz kuće dobrovoljno, a uprkos činjenici da javnost ima pravo da prisustvuje izvršnom postupku, okupljeni građani, među kojima su bili i novinari portala Nova.rs, legitimisani su od strane policije, koja je istovremeno odbila da pokaže svoje legitimacije. "Podsećamo, izvršitelji su privatni preduzetnici, a ne sudije i činjenica da će na sve prigovore odgovoriti nakon što porodica završi na ulici pokazatelj je očigledne sistemske samovolje izvršitelja", zaključuje se u saopštenju.Snimci na kojima je moguće ispratiti kako je od početka do kraja trajala komunikacija izvršiteljke, porodice, okupljenih i policije dostupni su na Fejsbuk stranici Združene akcije Krov nad glavom.

Srbija

Slučaj Rakitske reke: Upravni sud presudio u korist investitora

Upravni sud usvojio je žalbu investitora i poništio rešenje Ministarstva zaštite životne sredine kojim se nalaže vađenje cevi za mini-hidroelektranu „Zvonce“ u Rakitskoj reci.„Isti problem imali smo u Pakleštici (selo na Staroj Planini). Posle je Apelacioni sud presudio u korist Ministarstva zaštite životne sredine, koje se žalilo na odluku Upravnog suga. Tom investitoru je sada verovatno ostao samo sud u Strazburu. Bilo koji sud da presudi, treba imati na umu da je zakonom zabranjeno ukopavanje cevi u korito velikih voda,“ kaže za Novu ekonomiju Aleksandar Jovanović Ćuta iz pokreta Odbranimo reke Stare Planine.„Ministar Goran Trivan sada ima sedam dana za žalbu, ali Vlada je u tehničkom mandatu i s obzorom na nagađanja o tome ko će biti novi ministar ekologije, mislim da ne možemo da računamo na scenario kakav smo imali u Pakleštici. Inače, u tom selu investitor nije ni započinjao radove,“ ocenjuje Jovanović i dodaje da ih najnovija odluka nije pokolebala.„Šta god da se desi mi ćemo reku braniti. Svakako ćemo se ponovo okipiti, videćemo da li će to biti u Beogradu ili Rakiti, biće nas sigurno više od hiljadu. Probaćemo da se borimo valjanim pravnim sredstvima.“OGLASIO SE I INVESTITOR„Vi kad dobijete građevinsku dozvolu, vi izvodite radove po građevinskoj dozvoli. Ne može nijedan drugi inspektor da dođe i da te građevinske radove ocenjuje osim građevinskog inspektora,“ izjavio je za Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) investitor u MHE „Zvonce“ Goran Belić.Međutim, u presudi se navodi da iako je investitor sporio nadležnost inspektora zaštite životne sredine u ovom slučaju, sud je utvrdio da su ti navodi neosnovani.Prema Belićevim rečima, ova presuda ne utiče na drugi postupak u kojem se odlučuje da li će MHE „Zvonce“ biti poništena građevinska dozvola ili ne. Taj postupak se vodi pred Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i još uvek je u toku.Ministarstvo zaštite životne sredine je početkom prošle godine zabranilo dalju izgradnju MHE „Zvonce“ i naložilo investitoru da sanira štetu načinjenu ukopavanjem cevovoda suprotno uslovima zaštite prirode. U rešenju, koje u presudi citira i Upravni sud navodi se i da je na desnoj obali Rakitske reke u visini vodozahvata došlo do klizišta, dok je na delu leve obale uništena vegetacija.Tada je u primedbi na zapisnik inspektora navedeno da su njegove tvrdnje paušalne i netačne, da se radovi odvijaju u skladu sa uslovima zaštite prirode, te da Ministarstvo donosi odluku koja, između ostalog, čini veliku materijalnu štetu MHE „Zvonce“.Čedomir Savković

Svet

Donald Tramp pozitivan na koronavirus

Američki predsednik Donald Tramp i prva dama SAD Melanija Tramp pozitivni su na koronavirus. "Prva dama i ja smo pozitivni na COVID-19. Odmah započinjemo postupak karantina i oporavka. Proći ćemo kroz ovo z...

