Najnovije

Srbija

Ženska platforma za razvoj Srbije obeležava 20 godina rada

Od 20. do 22. novembra Ženska platforma za razvoj Srbije obeležava dvadesetogodišnjicu postojanja i delovanja, uz podršku i u saradnji sa Fondacijom Friedrich Ebert i Agencijom Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women), te podršku Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, Norveške i Britanske ambasade, navodi se u saopštenju te organizacije.Jubilarno okupljanje biće decentralizovano održano u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Novom Pazaru i u Mionici. U skladu sa propisanim merama zaštite od virusa Covid-19, konferencija će biti istovremeno uživo i onlajn. Očekuje se da u rad konferencije na ovaj način bude uključeno blizu 200 učesnica i učesnika.Naziv konferencije „FEMINIZAM.POBUNA.PROMENA.“ inspirisan je tekstovima nedavno preminule naučnice i sociološkinje Marine Blagojević-Hjuson „Poluperiferija i rod: pobuna konteksta“. Biranjem ovog citata, njene saborkinje i saborci u borbi za rodnu ravnopravnost i razvoj joj još jednom odaju počast i šalju poruku da njene ideje nastavljaju da žive.Ovogodišnja konferencija nove strateške ciljeve postaviće u četiri ključna stuba: - Temelji, - Zelena ekonomija i odgovornost za razvoj, - Socijalna sigurnost i blagostanje i - StvaranjeNeka od pitanja kojima će se baviti biće vladavina prava, antidiskriminacija, decentralizacija i organizacija države i društva, izgradnjom saradničkih i solidarnih sistema u društvu, kao i ljudskom bezbednošću.Konferencija će biti završena usvajanjem dokumenta koji će biti osnova za budući rad aktivistkinja i aktivista Ženske platforme za razvoj Srbije, a koji će ih voditi do 2025. godine. 

Srbija

Sremci žale za stočnom proizvodnjom zbog viška kukuruza

Poljoprivrednici u Sremu ove godine mogu dobro da zarade od prodaje kukuruza, ali žale za vremenima kada su tu žitaricu uzgajali za prehranu životinja i bavili se stočarstvom koga u tom regionu više gotovo i nema, piše poral Agroklub."Nekada je bilo nezamislivo da nemamo krave u štali. Prodavali smo mleko, sir. Sada mleko kupujemo u prodavnici kao da ne živimo na selu. Ali zlatno vreme stočarstva je odavno prošlo, pa tako sada kukuruz lagerujemo, čuvamo, prodajemo kad treba", kaže Jovica Petrović, poljoprivrednik iz Buđanovaca.Sremci su zadovoljni ovogodišnjim prinosom. Kažu da je rodilo više od šest tona kukuruza po jutru, a i trenutna cena je dobra. Od prodaje kukuruza mnogi su već nabavili repromaterijal za sledeću proizvodnu godinu, a značajne količine su i lagerovane. Sada kada ga ima dosta šteta je, kažu paori, što u Sremu više nije razvijeno stočarstvo i što je uzgoj svinja skoro ugašen.Bez svinja nekada nije bilo skoro nijedno domaćinstvo u Sremu. Tada se na njivama najviše gajio kukuruz, kao i sada, s tim što su se najveće količine koristile kao stočna hrana. Od prodaje stoke se mnogo više zarađivalo nego od prodaje kukuruza.Mnoga sela u Sremu, a i širom nekadašnje Jugoslavije, bila su poznata po kvalitetnim tovljenicima, a bilo je i više prerađivačkih kapaciteta, pa se nije previše brinulo za prodaju. Pored uzgoja svinja, razvijeno je bilo i govedarstvo.VLADA RASPOREDILA 36,7 MILIJARDI ZA POMOĆ POLJOPRIVREDI Bilo je to, kažu paori u Sremu, srećno vreme, kada su nakupci su iz svih krajeva tadašnje Jugoslavije dolazili na kućnu adresu i otkupljivali stoku."Sada imamo kukuruza, ali nemamo stoke, a sa ovolikim rodom se nešto mora uraditi. Ja sam obrao deo u klipu i prodaću ga na proleće, ako 'usfali' novca za prolećnu setvu, ostalo je ovršeno", kaže Jovica Petrović.Kako se dodaje, stočni fond u Srbiji se godinama smanjivao, ali se situacija poboljšava u zadnje vreme poboljšava. Prošle godine u decembru, u odnosu na decembar 2018, bio je veći ukupan broj goveda za 2 odsto i svinja za 4 odsto.Ukupan broj ovaca, kako se objašnjava manji je za 4 odsto, koza za 2 odsto i živine za skoro 3 odsto. U odnosu na desetogodišnji prosek 2009. - 2018, ukupan broj goveda manji je za 2,5 odsto, svinja za 9 odsto, koza za 12 odsto i živine za 13 odsto.

Svet

Oporavak turizma očekuje se za četiri godine

U prvih osam meseci ove godine Evropu je posetilo 68 odsto manje međunarodnih turista nego u istom periodu prošle godine, a prema novom izveštaju Evropske komisije za putovanja (ETC) povratak obima putovanja na nivo pre pandemije predviđa se do 2024. godine.Ublažavanje ograničenja širom Evrope dovelo je do blagog pojačanja putovanja u julu i avgustu 2020. godine, signalizirajući entuzijazam i želju ljudi da ponovo putuju. Međutim, nove mere protiv širenja pandemije i ograničenja putovanja brzo su zaustavili svaku šansu za rani oporavak.Uz to, potrošači imaju sve manje poverenja u turističke agencije, a ekonomska recesija dodatno umanjuje šanse za brz oporavak evropskog turizma.Izveštaj takođe ukazuje da su efekti pandemije na turizam u Evropi „bez presedana po obimu i trajanju“, jer sve evropske destinacije imaju pad dolazaka turista iznad 50 odsto, a Kipar i Crna Gora su u najgoroj situaciji.Kipar je zabeležio 85 odsto manje turista ove godine, dok je Crna Gora imala pad od 84 odsto.Pored njih Rumunija je zableželila pad od 80 odsto, a Turska nešto manje – 77 odsto. Srbija je prošla nešto bolje sa 74 odsto manje međunarodnih turista ove godine. Suprotno tome, Austrija je zabeležila pad od samo 44 odsto do septembra 2020. godine, pa je tako sada u snažnoj poziciji da postigne nešto brži oporavak jer su ograničenja u toj zemlji znatno brže ublažena nego u ostalim članicama.Pritom, kao zimska destinacija, Austrija je imala koristi od uobičajenih trendova putovanja na početku godine mnogo više od ostalih evropskih destinacija.„U periodu kada novi talas pandemije razara Evropu, pogotovu uoči zimske sezone, sada je važnije nego ikada da se evropske zemlje udruže radi postizanja zajedničkih rešenja za borbu protiv virusa, ali i radi održivog oporavka turizma“, rekao je izvršni direktor ETC-a Eduardo Santander.Turistički sektor jedan je od najteže pogođenih zbog pandemije.Važnost domaćih i unutarevropskih putovanja ne može se potceniti u smislu uloge koju će igrati u oporavku turističkog sektora tokom narednih meseci.

