Najnovije

Srbija

Er Srbija obustavlja letove iz Kraljeva do Beča

Er Srbija je obustavila usluge sa aerodroma Morava u Kraljevu do Beča do početka sledeće letnje sezone, odnosno do 28. marta sledeće godine, piše exyuaviation.Avio prevoznik je obustavio letove iz Kraljeva nakon početka pandemije i od tada nije vratio ni jedan let do glavnog grada Austrije. Takođe nije nastavio letove iz Kraljeva do Soluna, koji tek treba da budu zvanično odloženi za narednu godinu.Letovi Er Srbije iz Kraljeva, koji su započeli u decembru 2019. godine, subvencioniše Vlada Srbije, nakon što je bila jedini ponuđač za letove sa obavezom javnih usluga.

Svet

Gotovo sve maske na tržištu EU potiču iz jedne zemlje

Vrednost uvoza maski za lice u EU dramatično je porasla u prvom polovine ove godine, sa 800 miliona prošle godine na 14 milijardi evra. To je porast od 1800%,pokazuje izveštaj Eurostata. Kao što se moglo očekivati, države članice sa velikom populacijom uvozile su više maski za lice nego države članice sa malom populacijom. Međutim, kada se gleda na uvoz po glavi stanovnika, postoje značajne razlike među državama članicama.Luksemburg je imao  ubedljivo najveći uvoz zaštitnih maski po glavi stanovnika od 121 evra po osobi. Belgija, Nemačka i Francuska bile su jedine druge zemlje sa uvozom iznad 50 evra po osobi. Suprotno tome, uvoz je bio manji od 10 evra po osobi na Kipru, u Poljskoj, Švedskoj, Hrvatskoj, Grčkoj i Bugarskoj.Kina je bila glavni partner EU za uvoz maski za lice, isporučivši 92% maski za lice u prvoj polovini 2020. godine, što je za 30 procentnih poena više u odnosu na prvo polugodište 2019. godine.Sa izuzetkom Hongkonga, ostalih 6 glavnih uvoznih partnera EU izgubili su tržišni udeo. U prvom polugodištu 2020. godine samo su Vijetnam i Hong Kong isporučili više od 1% ukupnog uvoza maski u EU. Ujedinjeno Kraljevstvo, Turska i Tunis izgubili su tržište pozicije iz 2019, i imali su udeo od 0,7%.Podsećamo, Vlada Srbije je uvoz zaštitne i medicinske opreme tokom pandemije proglasila državnom tajnom i odbija da dostavi te podatke brojim novinarima koji su te podatke tražili. Podsećamo na naše istaživanje: Ko nam maske prodaje

Svet

Bogatstvo milijardera tokom pandemije poraslo na 10,2 biliona dolara

Svetski milijarderi su „izuzetno dobro prošli“ tokom pandemije, povećavši svoje već ogromno bogatstvo na rekordnih 10,2 biliona (10.200 milijardi) dolara, piše britanski Gardijan.Izveštaj švajcarske banke UBS otkrio je da su milijarderi povećali svoje bogatstvo za 27,5 odsto u jeku krize od aprila do jula, u periodu kada su milioni ljudi širom sveta ostali bez posla ili su se mučili da se snađu uz državnu pomoć.Do porasta njihovog bogatstva došlo je u prvom redu zbog berzanskih kretanja tokom pandemije, koji su bili na najnižem nivou tokom globalnih mere karantina u martu i aprilu.UBS je rekao da je bogatstvo milijardera dostiglo „novi maksimum, nadmašivši prethodni vrhunac od 8,9 biliona dolara dostignut krajem 2017. godine“. Broj milijardera takođe je dostigao novi vrhunac i sada ih ima 2.189, u poređenju sa 2.158 koliko ih je bilo 2017. godine.Džozef Štadler, šef UBS-a, rekao je da su milijarderi izvukli korist iz krize jer su imali „želudac“ da kupuju više akcija kompanija kada su tržišta širom sveta propadala.Međutim, i vrednost deonica pojedinih tehnoloških kompanija, koje su u vlasništvu milijardera, znatno je porasla u poslednjih nekoliko meseci.Štadler smatra da milijarderi imaju apetit za značajan rizik i da su sigurni da neće prokockati svoja neizmerna bogatstva.Amazonov Džef Bezos i dalje je najbogatiji čovek na svetu, a njegovo bogatstvo je procenjeno na 189 milijardi dolara.