Srbija

Jedno oko na detetu, drugo na kompjuteru

Kada smo u martu odjednom svi završili zatvoreni u svojim kućama, sa laptopima na kojima smo radili, pratili nastavu i učestvovali na onlajn sastancima, niko nije znao šta nas je tačno snašlo, ali smo se nadali da će brzo proći. Jesmo li pola godine kasnije naučili da kuvamo ručak dok kucamo mejl i da li je mjut na Zoom-u najbolji izum za zaposlene roditelje?Kada su pre tri godine profesoru Robertu Keliju deca uletela u sobu usred uživo uključenja u televizijski program BBC-a, dok ih je supruga panično sklanjala, svima nam je (osim možda Robertu) to bilo urnebesno smešno i simpatično. Sada, 2020. godine, kada smo svi pomalo Robert, a deca su nam postala deo radnog okruženja, stvari shvatamo malo drugačije.Pandemija u kojoj je svako javno mesto postalo potencijalna opasnost od zaraze, a države pozivale poslodavce da rad organizuju tako da se on može obavljati od kuće, dovela je do toga da je u aprilu skoro četvrtina zaposlenih u Srbiji počela da radi od kuće, kako pokazuje istraživanje koje je sprovela Grupa za razvojnu inicijativu SeConS. Na ovakav režim rada češće su prelazile žene (27,2%) nego muškarci (22,6%), kao i oni koji su zaposleni u sektoru obrazovanja, informisanja i komunikacija, stručnih, naučnih i tehničkih delatnosti.Prvi uslov koji se postavlja pred zaposlene koji rade od kuće je obezbeđivanje dovoljnog broja laptopa ili kompjutera (naročito ako u kući imate i školarce koji prate onlajn nastavu), dovoljno brz internet, pa onda prostor za rad i na kraju – vreme i koncentracija. A sa poslednje dve stavke stalno su u deficitu upravo roditelji. Zbog toga je za njih rad od kuće bio pravi izazov, naročito u momentu kada su zatvoreni i vrtići i škole, a kontakt sa bakama i dekama nije bio preporučljiv.Čak i kada su obrazovne ustanove otvorene, neki od roditelja nastavili su da rade od kuće, dok su pojedini nastavili da funkcionišu po „pandemijskom režimu“ pa decu nisu poslali u obdanište, pokazuje i istraživanje SeConS-a.Ovaj režim podrazumeva između ostalog i sastanke sa kolegama dok su vam deca u sobi, o čemu nam svedoči i Aleksandra, mama dvoje dece, od 7 i 3 godine, koja radi kao asistentkinja na fakultetu u Beogradu.„Na primer, u 15 časova imaš onlajn sastanak. Deca su kod kuće, nema ko drugi da ih čuva. Oslanjaš se na njihovu razumnost i da će ostati mirni do kraja. Usred sastanka deca započinju svađu, sa tonama suza i jauka, jer jedno od njih dvoje je zagrabilo veći komad plastelina. Brzinski isključuješ ton, da i ostali učesnici onlajn sastanka ne slušaju svađu. Još brže intervenišeš. Vadiš kinetički pesak u zamenu za plastelin, u nadi da će izdržati još pola sata. Sastanak se nastavlja sa rasutom pažnjom. Jednim okom pratiš njihove pokrete, a drugim prezentaciju na ekranu.“Da Aleksandra nije jedina koja se susreće sa problemom rasute pažnje i nemogućnošću da adekvatno uklopi poslovne i privatne obaveze kada radi od kuće, pokazuju i podaci naučnih istraživanja koja su se bavila novonastalom situacijom u kojoj veliki broj zaposlenih prelazi na rad od kuće. Sve je vanredno, ali rodne uloge su standardneSa ovim problemom se češće susreću majke na koje je tokom vanrednog stanja, kada su zatvoreni i vrtići i škole, pao najveći teret brige o deci i kući. Naime, kako pokazuju podaci SeConS grupe za razvojnu inicijativu i organizacije UN Women, kada su se poslovi čuvanja dece i obrazovanja u potpunosti preselili u domove, to su po čvrsto ustaljenim rodnim ulogama i dalje češće preuzimale žene nego muškarci. „Žene obavljaju većinu neplaćenih poslova u domaćinstvu, uključujući higijenu, brigu o deci, starima, bolesnima i pripremu hrane, pa situacija epidemije i preduzetih mera, uključujući i izolaciju, povećava obim neplaćenog rada za žene. Takođe im je otežano i ostvarivanje reproduktivnih prava, a o porastu porodičnog nasilja i da ne govorimo“, objašnjava dr Lilijana Čičkarić, upravnica Centra za sociološka i antropološka istraživanja Instituta društvenih nauka u Beogradu.Istraživanje SeConS-a pokazuje da je pandemija tek u trećini domaćinstava uticala na promene u obrascima podele rada u kući. Tamo gde je do promena došlo, to se najčešće odnosilo na čišćenje, spremanje stambenog prostora, kuvanje, pranje sudova, pranje garderobe, a znatno ređe peglanje, kontrolu školskih obaveza i brigu o maloj deci.Ipak, ukoliko se preraspodela posmatra kroz razlike u odgovornosti i opterećenju članova domaćinstva, pandemija je uglavnom doprinela samo još većem obimu kućnih poslova koje obavljaju žene. Tek ponekad uključili bi se i ostali i to po staroj paroli – „da pomognu ženi“.Sa druge strane, istraživanje koje su sproveli naučnici i naučnice sa američkih univerziteta Jejl i Kornel pokazuje da rad od kuće može dovesti do smanjivanja rodnog jaza između muškaraca i žena jedino kada je u pitanju briga o deci, odnosno da postoji mogućnost da će se očevi više uključiti oko nege dece nego kada