Srbija

Vrednost građevinskih radova u Srbiji opala skoro za petinu

U trećem kvartalu 2020. godine, vrednost izvedenih radova u Srbiji opala je za 18,9 odsto u tekućim cenama, dok u stalnim cenama taj pad iznosi 17,2 odsto u odnosu na isti kvartal prethodne godine, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.Posmatrano prema regionima u Srbiji, u trećem kvartalu vrednost izvedenih radova povećana je u Beogradskom regionu i to 2,8 odsto, dok je vrednost opala za 6,3 odsto u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, u Vojvodini je opala za 22,1 odsto, a u Južnoj i Istočnoj Srbiji za 47,1 odsto u poređenju sa istim kvartalom prošle godine.Od ukupne vrednosti građevinskih radova, na teritoriji Republike Srbije izvedeno je 95,8 odsto, dok je preostalih 4,2 odsto izvedeno na gradilištima u inostranstvu.Ukupna vrednost radova izvođača iz Srbije, za radove koji su izvođeni na teritoriji Srbije i inostranstva, opala je za 17,6 odsto u tekućim cenama, dok u stalnim cenama taj pad iznosi 15,8 odsto u poređenju sa istim kvartalom prethodne godine.

Svet

Brazilske firme odbile zahteve Vašingtona da zabrane Huawei 5G opreme

Četiri glavne telekomunikacione kompanije u Brazilu odbile su poziv da se sastanu sa visokim američkim zvaničnikom, koji lobira za isključenje kineske kompanije Huawei iz razvoja brazilske 5G mreže, piše Rojters (Reuters).Kako navode brazilski mediji, sastanak u Sao Paulu je bio zakazan sa američkim podsekretarom za ekonomski rast i energetiku Kitom Kračom, čime su se kompanije  direktno suprotstavile pritisku vlade SAD. Krač prethodno je izjavio da američka vlada i njeni partneri povećavaju napore za "zaštitu svetske ekonomske strukture", time što će ograničiti udeo Huawei opreme u 5G mrežama.Vašington tvrdi da Huawei oprema može biti korišćena za špijuniranje i da predstavlja rizik po državnu bezbednost, što je Huawei više puta dp sada odlučno negirao.Kompanije koje su pozvane na sastanak bile su Telefonica Brasil, Grupo Oi, TIM Participacoes, u vlasništvu Telekom Italije, i Claro, čiji je vlasnik meksički America Movil.Te kompanije već koriste Huawei opremu u pripremi za izdavanje koncesija na 5G sprektar naredne godine u Brazilu.