Svet

Francuska zakonom zaštitila decu jutjubere

Donji dom parlamenta Francuske glasao je u utorak jednoglasno da deci sa YouTube pruži istu pravnu zaštitu kao deci glumcima i modelima, piše Politico.Prema novim pravilima, svima - uključujući roditelje - koji snimaju video zapise na kojima se pojavljuju maloletnici mlađi od 16 godina u svrhu monetizacije na platformama za razmenu video zapisa, biće potrebno odobrenje administrativnog organa ili će se suočiti sa novčanom kaznom u iznosu do 75.000 evra i pet godina zatvora.Francuska je prva zemlja koja je uvela zaštitu za decu internetske zvezde.Propisi, nazvani „zakon o deci YouTube-a“, primenjivaće se i na maloletnike mlađe od 16 godina koji se pojavljuju na drugim platformama kao što su TikTok ili Instagram.Prema istraživačkom centru Pev, video snimci na kojima su deca mlađa od 13 godina, u proseku privuku gotovo tri puta više pregleda od ostalih vrsta video zapisa. Prošle godine najplaćenija YouTube zvezda bio je osmogodišnji dečak koji je zaradio 26 miliona dolara, prema Forbesovoj rang listi.Francuska ima "nekoliko desetina" dece koja su uticajna na internetu i zarađuju do 150.000 evra mesečno. Jedan od najuspešnijih kanala u državi sa decom, Neo i Svan, ima više od 5 miliona pretplatnika.Ograničenja i za kućne snimkePoslodavcima će takođe biti potrebno odobrenje za službeno zapošljavanje dece u profesionalnom kontekstu. Ali kada se snimanje dogodi u porodičnoj kući bez dokaza o službenom zaposlenju -  roditelji će i dalje morati da obrazlože vlastima svoje planove da materijal postave na mrežu.Roditelji će morati da prijave svoje aktivnosti dece kada prihodi i broj sati otpremljenog materijala pređu određene pragove, koji će biti utvrđeni naknadno.Iznad određenog praga prihoda, većina novca koji zarade deca izvođači mora biti blokirana na računu dok dete ne napuni 18 godina, navodi zakon.Oglašavači se takođe suočavaju sa novim ograničenjima. Ako žele da plasiraju proizvode u video zapise na kojima su deca mlađa od 16 godina, moraju da provere da li novac treba da ide osobi zaduženoj za emitovanje ili detetovom blokiranom računu - ili da se suoči sa kaznom od 3.750 evra.Građani Srbije dnevno 100 minuta na društvenim mrežama

Svet

Preminuo suosnivač kompanije dm drogerie markt Günter Bauer

Günter Bauer, jedan od osnivača i član društva dm drogerie markt Austrija/CEE, preminuo je u 76. godini života. Zajedno sa svojim dugogodišnjim prijateljem i poslovnim partnerom Götzem Wernerom, Bauer je 1976. godine osnovao dm u Austriji. U godinama nakon toga učestvovao je u uspešnoj ekspanziji kompanije u 11 država. Zahvaljujući njegovom radu i posvećenosti, dm Austrija/CEE danas posluje kroz lanac koji broji više od 1.700 filijala sa preko 21.000 zaposlenih i prometom od skoro tri milijarde evra, a dm se smatra najvećim drogerijskim lancem u Evropi.Günter Bauer je bio u potpunosti predan svojoj viziji da stvori poslovno okruženje zasnovano na temelju pravih vrednosti i jasnih stavova. Težio je da stvori kompaniju koja u centar stavlja čoveka, i kupca i zaposlenog, koja kontinuirano unapređuje svoje poslovanje i ujedno predstavlja mesto gde stisak ruke i poštovanje neizmerno vrede. Sa druge strane, njegovo viđenje uspeha se ogledalo i u tome da je potrebno da kompanija uzorno deluje u široj zajednici i da društveno odgovorno poslovanje i okrenutost ekološkim principima daju konkretne i vidljive rezultate. Kompanija dm drogerie markt već više od četiri decenije svoje poslovanje upravo zasniva na životnom delu, ideji i vrednosnim načelima koje je utemeljio Günter Bauer. 

