Najnovije

Srbija

Antić novi direktor „Koridora Srbije“, Babić smenjen

Vlada Srbije je na lični zahtev razrešila vršioca dužnosti direktora "Koridora Srbije", navodi se u Službenom glasniku.Na tu v.d. funkciju na sednici Vlade Srbije izabran je Aleksandar Antić, funkcioner Socijalističke partije Srbije, koji je u prethodnoj sazivu bio ministar energetike.Rešenje o njegovom postavljenju na direktorsku poziciju takođe je objavljeno u Službenom glasniku.Babić je na funkciji v.d. direktora bio pune tri godine, iako Zakon o javnim preduzećima predviđa da u statusu vršioca dužnosti neko može da ostane najduže godinu dana, podseća Nova.rs.

Lifestyle

Krug uticaja: Kako da pomognemo sebi da budemo efikasniji i zadovoljniji

Često se u praksi susrećemo sa time da ljudi dođu po pomoć, i navode mnogo svojih životnih problema čiji izvor leži negde izvan njih samih, ali ima veliki uticaj na to kako se osećaju I koliko su zadovoljni svojim životom.Na primer, muči ih što im dete ima probleme u školi, ili ih partner ne razume, ili imaju finansijske probleme, nezaposlenost, neku fizičku bolest i slično. Naravno da svi mi jako patimo i zbog dešavanja čiji je izvor izvan nas samih i van naše direktne kontrole. Čak I neki problem koji su "u nama", kao na primer napad panike ili depresivno stanje, iako su, formalno gledano u nama, ipak očigledno nisu sasvim u našoj kontroli (barem ne u ovom trenutku), jer ih inače ne bismo imali, tj. Mogli bismo voljno da ih kontrolišemo. A to zaključujemo po tome što, kada bismo imali potpunu kontrolu, onda bi bismo te probleme već rešili.Sledeća tehnika može da nam pomogne da, najpre jasno, taksativno uvidimo šta nas sve muči, a zatim da jasnije i konkretnije razlučimo koliki stepen uticaja imamo nad tim i u kojim aspektima. Nakon toga, možemo eventualno da razmislimo o nekim novim idejama koje bi nam pomogle da steknemo još više kontrole nad našim problemima. Jer ako se problem u ovom trenutku nalazi izvan našeg polja kontrole, to ne isključuje mogućnost da problem dođe u polje kontrole, ukoliko uradimo nešto drugačije nego do sada.Postupak/vežba:Uzmite papir i olovku i nacrtajte tri koncentrična kruga kao na slici ispod. Veliki krug obuhvata sve one stvari koje nas se tiču, koje nas tangiraju, koje su nam bitne u životu. To je krug ticanja. U nešto manji krug spadaju stvari koje nas se naravno takođe tiču, ali na koje uz to imamo izvestan, ali ne potpun uticaj. Dakle stvari nad kojima imamo delimičnu kontrolu (krug uticaja). Najmanji krug su stvari koje su nam bitne i koje možemo da kontrolišemo (krug kontrole).Krenimo od velikog kruga, kruga ticanja:Zapitajte se, koje tri stvari, koje sada nemam, a kada bih ih imala, bi mi najviše koristile da dostignem svoju dugoročnu dobrobit? Drugim rečima, koje tri stvari, koje sada nemam, bi mi dugorošno najviše koristile kada bih ih imala? Na primer: U dugoročnoj perspektivi, mnogo bi mi značilo da radim posao za koji sam se školovala. Zapišite te tri stvari, tj cilja.Zatim se zapitajte: Koje tri stvari koje sada imam, a koje mi štete dugoročno, kada bi se ublažile ili nestale bi mi dugorošno donele najviše benefita? Tj, koje tri štetne stvari, bi mi najviše koristilo da nestanu ili da se smanje? Na primer, U životu bi mi mnogo značilo da prestanem da pušim. Zapišite i ove tri stvari tj cilja.Sada imate šest stvari koje su vam bitne, koje najviše utiču na vaš život i za vas su od najvećeg interesa, dugoročno. Drugim rečima, ako poradite na tih šest ciljeva i rešite ih, delimično ili u potpunosti, to će u ogromnoj meri promeniti kvalitet vašeg života.Zatim se zapitajte za svaku od tih šest stvari, u koju oblast krugova spade u ovom trenutku, tj koliko kontrole i uticaja imate nad time sada trenutno? Ima stvari nad kojima imamo malo direktne kontrole. Na primer ne možemo da kontrolišemo da li će sutra sijati sunce ili će padati kiša. Ili možda aktuelnije za Beograd, lično ne možemo direktno da utičemo na to da li će vazduh biti zagađen i koliko. Na fizičku pojavu zagađenja vazduha nemamo direktan lični uticaj.Međutim, možda možemo imati neki uticaj dugoročno, ako preduzmemo neke akcije. Takođe kratkoročno, možemo da prilagodimo svoje ponašanje toj pojavi. Ako smo najmanje efikasni, onda ćemo se strašno brinuti i “žderati” oko toga i ostati pasivni u svemu. Ta treća taktika je dakle najmanje produktivna.Ako ipak rešimo da izanaliziramo taj problem i potražimo načine kako da pomerimo svoje ponašanje u pravcu unutrašnjeg kruga (kruga uticaja, ili još dalje ka krugu kontrole) onda možda možemo na primer da izaberemo da se detaljno informišemo, da se društveno angažujemo, da sledećeg dana ako moramo da izađemo napolje barem pokušamo da se skoncentrišemo na konstruktivne stvari koje radimo, umesto da vrtimo po glavi crne misli koje ništa ne rešavaju, a čine nas očajnim i sl.Ovo je naravno samo primer i ne tvrdim da je ispravan način da se konkretni problem zagađenja vazduha sagleda i reši. Samo je ovde upotrebljen kao ilustraciju za ovu tehniku.Kada ste sami dobro razmislili i izanalizirali šta sve možete da preduzmete da biste se približili unutrašnjem krugu, možete pitati i prijatelje da vam pomognu u brejn-stormingu, tj da vam možda i sami predlože neke nove načine rešavanja i nošenja sa za vama bitnim problemima i temama u vašem životu.Lana Engel, WWW.DIAID.NL

