Najnovije

Srbija

Mozzartu dodeljen sertifikat Poslodavac Partner

Kompanija Mozzart po prvi put je dobitnik sertifikata Poslodavac Partner, prestižnog sertifikata kojeg konsultantska kuća SELECTIO od 2005. godine dodeljuje organizacijama koje u svom poslovanju dostižu visoke standarde kvaliteta u upravljanja zaposlenima.Tokom 15 godina postojanja Sertifikata, postupak sertifikacije prošlo je više od 100 kompanija na 10 evropskih tržišta. Kako bi stekle status Poslodavca Partnera, kompanije prolaze kroz nezavisno ocenjivanje razvijenosti praksa upravljanja zaposlenima u pet glavnih područja – Strategija, Regrutacija i selekcija, Upravljanje učinkom, Usavršavanje i razvoj kao i Odnos prema zaposlenima, pri čemu samo organizacije koje ostvare barem 75% od ukupno mogućih bodova, ali i najmanje 70% bodova u svakom od ocenjenih područja postaju nosioci sertifikata Poslodavac Partner.Mozzart se u postupku sertifikacije istaknuo mnogobrojnim prilikama za usavršavanje koje nudi svojim zaposlenima, kao i brigom za njihovo zdravlje te aktivnostima društveno odgovornog poslovanja. Zaposleni Mozzarta imaju priliku usavršavati se putem različitih stručnih seminara te internih i eksternih edukacija, a u sklopu sektora ljudskih resursa postoji i centar za obuku s pet zaposlenih internih trenera za stručna znanja i soft veštine. Zaposleni imaju priliku koristiti teretanu u okviru poslovne zgrade, ali i dve eksterne teretane. Kompanija je angažiovana i oko društveno odgovornih aktivnosti, pa su u 2019. godini zaposleni učestvovali  u ozelenjavanju glavnog grada, igrali su košarku na UNICEF Fair Play turniru s ciljem izgradnje inkluzivnih igrališta i trčali su Mozzart Happy Run za fondaciju „Srce“.Tokom procesa sertifikacije, kompanija Mozzart posebne je pohvale dobila i za transparentno i kvalitetno vođene procesa regrutacije i selekcije. Također, sarađuju s različitim institucijama i učestvuju na manifestacijama kako bi svoje benefite i organizacionu kulturu približili kvalitetnim kandidatima na tržištu. Tako su u 2019. godini kao Platinum partner podržali evropsku konferenciju umetne inteligencije Wonderland AI Summit, a uspostavili su i saradnju s fakultetima i studentskim organizacijama kroz sponzorstvo na projektu „Case study Show“ te različite studentske prakse u dogovoru s Računarskim fakultetom Univerziteta Union u Beogradu i Filozofskim fakultetom u Beogradu.„HR sektor u kompaniji Mozzart je strateški partner biznisu. U realizaciji naše vizije i organizacionih ciljeva, zaposleni igraju ključnu ulogu i upravo nam oni obezbeđuju lidersku poziciju.  Usmereni smo ka zadržavanju najboljih zaposlenih i privlačenju novih talenata u čemu nam dodatnu vrednost svakako daje sertifikat Poslodavac Partner. Okolnosti na tržištu se sve ubrzanije menjaju, ovo je bila odlična prilika da preispitamo našu praksu. Nastavićemo sa prilagođavanjem i daljim razvojem HR procesa, kako bismo našim zaposlenima pružili ono što im je potrebno i motivisali ih da daju najbolje od sebe“, istakla je Marija Božović, Direktor sektora ljudskih resursa „Sertifikat Poslodavac Partner je samo još jedna u nizu potvrda da je Mozzart na dobrom putu jačanja reputacije poželjnog poslodavca. Svesni izazova koji na tržištu rada u današnje vreme stoje pred onima kojima žele da privuku i zadrže kvalitetan kadar, kontinuirano se trudimo da svojim zaposlenima omogućimo najbolje uslove rada i okruženje. Osim mogućnosti napredovanja i brojnih beneficija, zaposlenje u našoj kompaniji podrazumeva i rad na izazovnim projektima koji na planu njihovog profesionalnog usavršavanja predstavljaju dodatnu vrednost, a za mlade talente i naše buduće kolege ovaj sertifikat će biti dragocena smernica o tome kakvo radno okruženje nudimo“, istakla je Nataša Šaponjić Jakšić, Menadžer organizacionog razvoja „Dobijanje sertifikata govori da je naš proces regrutacije i selekcije uređen, jasan i trasparentan. Svi imaju jednake mogućnosti zapošljavanja, vrednujemo stručnosti i iskustvo, a ulaskom u proces selekcije svi kandidatu dobijaju povratne informacije. Posebnu pažnju posvećiujemo zaštiti podataka dobijenih u procesu regrutacije i selekcije, kojim upravljamo sa visokim stepenom odgovornosti i profesionalnosti“, istakla je Milica Plavšić, Menadžer za regrutaciju i selekciju Trenutno je 59 nosioca Sertifikata u Hrvatskoj, Austriji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji, Rusiji, Sloveniji i Srbiji. Projekt podržavaju generalni pokrovitelj portal MojPosao i poslovni nedeljnik Lider kao medijski pokrovitelj, te Poslovi Infostud kao partner projekta. Više o projektu Sertifikat Poslodavac Partner možete doznati na stranici projekta www.poslodavacpartner.org.

