Najnovije

Svet

Zagrepčani zaustavili svoj „Beograd na vodi“

Uprava Grada Zagreba potvrdila da nije prihvaćen Generalni urbanistički plan koji bi onmogućio realizaciju projekta zagrebačkog Menhetna, udruženja građana tvrde da je to njihova pobeda, javlja Jutarnji list.Udruženja građana Zelena akcija, Udruga građana Siget, Zagreb te zove i Pravo na grad, saopštila su da je potpuno propao plan gradonačelnika Milana Bandića da privatnoj kompaniji prepusti vredno gradsko zemljište.Napominje se da je reč više od milion kvadrata vrednog gradskog zemljišta na Velesajmu i Hipodromu.Mirka Jozić Gradskog ureda za gospodarstvo potvrdila je da više ne postoje planovi za realizaciju tog projekta jer nije prihvaćen Generalni urbanistički plan (GUP) koji bi takvu izgradnju omogućio.Udruženja građana podsećaju kako su svi odlučno i uporno ukazivali na činjenicu da se tim projektom privatizuje velika gradska površina u korist profita privatne kompanije, na štetu Grada Zagreba.Međutim, kažu da još nije poznato koliki je javni trošak nastao zbog Bandićevog insistiranja na takozvanom zagrebačkom Menhetnu.BEOGRAD NA VODI GRADI NOVI HOTEL Podsetili su i kako u članu 19. Memoranduma o razumevanju, svojevrsnog pred-ugovora koji je gradonačelnik mesecima odbijao da objavi, jasno stoji kako se sporovi rešavaju arbitražom prema pravilima međunarodne trgovačke komore u Parizu. Zato insistiraju i zahtevaju da se objave sve informacije vezane uz finansijske posledice Memoranduma. Bandić je, kažu, prvo hteo da progura izmene GUP-a bez ikakve javne rasprave početkom leta prošle godine.Kada mu to zbog pritiska javnosti nije uspelo, organizovao je javnu raspravu usred leta, ali je pristigla rekordna 31 hiljada primedbi na sadržaj.Jednom se i na Trgu bana Jelačića okupilo 20 hiljada ljudi, pa se deo vladajuće većine, zajedno sa opozicijom suprotstavio gradonačelniku i glasao protiv izmene plana.

Srbija

Fiskalni savet: Negativni efekti pomoći od 100 evra tek se očekuju

U najnovijoj analizi Fiskalni savet tvrdi da su Međunarodna organizacija rada (MOR) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) pogrešno protumačile efekte pomoći od 100 evra koje je Vlada Srbije isplatila svim punoletnim građanima kao odgovor na krizu izazvanu pandemijom.Kako se naglašava u analizi Fiskalnog saveta, ta pomoć će negativno uticati na smanjenje nejednakosti i siromaštva u Srbiji, a pogrešan zaključak studije MOR-a i EBRD-a posledica je fundamentalnih grešaka i propusta u sprovedenim analizama. Ispravna analiza, suprotno tome, pokazuje da je isplata 100 evra svim punoletnim građanima loša mera socijalne politike koja ne omogućava ni trajno niti značajno smanjenje nejednakosti i siromaštva. Kako se objašnjava, nije merodavno meriti efekat jednokratne mere na smanjenje nejednakosti i siromaštva, jer ona nije nikakvo trajno rešenje.Sa druge strane, veliko zaduživanje države (preko 70 milijardi dinara) da bi svima isplatila 100 evra smanjiće budžetske mogućnosti za pomoć ugroženim građanima i time potencijalno povećati siromaštvo u budućnosti, a istraživači su propustili i da izvrše korekciju i za vremensku vrednost novca. Uz sve to, prosečan rast dohodaka građana od zarada, penzija i drugih prihoda u period od sredine 2017. do sredine 2020. godine je iznosio 18%. Кada se ovaj korektivni faktor uzme u obzir, dobija se da je stvarno jednokratno smanjenje nejednakosti iznosilo 1,1 procentnih poena, a ne 1,4 kako se navodi u studiji. Višestruko preuveličan efekat isplate od 100 evra na smanjenje siromaštva koji zapravo iznosi 0,8 procentnih poena a ne 2,8 procentnih poena koliko se tvrdi u studiji.Studija, između ostalog nema ni ambiciju da vrši analize u pravcu unapređenja javnih politika, izuzev primedbe da su maloletna deca neopravdano isključena iz programa isplate 100 evra. PREDLOG FISKALNOG SAVETAIdealan program socijalnih transfera bi podrazumevao targetiranje budžetskih sredstava na nivou ukupnih prihoda domaćinstava, tvrdi Fiskalni savet i podseća da se tu radi o sistemu „socijalnih karata“. Savet podseća da njihova izrada kasni više od decenije i da to sprečava efikasniju primenu mera za borbu protiv nejednakosti i siromaštva. Pomoć domaćinstvima dopunjavanjem njihovih registrovanih prihoda do od 82.600 dinara godišnjeg dohotka po jednom članu ostvarila bi isto smanjenje nejednakosti od 1,1 poena.Sa druge strane, državni budžet bi koštalo svega četvrtinu sredstava koliko je izdvojeno za isplatu pomoći od 100 evra, a ušteda bi se postigla i targetiranjem na nivo pojedinca, uz uključivanje dece i bila bi 20 milijardi dinara.Pomoć bi imali i oni koji primaju minimalac, kao i penzioneri sa primanjima ispod proseka (pomoć bi iznosila sedam hiljada dinara) i ona bi se smanjivala u skladu sa rastom njihovih primanja, za svako izdržavano dete uvećanje naknade bilo bi veće za 50%.