Nova Ekonomija

Podkast „Neću da ćutim“ – Biljana Stepanović i Zoran Radosavljević

U novom podkastu Nove ekonomije "Neću da ćutim" gost Biljane Stepanović bio je Zoran Radosavljević, suvlasnik firme Bike Adventure Belgrade koja klijentima nudi odlazak na biciklističke ture po Srbiji, po sistemu "all inclusive". Ponuda uklučuje odlazak do destinacije, iznajmljivanje bicikla i opreme, kao i povratak do kuće ili smeštaja, pa je po tome jedinstvena u Srbiji."Niko nije mogao da predvidi koronu ali mi smo u ovoj trećoj godini našeg poslovanja trebalo je da dostignemo tu prelomnu tačku i da počnemo da zarađujemo. Sve pre toga smo bili na nekoj nuli", kaže Zoran kome ovo nije osnovna delatnost, ali je u taj posao uložio određena sredstva. Sa urednicom Nove ekonomije on je razgovarao o temi kome je teže tokom pandemije, zaposlenima ili poslodavcima.

Srbija

Na Kopaoniku niče valjkasta vikendica

Valjkasta vikendica je osmišljena sa ciljem da može da se sagradi od materijala koji su dostupni na lokalnom stovarištu, a u vreme kada je potražnja za vikendicama sve veća i cena je pristupačna, piše Gradnja.rs.U osmišljavanju porodičnih kuća i vikendica uglavnom preovladavaju motivi tradicionalne arhitekture i kuće sa dvovodnim krovom, a smelih iskoraka kako se dodaje uglavnom nema.„Jedini decidni zahtev klijenta na samom početku bio je da objekat bude projektovan u sistemu geodezijske kupole. Nakon analiza lokacije, uspeli smo da prepoznamo šta je to što je klijentu kod kupole bilo interesantno i da to pretočimo u cilindričnu formu objekta“, kaže Nikola Stevanović iz Studija Metar.Ovaj ekscentrični zahtev opredelio je arhitekturu vikendice na Kopaoniku u svakom smislu i pogledu – od gabarita, do detalja i materijalizacije fasade.Foto: Uz dozvolu Gradnja.rsPOSEBNI ZAHTEVISpecifičnost objekta se ogleda u originalnoj formi gornje smeštajne jedinice. S druge strane, vikendica je značajno manjeg volumena od maksimuma koji lokacijski uslovi to dozvoljavaju. Ta jedinica za odmor i rekreaciju ima 120 m2 površine, mada na pogled deluje kao značajno manji objekat. „Ono što čini okosnicu projektnog zadatka je da objekat mora u što većoj meri da koristi lokalne materijale da ispunjava programske zahteve i da je nenametljiv ako ga posmatramo sa prilazne saobraćajnice“, objašnjava Nikola. Upravo ta nenametljivost došla je iz potrebe da se okruženje uvaži, da se objektom u što manjoj meri remeti vizura planine.MONTAŽNA NADOGRADNJA„Kroz razvoj projektnog zadatka došli smo do toga da treba projektovati objekat koji sadrži dve nezavisne celine predviđene za privremeni boravak. To je i ispunjeno razdvajanjem po vertikali i uvođenjem stepeništa po obodu objekta”, dodaje arhitekta Stevanović. Prizemlje se sastoji od drvenog skeletnog sistema, dok je ispuna od kamene vune koja ima ulogu termičke i zvučne izolacije. U prizemnom delu predviđena je terasa, tri prostorije za boravak, ali i parking na otvorenom za dva automobila. S druge strane, suteren je prostraniji i sa značajno boljom organizacijom, bolje dimenzionisanim sobama i većim prozorskim otvorima. Korisnicima su na raspolaganju dve spavaće sobe, dnevni boravak sa kuhinjom, prostrano kupatilo, ostava i terasa sa usmerenim pogledom na predeo.Izgradnja jedne “valjkaste” vikendice košta oko 500 evra po jednom kvadratu.