Srbija Moja prva plata

Moja prva plata ne sme da bude džeparac

Prijavljivanje kandidata u okviru Projekta "Moja prva plata" završeno je tokom vikenda, a 17.081 kandidat uspešno se prijavio za neku od 12.559 pozicija koju je ponudilo 7.524 poslodavca, saopštila je Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ).Poslodavci iz privatnog sektora sada imaju rok za selekciju i povezivanje sa kandidatima do 15. novembra, do ponoći.NSZ je pozvala sve poslodavce koji još uvek nisu završili proces selekcije i poslali ponude kandidatima da to učine što pre, kako bi se povezivanje uspešno završilo u predviđenom roku.Poslodavci iz javnog sektora će dobiti obaveštenje o daljim aktivnostima nakon 16. novembra.Jelena Žarković, profesorka Ekonoskog fakulteta, za serijal Nove ekonomije #KomeJeTeže kaže da velika odgovornost sada leži na Nacionalnoj službi za zapošljavanje."(NSZ je odgovona) da ti mladi ljudi, koji su tek izašli iz sistema obrazovanja, dođu kod pravih poslodavaca. Dakle, da to ne budu samo, da kažem, potrošene pare, džeparac, za ljude koji će ići na bilo kakav posao i prosto, eto, neće sedeti kod kuće", ocenila je Žarković.Ona je dodala i da, pored NSZ, veliku ulogu i odgovornost ima i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.Više snimaka iz serijala #KomeJeTeže možete pogledati na našem YouTube kanalu.

Svet

Trampu se ukidaju privilegije na Tviteru

Američki predsednik Donald Tramp od januara sledeće godine gubi privilegije koje je na tviteru imao kao aktuelni lider, kojima se na određene objave stavlja obaveštenje o zaštiti javnog interesa, dok se običnim korisnicima objave takvog tipa najčešće uklanjaju, piše portal The Verge.Od trenutka kada izabrani predsednik SAD Džo Bajden zvanično preuzme dužnosti 20. januara 2021. godine, nalog @realDonaldTrump se više neće smatrati nalogom državnog službenika, pa će se na njega primenjivati ista pravila kao bilo kom drugom korisniku te usluge, potvrdio je Tviter.Tviter primenjuje posebne polise na naloge svetskih lidera i određenih zvaničnika, kojima se objave koje krše pravila platforme ne brišu ukoliko postoji jasna vrednost ka zaštiti javnog interesa time što će objava ostati na platformi.Polisa za javni interes zvanično je stupila na snagu u 2019. godini, dok se pre toga već neko vreme neformalno primenjivala.Ove promene primeniće se za Trampov privatni nalog, dok će oni koji su specifičnu za pozicije poput @WhiteHouse, @POTUS i @FLOTUS biti prebačeni novoj administraciji.Platforma je prethodno primenjivala upozorenja na objave predsednika Trampa, poput pretne u maju koja je prekršila zabranu protiv veličanja nasilja, kao i raznih neutemeljenih tvrdnji o izbornoj prevari, ali ih nije uklanjala.I WON THIS ELECTION, BY A LOT!— Donald J. Trump (@realDonaldTrump) November 7, 2020Društvene mreže poput Tvitera i Fejsbuka stavljaje su upozorenja na mnoge nedavne objave Trampa koje se tiču neutemeljenih tvrdnji o glasanju i raznih tema, dok jedna od skorijih objava predsednika glasi, netačno, da je pobedio na izborima.Tviter navodi da objave svetskih lidera i dalje mogu biti uklonjene ukoliko promovišu terorizam, direktno prete nasiljem nekom pojedincu, objavljuju privatne informacije bez pristanka, se bave seksualnom eksploatacijom dece ili podržavaju samopovređivanje.Ova pravila se primenjuju bez obzira na vrednost objave za javni interes.