Svet

Međunarodna kampanja poziva na spašavanje štampanog novinarstva

Međunarodna federacija novinara i Koalicija globalnih sindikata-UNI sa sedištem u Švajcarskoj krajem prošle nedelje pokrenule su kampanju za spašavanje štampanog novinarstva u okviru koje pozivaju nacionalne vlade da usvoje hitne pakete za spašavanje industrije štampanih medija, piše UNS.To uključuje njihovo izdavanje, štampu i distribuciju, kao i uvođenje poreza na digitalne usluge tehnoloških giganta poput Amazona, Gugla i Fejsbuka koji su prihod od oglašavanja preusmerili iz medija.Trenutna globalna zdravstvena kriza ubrzala je dugogodišnji pad prihoda medijskih oglasa koji je u ovoj godini manji za 20 posto, a veći deo novca pripao je tehnološkim kompanijama, zaključila je Međunarodna federacija novinara.Kako se navodi, Gugl je u 2018. godini od vesti zaradio 4,7 milijardi američkih dolara, a taj novac nije podeljen sa novinarima koji su proizveli te sadržaje.Uvođenjem navedenih mera, sindikati žele da nacionalne vlade zaštite radna mesta u medijima, štiteći tako industriju štampnih medija. Ukoliko takve mere ne budu preduzete, Koalicija globalnih sindikata i Međunarodna federacija novinara predviđaju gašenje na hiljade takvih medija i gubitke radnih mesta.„Štampani mediji su društveno dobro i da se oni, kao i njihovi zaposleni, nalaze u nepovoljnom položaju zbog nepravednog izbegavanja poreza krađom prihoda od reklama od strane velikih tehnoloških kompanija i da bi vlade trebale da intervenišu kako bi osobe koje proizvode i distribuiraju vesti dobile deo zarade“, rekla je Nikola Konstantinu, rukovodilac odeljenja sektora za grafičku i ambalažnu industriju Koalicije globalnih sindikata.Zbog pada prihoda od oglašavanja i posledica pandemije štampani mediji širom sveta pronašli su se u značajnim problemima i ove mere neophodne su za njihov opstanak.

Srbija

Preduzetnici u zdravstvu moraju da prijave nedeljni raspored APR-u

Osnivači privatne prakse su dužni da do 11. oktobra 2020. godine podnesu registracionu prijavu upisa zabeležbe o nedeljnom rasporedu rada, početku i završetku radnog vremena u privatnoj praksi, saopštila je danas Agencija za privredne registre.Preduzetnici koji obavljaju privatnu praksu, kao i zdravstvene ustanove počevši od 11. oktobra 2020. godine, imaju obavezu da APR-u prijave nedeljni raspored rada, početak i završetak radnog vremena, kako bi ti podaci bili upisani i objavljeni u okviru Registra privrednih subjekata.Privatna praksa se upisuje u Registar privrednih subjekata, a njeni podaci će, po službenoj dužnosti, biti objedinjeni sa podacima zdravstvenih ustanova u Jedinstvenoj evidenciji subjekata u zdravstvu, koja će početi da se vodi u Agenciji počevši od 11. oktobra 2020. godine, zajedno sa Registrom zdravstvenih ustanova.Radno vreme privatne prakse prijavljuje se podnošenjem registracione prijave promene podataka-obavezni podaci + dodatak 14, uz dokaz o uplati naknade od 750,00 dinara.