Srbija

Bivša fabrika tekstila u Užicu postaje stambeno-poslovni kompleks

Od stare užičke tekstilne fabrike "Cveta Dabić" koja je nekada zapošljavala  tri hiljade radnika ostao je samo visoki dimnjak koji će biti srušen do kraja godine, a investitor preduzeće MPP "Jedinstvo" iz Sevojna radi na dokumentaciji za novu stambeno-poslovnu zgradu koja će se tu uskoro graditi.Prostor nekadašnje fabrike u centru Užica ima površinu od oko jednog hekatara i planom je predviđeno da se tu izgradi stambeno-poslovni objekat sa galerijom. Često se navodi i dobra lokacija koja je uz samu gradsku plažu, a grad Užice objavio je na svom sajtu javnu prezentaciju urbanističkog projekta te zgrade, koju je stručno obradio AG biro Užice.Novi objekat trebalo bi da ima površinu od 9.897 kvadrata i kako se navodi pet spratova i galeriju, kao i garažu sa 96 parking mesta. U prizemlju je planiran prostor za 12 lokala, a zgrada će imati 90 stambenih jedinica.Rok za planirani završetak radova je avgust 2021. godine, a javna prezentacija novog objekta je završena 5. novembra.Bivša fabrika je počela rad kao Tkačka radionica, simbolično u godini koja je označavala ulazak u dvadeseti vek, 1901. kada je u Užicu počela da radi i prva hidrocentrala na Teslinim principima.Posle Drugog svetskog rata fabrika dobija ime po narodnoj heroini i njenoj bivšoj radnici Cveti Dabić, koja je kao član KPJ streljana u logoru "Banjica" u Beogradu. Cveta Dabić je inače sa svojih 13 godina pronašla posao u staroj tkačnici.Foto: Aleksandar TošićŠTA KAŽU NEKADAŠNJI RADNICI?Sedamdesetih i osamdesetih godina u fabrici je bilo oko 3.000 zaposlenih, ali kako napominju bivši radnici tu treba brojati i ljude koji su radili u OUR-u iz Arilju gde se radilo savremenijom tehnologijom."U Arilju je bila pletionica za trikotažu i konfekciju, dok je Užicu je bila predionica i priprema za tkanje", objašnjava za Novu ekonomiju Olivera Beganović-Rogić, nekadašnji tekstilni inženjer "Cvete Dabić".Prema njenim rečima, u okviru cele fabrike neki objekti su dograđivani i oni su mogli da se sruše, ali najstariji deo fabrike gde su se nalazile stare mašine za tkanje koje su počele da rade na struju 1901. godine mogao je da se sačuva."Deo je mogao da ostane kao tip muzeja, tkačka radionica je bila raritet, sve ostalo je moglo da se sruši, onaj deo gde su razboji radili na struju. To je velika šteta", objašnjava sagovornica Nove ekonomije.Dodaje i da je odmah nakon diplome na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu decembra 1979. počela da radi u toj desetak dana kasnije, odmah posle novogodišnjih praznika."Prethodno je “Cveta Dabić” meni i jednoj koleginici davala stipendiju, nakon druge godine Tehlnološko-metalurškog fakulteta, kada smo izabrale tekstilni smer i to je trajalo tri godine", kaže Olivera.Ipak podseća i da su u nekadašnjem tekstilnom gigantu “glavnu reč” vodili majstori i da se inženjeri nisu mnogo pitali za ključne stvari u poslovanju. Foto: Aleksandar TošićTRANZICIJSKA SUDBINAFabrika koja je proizvodila odlične peškire, bademantile, pokrivače poznate širom nekadašnje Jugoslavije zbog lošeg poslovanja i propadanja tokom devedesetih, 2006. godine je otišla u stečaj. "Froteks", kako joj je bio poslednji naziv je posle stečaja i neuspele reorganizacije, bankrotirao, a celokupna imovina preduzeća ponuđena je na prodaju sa ciljem da se namire poverioci, radnici njih 180 su otišli na biro, a dug je dostigao 290 miliona dinara.Po sprovedenom procesu privatitzacije, vlasnik nekadašnjih tkačkih pogona postaje firma MPP Jedinstvo iz Užica. Danas su od fabrike ostale i stare spomen ploče posvećene radnicima koji su izginuli u Drugom svetskom ratu, tabla posvećena jedinici 1300 kaplara i ona na kojoj piše da je fabrika 1950. godine predata radnicima na upravljanje. One se čuvaju u muzeju i biće ponovo vraćene na mesto koje im pripada, kada se za to ispune uslovi.Čedomir Savković

Srbija

Striming servisi: Spas ili propast za muzičku industriju?