Srbija

Milione sudskih izvršnih predmeta preuzimaju javni izvršitelji

U naredne dve godine skoro milion starih izvršnih predmeta biće prebačeno javnim izvršiteljima, a neki od tih predmeta su stariji od 15 pa i 20 godina, prenele su Večernje novosti. Kako se dodaje, većina tih predmeta odnosi se na komunalne usluge, čija se kamata tokom godina nagomilala, pa se postavlja i pitanje da li građani treba da je plate zbog toga što su sudovi radili sporo."Javnim izvršiteljima do sada su prosleđena 4.573 predmeta po osnovu izvršne isprave i 22.266 predmeta po osnovu verodostojne isprave (komunalna potraživanja)", izavila je Bojana Stanković, portparol Prvog osnovnog suda u Beogradu.Poverioci su najčešće kako se dodaje "Infostan", "Parking servis", "Vodovod", "Beogradske elektrane", Javni servis RTS (za TV pretplatu), kao i jedna banka u stečaju.Taj sud inače, kako se dodaje važi za najopterećeniji sud u izvršnoj materiji. U 2020. godini, od ukupno 7.523 predmeta po osnovu izvršne isprave, u radu su ostala 2.022, a po osnovu verodostojne isprave još njih 174.487.Kako je Novostima izjavilo nekoliko izvršitelja, oni imaju najavu da će u naredne dve godine dobijati po sto predmeta mesečno po čoveku, samo iz Prvog osnovnog suda u Beogradu. Da je problem zamršen smatraju u Udruženju za zaštitu portrošača "Efektva".RAZVEZIVANJE "GODRIJEVOG ČVORA"Prema mišljenju pravnika Udruženja za zaštitu potrošača "Efektiva" Jovana Ristića u ovom slučaju je veliki problem što se javnost obaveštava o prebacivanju starih predmeta na izvršitelje, što je kako smatra trebalo da se desi još od stupanja na snagu Zakona o izvršenju i obezbeđenju."To prebacivanje starih predmeta sa sudija na izvršitelje nije laka operacija, lakše je reći nego učiniti i zato to verovatno mora da se radi po nekim fazama i ima svoja određena pravila. Mora da se izvrši trijaža tih predmeta", kaže za sagovornik Nove ekonomije.  On podseća da prema zakonu uslove za prebacivanje na izvršitelje ispunjavaju samo oni predmeti u pogledu kojih je doneto rešenje o izvršenju. Podseća i da kod donošenja tog rešenja postoji i uslov da iznos potraživanja mora da bude veći od dve hiljade dinara, da bi uopšte mogao da pređe kod izvršitelja. U slučaju da su potraživanja manja, onda ne mogu kod izvršitelja i ne sprovode se. Prema Ristićevom mišljenju tu fali i jedna jako važna "priča" koja se u javnosti nije vodila, a to je "kršenje prava na suđenje u razumnom roku". Ono je kako podseća počelo da se razvija pod uticajem prakse Međunarodnog suda za ljudska prava u Strazburu i potom ušlo u zakonodavstvo evropskih država. PANČEVCI PROTIV TOPLANE I SUDOVA: GREJANJE ODJAVILI, ALI MORAJU DA PLATE "U ovom slučaju kada sud toliko dugo ne postupa po predmetima a dužan je da postupa, a izvršni postupak je po zakonu sitan postupak, onda se zaista postavlja pitanje kršenja prava na suđenje u razumnom roku", napominje sagovornik Nove ekonomije. Ristić kaže da to pitanje mogu da postave i poverilac i dužnik, jer poverilac, na primer 15 godina nije došao do svojih sredstava, a dužniku su se nagomilavale kamate koje su postale astronomski velike, pa nastaje svojevrsni "Gordijev čvor" koji je teško razmrsiti. "Ima i jedna stvar koja se dešavala u poslednjih godinu dana. Mogli ste da je vidite kada su komunalna preduzeća počela da nude reprograme dugova. Vrlo je zanimljivo što je obavezni deo reprograma bio otpis kamate", podseća pravnik "Efektive". Prema njegovim rečima, niko nije pričao zašto se u tom slučaju kamata otpisuje, nego su potrošačima samo ponuđeni ti reprogrami. To je kako kaže bio jedan elegantan način da se izađe iz problema, ali nikada nije rečeno zašto. "Ponuđen je reprogram ali je zapravo problem ležao u tome što, kada se prenesu ti predmeti od pre 15 ili 20 godina, kamate padaju na leđa potrošača", dodaje Ristić.OTPISIVANJE KAMATADug kako objašnjava treba da se plati, ali su kamate koje su nastale krivicom sudova treba da se otpišu, jer se u suprotnom sudovi kako napominje "izlažu nekim neprijatnim opasnostima da ljudi zatraže svoje pravo po pitanju kršenja prava na suđenje u razumnom roku"."Ne može da se dešava da neko ne radi 10 ili 15  godina, pa da onda samo slegne ramenima i nekom drugom prebaci vruć krompir. Meni je to zapravo crvena lampica koja onako već duže vreme bljesne", kaže pravnik "Efektive". Prema njegovim rečima, o "milionima" nerešenih sudskih predmeta koji su se nagomilali iz raznih razloga govori se i uvek kada se dolazi do izmena Zakon o izvršenju i obezbeđenju.Kako su prenele Večernje novosti i neki izvršitelji smatraju da bi otpis kamata građanima mogao da bude doboro rešenje za rešavanje zaostalih predmeta čiji broj, kako se napominje ide i do jednog miliona.Čedomir Savković

2020

Korak ispred održive kupovine – Green Friday

Kompanija IKEA danas najavljuje pokretanje Green Friday kampanje u Srbiji, kao deo svoje nove globalne inicijative sa ciljem promovisanja i razvoja kružnog poslovanja, kao i održive potrošnje.Tokom kampanje, od 24. novembra do 03. decembra, IKEA će otkupiti hiljade komada IKEA nameštaja, plaćajući dvostruku cenu otkupa u odnosu na njegovu procenjenu vrednost. Ova ponuda dostupna je samo za kupce koji su deo IKEA Family programa lojalnosti, a sav vraćeni nameštaj tokom ovog perioda biće doniran projektima zajednice, kao pomoć́ onima koji su najviše pogođeni pandemijom COVID-19.Svoj polovni nameštaj kupci mogu doneti tokom radnog vremena robne kuće IKEA Beograd od 24. novembra pa sve do kraja godine, dok obavezna online procena nameštaja putem IKEA internet stranice treba biti obavljena tokom 10 dana trajanja kampanje Green Friday. U zamenu za svoj nameštaj, kupci će dobiti kartice za povraćaj novca koje mogu potrošiti u IKEA robnoj kući, a vrednost kartica za povraćaj zavisiće od stanja u kojem se nalazi nameštaj koji vraćaju.Nakon ove kampanje, usluga otkupa nameštaja kompanije IKEA – Druga šansa, biće i dalje dostupna, a otkupljeni nameštaj će se prodavati na odeljenju „To je što je", u robnoj kući IKEA Beograd.„Radi dobrobiti našeg društva i planete, sada moramo biti odgovorniji nego ikada. Kompanije poput naše su odgovorne da u saradnji s kupcima, drugim kompanijama, lokalnim zajednicama i vladom ponovo izgrade održivi model ekonomije i pokrenu promene u svakodnevnim ponašanjima i aktivnostima. Svi smo zajedno u ovome. Hajde da na Black Friday postignemo dobar i siguran dogovor “, kaže Aldo Lele, menadžer za održivost u kompaniji IKEA Jugoistočna Evropa.Posao sklopljen za dobrobit zajednice Da bi se priključili inicijativi u Srbiji, kupci moraju da isprate nekoliko jednostavnih koraka, dok će se IKEA pobrinuti da budu sprovedene sve preventivne mere. Prvo, savetujemo kupcima da procenu vrednosti svog nameštaja obave kod kuće, koristeći alatku za otkup koja koristi posebnu cenovnu matricu na osnovu fizičkog stanja proizvoda. Oni će potom dobiti QR kod, procenjenu vrednost i aplikacioni broj za konkretan artikal. Sve proizvode je potrebno doneti potpuno sastavljene, na odeljenje Službe za kupce, od 24. novembra  do kraja godine. IKEA zaposleni na odeljenju Službe za kupce će proveriti fizičko stanje nameštaja i ponuditi kupcu finalnu cenu proizvoda. Ukoliko je kupac prihvati, IKEA će izdati vrednosnu karticu sa  dogovorenim iznosom, dok će nameštaj biti doniran ili ponovo prodat. Svi vraćeni proizvodi biće dezinfikovani u okviru sanitarnog postupka uz mere zaštite za COVID-19, u zavisnosti od vrste materijala i stanja proizvoda.IKEA kupci će za proizvode koji su u stanju „kao novo", bez oštećenja, dobiti 50 odsto inicijalne cene proizvoda, dok će za nameštaj u „veoma dobrom stanju", sa manjim oštećenjima, dobiti 40 odsto inicijalne vrednosti. Konačno proizvodi koji su „dosta korišćeni", sa više oštećenja, biće otkupljeni za 30 odsto od prvobitne vrednosti.Dugoročna posvećenost kružnoj ekonomiji Transformacija maloprodajnih procesa je značajan segment kružnog poslovanja Ingka Grupe, a ova kampanja je deo celokupnog napora kompanije IKEA ka stvaranju kružnog i klimatski pozitivnog poslovanja do 2030. godine, što podrazumeva  da će svi IKEA proizvodi biti izrađeni od obnovljivih ili recikliranih materijala. Trenutno, čak 45 odsto ukupnih globalnih emisija ugljenika potiče od proizvodnje i korišćenja proizvoda koje svakodnevno upotrebljavamo, te ova kampanja predstavlja priliku za rešavanje neodržive potrošnje i njenog uticaja na klimatske promene, tokom perioda najveće kupovine u godini.