2020

„Chipsy Agro Akademija“ za farmere 21. veka

Kompanija Marbo Product koja posluje u okviru multinacionalne kompanije PepsiCo, pokreće treću sezonu jedinstvene edukativne platforme ,,Chipsy Agro Akademija“. Agro akademija je namenjena studentima završnih godina Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Univerziteta u Novom Sadu, kako bi im omogućila praktična znanja u oblasti uzgajanja krompira po modelu najviših svetskih standarda koje kompanija PepsiCo primenjuje za potrebe proizvodnje brenda Chipsy.„Održivi zasadi su za nas jedan od osnovnih prioriteta, zbog čega smo posvećeni ulaganju ne samo u lokalnu proizvodnju krompira, već i u znanje budućih poljoprivrednika, kako mi to volimo da kažemo farmera 21.veka. Ulaganje u mlade ljude i njihovo obrazovanje vidimo kao jednu od najvažnijih investicija, tako da će studenti uz mentorsku  podršku i iskustvo eksperata agro tima kompanije Marbo Product, kroz Chipsy Agro Akademiju imati prilike da steknu znanje o celokupnom procesu u oblasti uzgajanja krompira u skladu sa najvišim globalnim standardima koji se primenjuju za potrebe proizvodnje brenda Chipsy“, istakla je Ljiljana Radosavljević menadžer javnih politika i korporativnih komunikacija u kompaniji PepsiCo Zapadni BalkanU skladu sa okolnostima i u cilju prevencije zaštite zdravlja, ove godine koncept predavanja je prilagođen novim uslovima te će studenti imati prilike da slušaju posebno producirana video predavanja preko on-line platforme na koju će moći da se prijave. Nakon on-line nastave, studenti će imati priliku da pokažu svoju inovativnost u rešavanju studije slučaja, a oni koju uđu u uži krug biće nagrađeni diplomom Chipsy Agro Akademije i imaće priliku da se bore za praksu u kompaniji Marbo Product. „Za naše studente je od izuzetnog značaja da imaju mogućnost sticanja uvida u najbolje poljoprivredne prakse kao i da se upoznaju sa funkcionisanjem privrednog sektora. Srbija je zemlja sa potencijalom za razvoj koncepta održivih useva i znamo da je neophodna kontinuirana i direktna saradnja sa privredni sektorom. Poljoprivredni fakultet u Beogradu je institucija koja je čitav jedan vek u sprezi sa privrednim sektorom, trudeći se da prati trendove, kako domaće, tako i svetske, i svojim studentima omogući da tokom svog akademskog razvoja dobiju i praktična znanja iz oblasti poljoprivrede i prehrambene proizvodnje", izjavio je Dušan Živković, dekan Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.Svi zainteresovani studenti informacije o prijavi u program mogu naći na chipsy.rs ili se direktno prijaviti na e-mail adrese za studente u Beogradu agrochypsy@agrif.bg.ac.rs i studente u Novom Sadu agrochipsy@polj.edu.rs.

Svet

Zaposleni u Guglu ne smeju ni sa roditeljima da razgovaraju o plati

Radnici Gugla (Google) koji nisu zaposleni za stalno, a koji čine više od polovine ukupne radne snage tehnološkog giganta, kažu da im detaljni ugovori o poverljivosti zabranjuju bilo kakvu diskusiju o poslovanju te kompanije, pa čak i sa spostvenim roditeljima, piše portal Startit.Žalbeni sud u Kaliforniji nedavno je optužio kompanije Gugl i Adeko (Adecco) da su prekršili brojne kalifornijske zakone o radu, kao i da su od svojih zaposlenih zahtevali da potpišu obimne ugovore o poverljivosti. Gugl se od 2015. godine nalazi u vlasništvu američkog konglomerata Alfabet (Alphabet), a Adeko je kompanija koju Gugl angažuje za pronalaženje radnika.Privremeno angažovani radnici, dobavljači i izvođači radova koji nemaju iste pogodnosti kao radnici koji su zaposleni za stalno, navode da im je uskraćeno pravo na slobodu govora i da, između ostalog, ne mogu da pričaju o iznosu svojih primanja, uslovima rada ili o svojim kolegama, piše u sudskim dokumentima.Zaposleni tvrde da ih postojeća pravila sprečavaju da otkriju ako primete kršenje državnih i saveznih zakona, bilo svojim menadžerima unutar kompanije ili svojim privatnim advokatima, pa čak i vladinim zvaničnicima.Takođe, naveli su i da ne mogu da razgovaraju o veštinama koje su stekli radeći za Gugl ukoliko traže posao kod konkurenta, kao i da ne smeju da preporuče kolege koji bi mogli da prihvate ponudu konkurentskog preduzeća.Tužioci tvrde da Adeko ima nezakonitu politiku koja privremenim radnicima smeštenim u Guglu zabranjuje da rade direktno za Gugl, bez njihovog odobrenja. Dodatno, navode da su ih slične politike sprečavale da se požale što nisu plaćeni za prekovremeni rad.Nova prijava suda dolazi godinu dana nakon što je Gugl postigao nagodbu sa američkim Nacionalnim odborom za radne odnose koji je naložio kompaniji da u svojim kancelarijama objavi spisak prava zaposlenih.

Svet

Instagram će automatski skrivati negativne komentare

Instagram je danas saopštio da testira dve nove funkcije s ciljem smanjenja "negativnih interakcija, maltretiranja i uznemiravanja" na platformi, prenosi portal Breaking the News.Prva funkcija će automatski skrivati komentare koje bi korisnici mogli da vide kao uvredljive. Korisnici na čijoj se objavi budu nalazili ti komentari moći će da vide skriveni sadržaj, a oni komentari koji su protiv smernica kompanije biće automatski uklonjeni.Druga funkcija uključuje „upozorenje na komentare“ korisnicima koji više puta pokušaju da postave „potencijalno uvredljive komentare“. Kompanija za društvene mreže primetila je da upozorenja „ostavljaju ljudima trenutak da se povuku i razmisle o svojim rečima i potencijalnim posledicama ako nastave“.Obe funkcije povezane su sa „psihološkim blagostanjem korisnika“ i za sada će biti testirane na Android uređajima.