Svet

Fejsbuk zaoštrava stav prema QAnon sadržaju

Fejsbuk je u utorak rekao da će ukloniti stranice, grupe i naloge na instagramu koji predstavljaju QAnon, teoriju zavere koja lažno tvrdi da postoji zavera o "dubokoj državi" protiv predsednika Donalda Trampa, čak i ako objave ne sadrže nasilni sadržaj, piše CNET.Oštriji stav socijalne mreže dolazi nakon što je Fejsbuk u avgustu rekao da će ukloniti QAnon naloge, stranice i grupe kada su razgovarali o potencijalnom nasilju, kao i da će ograničiti domet korisnika vezanih za pokret.Tehnološki gigant je rekao da preduzima snažne mere protiv sadržaja QAnona jer je primetio objave koje šire štetne dezinformacije, poput lažnih tvrdnji da su određene grupe pokrenule šumske požare na zapadnoj obali. Dezinformacije o požarima skrenule su pažnju lokalnim zvaničnicima koji su se aktivno borili protiv širenja tih požara.Društvena mreža saopštila je da je uklonila više od 1.500 QAnon stranica i grupa koje su sadržavale rasprave o potencijalnom nasilju. Kompanija je takođe uklonila preko 6.500 stranica i grupa povezanih sa više od 300 militarizovanih društvenih pokreta.U isto vreme, zagovaračke grupe i političari kritikovali su Fejsbuk zbog nedovoljno brzog delovanja na suzbijanju širenja QAnonovog sadržaja. Fejsbuk je rekao da će odmah početi da sprovodi novu politiku prema QAnon sadržaju, ali da će "za ovaj posao trebati vremena i moraće da se radi na tome narednih dana i nedelja."

Srbija

Budžetski deficit Srbije za prvih osam meseci 344,6 milijardi dinara

Deficit budžeta Srbije za osam meseci tekuće godine iznosio je 344,6 milijardi dinara, saopštilo je Ministarstvo finansija.Država je u tom periodu prihodovala 808,4 milijarde dinara, dok su rashodi bili 1.153 milijarde dinara.Samo u avgustu deficit je iznosio 20,9 milijardi dinara, obzirom da su tada naplaćeni prihodi u visini od 97,7 milijardi dinara, od čega su poreski prihodi iznosili 89,7 milijardi dinara.Neporeski prihodi ostvareni su u iznosu od 7,5 milijardi dinara, dok je priliv donacija u avgustu iznosio 0,5 milijardi dinara.U međuvremenu avgustovski rashodi su dostigli 118,6 milijardi dinara.Precizirano je da su rashodi za zaposlene u avgustu iznosili 25,7 milijardi dinara, a transferi OOSO (fond PIO, RFZO, NSZ, fond SOVO) 25,5 milijardi dinara.Za subvencije je isplaćeno 24,8 milijardi dinara, s obzirom da je sa ove rashodne kategorije isplaćena dodatna pomoć privrednicima u sklopu seta mera za borbu protiv efekata pandemije korona virusa.Javni dug Srbije na kraju avgusta iznosio je oko 26,61 milijardu evra, približno jednako kao i u julu, što je 56,7 odsto procenjenog bruto domaćeg proizvoda (BDP) za ovu godinu.Na kraju prošle godine javni dug je bio oko 23 milijarde evra, odnosno 52 odsto BDP-a.

Srbija

Krizni štab: Radno vreme ugostiteljskih objekata do 23 časa

Prema odluci kriznog štaba od četvrtka 8.10.2020. važi mera da svi objekti mogu da rade do 23 časova, bez obzira na to da li imaju baštu ili nemaju, rekla je epidemiolog Darija Kisić Tepavčević, javlja portal Nova.rs.Krizni štab za borbu protiv korona virusa zasedao je danas.Zamenica direktora Instituta za javno zdravlje “Batut” dr Darija Kisić Tepavčević izjavila je da je tokom poslednjih dana došlo do blagog povećanja broja zaraženih koronavirusom, te da je sada ključni momenat da svi poštuju mere."Na globalnom nivou još uvek smo zemlja sa manjim brojem zaraženih, ali se prethodnih nedelja vidi trend rasta. Vidimo da je za 19 odsto rizik oboljevanja veći nego prethodne nedelje", rekla je Kisić Tepavčević.Navela je da je najveći broj obolelih sa područja Beograda, ali da nije bilo priče o uvođenju novih mera za taj grad.Ona je podsetila da je limit u zatvorenim prostorima 30 osoba, navodeći da to nikad nije prestalo da važi.“Biće pooštrena kontrola poštovanja mera i sankcije za njihovo nepoštovanje”, rekla je Kisić Tepavčević.Juče je došlo do naglog povećanja broja zaraženih u jednom danu, kada je zaraženo 120 osoba.