Svet

EU ograničava prodaju opreme za nadzor nedemokratskim režimima

Pregovarači iz Evropskog saveta i Parlamenta potpisali su nova izvozna pravila koja će ograničiti prodaju opreme za internet nadzor državama koje često vrše represiju nad ljudskim pravima, piše Euractiv.Države članice moraće da odluče da li bi nova ograničenja mogla da uključuju izvoz proizvoda kao što su tehnologije prepoznavanja lica, koje određene totalitarijanske države koriste za ograničavanje ljudskih prava.Parlamentarni i savetnički pregovarači složili su se da bi oprema za internet nadzor koja omogućava „tajni nadzor fizičkih lica praćenjem, izvlačenjem, prikupljanjem ili analizom podataka, uključujući podatke o biometriji“ trebalo da potpada pod nova izvozna ograničenja.Oprema koja spada u ovaj opseg neće ispuniti nove kriterijume za dobijanje izvozne dozvole, ukoliko bi bili namenjeni lokacijama van EU na kojima se procenjuje da se dešavaju kršenja ljudskih prava.Pored toga, uredba takođe uključuje mehanizam koordinacije na nivou EU, koji omogućava bolju razmenu informacija između država članica u vezi sa izvozom opreme za onlajn nadzor.Ovim sporazumom završava se četvorogodišnja saga koja je neprestano odlagana zbog protivljenja Nemačke, s obzirom da je država bila zaslužna za 50 do 60 odsto izvoza opreme za internet nadzor.Međutim, nakon što je nemački predsedavajući preuzeo mesto na čelu Evropskog saveta došlo je do promene u pregovorima.

Srbija

Udruženje radnika na internetu predalo zahteve Ministarstvu finansija

Udruženje radnika na internetu podnelo je danas svoje zahteve Ministarstvu finansija i Vladi Srbije, koji se tiču obustave postupaka poreske kontrole, donošenja i izvršavanja poreskih rešenja nad frilenserima. Udruženje takođe traži početak dijaloga o pravnom statusu radnika na internetu, definisanju strukture i finansijskih stopa za obračunavanje njihovog poreza i doprinosa.Podsećamo, Poreska uprava je sredinom oktobra objavila da će oporezivati fizička lica sa primanjima iz inostranstva za period od proteklih pet godina.Predsednik Udruženja radnika na internetu Miran Pogačar izjavio je da frilenseri žele da plaćaju porez, ali da je pitanje "kako i koliko", kao i da retroaktivna naplata petogodišnjeg poreza podrazumeva "enormne cifre". Obzirom da poreznici na trenutnu visinu poreske stope nameravaju da računaju i kamatu, to bi značilo da bi morali da daju do 80 odsto svih prihoda koje su ostvarili u tom periodu, kaže Pogačar.Dodaje i da su poreznici, prema informacijama koje imaju, obaveze obračunavala "protivzakonito i protiv načela same Poreske uprave" i da su sva ta rešenja "ništava". "Osnovni zahtevi tiču se obustava naplate i postupcima poreske uprave do početka pregovora (sa Vladom Srbije). Mi smo došli pre svega da razgovaramo i da se dogovorimo. (Slobodno mogu da kažem) za sve iz Udruženja i van njega da žele da uđu u legalne tokove, ali se nikako to ne može raditi na ovaj načnin", kaže Pogačar.On smatra da je mnogo ljudi trenutno pod udarom "i zdravstvene krize i Poreske", što može da se manifestuje "i na ekonomske i na socijalne načine", kao i da Vlada Srbije ove mere ne može da sprovede. Pogačar navodi i podatak da je preko 100.000 obuhvaćeno ovim merama, da je broj verovatno i veći, a da su do sada imali uvid u šest ili sedam problematičnih poreskih rešenja."U okviru  prihoda su računati i neki troškovi koje su dobijali za putovanja... Računali su bukvalno sve što ste dobijali na devizni račun, i to su smatrali za prihode. Nikakve pravne argumentacije nisu uvažavali niti obrazlagali i to tako nameravaju da sprovode", rekao je Pogačar.Katarina Pavlović iz stručnog tima Udruženja radnika na internetu navodi da Poreska uprava u postupcima kontrole kršila osnovna poreska i upravna načela, a da verovatno rade po nekom modelu, što se vidi iz nelogičnosti u rešenjima."Nisu se obazirali na činjenice koje bi išle u korist poreskih obveznika, pogrešno su obračunavali kamate, nekad od datuma kada se primi novac umesto od datuma kada dug dospeva (30 dana), vrlo često se dešavalo da lica primaju novac u dolarima, a da u zaključcima stoje evri"... nabraja Pavlović.Ona navodi da su žalbe na rešenja tek nedavno podnete i da još uvek nemaju informacije kako će drugostepeni organi po njima odlučivati, kao i da države u Evropi različito rešavaju ovo pitanje."Vladi Srbije ćemo prezentovati sve modele koje postoje u drugim zemljama i obrazloženja zašto, na primer, (paušalni sistem oporezivanja) nije primenjiv za ovu kategoriju radnika", kaže Pavlović.Na pitanje da li mogu da dokažu navode pojedinih članova udruženja, da su pokušavali da plate porez, ali da ni sama Poreska uprava  njihovom mestu stanovanja nije znala kako se on obračunava, Pavlović dodaje da država mora da se zapita zašto 97,7 odsto frilensera nije plaćalo namete."Ne mogu da tvrdim odgovorno da sva lica nisu znala, ali je većina pokušavala od Poreske da dobije informacije. Čak i kada su ih dobijali, one često nisu bile tačne. Ne može se reći da je 99 odsto građana svesno želelo da da čini prekršaj - to je onda i problem edukacije stanovništva i rada Poreske uprave. Znamo da (Poreska uprava) ima mogućnost, u skladu sa zakonom, da šalje opomene obveznicima, što vrlo često čini kada je u pitanju porez na imovinu, ali ih nikada do sad, po našim saznanjima, nije poslala fizičkim licima koje ostvaruju prihod iz inostranstva", kaže Pavlović.Ona je ocenila i da problem za frilensere ne predstavlja samo porez, već i doprinosi koje država pokušava da naplati za petogodišnji period, tokom kog oni nisu imali nikakvu socijalnu zaštitu."Frilenseri sve do decembra prošle godine nisu imali mogućnost ni da im se prizna staž, a ni to sada nije rešeno na adekvatan način. Znamo za slučaj jednog poreskog obveznika, koji je redovno uplaćivao (porez), koji nam se javio, ne zato što je imao problem, već zato što je tri godine pokušavao da izvuče zdravstvenu knjižicu i da mu se prizna staž. Ako država misli da je sistemski rešila pitanje tako što svaki radnik na internetu treba da izgubi tri godine i da ide od institucije do institucije moli, šalje dopise, sastanči... to znači da sistem ne postoji", zaključila je Pavović.