Srbija

Fiskalni savet: Deficit republičkog budžeta rekordno visok

Zdravstvena kriza pogodila je bužet Srbije znatno više nego što se očekivalo, pa će zbog toga biti izazov da se javne finansije ponovo stave pod kontrolu, navodi u svojoj analizi Fiskalni savet Srbije. Fiskalni savet tvrdi da je rebalansom previđen rekordno visok deficit republičkog budžeta u iznosu od 483 milijardi dinara (8,8% bruto domaćeg proizvoda). Sa druge strane, kako se navodi na nivou opšte države planiran je deficit od 492 milijardi dinara, odnosno 8,9% BDP-a.“Ovo je ubedljivo najveći fiskalni deficit Srbije od kad se o tome objavljuju podaci i veći je za oko 40% u odnosu do sada najveće ostvarene deficite iz 2012. i 2014. godine”, piše između ostalog u analizi.Prema njoj dobar deo deficita nastao je jer je zdravstvena kriza ogolila probleme gurane pod tepih, pa je tokom krize Srbija za taj sektor morala da izdvoji znatno više novca od zemalja koje sa njom mogu da se porede.“Ni problemi državnih i javnih preduzeća (Er Srbija, EPS) nisu od juče. Кriza je zapravo bila samo okidač za državnu intervenciju kojom je u 2020. pokriven deo troškova njihovog neuspešnog poslovanja što bi se verovatno desilo u nekom trenutku i da nije bilo krize”, navode članovi Fiskalnog saveta.Drugi problem prema njihovim rečima je i taj što će se godina završiti sa neodrživo velikim izdacima za plate u javnom sektoru, a BDP će najverovatnije pasti za oko 1,5%, što se kako objašnjavaju razlikuje od prognoze od 1% koju nje napravilo Ministarstvo finansija. “Ova razlika nije preterano velika, a u vremenu povećanih neizvesnosti određena odstupanja u prognozama su. Slično tome i ukupni prihodi i rashodi budžeta Republike rebalansom su kredibilno planirani,” ocenjuje Fiskalni savet.Dodaje se i da je dobro što u krizi nisu smanjene investicije u infrastrukturu, koje su rebalansom veće u odnosu na april i to za oko 27 milijardi dinara (230 miliona evra), za nabavku medicinskih aparata i opremanje kovid-bolnica (procenjeno na oko 200 miliona evra). Sa druge strane Fiskalni savet smatra i da je predloženi rebalans budžeta napravio veliki korak unazad u pogledu detaljnog i jasnog prikazivanja rashoda. Kao primer se navodi povećanje deficita Republike u odnosu na april za 850 miliona evra. Namena tih rashoda, kako kažu nije dovoljno jasna.“Nije objašnjeno na šta tačno odlazi oko 150 miliona evra povećanja neto budžetskih pozajmica (pretpostavljamo da najveći deo tih sredstava ide za Er Srbiju). Nije objašnjeno ni zašto su investicije Ministarstva odbrane povećane za oko 100 miliona evra,” kaže Fiskalni savet. Podseća se i da je Кancelarija za javna ulaganja dobila novih 100 miliona evra bez bilo kakvog objašnjenja namene tih sredstava, što je neočekivano jer se sa druge strane transparentno pokazuju investicioni projekti Ministarstva građevinarstva.SRBIJA INVESTIRA I PREKO DRINEU rebalansu se prema tumačenju Fiskalnog saveta pojavljuju nove budžetske stavke od 40 miliona evra za subvencije u elektro-energetskom sektoru, koje kako se ocenjuje najverovatnije odlaze u EPS.Subvencije za aviosaobraćaj od 35 miliona evra najverovatnije odlaze na izgradnju aerodroma u Trebinju (Republika Srpska) i druge aktivnosti, smatraju ekonomisti te instituicije i naglašavaju da bi poreski obveznici morali da imaju mnogo detaljniji uvid u trošenje njihovih sredstava.Ipak njihov stav je i da će Srbija u 2020. imati osetno veći budžetski deficit u odnosu na prosek zemalja CIE (zemalja Centralne i Istočne Evrope, 8,9% BDP-a u odnosu na 7,5% BDP-a). To je kažu neočekivano jer je naša privreda znatno manje pogođena pandemijom, ali je sa druge strane pojašnjava skupa mera isplate 100 evra svim punoletnim građanima. “Javni dug će u 2020. imati snažan rast – sa 53% BDP-a na oko 60% BDP-a što je neodrživo visok dug za Srbiju…u 2021. potrebno je planirati fiskalni deficit u narednoj godini od oko 2% BDP-a,” predložio je u svojoj analizi Fiskalni savet.

Nova Ekonomija

Podkast „Neću da ćutim“ – Biljana Stepanović i Diana Raščanin Kraus

U novom pokastu “Neću da ćutim” Nove ekonomije urednica Bilajna Stepanović razgovara sa stomatologom Dijanom Raščanin Kraus, koja zajedno sa svojim ocem drži malu privatnu ordinaciju.“Veće zubarske ordinacije u Beogradu su lošije prošle tokom pandemije, postoje i one sa po 10 stolica, lakše je isplatiti zaradu u doba korone, ako je firma porodična”, kaže Dijana odgovarajući na glavno pitanje našeg podkasta “Kome je teže tokom korone, zaposlenima ili poslodavcima?”

Srbija

Osnovano Udruženje uvoznika i distributera vina

Osnovano je Udruženje uvoznika i distributera vina koje će biti posvećeno borbi protiv monopola i obezbeđivanju pravednih uslova za tržišnu borbu, javlja portal eKapija.Pored toga, Udruženje će se baviti i zaštitom interesa domaćih vinara, organizacijom marketinških i promotivnih aktivnosti, kao i predlaganjem zakonske regulative u oblasti uvoza i distribucije vina. Jedan od ciljeva je i uvođenje evropskih i globalnih standarda trgovine vinom u Srbiji.Udruženje uvoznika i distributera vina u ovom trenutku broji 26 članova, što je više od 90 odsto svih učesnika na tržištu. Sonja Stojić (105paopet i Volver), jedan od utemeljivača ovog udruženja, kaže za Vino & Fino da za njegovo osnivanje postoji sasvim konkretan razlog.„Iako se sporadično tokom godina pominjala ideja udruženja, ove godine nas je "stisnula" zajednička muka da se konačno stvarno i udružimo. Naime, jedan učesnik na tržištu je gotovo samostalno zauzeo propisanu kvotu i tako praktično eliminisao konkurenciju. Na taj način ostalim učesnicima na tržištu je onemogućio da nastave uvoz vina, čineći njihove proizvode nekonkurentnima", objašnjava Stojić."Tako se tržište vina svelo na jednog konkurenta, što mu faktički dođe monopol, koji će imati ceo asortiman proizvoda, tokom cele godine, koji je uvezen bez 30 odsto carine“, dodaje Sonja Stojić.Obezbeđivanje jednakih uslova za sve aktere na tržištu vina biće prvi prioritet Udruženja.„To je naš prvi korak: institucionalno sređivanje pitanja kvota, poštovanje SSP-a i njegova puna primena, fer tržišna utakmica za sve učesnike trzišta, odnosno zaštita konkurencije“, zaključuje Stojić.