Srbija

Komercijalna banka isplatila dividende za četiri poslovne godine

Komercijalna banka (KMBN) isplatila je zaostale dividende iz prethodnih godina, kao i dividendu iz prošlogodišnje dobiti, saopštio je Centralni registar hartija od vrednosti.Isplata dividendi dogovorena je u februaru tekuće godine prilikom potpisivanja ugovora o prodaji državnog udela slovenačkom NLB-u, kada je napomenuto da će dividende biti isplaćene pre završetka transakcije, a nakon dobijanja saglasnosti NBS-a.Akcionari su po ovom osnovu prihodovali 12,27 milijardi dinara, a najveći deo pripao je državi i međunarodnim finansijskim insitucijama koje su prošle godine napustile banku.Vlasnici običnih akcija dobili su 723,4 dinara po akciji odnosno ukupno 12,17 milijardi dinara, dok su vlasnici prioritetnih akcija primili iznos od 108,4 miliona dinara odnosno 290,2 dinara po akciji.

Svet

Eksonov plan za porast emisije ugljenika otkriven u procurelim dokumentima

Ekson (Exxon) je imao planove da poveća godišnje emisije ugljen-dioksida za onoliko koliko proizvodi čitava država Grčka, pokazuje analiza internih dokumenata koje je pregledao Blumberg, postavljajući jednog od najvećih korporativnih emitera protiv međunarodnih napora da uspori tempo klimatskih promena, piše Blumberg.Eksonovi planovi za povećanje proizvodnje fosilnih goriva dolazi u periodu kada sve više njihovih rivala na tržištu odlučuje da smanji upotrebu nafte i da svede emisije štetnih gasova na minimum. Procena kompanije Ekson o svojoj investicionoj strategiji od 210 milijardi dolara pokazuje da će godišnje emisije porasti za 17 odsto do 2025. godine, prema internim projekcijama.Procene emisija prethode pandemiji, koja je smanjila globalnu potražnju za naftom i dovela kompaniju u problematičan položaj, čineći nejasnim da li će Ekson dovršiti svoje planove za rast.Ali interni dokumenti prvi put pokazuju da je Ekson pažljivo procenio direktne emisije koje očekuje od sedmogodišnjeg investicionog plana koji je usvojio izvršni direktor Deren Vuds 2018. godine.Grafikon u dokumentima navodi direktne emisije kompanije Ekson za 2017. godinu i to 122 miliona metričkih tona ekvivalenta ugljen-dioksida, kao i projektovanu cifru za 2025. godinu od 143 miliona tona. Za povećanje proizvodnje, prodaju imovine i preduzimanje napora za smanjenje zagađenja, Ekson je procenio dodatnih 21 miliona tona emisija.Ekson je rekao da su njegove interne projekcije „preliminarna, interna procena procenjenog kumulativnog rasta emisija do 2025. godine i da nisu uključivale dodatne mere ublažavanja i smanjenja koje bi bile procenjene u procesu planiranja.Ekkon je odbio da pruži bilo kakve detalje o novim projekcijama.Najveći američki proizvođač nafte nikada se nije obavezao da će smanjiti proizvodnju nafte i gasa niti je odredio datum do kog će smanjiti emisije ugljen-dioksida. Ekson takođe nikada nije javno obelodanio svoje prognoze za sopstvene emisije.

Srbija

Nejasno da li Grad Beograd želi da preuzme Bus Plus

Vlasti u prestonici produžile ugovor sa preduzećem koje upravlja sistemom naplate karata u javnom prevozu, aneks bi trebalo da se objavi zbog veće transparentnosti, jer taj posao predstavlja značajnu stavku u gradskom budžetu.“Važno je da se taj aneks ugovora objavi, kako bi građani znali da li je Grad Beograd postupio u skladu sa zakonom i da bi se znalo šta je ugovorom tačno predviđeno”, objašnjava za Novu ekonomiju Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnosti Srbija.Prema njegovim rečima, gradske vlasti su znale kada ugovor ističe, pa je trebalo da se na vreme pripreme za preuzimanje sistema za naplatu karata. Druga mogućnost je, kako dodaje, da možda ne žele da preuzmu opremu i softver, već da produže angažman sadašnjeg partnera ili da uvedu nekog drugog koji bi radio sličan posao.“Za tako nešto trebalo bi započeti postupak za ugovaranje javno-privatnog partnerstva, a verovatno to nije učinjeno na vreme. Kada je zaključen prvobitni ugovor za Bus Plus još nije počeo da se primenjuje taj zakon, već je vršeno nadmetanje po pravilima koja su formulisana samo za taj postupak”, podseća Nenadić.U SKLADU SA ZAKONOM: UGOVOR SA BUS PLUSOM ISTEKAO, PA PRODUŽEN DO KRAJA GODINE Za bilo koji novi dogovor, kako napominje, bilo sa starim ili sa novim partnerom, sada bi moralo da se raspiše nadmetanje. Smatra da bi trebalo da se javnosti predoče svi argumenti za i protiv nekog rešenja, pre nego što se uopšte uđe u planiranje budućeg angažmana.“U svakom slučaju, ne može se reći da su se trudili da od građana pribave mišljenje o tome da li su za varijantu traženja privatnog partnera ili preuzimanja posla od strane lokalne samouprave.”To bi, napominje Nemanja Nenadić, trebalo da bude prvi korak pre nego što gradske vlasti bilo šta drugo preduzmu, jer je reč o pitanju od ogromnog budžetskog značaja i temi koja zanima javnost.U svom saopštenju Uprava za javni prevoz grada Beograda tvrdi da je ugovor sa preduzećem Apex koje upravlja Bus Plusom bio dobar i koristan.Detalji aneksa kojim je on produžen do kraja godine, međutim, još nisu objavljeni.Čedomir Savković