Srbija

Samo 13 odsto ugostiteljskih objekata pravilno odlaže otpad od hrane

U Srbiji veoma mali broj objekata u kojima se priprema i služi hrana koristi usluge operatera za prikupljanje otpada od hrane, pa tako NALED sa državnim institucijama radi na regulisanju sistema pravilnog odvajanja i odlaganja ove vrste otpada koji, navodi se u saopštenju. Početkom novembra je pokrenuta jednogodišnja akcija prikupljanja 1.000 tona otpada od hrane, sa ciljem smanjenja emisije 750 tona ugljen-dioksida.Objekti iz sektora ugostiteljstva i maloprodaje, ali i domaćinstva, su najveći generatori otpada od hrane u Srbiji.„Iz ugostiteljskog sektora čak 99 odsto otpada od hrane završi na deponiji, gde proizvodi ogromnu količinu opasnih gasova koji zagađuju okolinu“, objašnjava Jelena Kiš, predsednica Saveza za zaštitu životne sredine NALED-a.Istraživanja pokazuju da samo 13 odsto ugostiteljskih objekata koristi usluge operatera za sakupljanje i pravilan tretman otpada od hrane. Zato NALED kroz projekat „Ka boljem upravljanju otpadom od hrane u Republici Srbiji“ predlaže rešenja među kojima je prvi korak unapređenje zakonskog okvira u oblasti upravljanja otpadom od hrane, koji će obavezati kompanije koje proizvode i služe hranu na pravilno odvajanje ovog otpada, uz postavljanje potrebne infrastrukture, kao što su kante za odvajanje otpada životinjskog i biljnog porekla, kao i zbrinjavanje otpada u saradnji sa operaterom. A pored ovih rešenja, potrebno je poboljšati i sistem inspekcijskog nadzora.NALED je pozvao sve organizacije i kompanije koje pripremaju ili služe hranu na teritoriji Beograda i Novog Sada da daju svoj doprinos ovom cilju, tako što će sav otpad od hrane koji proizvedu predati na zbrinjavanje ovlašćenom operateru sistema upravljanja otpadom, kompaniji EsoTron, koja će po promotivnim uslovima zbrinuti otpad na neškodljiv način.Projekat se sprovodi u saradnji sa kompanijom EsoTron i Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju (GIZ), u okviru programa razvojne saradnje sa privatnim sektorom - develoPPP.de koji finansira Nemačko Savezno Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj.

Srbija

Profesor planira da svim osnovcima u Srbiji obezbedi besplatne udžbenike

Patent profesora Kavčića, čitač magnetskih memorija, nezakonito je koristila globalna kompanija "Marvel“ i nakon višegodišnjeg suđenja dobio je spor i odštetu od 750 miliona dolara. Od dela novca želi da obezbedi besplatne udžbenike za osnovce u Srbiji, piše RTS.Fondacija "Alek Kavčić" već godinama donira računare Matematičkoj gimnaziji u Beogradu, a sada planiraju besplatne udžbenike za sve školarce širom Srbije."Udžbenici moraju biti besplatni, to je tako u svim zemljama, čak i u zemljama zapada. Čak ni u Americi – bastionu liberalnog kapitalizma, ne postoji slobodno tržište udžbenika. Mi smo od tržišta udžbenika, od jedne obaveze, napravili slobodno tržište gde se sada nadmeću razni izdavači, ko će više udžbenika da proda za osnovce“, ističe Aleksandar Kavčić, inženjer i naučnik.„Pošto su svi ti udžbenici isti, generalno isti, odobreni od Ministarstva, jedini način da dođe do diferencijacije nekog udžbenika u odnosu na drugi je korupcija", dodao je Kavčić.Na tržištu udžbenika, tvrdi, obrće se veliki novac i to oko sto miliona evra godišnje. Nnapraviti udžbenike za celu osnovnu školu košta najviše milion evra od naknade autorima udžbenika, do odobrenja ministarstva.Ako sve bude po planu, kompleti knjiga za osnovnu školu, koji se već pišu, biće dostupni na internetu sledeće školske godine.Profesor Kavčić smatra da će uz podršku roditelja, nastavnika i sindikata ovaj cilj ostvariti.