Svet

Prva efektivna vakcina protiv korone obezbeđuje „90 odsto zaštite“

Prva efikasna vakcina protiv korona virusa može da spreči da više od 90 odsto ljudi dobiju Kovid-19, pokazuje preliminarna analiza, piše BBC.Saopštenje dolazi iz kompanija Fajzer i Biontek (Pfizer and BioNTech) koje proizvode ovu vakcinu uz komentar da je ovo „sjajan dan za nauku i čovečanstvo“. Vakcina je testirana je na 43.500 ljudi u šest zemalja i do sada nije bilo razloga za zabrinutost u pogledu bezbednosti.Kompanije planiraju da podnesu zahtev za hitno odobrenje za upotrebu vakcine do kraja meseca.Ova vakcina ima eksperimentalni pristup, odnosno ubrizgavanje dela genetskog koda virusa kako bi ojačao imuni sistem.Prethodna ispitivanja pokazala su da vakcina vežba telo da stvara antitela i drugi deo imunološkog sistema koji se naziva T-ćelije za borbu protiv korona virusa.Potrebne su dve doze u razmaku od tri nedelje.Ispitivanja u Sjedinjenim Američkim Državama, Nemačkoj, Brazilu, Argentini, Južnoj Africi i Turskoj pokazuju da je zaštita tela od 90 odsto postignuta sedam dana posle ubrizgavanja druge doze.Fajzer veruje da će do kraja ove godine moći da isporuči 50 miliona doza, a do kraja 2021. oko 1,3 milijarde.Međutim, postoje logistički izazovi jer se vakcina mora čuvati u vrlo hladnom skladištu na temperaturi ispod minus 80 stepeni Celzijusovih.Postoje i pitanja o tome koliko traje imunitet.Vakcina se smatra najboljim načinom borbe protiv pandemije i izlaska iz nametnutih ograničenja. Trenutno je u trećoj i finalnoj fazi testiranja desetak vakcina, a ova je prva koja je dala neke rezultate.Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je krajem oktobra da se u narednih dva do tri dana očekuje potpisivanje ugovora o nemačko-američkoj vakcini.On je tada rekao je da će do marta Srbija dobiti 350.000 doza američko-nemačke „Fajzer" vakcine i da će to biti tek dovoljno da pokrije zdravstveni sistem i veći deo policije i vojske.Dodao je da će najviši predstavnici vlasti primiti vakcinu kako bi građanima pokazali da je važno da ih prime i da je ona dobra.

Srbija

N1 osuđuje govor mržnje prema novinarki Žaklini Tatalović

Televizija N1, osudila je govor mržnje i uvrede upućene novinarki Žaklini Tatalović u emisiji „Hit Tvit“ na televiziji Pink. Reagovali su i Udruženje novinara Srbije (UNS), kao i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS).U emisiji koja se u nedelju u večernjem terminu emitovala na televiziji Pink, pevač Aleksandar Vuksanović, poznatiji kao Aca Lukas, nekoliko puta je u toku emisije govorio o novinarki N1 i vređao je. Sa N1 navode da je „Neshvatljivo da jedan nacionalni kanal dopusti gotovo jednočasovno prostačko i prmitivno vređanje u svom programu i da ne prekine emisiju koja se u potpunosti pretvorila u obračun sa jednom novinarkom.“ U saopštenju televizije N1 kažu da je utisak da je cela emisija smišljeno realizovana sa ciljem da se obračuna sa novinarkom N1 Žaklinom Tatalović, a u napad na N1 se spremno uključio i drugi gost Zoran Ćirijaković, dok je lider SPAS-a Aleksandar Šapić upadljivo ćutao. Dodaju da je pevač Aca Lukas pogodio ton svakodnevnih napada na televiziju N1 i njene novinare, koji dolaze od strane vlasti i provladinih tabloida. N1 zahteva od Regulatornog tela za elektronske medije (REM) da osudi ovakvu zloupotrebu nacionalne frekvencije i poziva Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost da raspravlja o ovom slučaju. O ovom događaju biće obaveštene sve međunarodne organizacije, koje se bave medijima, uključujući Međunarodne federacije novinara, OEBS, kao i nadležna tela Evropske unije, navodi se u saopštenju televizije N1.    Napad na novinarku N1 su osudili i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), kao i Udruženje novinara Srbije (UNS). NUNS navodi da je, bez obzira što se radi o tabloidnom televizijskom formatu, urednica i voditeljka emisije Verica Bradić morala već nakon prve rečenice Ace Lukasa da ga prekine i udalji iz studija."Žalosna je činjenica da ostali gosti nisu reagovali i ogradili se od bestijalnih izjava njihovog sagovornika", ocenjuju u NUNS-u. Iz UNS-a su naveli da se ovakvo vređanje ne može opravdati slobodom govora, kao i da televizija Pink snosi deo odgovornosti za ono što se desilo u emisiji. 

Srbija

Kreni-promeni: Stari savski most da ostane, da služi pešacima i biciklistima

Rušenje Starog savskog mosta u Beogradu predstavlja i rušenje veze čoveka sa čovekom i spada u red najvećih civilizacijskih tragedija, ocenjuje Udruženje “Kreni promeni”, koje je na internetu oglasilo peticiju "Sačuvajmo stari savski most".Kako se navodi u tekstu peticije, Stari savski most je jedini most koji nije srušen tokom Drugog svetskom ratu i bio je miniran prilikom povlačenja nacista u Drugom svetskom ratu. Podseća se i da je za njegovo spašavanje zaslužan jedan hrabar Beograđanin,  učitelj Miladin Zarić, koji je rizikujući sopstveni život demontirao eksploziv koji je trebalo da most digne u vazduh. Podseća se da on tada nije bio vojnik, niti neko ko je otišao u šumu da se bori protiv nacista, da je običan čovek u ozbiljnim godinama, koji je tokom okupacije bio u Beogradu sa porodicom i da se najveći heroji kriju upravo takvim ljudima.SPREČITI SAOBRAĆAJNI HAOSUdruženje smatra i da se uklanjanje mosta opravdava zbog toga što stanovnicima Beograda na vodi smeta buka, kao i da je kampanja uveliko u toku. “Ne postoji međutim nijedan racionalan razlog zašto bi se most uklonio. Radi se o mostu koji je i dalje ispravan i funkcionalan”, navodi se u tekstu peticije. Prema stavu udruženja suludo je sklanjati most, pre postavljanja novog mosta, jer bi to dovelo do saobraćajnog kolapsa, a u slučaju izgradnje novog mosta, stari može da ostane na istom mestu i da služi za prelaz pešaka i biciklista. “Idealno bi bilo proglasiti ga za kulturno-istorijsko dobro”, dodaje se u tekstu peticije.Kao autori peticije potpisani su Bojana Novaković, Luka Tripković, Savo Manojlović i Tim “Kreni-Promeni”, a takođe se naglašava da su građani već nekoliko uspešno delovali kroz inicijativu Sačuvajmo naš parkić odbranimo Parkić na Banovom brdu.Kako su preneli mediji, nnakon samo dva dana peticiju „Sačuvajmo stari savski most“ je potpisalo preko 3.800 građana.