moraju da idu na radno mesto, ali će i dalje majke biti te koje će češće voditi računa o deci za vreme svog radnog vremena, odnosno da će uporedo raditi i čuvati decu.Vreme koje majke provedu radeći od kuće je češće isprekidano, zbog čega im je pažnja često podeljena između posla i porodice. Uporište za ovakve tvrdnje, navodi se u američkom istraživanju, može se pronaći u podacima brojnih studija koje pokazuju da majke svoje slobodno vreme najčešće provode u prisustvu dece i da je u njega često uključeno i povremeno obavljanje kućnih poslova ili čuvanje dece. Dodaje se čak i činjenica da je i majčin san češće prekidan zbog dečjih zahteva, nego što je to slučaj sa očevima.Zanimljiv podatak iznet u američkom istraživanju, koji se zasniva na podacima pre pandemije, jeste da žene koje rade od kuće u proseku rade 38 sati nedeljno, od čega čak 31 sat u prisustvu dece, dok je kod muškaraca taj podatak znatno drugačiji – od ukupno 48 sati nedeljno, tek 18 je dok su deca pored njih.Sukob privatnog i poslovnog izaziva anksioznost Ovakav način rada stvara osećaj da se uloga majke i zaposlene žene teško mogu uskladiti, a da deca ne znaju da ste na poslu i kada ste kod kuće. Sve ovo neretko dovodi i do osećaja anksioznosti, depresije, bezizlaznosti ili usamljenosti, na šta su se u toku pandemije i karantina požalile ispitanice i u Srbiji i u Sjedinjenim Američkim Državama. U oba istraživanja ovi problemi bili su izraženiji kod majki nego kod očeva. Kako se navodi u istraživanju koje je objavio SeConS, četvrtina žena se prilikom rada kod kuće osećala frustrirano jer im je posao zadirao u privatnost i porodični život, dok se 22% muškaraca požalilo na ovaj osećaj. Najteže je bilo roditeljima koji dolaze iz domaćinstava koja broje četiri ili pet članova koji su, osim što su osećali nelagodu zbog zadiranja u privatnost, imali problema i sa ometanjem od strane drugih članova porodice.Sa druge strane, ometanje i nefokusiranost, osim do frustracija, dovode i do manje produktivnosti, što posledično može dovesti i to manjih zarada ili sporijeg napredovanja. „Samo odmorna osoba može biti produktivna na poslu, kreativan i pouzdan saradnik, posvećena majka sa kapacitetom za igru i zabavu. Pomiriti sve to u danima koji nisu idealni, kad su vam sve energetske baterije poluprazne, prava je nemoguća misija“, objašnjava Aleksandra.A kada život postaje nemoguća misija žene će se pre odlučiti za manje zarade u zamenu za fleksibilno radno vreme, pokazuje američko istraživanje. Iako su različiti modeli zaposlenosti kao što su nepuno radno vreme, rad od kuće ili slično, doveli do većeg broja zaposlenih, a pre svega žena, koje bi da ono ne postoji verovatno bile isključene sa tržišta rada jer ne bi mogle da usklade svoj privatni i poslovni život, pandemija je ukazala na brojne probleme koje rad od kuće podrazumeva. Aleksandra ističe da joj je novonastala situacija potpuno promenila shvatanje mogućnosti rada od kuće, pa je ono što je nekada podrazumevalo ustupak ili pogodnost, sada postalo izazov koji je na duge staze teško izdržati. Ko će priteći u pomoć roditeljima?U ovom izazovu roditeljima bi morala da pomogne i država, smatra Lilijana Čičkarić.„Država privatnim poslodavcima upućuje samo preporuke, a radnice i radnici su pritom prepušteni samovolji poslodavaca.“Ona dodaje da je neophodno apelovati na poslodavce da se konsultuju sa svojim zaposlenima kada je u pitanju način organizovanja rada od kuće kako bi se njihove potrebe uzele u obzir i kako bi im bilo omogućeno da što bolje usklade svoj poslovni i privatni život.„Na primer, trebalo bi razviti više modaliteta i ponuditi zaposlenima da, kad god je moguće, izaberu onaj koji bi im najviše odgovarao - fleksibilno radno vreme, fiksno radno vreme, dvokratno radno vreme i slično.“Preporuke koje se iznose u istraživanju SeConS-a odnose se pre svega na kampanje koje bi promovisale menjanje ustaljenih rodnih uloga koje tradicionalno pripisuju većinu kućnih obaveza ženama, kao i medijsko isticanje dobrih praksi podele rada. Takođe, u slučaju ponovnog zatvaranja vrtića i škola, ističe se da je neophodno da kompanije organizuju čuvanje dece za svoje zaposlene, prvenstveno one koji moraju da odlaze na posao. U podsticanju ravnopravnosti polova, istraživači i istraživačice ističu neophodnost uvođenja obaveznog odsustva očeva nakon rođenja deteta, koje je u Evropskoj uniji već regulisano kao „kvota za očeve“, dok je u Srbiji još uvek isključivo kao preporuka i otvorena mogućnost.Ipak, dok preporuke ne budu usvojene, zaposlenim roditeljima, a pre svega majkama, koji istovremeno rade i čuvaju decu, ostaje i dalje da žongliraju sa brojnim obavezama. „A u večernjim satima kad je tišina i kad imate prostor da se bavite zaostatkom sa posla, vama se neopisivo spava. I još nešto: valjalo bi da spremiš ručak za sutra“, objašnjava Aleksandra situaciju sa kojom se poslednjih meseci susreću brojni roditelji, a kojoj se i dalje ne nazire kraj.