Poboljšanjem interneta poslednjih godina, striming je postao dominantni oblik distribucije multimedijskog sadržaja, a u razgovoru za Biznis.rs Ognjen Uzelac, jedini registrovani sudski veštak specijalizovan za diskografiju i medijator za sporove u oblasti autorskog i srodnih prava u srpskoj muzičkoj industriji rekao je da smatra da će striming usluga vremenom doneti dobre promene.„Ne slažem se sa čestim viđenjem da besplatno postavljanje autorske muzike na internet nije opravdano iz tržišne perspektive. Naprotiv, to je sasvim legitiman marketinški potez“, rekao je Uzelac.Dodao je da pojedina istraživanja pokazuju da u muzičkoj industriji postoji približno 40 različitih izvora prihoda, pa muzičari često ostvaruju veće prihode po drugim osnovama.Najpopularnije globalne platforme za preuzimanje muzičkog sadržaja su Jutjub i Spotifaj (Youtube i Spotify), za koje je poznato da obračunavaju različite koeficijente za ostvaren broj pregleda u odnosu na veličinu tržišta sa koga su ti pregledi ostvareni.Uzelac smatra da su njihovi tržišni mehanizmi veoma logično i precizno ustanovljeni, jer direktno preslikavaju ponudu i potražnju za reklamnim prostorom.U periodu između 2015. i 2019. američke diskografske kuće beležile su rast zarada u proseku od 13 procenata godišnje. Prošle godine zarada od njihove prodaje nosača zvuka premašila je 11,1 milijardi dolara, ali rekordnih 80 odsto udela u tom iznosu ostvarili su prihodi od preuzimanja muzičkog sadržaja putem striming servisa.„Naravno da je višestruko vrednije tržište u SAD nego u Srbiji, ali to ne bi trebalo da sprečava domaće autore da plasiraju svoj sadržaj u razvijene zemlje“, objašnjava Uzelac.Prema njegovim rečima, problem domaće muzičke industrije nije tehnološke prirode, već upravo u nedostatku uređenih tržišnih mehanizama koji bi pravično nagradili kvalitet."Striming ponuda će vremenom doneti pozitivne promene, ali baš zato što kao tržište nastupamo mali i nerazvijeni, na kraju ćemo ostvarivati manje ukupne prihode“, zaključuje Ognjen Uzelac.

Svet

Ekonomski oporavak pre 2022. godine samo u Srbiji, Litvaniji i Turskoj

Oporavak istočnoevropskih ekonomija biće spor i zavisiće od uspeha u suzbijanju pandemije, pod uslovom da ne budu neophodne drastičnije mere protiv širenja virusa, kao i od nastavljenih mera vladine podrške, pokazuju nove projekcije koje je objavio Bečki institut za međunarodne ekonomske studije (WIIW), piše portal Bankar.To su glavne tačke jesenje ekonomske prognoze za Centralnu, Istočnu i Jugoistočnu Evropu (CESEE).Većina zemalja CESEE-a podnele su prvi talas pandemije bolje od zapadne Evrope, ali mnoge ekonomije u regionu i dalje ozbiljno trpe posledice, posebno one koje se oslanjaju na turizam, kao što su Hrvatska i Crna Gora i one koje u velikoj meri zavise od spoljne trgovine, kao Slovenija.Intervencije vlada širom regiona pomogle su delimično pri ublažavanju najgorih ekonomskih i socijalnih posledica pandemije.Ubrzani drugi talas pandemije rezultirao je ponovnim uvođenjem ozbiljnih ograničenja, a to bi moglo da se pojača u narednim mesecima, čineći ponovni pad ekonomske aktivnosti gotovo izvesnim.Srednjoročni izgledi su krajnje neizvesni. Nakon procenjenog smanjenja od 4,5 odsto ove godine, očekuje se da će region porasti za 3,1 odsto 2021. i 3,3 odsto 2022. godine. Hrvatska i Crna Gora imaće najbolji rezultat 2021. godine, dok će oporavak biti znatno prigušeniji u Bugarskoj i Ukrajini. Belorusija će zabeležiti još jednu godinu recesije.Samo će se Litvanija, Srbija i Turska vratiti na nivo ekonomske aktivnosti od 2019. pre 2022. godine.Pored mogućnosti oštrijih mera zabrane u zimskim mesecima, pandemija će ostaviti trajne posledice u vidu pada potražnje za mnogim uslugama, poput vazduhoplovne industrije, ugostiteljstva i rekreacije.Značajna vladina podrška i dalje će biti potrebna u čitavom regionu.„Ovo bi trebalo da bude uglavnom izvodljivo u državama članicama EU centralne i istočne Evrope, ali bi moglo biti problematičnije u nekim zemljama zapadnog Balkana, kao i u Ukrajini i Moldaviji, koje imaju visok nivo javnog duga prema BDP-u ili koje su u velikoj meri zavisne od strane pomoći“, zaključuje Bečki institut.

Svet

Gugl ukida besplatno neograničeno skladištenje fotografija

Gugl (Google) je u sredu najavio da će prestati da nudi neograničeno besplatno skladištenje fotografija od 1. juna 2021. godine, međutim, fotografije otpremljene pre toga neće se uračunati u novo ograničenje od 15 GB, piše Axios.Zahvaljujući svom besplatnom skladišnom prostoru, kao i odličnoj pretrazi i jednostavnosti korišćenja, Gugl Fotos (Google Photos) bila je idealna opcija za mnoge korisnike, pobedivši razne konkurente.U objavi na svom blogu, Gugl je rekao da je taj potez potreban kako bi se osiguralo da proizvod ima održivu budućnost.„Budući da se toliko vas oslanja na Gugl Fotos za čuvanje uspomena, važno je da to nije samo sjajan proizvod, već i da dugoročno zadovoljava vaše potrebe“, rekao je tehnološki gigant.Gugl je uvek ograničavao koliko fotografija i video zapisa u punoj rezoluciji mogu da dodaju besplatni korisnici, ali je oterao veći deo konkurencije nudeći neograničeno skladištenje fotografija donekle kompresovanih, ali i dalje pristojno visoke rezolucije.