Srbija

Ima problema u zaštiti podataka klijenata banaka

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti poveo je 14 postupaka po pritužbi klijenata banaka u vezi sa pristupom podacima, rekao je Marko Dragumilo, viši savetnik u Sektoru za nadzor kod Poverenika, povodom prvih godinu dana primene novog zakona o zaštiti podataka o ličnosti. On je na vebinaru koji je u petak 2. oktobra organizovalo Udruženje banaka Srbije, rekao da su tri postupka aktivna, a ostali rešeni. "Usvojene su tri pritužbe  zbog nedostavljanja kopija ugovora o kreditu licu na koje se kredit odnosi", precizirao je on.U šest postupaka su pritužbe odbijene i reč je o tome da građani traže od banka da im dostave podatke o ličnosti preminulih klijenata banke. "Uočili smo problem jer zakon sada ne reguliše zaštitu podataka o ličnosti preminulih lica i poverenik je prepoznao da su banke dobro postupile jer  nisu imale osnov da dostave podatke o preminulima", ocenio je Dragumilo. Za prvih godinu dana primene zakona o zaštiti podataka o ličnosti, Poverenik je sproveo 15 postupaka nadzora, od kojih je pet u toku, a 10 okončano."U 10 okončanih, utvrdili smo da u šest njh postoje povrede zakona koje su učinile banke.  To je više od očekivanog procenta i naravno da to ukazuje da ima problema u zaštiti podataka kod banaka", rekao je on.Što se tiče nepravilnosti koje su utvrđene u postupku nadzora, najviše je u odnosu načelo zakonitosti, poštenja i transparentnosti. Najviše problema je uočeno kad je reč o pristanku na obradu podataka.Naime, ako postoji više svrha obrade, licu se mora omogućiti da se izjasni o svakoj svrsi pojedinačno. Međutim, često se jednim zahtevom traži pristanak za više svrha.Takođe, izvršenje ugovora ne sme biti uslovljeno pristankom na obradu koja nije neophodna za izvršenje ugovora ili pružanje usluge.Govoreći o transparentnoj obradi podataka o ličnosti, Dragumilo je rekao da je jako  važno da klijent banke razume šta rukovalac namerava sa njegovim podacima o ličnosti. "Često se dešava da se licima jednim dokumentom daju informacije o više namera o obrdi koji nije ni sažet ni razumljiv, a da neke informacije koje su obavezne zakonom - nisu date", navodi on.Takođe, podaci koje banka prikuplja moraju biti primereni, bitni i ograničeni na svrhu obrade.Banke su u tri slučaja prikupljala podatke koji joj nisu neophodni za svrhu. Na primer, tražili da se JMBG upisuje na nalog za uplatu, ili da se vrši prikupljanje informacija o računima u drugoj banci pre gašenja računa na kojem nema novca.Na pitanje učesnika konferencije u kojoj meri je zaštita podataka o ličnosti zaživela pred sudovima, kaže "ne u dovoljnoj meri". Kako je rekao, postupak kod poverenika po zakonu ne utiče na postupak pred sudom, što može da izazove pravnu sigurnost.To je ozbiljna mana ovog zakona jer nije regulisano šta se dešava ako i poverenik i sud vode postupak povodom iste stvari. Zasad nemamo bogatu sudsku praksu povodom toga, rekao je on.