Svet

Holandija uspešno testirala voz sa pogonom na vodonik

Holandska provincija Groningen na pruzi dugačkoj 65 kilometara uspešno testirala voz sa pogonom na vodonik, koji je u martu bez putnika saobraćao na liniji do Leuvardena na severu te zemlje. Cilj tesotva je bio, kako se naglašava da se istraži da li bi voz koji za svoj pogon koristi ćelije vodonika mogao da bude potpuno održiva alternativa vozovima sa dizel-motorima, koji trenutno saobraćaju u severnom delu te zemlje.„Posle Nemačke, Holandija je druga zemlja u Evropi u kojoj se voz kompanije Alstomov dokazao kao jedinstveno rešenje za pogon na energiju koja ne emituje CO2. Testovi su pokazali kako je naš voz sa motorom na vodonik dostupan i pouzdan, kao i da pruža iste performanse kao i dizel oprema, uz blagu buku i nulu emisije štetnih čestica“, rekao je Bernard Belvauk, generalni direktor, Alstom Beneluk.ITALIJA DEZINFIKUJE GRADOVE TOPOVIMA NA SNEG Voz sa pogonom na vodonik iz Alstoma detaljno je ispitan sa operatorom Arriva, a ispitivanja su se odvijala bez putnika.U izveštaju se navodi da je Alstomov vodonični voz uspešno ispunio nekoliko ciljeva, uključujući odobrenje holandske Nacionalne procene bezbednosti za vožnju holandskom železnicom i savršeno se uklopio u komercijalnu red vožnje.Dobro se pokazao i u pogledu potrošnje vodonika, kompatibilnosti infrastrukture, ubrzanja, kočenja, pristajanja, maksimalne brzine i performansi pomoćnih uređaja.Mašinovođe kažu da su zadovoljni upravljanjem vozom, a dolivanje goriva vodonikom išlo je brže nego što se očekivalo i bilo je bezbedno. U izveštaju se navodi da su svi ciljevi postignuti i da je vodonični voz potpuno održiva alternativa dizel-motorima.

Srbija

Srbija polako postaje klijentska država Kine

Ekonomske aktivnosti Kine su učvrstili podršku Srbije spoljnoj politici zvaničnog Pekinga, naročito u oblastima teritorijalnog integriteta i pitanja ljudskih prava. Kineske kompanije u strateški važnim sektorima će koristiti našu zemlju za širenje uticaja u regionu i pristupu tržištu EU, navodi se u novoj analizi američkog Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS). 

Srbija

Stara planina najotpornija na virus

Turizam na Staroj planini pokazao je najveću otpornost na pandemiju. Stara Planina je već u junu mesecu zabeležila veći broj noćenja nego u istom mesecu prethodne godine, dok je u julu mesecu ostvarila broj noćenja od preko 10 hiljada, u odnosu na nešto iznad 3 hiljade iz istog meseca 2019. godine.Ovim rezultatima u periodu od proglašenja vanrednog stanja pa do kraja jula (dostupni podaci) Stara Planina je ostvarila najmanji kumulativni pad broja noćenja u Republici Srbiji (za svega 13%), navodi se u najnovijem Kvartalnom monitoru, biltenu Ekonomskog fakulteta. Kako piše,  značajne rezultate i porast broja noćenja u julu mesecu u odnosu na prethodnu godinu zabeležile su i Sokobanja i Banja Palić (obe banje zabeležile su kumulativni pad od 27%).Broj dolazaka turista u Republici Srbiji u period od marta 2020. godine do jula 2020. godine   u odnosu na isti period prethodne godine opao je za čak 69%. Posmatrano po kategoriji turističkih mesta možemo videti da se banjski turizam oporavlja brže od planinskog, ali i da kod obe kategorije već u julu vidimo približavanje ostvarenim rezultatima iz istog meseca 2019, ocenjuje se u analizi. U odnosu na jul 2019. godine broj dolazaka turista u banjskim mestima manji je za 11% u 2020. godini, dok je kod planinskih mesta taj pad 20%.  Mada je i ovaj pad značajan, daleko je manji nego u mesecima u kojima je pandemija postala očigledna i u kojima je uvedeno vanredno stanje. Otpornost banjskog turizma još je očiglednija kad se gleda broj noćenja turista. Nakon skoro apsolutnog zaustavljanja turizma u aprilu, banjski turizam je u maju 2020. godine uspeo da povrati skoro četvrtinu broja noćenja iz 2019. godine (24%), dok je planinski turizam uspeo da povrati samo jednu osminu (12,7%). U sledećem mesecu, junu 2020. godine, broj noćenja turista u banjama Srbije bio je za „samo“ 20% manji od juna 2019. godine. Broj noćenja na planinama Srbije u istom mesecu bio je za 22% manji. U julu mesecu oporavak je već bio evidentan – banjska mesta u julu 2020. godine zabeležila su pad od samo 11% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Planinska mesta zabeležila su pad od 20%. Turizam ima veliki uticaj na privredu Srbije. Uticaj na zaposlenost takođe ukazuje na značaj ovog sektora. Prema podacima ankete o radnoj snazi  u sektoru Smeštaja i ishrane u 2019. godini bilo je 105.200 zaposlenih, odnosno 3,6% ukupne zaposlenosti. Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS) turizam je u 2019. godini ostvario izvoz od 1,436 milijardi evra odnosno čak 8,2%. Pored toga, izvoz od turizma raste brže od rasta ukupnog izvoza. Sto novih radnih mesta u turizmu otvara još 42 nova radna mesta u povezanim delatnostima: kulturi, industriji događaja isl. 