Svet

Na crnom tržištu cveta prodaja lažnih rezultata PCR testova

Kako širom sveta broj novih slučajeva korona virusa raste, mnoge zemlje sada zahtevaju negativne rezultate testa za ulazak, pa tako mnogi turisti koji žele da putuju kupuju lažne testove kako bi zaobišli ova pravila, piše Vašington post.Praksa falsifikovanja ili kupovine lažnih rezultata pojavila se na destinacijama širom sveta, sa slučajevima izmanipulisanih rezultata u Brazilu, Francuskoj i Velikoj Britaniji, a letos je bio slučaj i u Srbiji.Prošle nedelje su francuski zvaničnici uhapsili grupu falsifikatora koji su prodavali lažne negativne rezltate na pariskom aerodromu Šarl de Gol. Prema agenciji Associated Press, grupa je tražila 180 do 360 dolara (150 do 300 evra) za digitalne potvrde negativnog rezultata.Lažne potvrde čuvane su na mobilnim telefonima i imale su ime medicinske laboratorije koja se nalazila u Parizu.Policija u Brazilu nedavno je uhapsila četvoricu domaćih putnika koji su falsifikovali testove na korona virus kako bi posetili ostrvo Fernando de Noronha privatnim avionom.Prema britanskim novinama, praksa se pojavila i u Engleskoj. Lankašire telegraf je izvestio da je razgovarao sa jednim čovekom koji je doktorirao negativni test na korona virus svog prijatelja, odštampao ga i koristio za međunarodna putovanja. U Srbiji je letos uhapšeno šest osoba osumnjičenih da su izrađivali lažne rezultate PCR testova za korona virus i druge isprave, koje su prodavali za 100 do 800 evra, saopštilo je u Beogradu Tužilaštvo za organizovani kriminal.

Srbija

Konkurs za Nacionalnu nagradu za društveno odgovorno poslovanje

Privredna komora Srbije dodeliće Nacionalnu nagradu za društveno odgovorno poslovanje "Đorđe Vajfert" za 2019. godinu, kompanijama koje najbolje primenjuju principe i prakse društvene odgovornosti u Srbiji.Na konkurs, koji će biti otvoren do 18. decembra ove godine, mogu da se prijave sva privredna društva koja su u svoje poslovanje ugradila principe društvene odgovornosti, brigu o zaposlenima i ljudskim pravima, zaštiti životne sredine, zajednici u kojoj posluju, tržištu i imovini.Za učešće je potrebno da, pored prijave, privredno društvo pripremi konkretan primer dobre prakse društveno odgovornog poslovanja, realizovan u prethodne dve godine.Prijave na konkurs vrše se putem OVOG LINKA.

Srbija

U Vodovodu Kruševac svaki deseti radnik ima manje škole nego što treba

U Javnom preduzeću za vodovod i kanalizacija Vodovod-Kruševac više od 10 odsto zaposlenih ima manje škole odnosno niži niži stepen stručne spreme od zahtevanog, sledi iz Izveštaja o reviziji koji je objavila Državna revizorska institucija.Od ukupno 317 zaposlenih, 36 zaposlenih na radnim mestima: vodoinstalater, vozač teretnog vozila, čitač vodomera, poslovni sekretar, referent dokumentacije i drufim, ne ispunjavaju uslove za rad na radnim mestima na koja su raspoređeni, u pogledu propisanog stepena stručne spreme, odnosno poseduju niži stepen stručne spreme od zahtevanog, što nije u skladu sa odredbama Zakona o radu Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova, ocenio je revizor.Takođe, preduzeće je za pojedina radna mesta utvrdilo stepen stručne spreme, a nije uredilo potrebnu vrstu stručne spreme kao uslov za obavljanje određenih poslova. Pa se tako desilo da je na radnom mestu rukovodilac Službe za IT, obradu podataka i informisanje u Sektoru opštih, pravnih i ekonomskih poslova, zaposleni po zanimanju diplomirani inženjer arhitekture.Vozač, ložač, pa tek onda doktor