Srbija

UTAS: Državni organi onemogućili turističke agencije da posluju legalno

Svojom inertnošću tokom perioda vanrednog stanja, a pre toga lošim odlukama Ministarstva za trgovinu i turizam, svim organizatorim putovanja istekle su garancije, samim tim i licence za organizaciju putovanja, ocenilo je Udruženje turističkih agencija Srbije (UTAS).Ta organizacija navodi da resorno ministarstvo agencijama nije ponudila adekvatno rešenje, već da je umesto toga javnosti saopštilo da da "obrate pažnju" s kojom agencijom putuju, aludirajući time da postoje agencije koje i dalje imaju licence."Odmah potom, ministar u medijima objavljuje (ali bez zvanične odluke ili informacije na veb-sajtu ministarstva) da neće oduzimati licence agencijama u narednih 7-10 dana, dok ne reše situaciju. Budući da o tome nema zvanične odluke, većina agencija ne usuđuje se da prodaje aranžmane plašeći se kazni turističke inspekcije, dok neke agencije (koje očito taj strah nemaju) nastavljaju s prodajom aranžmana, kao da je sve u najbojem redu", dodaje se u saopštenju. UTAS podseća da su tri dana pre isteka licenci, osiguravajuća društva odlučila da ne nastave sa izdavanjem garancija organizatorima putovanja zbog previsokog rizika, budući da postoji veliki broj agencija koje im od marta nisu uplaćivale rate za garancije.S druge strane, dodaje UTAS, ima i agencija, koje su još u januaru isplatile celokupan iznos potreban za obezbeđenje garancija, ali da one nisu izuzete iz odluke osiguravajućih društava."Faktički, garancije su prestale da važe samim činom proglašenja vanrednog stanja, tako da bilo koju insolventnost ili bankrot agencija, osiguravajuća društva mogu tumačiti da su nastali kao posledica vanrednog stanja", navodi se u saopštenju.Podsećaju da je Vlada Srbije usvojila odluku o potvrdama o zamenskim putovanjima, kojom su agencije bile u obavezi da izdaju nove garancije, a da prethodno od osiguravajućih društava nije traženo izuzeće ovog uslova za osiguranje."Upravo na ovu nelogičnost je UTAS ukazivalo u dva navrata tokom aprila, obraćajući se nadležnima. Epilog: Putnici nisu zaštićeni polisama osiguranja koje izdaju osiguravajuća društva. Za sve prethodne i buduće uplaćene aranžmane sasvim je neizvesno da li bi putnici u slučaju insolventnoti ili bankrota agencije bili obeštećeni. Jesu li polise osiguravajućih društava jedino rešenje za obezbeđivanje garancija agencijama i izdavanje licenci? Nisu", zaključuje organizacija.Navodi se i da bi teoretski takve garancije mogle da izdaju i banke ali da 95 odsto agencija takve garancije ne bi mogle obezbediti.Zbog svega navedenog, UTAS navodi da pokušava da ubedi državne organe da je i prema putnicima i prema agencijama najbolje i najpravednije rešenje individualno osiguranje svakog pojedinačnog aranžmana, koje bi agencije izdavale u ime osiguravajućih društava."Takvo osiguranje moralo bi biti bez klauzula o izuzećima poput ovog za vanredno stanje ili pandemiju. Svi mi u UTAS-u verujemo da to može i treba da ostane trajno rešenje, budući da su sva druga ili na štetu putnika, ili na štetu agencija i velikog broja zaposlenih u njima. Nadležni organi trebalo bi da iznađu pravedno rešenje sa osiguravajućim društvima, povuku postojeće pravilnike i pripreme izmene zakona, kojim bi se ova oblast dugoročno uredila na dobrobit kako putnika, tako i celokupne privrede", apeluje UTAS.

Svet

Proglašeni dobitnici Nobelove nagrade za medicinu

Trojica naučnika koji su otkrili Hepatitis C Harvi Alter iz britanskog Nacionalnog instituta za zdravlje, Majkl Hjuton sa Univerziteta u Alberti i Čarls Rajs sa Univerziteta Rokfeler ovogodišnji su dobitnici Nobelove nagrade za fiziologiju ili medicinu, saopštio je Nobelov komitet.U svom saopštenju, Nobelov komitet je precizirao da su trojica naučnika zaslužna za osnovna otkrića koja su dovela do identifikacije novog virusa.Kako se dodaje dali su odlučujući doprinos u borbi protiv hepatitisa koji se prenosi putem krvi, predstavlja veliki globalni zdravstveni problem i izaziva cirozu i kancer jetre.Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, oko 71 milion ljudi širom sveta ima hroničnu infekciju tim virusom i kod značaknog broja njih popjavljuju se te bolesti."To je odavno trebalo da se desi. Hepatitis C je verovatno prouzrokovao isto toliko, ako ne i više smrtnih slučajeva, od trenutne pandemije koronavirusa. To je bio ogroman korak napred", izjavio je za CNN Gilbert Thompson, emeritus profesor na Imperial koledžu u Londonu. NOBELOVA NAGRADA ZA EKONOMIJU DODELJENA BORBI PROTIV SIROMAŠTVA Metodička ispitivanja hepatitisa koji se prenosi transfuzijom krvi, koje je sproveo američki naučnik Harvi Alter pokazala su da je nepoznati virus čest uzrok hroničnog oblika te bolesti.Majkl Hjuton je koristio neproverenu strategiju za izolovanje genoma novog virusa koji je dobio ime Hepatitis C.Čarls Rajs, pružio je poslednje dokaze koji pokazuju da samo virus hepatitisa C može da izazove hepatitis.Nobelove nagrade za medicinu, fiziku i hemiju za vrhunska naučna dostignuća dodeljuju se velikim umovima i otkrićima koja menjaju život.Laureati iz fizike i hemije biće objavljena sutra i prekosutra, u četvrtak Nobelova nagrada za književnost, za mir u petak, a nagrada za ekonomske nauke u ponedeljak.