Lifestyle

Nova znanja važnija nego ikad pre

Neprekidno sticanje novih veština na popularnim digitalnim platformama, unapređenje znanja, ulaganje i rad na sebi uz stalno praćenje trendova i dešavanja na tržištu rada, danas su neophodni preduslovi za uspešnu karijeru u takozvanoj novoj realnosti, zaključeno je na prvoj online regionalnoj konferenciji u okviru programa Coca-Cola podrška mladima, koja je izazvala ogromno interesovanje, i na koju se prijavilo više od 2000 učesnika.  Inspirativni govornici iz kompanije Coca-Cola HBC Srbija, poznati preduzetnici i influenseri – Ena Čubrilo, poznatija kao Ena Luna, Lea Davogić, di-džej, model i pijanistkinja, poznatija kao Blairlea, Nikola Radojčić, osnivač brenda Dechkotzar, Andrijana Vešović, poznatija kao Zombijana Bones i Vladimir Vulić, konsultant u oblasti digitalne transformacije, inovacija i društvenih medija i suosnivač Digitalizuj.me, tokom vebinara mladima su predstavili svoj razvojni put, ali i dali savete ili praktična znanja kako da budu svoji, veruju u uspeh i ono što rade. Ena Luna istakla je da joj je posao influensera doneo mnogo dobrih stvari, putovanja i poznanstava, kao i mogućnost da isproba stvari koje uz regularni posao od 9-17h ne bi mogla. Naglasila je koliko je stalno učenje i sticanje novih iskustva važno i kroz sopstveni primer jer je i sama nedavno upisala kurs, a mladima poručila da veruju u sebe, budu dosledni i autentični: „Ljudi prepoznaju iskrenost i na to najbolje reaguju, zato budite ono što zaista jeste!“Kroz platformu Coca-Cola podrška mladima, četvrtu godinu za redom, Coca-Cola HBC osnažuje mlade u Srbiji i Crnoj Gori i poziva ih da pokrenu svoje karijere:„Nova realnost, koju nismo mogli predvideti niti se za nju pripremiti, podsetila nas je koliki je značaj neprekidnog učenja i usavršavanja za sve nas, a posebno za one koji traže posao. Zato želimo, više nego ikada pre, da osnažimo i podržimo mlade, pružimo im mogućnost za sticanje novih znanja, povežu se sa mladima iz regiona, kao i ponudimo mentorske sesije sa menadžerima iz naše kompanije koji im mogu pomoći da se bolje pripreme za traženje zaposlenja i uspešno grade svoju karijeru od samog početka“, istakla je Nina Elezović, direktorka sektora za odnose sa javnošću i komunikacije kompanije Coca-Cola HBC Srbija i dodala „ u okviru platforme Coca-Cola podrška mladima, mladi mogu  i nadalje da unapređuju svoja znanja kroz module iz oblasti komunikacija, ličnog razvoja, interakcije i umrežavanja i mnogih drugih oblasti“.  Lea Davogić, poznati di-džej, model i pijanistkinja pohvalila je Coca-Cola podrška mladima platformu kao korisnu koja mladima pruža mogućnosti da unaprede znanja i veštine. Ona je posavetovala mlade da pre svega izaberu nešto što vole i u čemu su najbolji: „Budite autentični, ne nečija kopija. Radite na sebi (brendu), usavršavanje je siguran način da ostanete zanimljivi i relevantni. Uradite istraživanje ciljne grupe kako biste znali kako da im se obratite. Postavite sebi ciljeve za taj mesec, godinu, i pratite koliko ste postigli i napredovali, jer će vam to dati vetar u leđa za dalje!“, naglasila je Lea i poželela sreću učesnicima u građenju karijere. Govoreći kroz sopstveni primer o stalnom prilagođavanju realnosti, Vladimir Vulić poručio je mladima da nikad ne prestaju sa učenjem. „Najbolja stvar koju treba da naučimo mlade je da treba da se menjaju i da budu spremni da naprave sopstveno zanimanje. Počnite nešto što ne bi postojalo da vas nije bilo – blog, kanal na YouTube, NVO, jer ćete na taj način steći znanje, iskustvo, vrednosti i mrežu za nastavak života“, poručio je Vladimir, dodajući da je i svaki neuspeh sastavni deo uspeha.Platforma Coca-Cola podrška mladima mesto je gde mladi kroz edukativne vebinare, inspirativne predavače a potom i mentorstva menadžera kompanije Coca-Cola HBC, mogu da se upoznaju sa primerima dobre prakse, dobiju smernice i praktična znanja, kako bi započeli sopstveni biznis ili gradili karijeru na tržištu rada. Kroz platformu Coca-Cola podrška mladima, do sada je edukovano i osnaženo oko 4 000 nezaposlenih mladih, a imajući u vidu različite aktivnosti planirane u narednom periodu, taj broj će svakako rasti.Više informacija o različitim modulima aktivnostima kroz koje Coca-Cola HBC Srbija pruža podršku mladima možete pogledati na https://coca-colapodrskamladima.com/ 