Srbija

Beogradski sajam hrane ove godine u onlajn okruženju

Ovogodišnji Belgrade Food Show trajaće od 23. do 25. novembra, a zbog mera predostrožnosti, sajam će biti održan u onlajn formatu, saopštili su organizatori. Treći po redu sajam hrane visokog kvaliteta okupiće proizvođače premijum i prehrambenih proizvoda visokog kvaliteta, koji dolaze iz Srbije i regiona.Pored njih učestvovaće i ključne institucije, vodeći domaći i evropski eksperti, kao i najveći kupci i distributeri iz regiona i Evrope.Učesnici sajma će imati priliku da čuju praktična znanja i uvide predstavnika najvećih sistema prodaje, kao i vodećih stručnjaka.O stanju u industriji i prilikama za njen razvoj informisaće se od strane predstavnika nadležnih ministarstava, privrednih komora i asocijacija, kao i institucija iz regiona i Evrope. Kako su pokazali da mogu da funkcionišu i u online svetu, tako će u ovogodišnjoj online Expo zoni proizvođači visokokvalitetne hrane iz Srbije i regiona moći da predstave svoje biznise i proizvode. DONORUM - DA HRANA BUDE SVIMA DOSTUPNA Na B2B platformi imaće priliku da se sretnu sa evropskim i regionalnim kupacima i distributerima, učešće na sajmu je besplatno, a pored predstavljanja proizvoda i sastanaka sa distributerima, učesnici će imati priliku da prisustvuju i konferenciji, koja će biti sastavni deo sajma.Belgrade Food Show je jedinstvena međunarodna manifestacija koja je stvorila uslove za nove poslovne prilike, razmenu kontakata, sticanje novih znanja i razmenu iskustava između proizvođača iz Srbije i regiona i kupaca i distributera premijum i visokokvalitetnih prehrambenih proizvoda. Dosadašnji sajmovi okupili su preko 160 izlagača, više od 2000 posetilaca, 90 stručnjaka iz zemlje i inostranstva.Događaj organizuje Asocijacija za promociju srpske hrane sa tendencijom da Srbiju uvrsti među lidere u industriji visokokvalitetne hrane u Jugoistočnoj Evropi.

Svet

Studenti iz Mančestera organizuju „kovid pozitivne“ žurke

Studenti sa Univerziteta u Mančesteru organizovali su „Kovid pozitivne“ žurke u univerzitetskim holovima kampusa u Faloufildu u subotu i to je samo jedan od sve češćih slučajeva rizičnog ponašanja studenata tokom strožih mera protiv širenja pandemije, piše britanski Gardijan.„Na tu žurku ste mogli da uđete jedino ako ste pozitivni na koronu. Da obezbeđenje nije došlo, ta žurka bi bila jako velika“, rekao je jedan student fizike sa Univerziteta.„Univerzitet je svestan ovog incidenta i najoštrije osuđujemo ovo neodgovorno ponašanje“, saopštio je portparol Univerziteta.Prema rečima Dejvida Regana, direktora javnog zdravlja u Mančesteru, stopa zaraze u gradskoj starosnoj grupi od 17 do 21 godine sada je 2.935 na svakih 100.000 ljudi, što je gotovo šest puta veća stopa od ostatka Mančestera, koji i sam sada ima najvišu stopu u Velikoj Britaniji.Do nedelje je 1.041 student Univerziteta u Mančesteru bio pozitivan na koronu, a većina njih je živela u kampusu. Širom Velike Britanije univerzitetski gradovi zabeležili su veću stopu zaraze otkako su studenti stigli prošlog meseca. Univerzitet u Mančesteru je u utorak najavio obustavljanje sve nastave, jer virus nastavlja da se širi među 40.000 studenata.