Srbija

Digitalna Srbija: Kreće upis na prvi gejming master program

Inicijativa „Digitalna Srbija“ i Univerzitet u Kragujevcu najavljuju konkurs za upis na Master 4.0 program pod nazivom Razvoj kompjuterskih igara, navodi se u saopštenju.Ovo su prve master studije iz oblasti gejminga u Srbiji nastale kroz saradnju državnih univerziteta i nekih od najpoznatijih domaćih gejming studija. Prijavljivanje zainteresovanih kandidata trajaće od 12. do 19. novembra.„Gejming, kao atraktivna i konstantno rastuća grana privrede, izazov je za mnoge mlade ljude i zahteva sve veći priliv stručnjaka koji digitalne umetnosti vide kao svoju karijeru“, rekao je rektor kragujevačkog univerziteta prof. dr Nenad Filipović.Tokom trosemestralnog programa, budući studenti će biti u prilici da slušaju predmete kao što su digitalna animacija, 3D modelovanje, principi zvuka i muzike u kompjuterskim igrama i sistemi virtualne realnosti.Akcenat će biti stavljen i na poslovne veštine potrebne za uspeh na globalnom gejming tržištu, a posebno na preduzetništvo, čiju važnost naglašava Nebojša Đurđević, direktor Inicijative „Digitalna Srbija“, organizacije koja je pokrenula projekat Master 4.0.„Srpski gejming sektor je već prepoznat kao izuzetno perspektivan i za dalje jačanje ovog sektora važno je osigurati ne samo da postojeće kompanije mogu da zaposle kadrove sa relevantnim znanjima, već i da izgradimo ljude koji će biti spremni da pokrenu nove kompanije, probiju se na globalnom tržištu i nastave da stvaraju nove poslove“, rekao je Đurđević.Program je okupio predavače sa Fakulteta inženjerskih nauka, Filološko-umetničkog fakulteta, Instituta za informacione tehnologije i Prirodno-matematičkog fakulteta, ali i predavače iz inostranstva i predstavnike softverskih kompanija među kojima su 3Lateral, Playrix RS i Ubisoft, kao i Steinbeis institut, Comtrade Digital Services i Propter.Program podrazumeva obaveznu stručnu praksu od najmanje osam nedelja u nekoj od uključenih kompanija.Pravo na upis imaju svi studenti koji su stekli visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od 240 ESPB na srodnim umetničkim ili studijskim programima iz polja tehničko-tehnoloških nauka. Kandidati neće polagati prijemni ispit, već će se rang lista utvrđivati na osnovu rezultata prethodno završenog školovanja.Planirano je da se na program upiše najviše 35 studenata – 15 školarina obezbediće Ministarstvo prosvete, pet Inicijativa „Digitalna Srbija“ (bez obaveze prakse ili zaposlenja u kompanijama koje okuplja ova organizacija), pet Univerzitet u Kragujevcu, dok će najviše deset studenata samostalno finansirati školovanje.Pored Univerziteta u Kragujevcu, na osnovu uslova Javnog poziva Ministarstva prosvete koje su ranije ove godine definisali predstavnici Inicijative „Digitalna Srbija“, Asocijacije industrije video-igara Srbije, Kabineta predsednice Vlade Srbije i nacionalne platforme „Srbija stvara“, sredstva za realizaciju dobio je i beogradski Univerzitet umetnosti u saradnji sa Matematičkim fakultetom. Upis studenata na ovaj program planiran je za početak naredne školske godine.

Srbija

Ribarstvo u Srbiji: Pada domaća proizvodnja, raste konkurencija iz uvoza

Većina ribnjaka koji su u Srbiji radili u velikim sistemima polako se gasi, prethodnih godina iz pogona je izbačeno i do 3.500 hektara ribnjaka, pa se u otežanim usloima poslovanja koje nameće pandemija smanjuje i njena proizvodnja, piše Dnevnik.rs."Svetski trendovi su da se riba iz akvakulture sve više konzumira i subvencioniše proizvodnja, da bi se podmladio riblji fond u velikim svetskim vodama", kaže direktor ribnjaka Kapetanski rit kod Кanjiže Krum Anastasov.Prema njegovim rečima, Imamo veliki potencijal za razvoj ribarstva, ali moramo učiniti sve da bar postojeće sačuvamo i bude u funkciji. Kako dodaje, u podsticajima za ribarstvo naša država treba samo da prati zemlje u okruženju, gde je konkurencija. "Uglavnom svi su oslobođeni vodoprivrednih obaveza, postoje njihovi nacionalni fondovi koji su pomešani interesi poljoprivrede i zaštite životne sredine, kao i subvencije za izvoz ribe, što nama stvara ogromne poteškoće", objašnjava Anastasov.Na ribnjaku Kapetanski rit u toku je izlov, a on se prostire na površini od 685 hektara. Od toga je 580 hektara pod vodom i u funkciji proizvodnje. Prošle godine to preduzeće je kupilo ribnjak u Srpskom Miletiću. Proizvodnja je prošle godine samo na ribnjaku kod Kanjiže iznosila 1.150 tona, a ove godine očekuje se oko 600 tona više."Mislim da cela ova priča u vezi sa pandemijom mora nekako da se razreši za ribarstvo. Na godišnjem nivou u Srbiju se uvozi oko 80% ribe. Zaista, pored svih potencijala koje imamo izuzetno će biti velika šteta", ukazuje Krum Anastasov.Prema njegovim rečima proizvodnja ribe u Srbiji već godinama opada, a uzrok su pre svega virusi koji se pojavljuju u ribarstvu i oni kako upozorava mogu da destkuju proizvodnju.Srbija kako se dodaje ima mogućnost da ribarstvo razvija na preko 150.000 hektara, ali prošle godine je ugašen ribnjak Svilojevo, pre toga u Novom Kneževcu, ne radi se ni u Barandi. Pre šest godina se proizvodilo i do 12.000 tona, prošle godine upola manje."Nameću se novi problemi zbog toga što je epidemija korone zaustavila prodaju, jer nema slava, svadbi i drugih skupova na kojima se konzumira riba, ljudi su uplašeni, zatvoreni u porodični krug i potrošnja ribe je veoma mala", kaže glavni tehnolog u Kapetanskom ritu, Željko Đanić.On podseća da je ova sezona jedna od težih godina koje prate ribarstvo jer je bilo hladno proleće, pa je to rezultiralo bolestima ribe početkom leta. Ribu je zakačio jedan od tri virusa, koji se javljaju poslednjih godina i napravio znatne."Jednostavno neće biti prostora za novi proizvodni ciklus, jer ga je zauzela riba koju smo već proizveli, a nismo prodali. Znači, mi idemo u jedan negativan ciklus, tako da gledajući kompletnu proizvodnju u Srbiji, rapidno će padati svake godine, ako ne nađemo neki izlaz da ribu plasiramo", upozorava Đanić.U Mađarskoj su, kako dodaje Đanić uradili dobar potez, otkupili oko 200 tona ribe od ribnjaka i jednostavno je pustili u Dunav kojem je preko potrebno obnavljanje ribljeg fonda.KOLIKE SU CENE?Tokom novembra i decembra, kada je najviše porodičnih slava, prodaja ribe bi mogla biti manja i 50%, što će prema procenama Anastasova, u ribnjacima izazvati višak od 2.500 do 3.000 tona ribe.Kilogram šarana u maloprodaji je oko 400 dinara, dok iz "Кapetanskog rita" kilogram isporučuju za 300 dinara. Riba koja dolazi iz okolnih zemalja iz Mađarske, Hrvatske, Bugarske i Rumunije, gde proizvođači dobijaju određenu pomoć države kroz evropske i nacionalne fondove, znatno je jeftinija, pa domaći proizvođači pored svih ostalih nevolja imaju i veliku konkurenciju.