Svet

Hrvatska će uložiti preko 132 miliona evra u razvoj svojih aerodroma

Hrvatska planira da uloži preko 132,3 miliona evra u razvoj svoje aerodromske infrastrukture, koja će se u velikoj meri finansirati sredstvima Evropske unije dodeljenim zemlji kako bi se ublažile posledice pandemije koronavirusa, piše Exyuaviation. Ukupna pomoć Evropske unije iznosi 22 milijarde evra.„Većina sredstava biće upotrebljena za remont i proširenje piste aerodroma Zadar, kao i za modernizaciju aerodroma Osijek i Rijeka i proširenje aerodroma Mali Lošinj “, rečeno je u Ministarstvu za more, promet i infrastrukturu.Prošle godine je aerodrom u Zadru predstavio svoje planove proširenja koji predviđaju novi terminal i produženje piste za 700 metara.Terminal bi trebalo da ima devet kapija, objekat za razvrstavanje prtljaga, dve vrteške za prtljag i kapacitet za 1.479 ljudi. Aerodrom Osijek predviđa rekonstrukciju svog terminala reorganizacijom postojećeg objekta, poboljšanjem energetske efikasnosti kako bi se smanjili troškovi održavanja, razdvajanjem domaćih i međunarodnih putnika, kao i kupovinom opreme za odleđivanje piste.S druge strane, aerodrom Rijeka planira da proširi površinu zgrade terminala i tehničkog bloka.Prema Oksford Ekonomiksu, aviokompanije, aerodromski operateri, preduzeća na aerodromima (restorani i maloprodaja), proizvođači aviona i pružaoci usluga u vazdušnoj navigaciji zapošljavaju 10.000 ljudi u Hrvatskoj.Pored toga, kupujući robu i usluge od lokalnih dobavljača, sektor podržava još 3.000 radnih mesta.Procenjuje se da će strani turisti koji avionom dolaze u Hrvatsku, a koji novac troše u lokalnoj ekonomiji, podržati dodatnih 19.000 radnih mesta. Ukupno 35.000 radnih mesta podržava vazdušni prevoz i turisti koji dolaze vazdušnim putem. Ukupno je 2,2 odsto BDP-a zemlje bilo podržano ulaganjima u sektor vazdušnog saobraćaja i stranim turistima koji su stizali vazduhom pre pandemije koronavirusa.

Srbija

Generali i Fondacija Novak Đoković obezbedili tablet računare za roditelje u Pančevu

Roditelji čija deca pohađaju predškolsku ustanovu „Dečija radost” u Pančevu dobili su besplatne tablet računare za potrebe učestvovanja u programu „Podrška, ne perfekcija”, koji sprovodi Fondacija Novak Đoković. Osiguravajuća kompanija Generali Srbija i globalna inicijativa The Human Safety Net obezbedili su 50 tableta, a vrednost donacije iznosi 20.000 evra. Nakon Pančeva, u planu je da računari budu raspodeljeni i roditeljima čija deca pohađaju predškolske ustanove u Novom Pazaru, Vladimircima, Smederevu, Kovačici, Pećincima i Nišu. Najbolji teniser sveta Novak Đoković izjavio je da mu je drago što program nailazi na podršku i što se uspešno razvija iz godine u godinu. "Verujem da je svakom roditelju, ma koliko bio iskusan, posvećen i pažljiv, nekada potreban savet u vezi sa tim kako da se odnosi prema svom detetu u određenim situacijama. Govorim to iz ličnog primera. Volim, zato, da čujem iskustva od drugih očeva i majki, da čujem njihova mišljenja, znanja, i da deo toga iskoristim da budem i sam bolji roditelj. Ovaj program mi upravo to omogućava i hvala svima koji učestvuju i daju važan doprinos", dodao je Novak.Program „Podrška ne perfekcija“ je potpuno besplatan. Do sada je kroz šest ciklusa radionica prošlo 1500 roditelja i staratelja iz 24 gradova i opština u Srbiji.„Veoma smo ponosni što sa našim partnerom Generali Osiguranje Srbija delimo zajedničke vrednosti i pomažemo roditeljima i starateljima širom zemlje da svojoj deci pruže najbolje moguće uslove za rast i razvoj. Sigurni smo da će tablet računari biti od značajne pomoći tokom odvijanja programa  "Podrška, ne perfekcija" i da će roditeljima omogućiti da brže i lakše steknu veštine potrebne za obavljanje tako važnog zadatka kao što je vaspitanje najmlađih”, rekla je Maja Kremić, nacionalna direktorka Fondacije Novak Đoković.Zahvaljujući podršci zaposlenih u Generali Osiguranju Srbija i the Human Safety Net-u ovaj vrtić u Pančevu, ali i drugi vrtići koji su deo programa "Podrška, ne perfekcija" dobili su i knjige za decu uzrasta do šest godina.,,Generali Osiguranje Srbija se pre tri godine priključilo globalnoj inicijativi Generali grupe „The Human Safety Net”. Zajedno sa Fondacijom Novak Đoković do sada smo realizovali brojne aktivnosti sa ciljem pružanja podrške roditeljima, starateljima i hraniteljima dece u ranom razvoju. Tokom proteklih meseci, zaposleni u Generali Osiguranju Srbija organizovali su aktivnosti poput digitalnog volontiranja i sakupljanja knjiga za decu. Ovoga puta doniramo tablete za sedam vrtića u Srbiji u želji da omogućimo roditeljima slabijeg materijalnog stanja da učestvuju u onlajn programima, ostanu u kontaktu sa Fondacijom i vrtićima i budu u mogućnosti da od njih zatraže i dobiju podršku u slučaju nedoumica u vezi s vaspitanjem dece tokom ovog perioda punog izazova. Naš plan je da u partnerstvu sa Fondacijom Novak Đoković nastavimo da deci širom Srbije pružamo jednake šanse za budućnost. “ istakao je Dragan Filipović, predsednik Izvršnog odbora Generali Osiguranja Srbija. Smiljana Grujić, jedna od autora i koordinatorka programa "Podrška, ne perfekcija" naglasila je da ova donacija dolazi u pravom trenutku, kao podrška u nesigurnim vremenima izazvanim zdravstvenom situacijom i dodala: „Roditelji su sada suočeni sa novim izazovima koje je postavila pandemija i važno im je da usvoje nova znanja koja mogu pomoći njihovim porodicama i da izgrade mrežu podrške gde mogu da razmenjuju iskustva”."Podrška, ne perfekcija" je program koji roditelje osnažuje znanjima i veštinama na koje mogu da se oslone prilikom unapređivanja razvoja potencijala dece u najosetljivijim godinama. Zbog trenutne zdravstvene situacije, novi ciklus programa sprovodiće se online i obuhvatiće 380 roditelja iz Kragujevca, Smedereva, Kovačice, Pančeva, Petrovca na Mlavi, Niša, Jagodine, Vladimiraca, Šapca i  Beograda. Donacija je uručena u vrtiću koji će u toku 2021. godine biti rekonstruisan i adaptiran od strane Fondacije Novak Đoković, nakon čega će dobiti nove prostorije koje će moći da prime 75 mališana. Grad Pančevo, sa okolnim prigradskim i ruralnim naseljima trenutno ima preko 350 dece na listi čekanja za upis u PU, a više od 2.800 mališana ne pohađa nijedan vid predškolskog programa. Iz tog razloga, Fondacija je prepoznala potrebu ulaganja u infrastrukturu ranog obrazovanja u ovoj oblasti.  