Srbija

Zašto se Telekom predomislio u vezi sa isplatom dividende

Telekom Srbija, najveći telekomunikacioni operater u Srbiji, objavio je da će do kraja meseca novembra isplatiti dividende akcionarima iz dobiti iz 2019. godine u visini od nešto više od dve milijarde dinara ili oko 17,5 miliona evra. Zanimljivo je da je na skupštini akcionara održanoj u julu odlučeno da se dobit od oko 3,5 milijardi dinara iz finansijskog izveštaja za 2019. prebaci u neraspoređenu dobit, odnosno da se dobit zadrži. To je bilo u skladu sa ranijim najavama da se dividende neće isplaćivati, kao što se nisu isplatile prošle godine, dok se ne smanji dug kompanije.Šta je navelo Nadzorni odbor da tri meseca kasnije donese odluku o isplati dividende ostaje nejasno, tim pre što se radi o relativno malom iznosu sredstava, 2,58 dinara bruto po akciji, koji neće mnogo značiti ni pojedincima vlasnicima akcija, ni državi kao većinskom vlasniku. Nenad Gujaničić iz brokerske kuće Momentum sekjuritiz ističe da bi sa takvim kontradiktornim odlukama kredibilitet kompanije na nekoj svetskoj berzi bio uzdrman.„Ako su pre nekoliko meseci zaključili da zbog visokog duga ne treba da dele dividendu, šta se sada promenilo? Na svetskim berzama takve kompanije ne bi imale poverenje investitora. Posebno ako se prisetimo kako je kompanija na početku fiskalne konsolidacije donela odluku da u januaru uplati dividendu u budžet pa se zadužila zbog toga“, podseća Gujaničić. Procvetao biznis multimedijeOsim ako vlasnik kompanije, država, nije htela da zapuši usta kritičarima koji su ukazivali da Telekom neće isplaćivati dividendu zbog velikih investicija u kupovinu kablovskih operatera prethodne dve godine. Upravo te kupovine poprilično su uzburkale javnost, a pre svega kupovina kablovskog operatera Kopernikus tehnolodžis za čak 195 miliona evra krajem 2018. godine. Nakon toga usledile su akvizicije i velikog broja drugih operatera, a pre svega Radijus vektora za 108 miliona evra, kao i ostalih sitnih lokalnih operatera. Sam izbor investicija u distribuciju medijskih sadržaja, kao i njihovu proizvodnju je očigledno dobar izbor, a za taj zaključak je dovoljno pogledati prihode Telekoma u prošloj godini. Poslovni prihodi grupe su porasli za 8,2 milijarde dinara, od čega multimedija beleži rast od 5,6 milijardi dinara ili čak 70 odsto rasta prihoda je došlo baš iz ove oblasti, što je naravno i posledica ovih akvizicija. S druge strane, kor biznis Telekoma, fiksna i mobilna telefonija u najboljem slučaju stagniraju, mada i dalje čine gro prihoda. Prihodi od mobilne telefonije porasli su za 1,6 odsto, dok su kod fiksne smanjeni, što je već višegodišnji trend.Međutim, ono što bi mogao biti problem je cena ovih akvizicija, odnosno koliko su doprinele prihodima i profitu Telekoma. Taj doprinos se za sada ne vidi jer je neto dobit nacionalnog operatera u prošloj godini iznosila svega 2,5 milijardi dinara, prema godišnjem izveštaju kompanije i smanjena je za čak 77 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Smanjena je i poslovna dobit (EBIT) sa 12 na 6,86 milijardi dinara ili za 43,2 odsto. S druge strane, EBITDA (zarada pre kamata, poreza, deprecijacije i amortizacije) je povećana 25 odsto, sa 38,8 na 48,3 milijarde dinara. Ipak, iza rasta ovog pokazatelja dobrim delom stoji i promena u računovodstvenim pravilima. Naime, troškovi zakupa su prebačeni iz poslovnih rashoda u troškove amortizacije koji ne ulaze u EBITDA-u, a oni su povećani u 2019. za čak 15 milijardi dinara. Ova računovodstvena promena pogurala je EBITDA-u kompanije, pokazatelj koji se često koristi kod procene vrednosti preduzeća, za oko 50 miliona evra. Umesto 410 miliona, da je ostala ista metodologija, EBITDA Telekoma bi iznosila oko 360 miliona evra.Akvizicije povećale dugDakle, akvizicije još ne doprinose profitu, ali su debelo povećale dug. Kreditne obaveze grupe su skočile u 2019. godini na 143 milijarde dinara. Pre samo dve godine (2017), pre investicionog ciklusa iznosile su 57 milijardi. Neto dug (kada se od obaveza oduzme gotovina na računima) iznosila je na kraju prošle godine 135,5 milijardi dinara.Pre mesec dana Telekom se zadužio za 200 miliona evra emisijom korporativnih obveznica koje su otkupile poslovne banke, ali je odmah zatim dobar deo tog duga otkupila od njih Narodna banka Srbije. Teško je reći da li je ovo povećalo dug kompanije, jer je moguće da se ova sredstva koriste za  vraćanje nekih drugih dugova.Prema rečima Gorana Radosavljevića, profesora na FEFA, osnovno pitanje kod analize Telekoma nije izbor investicija, već cena akvizicija. „Ulaganja su dobro izabrana s obzirom na to da jedino taj deo Telekomovog biznisa ozbiljno raste, ali kompanije koje su kupljene su tri do pet puta preplaćene. Mislim da je moglo više da se uradi sa manje para. Tu je zatim i kupovina B92 i Prve za 200 miliona evra od strane vlasnika Kopernikusa, što je takođe preplaćeno. Recimo, ta Antena (prethodni vlasnik B92 i TV Prva) je 2008. godine za Kopernikus nudila 15 miliona evra. Nema šanse da je za 10 godina udesetostručena vrednost te kompanije“, ocenjuje Radosavljević.Drugi problem koji proističe iz ovog je visok nivo duga. Radosavljević upozorava na visinu, ali i na dinamiku, jer se za dve godine skočilo sa 400 na 1,2 milijarde evra duga.Sa pozitivne strane, Telekom se zadužio u vreme rekordno niskih kamata, a pogoduje mu i stabilan devizni kurs. Nenad Gujaničić iz brokerske kuće Momentum sekjuritiz  ističe da je telekomunikacioni biznis likvidan i u bliskoj budućnosti neće biti problema sa otplatom duga.„Ali ako si platio 300-400 miliona evra za akvizicije, trebalo bi da se vidi efekat u rezultatima. Telekom odranije ima istoriju preskupih preuzimanja. Još 2006. godine preuzeli su Telekom Republike Srpske i ta investicija se još nije otplatila. Tu je i preuzimanje Dunav banke, da ne pričamo sada o Kopernikusu“, podseća Gujaničić upozoravajući da je prošlo vreme kada su telekomi bili zlatne koke sa ogromnim rastom prihoda.S druge strane, iz Telekoma ukazuju da je promena strategija bila neophodna što je očigledno iz strukture prihoda, ali su i optimistični u vezi sa budućnošću. Vladimir Lučić, koordinator za internet i multimediju Telekom Srbija grupe, u jednom intervjuu rekao je da očekuje da će 2023. godine EBITDA preći 700 miliona evra, a da će vrednost kompanije skočiti na četiri milijarde evra.Ovo znači udvostručavanje i zarade i vrednosti kompanije za samo tri godine. Prema nekim procenama vrednosti zasnovanim na EBITDA-i, telekomunikacione kompanije u rastućim ekonomijama kojima i Srbija pripada vrednuju se 6,2 godišnje EBITDA-e, dok se kablovski operateri vrednuju sa 8,4 godišnjih EBITDA. Sa EBITDA-om od 410 miliona evra vrednost Telekoma bi bila oko tri milijarde evra, ali sa dugom od 1,2 milijarde evra. To faktički znači da se sadašnja vrednost Telekoma nalazi tamo gde je bila 2015, pa i 2011. godine kada je nuđeno oko milijardu evra za 51 odsto akcija ove kompanije.U biznisu, a posebno telekomunikacionom, sve je moguće, pa ostaje da se nadamo da će vrednost Telekoma zaista biti udvostručena tako brzo.Stvaranje duopolaTelekom je, prema izveštaju RATEL-a za drugo tromesečje 2020. Godine, i dalje lider na tržištu mobilne telefonije sa 44,1 odsto učešća, ispred Telenora sa 31 i VIP-a sa 24,3 odsto. Međutim, ovo tržište karakteriše smanjenje broja aktivnih korisnika. Recimo, u trećem tromesečju 2019. bilo ih je 8,59 miliona, a u drugom tromesečju 2020.  godine 8,1 milion. Doduše, telefonski saobraćaj je povećan sa 4,4 na čak 5,4 milijarde minuta.Oblast mobilnog interneta beleži značajan rast od čak 20 odsto od početka godine do kraja juna, a u periodu od aprila do juna preneto je 109,5 miliona gigabajta. Kada se radi o širokopojasnom fiksnom internetu broj pretplatnika je blago porastao. I tu je Telekom lider sa 40,3 odsto tržišta, ispred SBB-a sa 32,7 odsto. Međutim, ovo nije prava slika jer su treći i četvrti Koperikus i Radijus vektor sa preko osam odsto tržišta, koji se sada nalaze u sastavu Telekoma.Kod distribucije medijskih sadržaja se praktično formirao duopol. SBB ima udeo od 47,5 odsto. S druge strane Telekom ima 28,4 odsto, zatim Kopernikus 6,9 odsto, Radijus vektor četiri odsto, a tu se nalazi još nekoliko malih lokalnih kablovskih operatera koje je Telekom u prethodne dve godine pripojio. Ovo otvara i pitanje stanja konkurencije u ovom sektoru i šta znači za korisnike to što mogu da biraju faktički samo između dva provajdera. Miloš Obradović