Srbija

Da li će poskupeti putarine?

Dugugodišnji vršilac dužnosti direktora preduzeća Putevi Srbije Zoran Drobnjak rekao je da će od Vlade Srbije tražiti da se poveća cenu putarina za pet ili šest odsto."Putevi Srbije bi mogli više da pomognu u održavanju saobraćajnica koje su u nadležnosti lokalnih samouprava", izjavio je Drobnjak gostujući na TV Prva.  Prema njegovim rečima, to poskupljenje putarina za vozače ne bi bilo veliko, a Putevi Srbije bi imali na raspolaganju više novca za održavanje i obnovu putne mreže.  Кomentarišući izveštaj Državne revizorske institucije, u kojme je navedeno da on ne može da bude šest godina u statusu v.d. direktora, Drobnjak je rekao da je na Vladi da pokrene proceduru za izbor novog direktora. On je dodao da je već 13 godina na čelu Puteva Srbije, kao i da je imao odličnu saradnju sa svim dosadašnjim ministrima u tom resoru. Istakao je da je tokom tih 13 godina obnovljeno ili izgrađeno oko 10.000 kilometara puteva, ne računajući izgradnju novih auto-puteva. I PRIPEJD I POSTPEJD ELEKTRONSKA NAPLATA PUTARINE

Svet

Turski ministar finansija podneo ostavku putem Instagrama

Turski ministar finansija i trezora Berat Albajrak, koji je ujedno i zet predsednika Erdogana, objavio je u objavi na Instagramu da se povlači sa te pozicije kako bi proveo više vremena sa porodicom, javlja Axios.Predsednik Turske Erdogan prihvatio je odluku svog zeta da podnese ostavku na mesto ministra finansija i ministra finansija nakon meseci rastućih kritika zbog njegovog upravljanja turskom ekonomijom i pada vrednosti lire.Ni bivši ministar finansija i trezora Berat Albajrak ni bivši guverner centralne banke Murat Ujsal nikada nisu imali ozbiljan kredibilitet u očima američkih bankara.Albajrak je predsedavao sastankom iza zatvorenih vrata sa investitorima na sastancima MMF-a i Svetske banke 2019. godine, za koje su mi višestruki izvori koji su prisustvovali rekli da je najgori sastanak koji su ikad imali sa visokim državnim zvaničnikom.Erdogan je zatim imenovao je Lutfija Elvana, bivšeg potpredsednika vlade i ministra razvoja koji je studirao ekonomiju, za novog upravnika privrede u zemlji.Ukoliko se Albajrak udalji od politike u potpunosti, to bi moglo bi pokrenuti značajan pomak u dinamici moći unutar turske države, zaključuje Fajnenšal tajms.Mnogi u stranci pravde i razvoja (AKP) Erdogana verovali su da 66-godišnji turski predsednik, koji je nacionalnu vlast preuzeo 2002. godine, svog zeta planira kao svog političkog naslednika.Ipak, čini se da su napetosti unutar AKP-a oko stanja ekonomije izazvale nemir unutar najmoćnije turske dinastije.Pod rukovodstvom Albajraka, centralna banka je sagorela 140 milijardi dolara u pokušaju da podrži tursku liru tokom poslednje dve godine, prema proceni Goldman Sachs-a.Valutna intervencija, koja je teško pogodila devizne rezerve Turske, nije uspela da spreči pad lire.