Srbija

Užice pošumljavanjem poboljšava kvalitet vazduha

U saradnji sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine Grad Užice organizuje akciju pošumljavanja pod nazivom „Udahnimo život prirodi“, vrednost tih radova je oko tri miliona dinara, a ove godine biće zasađeno 23 hiljade sadnica na oko devet hektara zemljišta. "Pošumljavanje se vrši na pet parcela. Najveća je u naselju Кrčagovo na lokaciji oko nove crkve, zatim jedna parcela u Ljubanjama, dve parcele se nalaze između Gradske plaže i magistralnog puta, na lokalitetu Malo Zabučje i jedna u blizini deponije Duboko," izjavio je Ivan Stanisavljević, iz Gradskog veća Grada Užica.Prema njegovim rečima, jedan projekat se odnosi na sanaciju degradiranih površina i goleti, a drugi na formiranje vetrozaštitnih pojaseva. Stanisavljević navodi i da su za za pošumljavanje izabrani crni bor i beli jasen, kao i da je pošumljavanje samo jedna od mera za dugotrajno pogoljšanje kvaliteta vazduha u gradu.PAD POŠUMLJAVANJA OD 22 ODSTO U 2018. GODINI Stanisavljević je istakao da je Užice prethodne godine realizovalo projekat pošumljavanja oko pet hektara na teritoriji šireg centra grada, kao i da će realizacijom ovogodišnjeg projekta ukupna pošumljena površina biti oko 14,5 ha."Grad će nastojati da pronađe još javnih površina pogodnih za pošumljavanje kako bi i narednih godina nastavili sa realizacijom ovog projekta u saradnji sa resornim ministarstvom," naveo je predstavnik Gradskog veća u Užicu.U tom gradu srovodi se i akcija podele sadnica pod nazivom "16000 stabala za 16000 ložišta", čiji je cilj takođe kako se dodaje smanjenje aerozagađenja.