Srbija

CEP: Istekao moratorijum za kredite, banke da otpišu deo kamate

Plaćanje kredita i nagomilanih kamatnih stopa, naročito onih koje važe za kreditne kartice biće značajan udar na finansije građana, , ocenjuju u Centru za evropske politike (CEP).Kako se nappominje, kamate za kreditne kartice su najveće, a udeo plaćanja kreditnim karticama je veliki i sve više raste.„S obzirom na okolnosti, gde pre svega mislim na negativan Euribor zbog čega se bankama praktično isplati da pozajmljuju, moglo bi se očekivati od banaka da budu svesnije težine situacije sa kojom se stanovništvo susreće i da izađu sa predlogom o otpisu dela kamatnog duga,“ rekao je Marko Obradović, saradnik CEP-a i koordinator Radne grupe u Nacionalnom konventu o Evropske unije.Kamate na kredite tokom trajanja moratorijuma inače su se redovno obračunavale, a sada dospevaju na naplatu.Mesečna kamata na dinarsku potrošnju varira i kreće se i do  35, 36%, u zavisnosti od banke i od tipa kreditne kartice, dok su kamate na potrošnju u evrima između 15 i 20%. Situacija je trenutno takva da je razlika po kojoj se zadužuju građani i ona po kojoj se zadužuju banke, velika, napominju u CEP-u.Tako je i kreirana situacija da će većina banaka na kraju godine imati povećane prihode po ovom osnovu, jer će u svom bilansu uspeha imati dodatne  prihode kojih verovatno ne bi bilo da nije bilo pandemije odnosno mera moratorijuma NBS. Narodna banka Srbije inače procenjuje da je moratorijum na otplatu kredita koristilo oko 90 odsto dužnika.KAKO  će SE MORATORIJUM NA KREDITE PRIMENJIVATI U PRAKSI

Svet

Gugl finansira klimatske projekte u šest evropskih gradova

Gugl je najavio planove za podršku projekata koji će se baviti pitanjem klimatskih promena u 6 evropskih gradova kao deo svog globalnog obećanja da će pomoći više od 500 gradova da smanje 20 gigatona emisije ugljenika godišnje do 2030. godine, piše Telecompaper.Da bi postigao taj cilj, Gugl pomaže u finansiranju 6 projekata koje podržava mreža ICLEI-Lokalnih vlada za održivost. Projekti će koristiti aktivne podatke za testiranje novih strategija koje mogu smanjiti emisije i poboljšati kvalitet vazduha u gradovima širom Evrope, rekao je Gugl.Tehnološki gigant je prošle godine obećao ICLEI-u, mreži od preko 1.750 lokalnih i regionalnih vlada, 4 miliona američkih dolara za uspostavljanje akcionog fonda i podršku neprofitnim i akademskim institucijama u Evropi i Latinskoj Americi koje vode klimatske projekte bazirane na prikupljenim podacima.Fond je do sada odabrao projekte u Birmingemu (Centar za održivu energiju), Hamburgu (CityScienceLab Univerziteta HafenCity), Berlinu (Deutsche Umwelthilfe), Mančesteru (Carbon Co-Op), Kopenhagenu (Miljopunkt Amager) i Nantu (Air Pays de la Loire).Projekti su pokazali kako gradovi razmišljaju o planiranju i delovanju održivosti zasnovanom na podacima, rekao je Gugl, dodajući da je pružio ICLEI-ovom Globalnom sekretarijatu dodatna sredstva za razvoj studija slučaja kako bi mogli deliti najbolje prakse sa gradovima širom sveta koji traže za sprovođenje sličnih klimatskih intervencija na osnovu podataka.

Svet

Gotovo 20.000 Amazonovih radnika u SAD-u bilo pozitivno na virus

Amazon je saopštio da je nešto više od 19.800 radnika dobilo od početka marta pozitivan rezultat na testu za koronu, nakon višemesečnih zahteva aktivista da objave te podatke javnosti, piše CBS.Američka tehnološka kompanija bila je jedan od najvećih korporativnih pobednika tokom pandemije, jer su ljudi širom sveta tokom karantina prešli na kupovinu putem interneta.Međutim, Amazon se suočio sa kritikama koje su tvrdile da je kompanija dovela zaposlene u opasnost jer nisu želeli da zatvaraju svoja skladišta.Podaci o ukupno 1,37 miliona radnika u direktnom kontaktu s kupcima, uključujući one u trgovinama prehrambenih namirnica Hol fuds market (Whole Foods Market) u SAD-u, pokazuju nižu stopu zaraze nego što se očekivalo, tvrde u Amazonu.Radnici u logističkim centrima tvrde da ih kompanija nije dovoljno zaštitila od zaraze i da uprava nerado s njima deli informacije o zaraženim kolegama.Iz Amazona kažu da su pojačali testiranje i da trenutno u 650 objekata testira do 50.000 radnika dnevno."Od početka krize ulažemo velike napore kako bismo kontinuirano informisali svoje radnike. Šaljemo im obaveštenja o svakom novom slučaju u objektu u kom se nalaze", tvrdi Amazon na blogu.Kada bi stopa zaraze među radnicima Amazona i Hol fudsa bila ista kao i u populaciji SAD u celini, broj zaraženih premašio bi 33.000, zaključuje tehnološki gigant.