Svet

EU: Milijarde u investicijama stižu na Zapadni Baklan

Evropska unija planira da izdvoji devet milijardi evra za ekonomski razvoj i oporavak Zapadnog Balkana, saopštila je Evropska komisija nakon usvajanja ekonomskog i investicionog plana za taj region.„To će biti namenjeno za ulaganja u saobraćaj, energiju, zelene i digitalne tranzicije, za stvaranje održivog rasta i radnih mesta“, rekao je komesar EU za susedstvo i proširenje, Oliver Varhelji.Visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku i potpredsednik Evropske komisije, Žozep Borelj, rekao je da se tim planom daje čvršća i dublja podrška partnerima sa cilejm da ostvare napredak u evrointegracijama.Varhelji je dodao da se planom nudi put za uspešnu ekonomsku integraciju, ubrzavanje procesa usklađivanja sa EU i zatvaranje jaza između regiona.Planom je utvrđeno deset inicijativa za ulaganja čiji je cilj da se podrže važnije drumske i železničke veze u regionu, obnovljiva energija, izbacivanje uglja iz upotrebe, povećavanje energetske efikasnosti, smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, upravljanje otpadom, otpadnim vodama i puštanje u rad širokopojasne infrastrukture.EVROPSKA KOMISIJA OČEKUJE RECESIJU DUBLJU NEGO 2009. Planom su takođe predviđena ulaganja u privatni sektor u nameri da se podstaknu konkurentnost i inovacije, naročito malih i srednjih preduzeća.Iz Evropske komisije očekuju da će podrška kroz Ustanovu za jemstva za Zapadni Balkan, u sklopu Spoljne garancije EU i Evropskog fonda za održivi razvoj, povući i investicije do 20 milijardi evra u narednih deset godina.Tvrde da će investicioni paket biti „glavni podstrekivač koji će dovesti do lakšeg povećanja javnih i privatnih investicija u regionu od strane evropskih i međunarodnih finansijskih institucija.INSISTIRANJE NA REFORMAMAEvropska komisija je predstavila i smernice za primenu Zelene Agende na Zapadnom Balkanu, a čije se usvajanje očekuje u novembru na Samitu lidera zemalja tog regiona.Naglašavaju da će EU nastojati da region približi jedinstvenom tržištu EU.„Povećanje investicija i ekonomski rast će biti mogući samo ako se Zapadni Balkan čvrsto posveti i primeni osnovne reforme u skladu sa evropskim vrednostima“, naglasili su EU lideri.Evropska komisija je usvojila i Paket proširenja 2020. godine, svoju godišnju ocenu osnovnih reformi kod partnera na Zapadnom Balkanu i u Turskoj.Naglašava se da će primena reformi, posebno u oblasti vladavine prava, biti od presudnog značaja za uspeh ekonomskog plana i negovanje održivog ekonomskog razvoja u regionu.

Srbija

Počeo jubilarni Beogradski bezbednosni forum, ove godine u onlajn izdanju

Pod sloganom sloganom "Nema mira bez poverenja", tokom oktobra održava se deseti Beogradski bezbednosni forum, a učesnici će zbog mera zaštite od pandemije diskutovati putem internet platformi.Učesnici će diskutovati o pitanjima koja su se nametnula kao posebno značajna tokom pandemije, a to su nedostatak poverenja i solidarnosti u međunarodnim odnosima.To se ispoljio, kako se navodi kroz krizu multilateralizma, poverenje u tehnologiju i njen uticaj na globalni razvoj, stanje demokratije koja se među prvima našla na udaru tokom pandemije.Na Forumu će učestvovati Miroslav Lajčak, Metju Palmer, specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan, Avdulah Hoti, Oliver Varhelji, komesar za proširenje Evropske unije, Tomaš Petriček, ministar spoljnih poslova Češke, Suzane Šic, nemačkI diplomata za Zapadni Balkan, politički teoretičari Ivan Krastev, Tomas Karoters, Majlinda Bregu, generalna sekretarka Regionalnog saveta za saradnju, i drugi.O počecima Beogradskog bezbednosnog foruma govorila je Sonja Liht, predsednica Fonda za političku izuzetnost. Podsetila je da su tada pozvali kolege iz organizacija civilnog društva da im se pridruže."Evo nas, deset godina kasnije, sa istim partnerima u ovom vrlo neobičnom okruženju. Možemo se pretvarati da je ovo BSF kao i obično, ali mislim da ne bismo trebali", izjavila je Sonja Liht, predsednica Fonda za političku izuzetnost.DEVETI BEOGRADSKI BEZBEDNOSNI FORUM O PRAVDI U SVETU PODELA Direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Igor Bandović govorio je o glavnim posledicama koje je globalna pandemija COVID-19 imala na organizacije civilnog društva: "One su gubile fizički prostor jer nisu mogle da budu prisutne u javnosti kao ranije. Finansijske posledice pandemije su oblikovale donatorske politike i to je uticalo na civilno društvo."Uprkos nepovoljnom globalnom kontekstu, Bandović je obećao da neće izgubiti iz vida vrednosti, jer nas je, kako kaže, nedostatak poverenja učinio nesigurnim i zbunjenim, a do rešenja se ne može doći bez poverenja.“Tokom deset godina BSF je bio domaćin donosiocima odluka, kreatorima politika, predstavnicima bezbednosnih institucija, civilnog društva, međunarodne i akademske zajednice iz Srbije, regiona, Evrope i sveta”, izjavila je Zvezdana Kovač iz Evropskog pokreta u Srbiji.Narednih dana tema Foruma biće kriza demokratije i solidarnosti, antizapadni narativi na zapadnom Balkanu, depopulacija, dijalog Beograda i Prištine, američki izbori, budućnost Evrope i zapadnog Balkana, tehnologija i privatnost.