Srbija

Čeka nas zatvaranje termoelektrana, potrebna veća ulaganja u obnovljive izvore energije

U skladu sa preuzetim obavezama koje je propisala Energetska zajednica, Srbija bi trebalo da smanji emisiju štetnih gasova, što će uticati na cenu struje koja će morati da se nadoknadi nakon gašenja nekoliko termoelektrana u naredne tri godine.O tome, ali i o trgovini zelenom energijom koja se dobija iz obnovljivih bilo je reči na panelu „Energija koja čuva planetu“ u organizaciji kompanije „E-nergia gas and power“.„Emisija sumpor-dioksida u TE Nikola Tesla A i B u Srbiji pet puta je veća od dozvoljene granice. Sumpor-dioksid je najveći problem na nivou cele Srbije. Srbija je radi smanjenja emisije štetnih gasova odabrala da zatvori TE Kolubara A2, bojleri 3, 4 i 5, TE Morava u junu 2022, zatim Kolubara A, bojler 1 i Kolubara A5 u decembru 2023. godine,“ podseća Janez Kopač iz Energetske zajednice sa sedištem u Beču. Sve to, prema njegovim rečima predstavlja struju od nekoliko hiljada megavata, koju Srbija mora da nadoknadi.„Jedan način je da uvozi struju, drugi su investicije u obnovljive izvore. Termoelektrane koje ostanu u upotrebi, moraće da ugrade filtere. Skoro su takvi filteri ugrađeni u TE Ugljevik u Republici Srpskoj. To je velika investicija, koja je koštala između 70 i 80 miliona evra i to treba dodati ceni struje iz termoelektrane na ugalj,“ kaže Kopač.„U regionu Zapadnog Balkana postoje teškoće u vezi sa realzacijom većih projekata energetske efikasnosti, u pitanju mali projekti, tržište nije dovoljno sazrelo. U Srbiji smo pre deset godina ušli u posao uvođenja digitalnih brojila, čime bi se smanjili gubici u mreži Elektroprivrede Srbije, ali još nismo uspeli da ga realizujemo, zbog neefikasnosti i problema u implementaciji“, kaže Dubravka Negre iz Evropske investicione banke (EIB).Kako podseća, u okviru tog projekta počelo se sa pilot investicijom od 40 miliona evra, koja je na nivou cele Srbije trebalo da ide i do 800 miliona investicija.Za bolju realizaciju projekata energetske efikasnosti u Srbiji, potrebni su im, kako naglašava Negre, partneri u implementaciji dok će EIB učestvovati u finansiranju.Podseća i da će uskoro prestati sa finansiranjem projekata u okviru kojih se energija dobija iz fosilnih goriva, uključujući i gas.„Spremni smo da investiramo u obnovljive izvore energije i u sve što ima veze sa cirkularnom ekonomijom. U Srbiji smo do sada u obnovljive izvore investirali sa više od 500 miliona evra u vetroparkove, biogasna postrojenja, proizvodnju biomase,“ kaže Slavko Carević, direktor Erste banke u Srbiji.Podsetio je da subvencije komercijalne banke ne mogu da obezbede, jer zbog svog načina poslovanja nemaju tu mogućnost, a do sada su ih u Srbiji dobijali od Evropske komisije i od Nemačkog ministarstva finansija.PRIMERI IZ POSLOVNE PRAKSE„Obnovljivi izvori mogu da budu jeftiniji, do tog zaključka sam došao 1999. godine kada sam želeo da smanjim troškove svoje kompanije. Tada samo odlučio da uđemo u posao izgradnje solarnih elektrana za nas i za naše partnere. Danas ta kompanija radi na sa zadatkom da smanji cenu energije koju trošimo i sa ciljem smanjimo emisiju CO2“, kaže Zoran Bojović vlasnik kompanije Noleko.Učesnici panela ocenjuju da na smanjenju potrošnje struje mora da se radi mnogo više, pre svega kroz motivaciju ljudi da investiraju u izolaciju objekata, što mora da subvencioniše država.Slavko Carević iz Erste banke, napomenuo je da je za sada, interesovanje za kredite tog tipa u Srbiji jako malo, kao i da su u okviru projekta obnove fasada na kućama imali saradnju sa gradskim vlastima u Beogradu.Čedomir Savković

Svet

Naučnici pronašli koronavirus u uzorcima jezerske vode

Naučnici iz Minesote pronašli su tragove koronavirusa u uzorcima vode sa plaža, ali napominju da je verovatnoća da se bolest prenese putem vodenih površina mala, piše Daily Mail.Istraživači sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Minesoti testirali su uzorke vode sa osam plaža duž jezera Superior početkom jula, dok su male količine virusa SARS-CoV-2 pronađene na četiri od tih mestaKako navodi izjava Univerziteta, nivo prisutnosti virusa bio je između 100 i 1.000 jedinica na litar vode, što je oko 10.000 puta manje od nivoa prisusnosti virusa u otpadnim vodama.Dok trenutno nema indikacija da se virus može preneti putem vodene površine, kao što je moguće sa bakterijama poput salmonele i ešerihije koli, otkriće može nagovestiti koliko se virus proširio kroz okolne zajednice.Doktor Ričard Melvin, docent na Medicinoskom fakultetu, rekao je da veruje da plivači prenose virus u vodu, navodeći da zaraženi mogu nositi virus u stolici mesec dana nakon što im simptomi nestanu.U međuvremenu, Medicinski fakultet Univerziteta u Minesoti nalaže da bi posetioci plaža trebalo da nose maske i praktikuju održavanje distance, budući da je rizik od infekcije i dalje daleko veći na kopnu.