Svet

Fejsbuk i Gugl produžili zabranu političkog oglašavanja u SAD

Dok tehnološke kompanije pokušavaju da ograniče širenje postizbornih dezinformacija, stotine miliona dolara sliće se u američku saveznu državu Džordžiju gde su za 5. januar zakazani izbori za dva senatora. Od ishoda tih izbora, kako se navodi zavisi koliku će kontrolu demokrate i republikanci imati nad Senatom, a samim tim i kakva će biti predsednička agenda, prenosi Axios.Prvobitno je bilo planirano da zabrana političkih oglasa traje nedelju dana nakon predsedničkih izbora, sa mogućnošću produženja, a zabrane su uvedene kako bi se sprečilo širenje dezinfomracija o rezultatima izbora.Donald Tramp, kandidat republikanaca, širio je neutemeljene tvrdnje o izbornoj krađi na društvenim mrežama, što su mnoge njegove pristalice podržale. Fejsbuk je već ugasio brojne brzorastuće grupe u kojima se govorilo o navodnoj krađi izbora.DŽO BAJDEN IZABRAN ZA NOVOG PREDSENIKA SJEDINJENIH AMERIČKIH DRŽAVA Iako je cilj zabrane ograničavanje dezinformacija, ona će stvoriti poteškoće i demokratama i republikancima u kampanji za januarske izbore u Senatu. Ni Gugl ni Fejsbuk nisu komentarisali kako će se produženje zabrane odraziti na izbore u Džoržiji.Očekuje se da će zabrana na Fejsbuku trajati još mesec dana, a za sada nije poznato kada će Gugl ukinuti svoju. Novoizabrani predsednik Džo Bajden kritkovao je Fejsbuk jer, po njegovom mišljenju, ne čini dovoljno da zaustavi aktivnosti grupa koje tvrde da su izbori pokradeni.