Srbija

Voja Brajović: Snima se 29 serija, sve u rukama producenata

Glumci su poniženi i  ne znaju šta je snaga sindikata, ocenio je Voja Brajović, predsednik Udruženja dramskih umetnika (UDUS)."Mi dramski umetnici ne znamo šta znači snaga sindikata, i poniženi smo. Od početka! A u politici jedne države visoko mesto među prioritetima bi trebala da zauzima umetnost, što većina slabo razume", rekao je Brajović za portal Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost.Brajović je objasnio da je država poverila Udruženju da brine o samostalnim umetnicima "koji su zaposleni sami kod sebe", čije je penziono i zdravstveno osiguranje obaveza države."Međutim, država često sputava pozorišta, kao što je to uradila zabranom zapošljavanja", naveo je Brajović i podsetio na zabranu angažovanja spoljnih saradnika u ustanovama kulture za više od 10 odsto od broja zaposlenih.Ukazujući na potrebu dramskih umetnika da se sindikalno organizuju, Brajović je naveo da u Srbiji mnogi ne znaju šta znači snaga sindikata."Ovde to ne znamo. Mi smo poniženi. Od početka. Profesija je imala neke sankcije i od samih nas. Nikada nismo mogli da se dogovorimo oko sindikalnog organizovanja, da se odredi minimalna cena rada, da se svi članovi sindikata solidarno podržavaju među sobom, da, recimo, ako je neko pristao da radi ispod te minimalne cene, da svi solidarno prestanu da rade u celoj zemlji, da sve stane", rekao je Brajović.Rekao je da su dramski umetnici danas često izloženi ponižavanju i ucenjivanju, posebno u televizijskim projektima."Sada imate 29 TV serija u procesu proizvodnje, ja se pojavljujem u sedam, i sada taj neki producent ima slobodne ruke i kaže: 'Što bih ja sad uzeo Peru, kad imam Miku koji je jeftiniji...' Ma, ne mora da uzme glumca uopšte, ima ljudi koji će za hiljadu dinara prihvatiti da budu na snimanju, što je za njih nekakav provod... To se radi dan-danas!", objasnio je predsedik Udruženja.Po njegovim rečima, sindikate treba da posebno ;zanima smanjenje, zamrzavanje ili povećanje plata u javnom sektoru, kako bi sve bilo selektivno."Ne možete nagrađivati administrativnog službenika kao prvorazrednog neurohirurga. Ako su bile restrikcije u javnom sektoru, kako to možete raditi prosvetnim radnicima kojima dajete svoju decu da ih nečemu nauče? Ili, recimo, zdravstvenim radnicima koji vas leče? Ili, sa kulturom koja nas duhovno obogaćuje?", pitao je Brajović u razgovoru za sajt Sindikata Nezavisnost. 

Srbija

Srbija od Turske kupuje bespilotne letelice „Barjaktar“

Ovih dana očekuje se da delegacija Srbije sa Ankarom ugovori kupovinu nekoliko sistema borbenih bespilotnih letelica "barjaktar", prenose Večernje novosti.Novosti podsećaju da je ugovaranje posla usledilo nakon razgovora i pregovora predsednika dve zemlje, a u Tursku su otišli ministar finansija i pomoćnik ministra odbrane za materijalne resurse.Ističe se da je Srbiji uvek u interesu da osnaži i pojača svoju gotovost i spremnost za odbranu.Razvoj te verzije drona sa naoružanjem počeo je takođe 2014. godine, a verzija bespilotne letelice koju naša zemlja namerava da kupi nosi oznaku "bajraktar TB-2". Ona je konstruisana prema zahtevima turske armije, a naoružana lanserima laserski vođenih raketnih zrna kalibra 70 milimetara i poluaktivnom laserski vođenom municijom.Dužina drona je 6,5 metara, a raspon krila 12 metara, maksimalna brzina "bajraktara" je oko 220 kilometara na čas, a leti u radijusu oko 300 kilometara."Barjaktar" se koristio u ratnim sukobima u Siriji, Iraku, Libiji, ali i u poslednjim okršajima u Nagorno Karabahu.KINESKE BESPILOTNE LETELICE U SRBIJI BRINU EU I SAD