Svet

Zajedničko regionalno tržište povećava BDP za 6,7 odsto

Na Samitu u Sofiji šest lidera Zapadnog Balkana usvojilo je plan za formiranje Zajedničkog regionalnog tržišta (ZRT), koji se održava  u okviru Berlinskog procesa, a CEFTA je saopštila ona će direktno sprovoditi ključne aktivnosti iz tog plana."Zajedničko regionalno tržište će dodatno stimulisati aktivnosti u CEFTA-i i CEFTA stranama. Želimo da regionalno tržište dovedemo do svih kompanija i privrednika kroz internet prodaju i da promovišemo trgovinu "bez papira"", rekao je ovim povodom Emir Đikić, direktor CEFTA (Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini) sekretarijata. Prema njegovim rečima cilj je da se regionu pomogne da uhvati korak sa usvajanjem EU standarda i približili tom tržištu. Akcioni plan za Zajedničko regionalno tržište koji je predložila zapadnobalkanska šestorka inače treba da se sprovede do kraja 2024. godine. Kako se dodaje u saopštenju CEFTE taj ambiciozni plan se sastoji od aktivnosti koje su podeljene u četiri glavne oblasti. Prva je regionalna trgovinska oblast koja uključuje slobodan protok robe, usluga, kapitala i ljudi.Druga je regionalna investiciona oblast, za usklađivanje investicione politike sa EU standardima i najboljom međunarodnom praksom i promociju regiona stranim i međuregionalnim investitorima.Treća je kako se dodaje rad na regionalnoj digitalnoj oblasti za integraciju Zapadnog Balkana u pan-evropsko digitalno tržište.U okviru četvrte je regionalna industrijska i inovaciona oblast, za transformaciju industrijskih sektora, oblikovanje lanaca vrednosti kojima pripadaju i njihova priprema za aktuelnu sadašnjost i izazove budućnosti."EKONOMSKA INTEGRACIJA ZAPADNOG BALKANA NE SME BITI ZAMENA ZA ČLANSTVO U EU" CEFTA će kako piše u saopštenju direktno sprovoditi glavne aktivnosti u regionalnoj trgovinskoj oblasti, kao i u drugim oblastima obuhvaćenim tim planom, a to će raditi zajedno sa Regionalnim savetom za saradnju, Transportnom zajednicom i drugim partnerima. Glavni cilj biće kako se naglašava jačanje trgovinske saradnje, stvaranje privlačne investicione klime i doprinos ekonomskom razvoju i saradnji između članica. Kako se naglašava radiće se na unapređenju i proširenju sistema zelenih koridora i očekuje se da će vreme čekanja na granicama biti skraćeno za 30%.Radiće se i na programima uzajamnog priznavanja koji će kako se dodaje omogućiti da se proizvodi i usluge stavljaju u promet na celom CEFTA tržištu sa dokumentom koji priznaju sve članice.Među prioritetima biće i uspostavljanje regionalnog tržišta elektronske trgovine usvajanjem usaglašenih pravila, pojednostavljenjem carinskih procedura i obezbeđivanjem efikasne isporuke CEFTA tržištu, kao i sistematska razmena elektronskih podataka (SEED+). Ocenjuje se da će veće regionalno tržište biti prekretnica za firme iz regiona koje će se bolje integrisati u evropske lance vrednosti i ojačati svoju konkurentnost na evropskom i svetskom tržištu, a Evropska unija će, kako se naglađava nastaviti da bude ključni partner regiona u tom poduhvatu.

Svet

Akcije Zoom-a naglo opale nakon pozitivnih vesti o razvoju vakcine

Akcije Zuma (Zoom) i ostalih kompanija koje nude opcije za rad od kuće izgubile su privlačnost nakon objavljivanja pozitivnih podataka o vakcini protiv korona virusa, javlja CNBC.Akcije Zuma opale su za 17,4 odsto, pored toga Amazon je opao za 5,1 odsto, Netfliks za 8,6 i akcije Šopifaja (Shopify), kompanije za internet trgovinu, opale su za 13,6 odsto.Vrednosti ovih akcija opale su nakon što su Fajzer i Biontek (Pfizer i BioNTech) izvestili da je njihov kandidat za vakcinu protiv korona virusa pokazao stopu efikasnosti od 90 odsto u sprečavanju infekcija tokom testiranja u finalnoj fazi.Prva efektivna vakcina protiv korone obezbeđuje "90 odsto zaštite" „Mislim da možemo videti svetlost na kraju tunela“, rekao je predsednik i izvršni direktor Fajzera doktor Albert Burla za CNBC.Trgovci su ove godine nagomilavali akcije Zuma, Amazona, Netfliksa i Šopifaja, dok je pandemija besnela i sprečavala većinu ljudi da napuste domove.Pre vesti o vakcini, akcije Zuma tokom godine skočile su rekordnih 635 odsto.Nedavno, bezbednosne prakse Zuma našle su se pod lupom saveznih i državnih zvaničnika u Americi dok je njegova upotreba eksplodirala tokom pandemije. FTC je glasao za nagodbu, koja zahteva od Zuma da: - Uspostavi sveobuhvatan program bezbednosti koji uključuje procenu potencijalnih rizika i razvijanje zaštitnih mera protiv tih rizika na godišnjoj osnovi,- Da se zaštiti od neovlašćenog pristupa svojoj mreži zaštitnim merama kao što je višefaktorska autentifikacija i- Ažurira softver radi rešavanja sigurnosnih nedostataka.Zum se složio da pojača svoju bezbednosnu praksu kako bi rešio navode Federalne komisije za trgovinu (FTC) da je kompanija za video konferencije zavarala potrošače u vezi sa zaštitom koju nudi, javlja Axios.

Svet

Netflix pokreće klasični TV kanal

Striming servis Netflix u Francuskoj testira novu uslugu pod nazivom Netflix Direct, koja radi po principu klasičnih televizijskih programa, prenosi portal The Verge.Nova usluga biće dostupna svim pretplatnicima servisa, a pružaće sadržaj iz postojeće selekcije u linearnom formatu, kao što to rade kablovske i terestrijalne stanice.Kompanija navodi da je Francuska izabrana za ovaj pilot-projekat jer je tradicionalna televizija tamo veoma popularna, kao i zbog toga što ljudi žele još komotnije iskustvo, gde neće morati da biraju šta im se gleda.Netflix Direct je 5. novembra uveden u nekim delovima Francuske, dok će sledećeg meseca servis biti proširen u druge delove zemlje. Kako se dodaje, Netlfix u Francuskoj ima oko 9 miliona pretplatnika.Kompanija je prethodno testirala druge alternative svog standarnog poslovnog modela, poput uvođenja shuffle opcije u avgustu koja korisnicima dozvoljava nasumično biranje preporučenih opcija za gledanje.Striming servis je usled početka trenutne pandemije doživeo nagli porast korisnika, pa je tako u prva dva kvartala 2020. godine dobio 26 miliona novih korisnika, što je blizu broja dostignutog tokom cele 2019. godine