Svet

Izborna kampanja u SAD koštala do sada neviđenih 14 milijardi dolara

Ukupni troškovi američkih izbora 2020. godine dostići će bez presedana 14 milijardi dolara, što će ih učiniti najskupljim izborima u istoriji i dvostruko skupljim od prethodnog predsedničkog izbornog ciklusa, pokazuju podaci neprofitne organizacije Centra za reaktivnu politiku.Centar je ranije procenio da će na izborima biti potrošeno skoro 11 milijardi dolara. Međutim, izvanredan priliv političkih donacija poslednjih meseci, vođen bitkom za Vrhovni sud i pažljivo praćenim trkama za Belu kuću i Senat, gurnuo je ukupnu potrošnju preko te cifre od 11 milijardi dolara.Čak i usred pandemije, svi daju više političkih donacija u 2020. godini, počev od običnih pojedinaca koji daju male donacije do milijardera koji doniraju milione.Žene su takođe oborile rekorde što se tiče političkog doniranja, a Amerikanci sve više doniraju kandidatima koji se ne kandiduju za funkciju u njihovoj federalnoj državi.Do ovih ogromnih brojki došlo je najviše zbog neviđene potrošnje na predsedničkim izborima, za koje se očekuje da će ukupna potrošnja biti 6,6 milijardi dolara. To je više za oko 2,4 milijarde dolara u odnosu na prethodne izbore.Demokratski kandidat za predsednika Džo Bajden je prvi kandidat u istoriji koji je prikupio milijardu dolara od donatora. Njegova kampanja je do 14. oktobra donela rekordnih 938 miliona dolara, jašući entuzijazam demokrata da pobede Trampa. Predsednik Donald Tramp prikupio je 596 miliona dolara.Demokratski kandidati potrošili su 6,9 milijardi dolara, u poređenju sa 3,8 milijardi dolara za republikance. Potrošnja demokrata pada na 5,5 milijardi dolara ako se izuzmu troškovi predsedničkih kandidata milijardera Majkla Blumberga i Toma Stejera.Majkl Blumberg je za svoju predsedničku kampanju potrošio 1,12 milijarde dolara, dok je Tom Stejer potrošio oko 350 miliona.Obe stranke prikupile su znatno više nego ikad od malih donatora.Demokrate su prikupile skoro 1,7 milijardi dolara od malih donatora, u poređenju sa milijardom dolara koliko su uspeli republikanci.Sveukupno, mali donatori čine 22 odsto novca prikupljenog u izbornom ciklusu 2020. godine. Ovi pojedinačni donatori koji su dali 200 dolara ili manje činili su samo 15 odsto novca prikupljenog na izborima 2016. godine.Demokrate takođe prikupljaju više velikim delom jer žene daju više.Više od 1,5 miliona žena doniralo je saveznim odborima, što čini 44 odsto svih donatora. To je više od 37 odsto u koliko je bilo 2016 godine. Na izborima 2020. žene su do sredine oktobra dale 2,5 milijarde dolara, u odnosu na 1,3 milijarde tokom celog izbornog ciklusa 2016. godine.Prema istraživanju Centra, žene su više nastrojene demokratama. Na izborima 2020. žene koje daju više od 200 dolara donirale su skoro 1,3 milijarde dolara demokratama i otprilike 570 miliona dolara republikancima.

Srbija

MOL Srbija otvara jubilarnu 70. servisnu stanicu

Kompanija MOL Serbia otvara jubilarnu sedamdesetu servisnu stanicu, odnosno petu stanicu koja je otvorena u 2020. godini. Kompanija je ispunila svoj plan proširenja maloprodajne mreže uprkos izazovnim okolnostima što oslikava dobru poslovnu strategiju i timski rad. Nova stanica nalazi se u Staroj Pazovi, Banovački put bb, a u ponudi će se naći EVO i EVO Plus goriva koja dolaze iz rafinerija MOL Grupe, kao i TNG. „Ovo je izuzetan uspeh MOL Serbia kompanije jer, kao što svi znamo, cela godina je bila neizvesna što je otežavajuća okolnost u poslovanju. Ipak, timski rad, organizacija i MOL duh zaposlenih omogućio je neometano sprovođenje plana proširenja maloprodajne mreže koji smo najavili u januaru 2020. godine otvaranjem stanice u Zemunskoj ulici. Od početka godine otvorili smo čak pet novih stanica širom Srbije, jer nam je cilj da budemo što bliži našim kupcima, da odgovorimo na sve njihove zahteve i uvek ponudimo najkvalitetniju uslugu i proizvode“, izjavila je Ana Dešić, v.d. direktor maloprodaje MOL Serbia Na novoj stanici se, pored EVO goriva i TNG-a, može nabaviti sve što je potrebno za kvalitetno i udobno putovanje: autohemija, grickalice, osvežavajuća pića. Takođe, kupci će moći da uživaju u ponudi iz Fresh Cornera: omiljenoj kafi i hotdogu, svežem pecivu. Fresh Corner koncept je predstavljen 2015. godine i pruža multikulturalno iskustvo sa lokalnim pristupom. Sa 10 miliona potrošača, milion transakcija dnevno i 10 kupovina u sekundi koje se dešavaju širom mreže MOL servisnih stanica u centralnoj i istočnoj Evropi, Fresh Corner kontinuirano razvija najbolju uslugu kako bi održao svoju prepoznatljivost. Kao i na svim ostalim MOL stanicama kupci će i na novootvorenoj moći da koriste MOL PLUS KLUB kartice lojalnosti. Program lojalnosti MOL Serbia podrazumeva nagrađivanje kupaca poenima pri svakoj kupovini na MOL servisnim stanicama. Poeni se mogu skupljati, a nakon registracije MOL PLUS KLUB kartice i  menjati za goriva, proizvode ili usluge.Na servisnoj stanici Stara Pazova posebna pažnja poklanja se i preventivnim merama u cilju zaštite zaposlenih i kupaca od korona virusa. Kao i na ostalim stanicama u mreži, postavljene su fleksi barijere, dezinfekcija svih površina i pištolja za gorivo je pojačana. Ulazak u objekat dozvoljen je samo uz obaveznu masku i održavanje rastojanja od 2 metra.