Srbija

Izabran novi Upravni odbor Nemačko-srpske privredne komore

Nemačko-srpsku privrednu komoru (AHK Srbija) će u naredne dve godine voditi novi saziv Upravnog odbora na čijem će čelu biti Udo Ajhlinger, direktor Siemens Srbija.Pored novog predsednika, glasanjem kompanija članica, izabrani su i potpredsednici Dijana Peškir (Stihl), i Milan Grujić (ZF Srbija), kao i 5 članova UO: Ronald Zeliger (Hemofarm), Ivan Smiljković (ProCreditBank Srbija), Bojan Predojević (Profine), Kristijan Braunig (Confida Consulting), i Dragan Simović (M&M Militzer & Munch).„Nemačko-srpska privredna komora, kao najveća bilateralna asocijacija privrednika u Srbiji, će se i u narednom periodu zalagati za unapređenje poslovnog okruženja u Srbiji, pružaće podršku ekonomskim reformama kao i podršku naporima Vlade Srbije u sprovođenju reformi", naglasio je novoizabrani predsednik AHK Srbije Udo Ajhlinger.S druge strane Komora će biti fokusirana na efikasno zastupanje interesa kompanija članica ispred vladinih i nevladinih institucija, kao i u javnoj sferi. Bićemo stabilan partner privredi Srbije, kao i do sada, u cilju kvalitetnog doprinosa poboljšanja poslovne klime u zemlji”, dodao je on.Direkor Nemačko-srpske privredne komore Martin Knap je osvrćući se na rezultate rada i aktivnosti Komore u prethodnom periodu, istakao da je osnivanje zajedničke komore 2016. godine ukazalo na jasan signal nemačkoj poslovnoj zajednici da je Srbija pouzdan partner.Nemačko-srpska privredna komora pripada sistemu nemačkih spoljno-trgovinskih i industrijskih komora, sa 140 kancelarija u 92 zemlje širom sveta. AHK Srbija predstavlja najveću bilateralnu privrednu komoru u Srbiji i idealnu platformu za kontakte između nemačkih, srpskih i internacionalnih kompanija.

Srbija

Uprkos lošim referencama Bauvezenu ponuđeno da gradi kovid-bolnice

Firma „Bauvezen“ koja je bila na crnoj listi Ministarstva građevinarstva kao i jedina u zemlji koja je imala negativnu referencu na Portalu javnih nabavki, dobila je ponudu od države za hitan posao izgradnje dve kovid bolnice ukupne vrednosti 4,2 milijarde dinara, piše portal Pištaljka.Ponude za hitan posao izgradnje dve kovid bolnice u Kruševcu i Zemunu koji je zbog opravdane hitnosti dodeljen postupkom direktnog odabira, država je poslala na tri adrese od kojih je jedna bila ona firme „Bauvezen“, poznate po probijanju rokova na poslovima na kojima je angažovana.„Bauvezen“ je i ranije dobijao državne poslove uprkos poreskom dugu.Rok za izgradnju bolnica u Kruševcu i Zemunu je kraj ove godine.Vojnograđevinska ustanova „Beograd” (VGU), koja vodi projekat izgradnje bolnica, poslala je zahtev za dostavljanje ponuda na tri adrese, među kojima je i konzorcijum kojem pripada „Bauvezen“, u julu ove godine. Tendera za posao projektovanja i izgradnje bolnica nije bilo zbog hitnosti posla, pa je na osnovu zaključka Vlade Srbije VGU pokrenuo pregovarački postupak.Koliko je bio hitan ceo postupak govori i podatak da je dodela posla vrednog više od četiri milijarde dinara u ove dve javne nabavke sprovedena za samo nedelju dana. Zaključak Vlade donet je 23. jula, istog dana Ministarstvo odbrane donelo je odluku, a Vojnograđevinska ustanova narednog dana pokrenula postupke javne nabavke. Pozivi potencijalnim učesnicima poslati su 24. jula, ponude učesnika pristigle 29. jula, a odluke o dodeli ugovora izvođačima radova donete već 30. odnosno 31. jula.Osim konzorcijuma predvođenog „Bauvezenom“, poziv za učešće dobile su i firma „Put inženjering” iz Niša i grupa ponuđača okupljena oko firme „Termomont”, koja je u aprilu ove godine donirala rekonstrukciju i izgradnju kovid bolnice kapaciteta 60 postelja u krugu Vojnomedicinskog centra „Karaburma” u Beogradu.Osim njih, niko drugi nije imao priliku da se preporuči za posao izgradnje bolnica jer je pregovarački postupak vođen bez objavljivanja poziva.U pregovaranju „Bauvezen“ je dao ponudu koja je bila veća i od procenjene cene javne nabavke, ponuda firme „Put inženjering“ je odbijena, pa je posao dobila grupa oko firme „Termomont” koja je prema informacijama iz medija kovid bolnicu na Karaburmi izgradila za mesec dana kao donaciju čija vrednost je procenjena na više od 37 miliona dinara.Firma „Termomont“ Dejana Burčula bila je nosilac rekonstrukcije Doma zdravlja u Prokuplju vredne preko 800 miliona dinara. Ovaj posao u medijima je osporavan zbog toga što je „Termomont“ dobio posao iako je imao veću cenu od drugih učesnika. Međutim, ponuda „Termomonta“ bila je jedina prihvatljiva, jer su druge dve ponude imale bitne nedostatke, zbog kojih su im ponude odbijene, a njihove cene nisu ni razmatrane.