Svet

Ikea će ove godine otvoriti rekordan broj prodavnica

Najveći svetski prodavac nameštaja planira da otvori više od 50 prodavnica širom sveta u svojoj tekućoj finansijskoj godini, od kojih će većina biti u gradskim centrima, uprkos činjenici da se sve više prodaje obavlja putem interneta, piše Fajnenšal tajms.„Na ovaj način ćemo ubrzati našu ambiciju da postanemo pristupačniji mušterijama“, rekao je izvršni direktor Ikee Džon Abramson Ring.Ambiciozni plan za nove prodavnice dolazi uprkos tome što je Ikea zabeležila pad godišnjih prihoda zbog globalne pandemije.Prodaja u finansijskoj godini koja se završila u avgustu 2020. pala je za 4 odsto na 39,6 milijardi evra, saopštila je u utorak kompanija.Međutim, prodaja na internetu porasla je gotovo 50 odsto, pa tako sada čini 18 odsto ukupne prodaje, u odnosu na 11 odsto prošle godine.„Sve investicije koje smo uradili proteklih godina izvanredno su se isplatile. Na nekim prodajnim mestima uspeli smo da se prebacimo na onlajn prodaju za svega nekoliko dana“, rekao je Džasper Brodin, direktor Inkga Grupe, najvećeg Ikeinog trgovca na malo.Ikea je usred najveće transformacije u svojoj 77-godišnjoj istoriji, završavajući svoj poseban fokus na velikim radnjama van grada, gde kupci moraju sami da pokupe nameštaj i kasnije ga sastave.Kompanija sada eksperimentiše sa manjim prodavnicama u centru grada i nudi usluge kao što su dostava, montaža, pa čak i iznajmljivanje nameštaja.Brodin je rekao da je Ikein oporavak od pandemije bio jači nego što se očekivalo, a prodaja je od juna dostigla „vrhunac svih vremena“.Kompanija je usred vraćanja sve finansijske pomoći koju je dobila od devet vlada širom sveta.

Srbija

Ziđin ne treba da radi studiju uticaja na životnu sredinu za rudnik Majdanpek

Ministarstvo zaštite životne sredine izdalo je rešenje u kojem kaže da nije potrebno da kompanija Srbija Ziđin Koper (Serbia Zijin Copper)  izradi Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu za dopunski rudarski projekat povećanja flotacije rudnika Majdanpek sa šest miliona tona na 11 miliona tona.Ocenjuje se da  ovaj projekat ne može u značajnijoj meri da ugrozi životnu sredinu, uz poštovanje svih pribavljenih uslova, nadležnih organa i organizacija, kao i mera zaštite životne sredine iz predmetnog zahteva.S obzirom na mere koje će se preduzeti u cilju smanjenja emisija zagađujućih materija i da se nalazi daleko od naseljenog mesta, ne očekuje se da će projekat imati značajne uticaje na životnu sredinu, piše u rešenju ministarstva.Međutim, za projekat odlaganja jalovine (opasnog otpada) iz dopunskog rudnika radiće se studija uticaja na životnu sredinu.Navodi se i da je nosilac projekta u obavezi da ispoštuje sve druge zahteve institucija, a naročito Zavoda za zaštitu prirode.Kako se navodi na sajtu ministarstva, ova odluka doneta je posle procesa javnog razmatranja u kojem su mišljenja dostavili republički Zavod za zaštitu prirode, Društvo mladih istraživača iz Bora i Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu.Mišljenja su bila u vezi sa lokacijom vodozahvata iz reke Veliki Pek, pulpom, odnosno jalovinom koja nastaje pri flotaciji (proces odvajanja ruda), te postupanja posle zatvaranja jalovišta, emisija prašine i buke i stvaranja otpada.