Srbija

Donacije MUP-u: Sukob interesa izaziva sumnju na korupciju

Kada dolazi do situacije da firme i pojedinci koji su na različite načine interesno povezani sa Ministarstvom unutrašnjih poslova doniraju to ministarstvo, pored nezakonitosti ta praksa je problematična i po više osnova, piše list Danas.Kako se dodaje, sumnju u koruptivnu delatnost bude rupe u Zakonu o donacijama i humanitarnoj pomoći i to u sadejstvu sa netransparentnim poslovanjem državnih organa.Podseća se i da je priču o donacijama državnim institucijama MUP-u koja stiže od firmi koje on treba da kontroliše pokrenula Balkanska istraživačka mreža  BIRN. Novinari BIRN-a su naime došli do podataka da je jedna od firmi koja je uplaćivala donacije MUP-u Partizan Tech, čiji je vlasnik trgovac oružjem, Slobodan Tešić, koji se trenutno nalazi na crnoj lisnti Sjedinjenih Država, koji je ranije bio i pod sankcijama Ujedinjenih nacija.Tešiću inače, kako se podseća MUP izdaje dozvolu za trgovinu oružjem, a ništa manje nije sporna ni donacija koju je ministarstvu uplatila firma Auto Čačak, od koje je za potrebe policije pre tri godine kupljeno više od 700 vozila pod uslovima koji su kasnije proglašeni tajnom.Među dobrotvorima se kako je BIRN objavio i pet građevinskih firmi koje se trenutno nalaze pod istragom da su od Srbijagasa bez tendera dobili poslove izgradnje gasovoda i prema pisanju Insajdera bili su vredni oko 200 miliona evra. U tužilaštvu za organizovani kriminal na pitanje BIRN-a rekli su da policija ne postupa prema njihovim urgencijama.“Ključan odgovor na pitanje da li je u pitanju kupovina usluga preko donacija može da ponudi jedino analiza postupanja ministarstva u konkretnim slučajevima, kaže ekonomista i bivši član Saveta za borbu protiv korupcije Danilo Šuković.Prema njegovim rečima treba proveriti javne nabavke koje su dobijale firme koje su uplaćivale donacije i postupanje policije u tim i drugim slučajevima.“Problem sa korupcijom je što se ona teško dokazuje u uređenim društvima, dok je u Srbiji u kojoj su veći poslovi države obavijeni velom tajne, to gotovo nemoguće,” kaže Šuković.Kako dodaje, upravo ta netransparentnost ponajviše budi sumnju da se u tom slučaju radi o korupciji. “U svim bitnijim državnim organima i kompanijama koje sa njima posluju se nalazi isti, zatvoreni krug ljudi. I to je tako već 75 godina. Svi oni su povezani između sebe,” kaže član Saveta za borbu protiv korupcije Dušan Slijepčević.Kako ocenjuje, ako neko dobronameran želi da diskutuje o načinu na koji se obavljaju poslovi, biće ili ignorisan ili proglašena za državnog neprijatelja.“Stvoren je jedan začaran krug i bojim se da će to tek da ostavi posledice na ovo društvo,” navodi Slijepčević.Prema njegovim rečima Vlada Srbije verovatno neće odgovoriti na inicijativu Agencije za izmenu zakona koja je predviđala i formiranje javnog registra sa ciljem da se donacije učine transparentnim, što je predloženo još pre četiri godine.Zakonom o doancijama i humanitarnoj pomoći iz 2001. godine najviše pažnje je posvećeno poreskom tretmanu doniranog novca i robe, ali se ne predviđaju nikakve restrikcije u tom pogledu, jer se nijednim članom ne spominje mogućnost sukoba interesa.Agencija za borbu protiv korupcije je pre četiri godine predložila Vladi Srbije da se pozabavi i tim problemom.

Srbija

Sava Centar prodat Delta holdingu

Delta holding je novi vlasnik Sava centra, koji je otkupio po početnoj prodajnoj ceni od 17,5 miliona evra, javlja portal Nova.rs.Najveći kongresni centar u Srbiji prodat je iz trećeg pokušaja, a predviđeno je da kupac u adaptaciju i rekonstrukciju tog zdanja uloži najmanje 50 miliona evra u roku od pet godina.Novi vlasnik takođe, prema ugovoru, ne sme da menja namenu kompleksa na Novom Beogradu, obzirom da uživa zaštitu."Prilikom zaključenja ugovora sa kupcem će se ugovoriti kazna u novčanom iznosu od 20 odsto postignute kupoprodajne cene, za slučaj da budući kupac ne ispuni u celosti ili delimično preuzete obaveze, kao i da se na ime obezbeđenja za eventualno plaćanje ugovorne kazne dostavi prvoklasna bankarska garancija", navodi se u javnom oglasu koji je objavio Grad Beograd.Delta holding je prethodno objavio da će učestvovati na javnom nadmetanju za Sava centar, iako su strani konsultanati ocenili da će renoviranje zog zdanja koštati više od 60 miliona evra i da je cena koju je grad zahtevao "izuzetno visoka". 

Svet

Fejsbuk će grupama izdavati „uslovne kazne“ zbog kršenja pravila

U još jednom pokušaju da uspori širenje dezinformacija na svojoj platformi, Fejsbuk planira da kažnjava grupe koje krše pravila o sadržaju „uslovnom kaznom“, odnosno probnim periodom, saopštila je kompanija, piše The Verge.Fejsbuk će cenzurisati bilo koju grupu, kako javnu tako i privatnu, koja u više navrata prekrši standarde zajednice. Moderatori grupa moraće da odobravaju sve objave ručno tokom 60 dana, a za grupe na probnom statusu ne postoji žalba.„Privremeno tražimo od administratora i moderatora nekih političkih i društvenih grupa u SAD-u da odobre sve postove, ako njihova grupa ima niz kršenja pravila naše platforme“, rekao je portparol Fejsbuka Lenard Lem.Administratori će biti obavešteni o statusu svoje grupe i obaveštavani kada će ograničenja biti ukinuta. Tokom probnog perioda, Fejsbuk će pratiti kako moderatori cenzurisanih grupa postupaju sa objavama, ukoliko i dalje budu dozvoljavali sadržaje koji krše pravila platforme, Fejsbuk će možda u potpunosti ugasiti grupe.Ranije ove nedelje, Fejsbuk je ugasio grupu „Stop the Steal“, koja je imala više od 300.000 članova zbog širenja dezinformacija o nameštanju glasova i koja je lažno tvrdila da demokrate pokušavaju da ukradu izbore.Na platformi je trenutno zabranjeno bilo kakvo političko oglašavanje.