Srbija

Bečejskim paorima stigle opomene za neplaćeni samodoprinos posle 10 godina

Opština Novi Bečej pokušava protivzakonito da naplati samodoprinos iz 2011. godine. Tokom vikenda Novobečejcima su podelje opomene da nisu platili samodoprinos iz prihoda poljoprivrede i šumarstva od pre 9 godina, objavio je na svojoj Fejsbuk strani Bečejski informator. Na osnovni dug obračunata je i kamata pa su neke cifre za dugovanja od minimalnih stigle do prilično velikih. Sve to ne bi bilo ništa neuobičajeno da zakon jasno ne kaže da je to protivzakonito, a mnogi dužnici tvrde da nikad nisu dobili ni račun, a kamoli opomenu da ga nisu isplatili.Advokat Radomir Nešić iz susednog Bečeja, čije su usluge potražili neki od oštećenih stanovnika Novog Bečeja tvrdi: „Zakon jasno kaže da je zastarelost kod predmeta o kojima pričamo 5 godina. Apsolutni rok zastare je 10 godina. Ovo praktično znači da ako se rok od 5 godina prekine slanjem opomene ili bilo kog drugog dokumenta u tom slučaju se od tog dana ponovo računa pet godina. Međutim to može da traje najviše do 10 godina. Pošto su ovo rešenja iz 2011.godine rok zastare počeo je da teče od 1.01.2012. godine“. On dodaje da Opština može da naplati ovo potraživanje samo u slučaju da je u međuvremenu pismeno obavestila građane o dugovanju, a po sadašnjim podacima ona to nije činila. Kako se navodi, s obzirom na to da je službenica Uslužnog centra opštine Novi Bečej jasno rekla, a načelnica za finansije opštine Novi Bečej potvrdila da u periodu od 2012. do 2020. godine nisu slali bilo kakav vid dokumenta- opomene za plaćanje ovog duga stanovnicima opštine, zakon jasno kaže da je nakon pet godina tačnije 1. januara 2017. nastupilo zastarevanje duga i da dužnici nisu u obavezi da ga plate. Već nekoliko dana opštinu opsedaju nezadovoljni građani. Mnogi od njih traže dokaz da im je uručeno rešenje da plate samodoprinos na poljoprivredno zemljište te 2011. jer se ne sećaju da su ga primili. Po rečima načelnice za finansije u arhivi opštine potpisane otpremnice postoje, ali nemaju vremena svakom da vade posebno na uvid. Poljoprivrednici iz Novog Bečeja, među kojima je i Siniša Tajkov, kažu da ne beže od plaćanja svojih obaveza, ali da za ova dugovanja nisu ni znali. Oni izražavaju sumnju da su ova rešenja primili. Tajkov kaže da nije dobio traženu potvrdu da je primio rešenje o samodoprinosu: „ Pitamo zašto se čekalo da prođe 10 godina. Probali smo da dobijemo odgovore u opštini, ali nam nije objašnjeno. Ako smo mi dobili ta rešenja, postoji dostavnica u arhivi opštine, koja je potpisana. Ja sam tražio za svoju porodicu taj dokument, ali mi nisu dali.“ On je dodao da su poljoprivrednici ogorčeni ovakvim ponašanjem opštine i da će mnogi od njih pravdu potražiti na sudu. Još jedan apsurd je da veliki broj poljoprivrednika kojima je stigla opomena za neplaćen samodoprinos imaju i zvaničanu dokomentaciju iz opštine da nemaju nikakva dugovanja, koju su bili u obavezi da prilažu svaki put prilikom konkurisanja na pokrajinske i republičke konkurse za pomoć poljoprivrednicima. Između ostalog i zbog toga tvrde da je ovaj dug smišljen naknadno da se popune rupe u opštinskom budžetu, pa ako prođe prođe. Mnogi građani zaplašeni pretnjom prinudne naplate i agresivnim pravno-ekonomskim tonom i rečnikom u opomeni,  izmirili su već svoje obaveze u datom roku od 5 dana.Podsećamo da je ovo već drugi put da se iz finansijske službe servira ovakav hladan tuš Novobečejcima. U maju 2019.  desio se skandal sa pogrešnim obračunavanjem poreza koji je nakon intervencije i burnih reakcija povučen, piše u tekstu.