Svet

Troje naučnika podelilo Nobela za fiziku

Ovogodišnji dobitnici Nobelove nagrade za fiziku su Rodžer Penros, Reinhard Genzel i Andrea Gez Tri koji su došli do otkrića o crnoj rupi u svemiru, saopštio je Nobelov komitet.„Otkrića ovogodišnjih laureata otvorila su novo poglavlje u proučavanju kompaktnih i supermasivnih objekata. Ti egzotični predmeti i dalje postavljaju mnoga pitanja i motivišu buduća istraživanja. Jedno od njih je kako testirati teoriju gravitacije u ekstremnim uslovima koji vladaju u neposrednoj blizini crne rupe “, izjavio je David Haviland, predsednik Nobelovog komiteta za fiziku.Penros je pokazao da teorija dovodi do stvaranja crnih rupa, koje predstavljaju čudovišta u vremenu i prostoru i hvataju sve što u njih uđe dok su Genzel i Gez otkrili da nevidljivi i izuzetno teški objekat upravlja orbitama zvezda u centru Zemljine galaksije.Ni Albert Ajnštajn, otac opšte relativnosti, nije mislio da crne rupe zapravo mogu da postoje, ali deset godina nakon njegove smrti, britanski teoretičar Penros pokazao da one mogu da nastanu i opisao je njihova svojstva. KOMPANIJA ILONA MASKA PONUDIĆE INTERNET IZ SVEMIRA U svom srcu crne rupe kriju singularnost, granicu na kojoj se ruše svi poznati zakoni prirode.Njegov revolucionarni članak objavljen je u januaru 1965. godine i još se smatra najvažnijim doprinosom opštoj teoriji relativnosti posle Ajnštajna.Genzel Andrea Gez vode grupu astronoma koji su se od ranih devedesetih godina fokusirali na region poznat pod imenom Strelac A*, koji se nalazi u središtu naše galaksije. Koristeći najveće svetske teleskope, razvili su metode za prolazak kroz ogromne oblake međuzvezdanog gasa i prašine do centra Mlečnog puta. Njihov pionirski rad pružio je najubedljiviji dokaz o supermasivnoj crnoj rupi u centru Mlečnog puta.

Svet

Coface: Politički rizik i socijalna nestabilnost se povećavaju

Godišnje ažuriranje indeksa političkog rizika kompanije Kofas (Coface), naglašava dvostruki trend, pa tako s jedne strane, smanjenje rizika od sukoba na globalnom nivou, ali s druge, povećanje političkog rizika i socijalne nestabilnosti, piše Biznis rivju.Socijalna nestabilnost se pogoršava u zemljama koje su najviše izložene pandemiji, navodi se u Kofasovom barometru.Globalna zdravstvena situacija stvara neizvesnosti, jer od juna pandemija nastavlja da dobija na zamahu. Dok ljudi širom sveta čekaju vakcinu, preduzeća i domaćinstva odlažu troškove i investicione projekte, kako zbog različitih ograničenja, tako i iz predostrožnosti.Kofas predviđa globalnu stopu rasta od -4,8 odsto u 2020. godini, praćenu skokom od 4,4 odsto u 2021. BDP u evrozoni i u Sjedinjenim Državama bi ostao 3,5 poena, odnosno 2 poena ispod nivoa iz 2019. godine. Bilo bi potrebno najmanje 3 godine za povratak na nivo proizvodnje pre krize. Slično tome, oporavak svetske trgovine biće samo delimičan: + 3,5 odsto očekuje Kofas 2021. godine nakon -13 odsto ove godine.Očekuje se da će ovaj niži nivo ekonomske aktivnosti u poređenju sa nivoima pre krize podstaći povećanje siromaštva, nejednakosti u dohotku i samim tim socijalno nezadovoljstvo.Godišnje ažuriranje indeksa političkog rizika pokazuje u kojoj meri pandemija, pored ljudskih i ekonomskih uticaja, pogoršava političke rizike.Pored tradicionalnih pokazatelja koji se koriste za merenje ovih rizika, Kofas je ove godine dodao indeks izloženosti pandemiji koji meri javno mnjenje o upravljanju zdravstvenom krizom od strane vlasti.Među zrelim ekonomijama, stepen nezadovoljstva javnog mnjenja upravljanjem zdravstvenom krizom najviši je u Španiji, Sjedinjenim Državama, Velikoj Britaniji i Francuskoj.U zemljama u razvoju Iran i Turska su među zemljama sa najvišim nivoom socijalnog rizika. Nekoliko zemalja Latinske Amerike (Brazil, Meksiko, Peru, Kolumbija), kao i Južna Afrika, predstavljaju visok politički i socijalni rizik i veliku izloženost zdravstvenoj krizi.Pored toga što izaziva potencijalni rast građanskih nemira, pritužbe povezane sa pandemijom takođe mogu pojačati društvene pokrete nasleđene iz perioda pre pandemije, poput onih viđenih u Hong Kongu, Francuskoj i Čileu.