Svet

Ekonomski oporavak evrozone posustao u septembru

Ekonomski oporavak evrozone je posustao u septembru, jer je ponovno uvođenje nekih ograničenja aktivnosti, prilično unazadilo dominantni uslužni sektor u bloku, pokazalo je istraživanje, piše agencija Rojters.Rast stope zaraze u regionu, nešto što je anketa Rojtersa prošlog meseca opisala kao najveću opasnost za oporavak, tiče se kreatora politike koji su se nadali da će ekonomija početi sa oporavkom nakon što je u drugom kvartalu poslovanje opalo za istorijskih 11,8 odsto.Da bi podržala ekonomiju, Evropska centralna banka planira da uloži 1.350 milijardi u državne i korporativne obveznice kako bi ubacila svež kapital u ekonomiju, a Evropska unija je najavila fond za oporavak u iznosu od 750 milijardi evra koji treba da počne sledeće godine.IHS Markit-ov indeks za evrozonu, koji uzima u obzir i usluge, i proizvodnu poslovnu aktivnost, pao je za 1,5 indeksnih poena na mesečnom nivou i dostigao je 50,4, što je najniža vrednost u poslednja tri meseca.„S obzirom na to da je ekonomija evrozone u septembru gotovo stala, šanse za ponovni pad u četvrtom kvartalu očigledno su porasle“, rekao je Kris Vilijamson, glavni ekonomista u IHS Markit-u.„Oporavak će dosta zavisiti od toga da li se mogu pobediti naredni talasi virusnih infekcija i da li se mogu smanjiti određene mere, kao fizičko distanciranje, kako bi se omogućilo da se aktivnosti uslužnog sektora ponovo pojača“, dodao je on.Ipak, optimizam u vezi sa narednom godinom dostigao je nivo koji nije viđen pre nego što je Evropa osetila pun uticaj pandemije.

Srbija

U skladu sa zakonom: Ugovor sa Bus Plusom istekao, pa produžen do kraja godine

Grad Beograd saopštio da je zbog epidemije korona virusa ugovor za Bus Plus produžen do kraja godine, do kada bi u skladu sa zakonom trebalo da se izabere novi partner za naplatu karata u javnim prevozu. "Desetogodišnji ugovor sa Apexom u vezi sa Bus Plusom, potpisan 20. septembra 2010. godine, bio je koristan za Beograd, između ostalog i zato što je predvideo da nakon isteka ovog roka oprema za naplatu karata prelazi na Grad, kao i pravo korišćenja softvera" piše u saopštenju.Gradski sekretarijat za javni prevoz Beograda navodi u saopštenju da korisnici javnog linijskog prevoza nastavljaju da koriste tu uslugu kao i do sada, preneo je Beoinfo.To podrazumeva korišćenje dosadašnjih personalizovanih i nepersonalizovanih kartica, koje mogu da se dopune na maloprodajnim objektima i validiraju u vozilima.Ugovor sa kompanijom Apex Solution Technology za sistem Bus Plus istekao je 20. septembra, a prema ugovorenim pravilima, prava i oprema u vezi sa naplatom karata prelaze na Grad Beograd.GSP BEOGRAD IZNAJMLJUJE MINIBUSEVE OD BIZNISMENA BLISKOG SNS-U

Svet

Pariz zatvara lokale i uvodi strože mere protiv virusa

Pariz će od utorka u potpunosti zatvoriti sve lokale pošto je francuska vlada odlučila da uspostavi strože mere protiv ponovnog širenja virusa nakon produženog perioda visokih stopa zaraze, piše BBC.Mere će trajati dve nedelje, a svi detalji biće objavljeni u ponedeljak, saopštio je kabinet premijera Žana Kasteksa.Francuske stroge mere stupaju na snagu kada stopa zaraze na lokalitetu pređe 250 na 100.000 ljudi i najmanje 30 odsto kreveta za intenzivnu negu bude rezervisano za pacijente Covid-19."Ove mere, neophodne u borbi za suzbijanje širenja virusa, primenjivaće se na Pariz u trajanju od dve nedelje", objasnio je kabinet premijera.Restorani u gradu moraće da uspostave nove sanitarne sisteme da bi ostali otvoreni, a broj studenata i đaka koji mogu biti u učionicama biće prepolovljen.Restorani i bistroi koji poslužuju hranu, kao i alkohol, mogu ostati otvoreni sve dok registruju kontakt podatke mušterija i zatvore lokal u 22 časova.Rad od kuće mora biti prioritet "sada više nego ikad", navodi se u izjavi kabineta premijera.Marsej je još 26. septembra zatvorio sve barove, restorane i teretane na dve nedelje. Javna mesta, uključujući pozorišta, muzeji i bioskopi, takođe su morali da se zatvore, ukoliko nisu ispunjavali sve uslove protiv širenja virusa.Francuska se bori da zaustavi sve veću stopu zaraze koja je počela da raste eksponencijalno krajem avgusta. U subotu je prijavila skoro 17.000 infekcija, što je najviša stopa otkako je zemlja započela široko testiranje.Vlada kaže da ne želi da naredi još jedan nacionalni karantin, ali će primeniti oštrije mere u onim gradovima u kojima je virus koncentrisan.