Srbija

Sudija Majić: Omalovažavanje mene i drugih kolega ne zaslužuje komentar

U razgovoru za KRIK sudija Apelacionog suda u Beogradu Miodrag Majić nije izrazio želju da komentariše intervju koji je dao predsednik Višeg suda u Beogradu Aleksandar Stepanović, a u kome je govorio o pritiscima na pravosuđe, kritikovao rad tužilaštava i napredovanje pojedinih sudija, između ostalog i Miodraga Majića.Stepanović je u intervjuu za KRIK kritikovao rad tužilaštva rekavši da trenutno ne postoji nijedan slučaj visoke korupcije.„Ne smatram da Stepanovićevo iznenadno buđenje, koje iz nepoznatog razloga uključuje i omalovažavanje mene i drugih kolega, zaslužuje moj komentar“, rekao je za KRIK Majić.Upitan da objasni svoje odluke o postavljanju određenih sudija na rukovodeća mesta, Stepanović je odgovorio kontra-pitanjem pominjući druge sudije, između ostalog i Majića.„Vrlo ste me tendenciozno pitali, pa ja onda vama odgovaram – šta je to preporučilo sudiju Miodraga Majića koji je izabran u junu 2000. godine za opštinskog sudiju, a 2005. za predsednika najvišeg srpskog suda sa 35 i po godina. Ja vas pitam, pošto nikad u životu nije presudio jedan predmet okružnog ili višeg suda, već je otišao direktno u apelacioni i to u posebno odeljenje za ratne zločine“, kazao je Stepanović.Majić je dodao da je pravo pitanje zbog čega je Stepanović odlučio da baš sada javno govori, kao i da će nam odgovor na njega nagovestiti buduće promene u pravosuđu.KRIK piše da je Stepanovićeva karijera delom isprepletena sa "uticajnim i misterioznim" bivšim šefom obaveštajne agencije BIA Aleksandrom Djordjevićem, poznanikom sa fakulteta predsednika Srbije Aleksandra Vučića.Taj medij dodaje da je, dok je bio advokat, Djordjević svoju kancelariju vodio iz kuće koja je u vlasništvu Stepanovićeve supruge, a predsednik Višeg suda kaže da se u tom periodu "vidjao" sa Djordjevićem, ali i da on nije uticao na njegov uspon, kao i da je držao profesionalnu distancu.Predsednik Višeg suda: Nemamo suđenja za visoku korupciju

Srbija

Kazna od 5.000 dinara za nenošenje maske, kućni karantin za kontakte i moguće prinudno vakcinisanje

Ukoliko ne budete nosili masku i ne budete se pridržavali drugih zaštitnih mera, sledi vam prekršajna kazna od 5.000 dinara koju vam može napisati i komunalna policija, dok su za preduzetnike i pravna lica kazne daleko veće, predviđeno je predlogom zakona i izmenama i dopunama  zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti o kojem se upravo raspravlja u Skupštini Srbije. Kao posebne mere za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti, zakon predviđa kućnu izolaciju, karantin u kućnim uslovima i ličnu zaštita od infekcije.Može se odrediti obavezno vakcinisanjeZakon kaže da se može odrediti i preporučena ili obavezna vanredna imunizacija protiv  zarazne bolesti za sva lica, odnosno za određene kategorije lica, ako se utvrdi opasnost od prenošenja te zarazne bolesti, kao i u slučaju unošenja u zemlju određene zarazne bolesti.Kućna izolacija za zaražene bez simptomaKućna izolacija je protivepidemijska mera izdvajanja, u kućnim uslovima, inficiranih osoba bez simptoma ili sa manifestnom bolešću koja ne zahteva lečenje u bolnici, tokom perioda zaraznost. Meru kućne izolacije nalaže doktor medicine specijalista za infektivne bolesti ili drugi doktor medicine u skladu sa naredbom ministra.Karantin u kućnim uslovimaKarantin u kućnim uslovima je mera ograničavanja aktivnosti i slobode kretanja radi praćenja zdravstvenog stanja kontakata, tj. zdravih osoba koje su bile izložene slučaju zarazne bolesti tokom perioda njegove zaraznosti.Lica koja tokom epidemiološkog ispitivanja doktor medicine specijalista epidemiologije označi kao kontakte, dužna su da se pridržavaju propisanih mera i uputstava koje odredi nadležni doktor medicine specijalista epidemiologije.Doktor medicine specijalista epidemiologije pismeno obaveštava sanitarnog inspektora o licima kojima je potrebno odrediti meru karantina u kućnim uslovima, radi donošenja odgovarajućeg rešenja.Licu kojem se određuje mera karantina u kućnim uslovima doktor medicine specijalista epidemiologije daje obaveštenje o trajanju karantina , načinu ponašanja i drugim činjenicama od značaja za sprovođenje te mere.Dužina trajanja karantina u kućnim uslovima određuje se u vremenu trajanja maksimalne inkubacije određene zarazne bolesti, počev od momenta poslednje izloženosti izvoru infekcije.Mera karantina u kućnim uslovima može se primeniti i prema putnicima u međunarodnom saobraćaju koji ulaze u Republiku Srbiju iz država sa nepovoljnom epidemiološkom situacijom.Tokom karantina nadoknada zarade u skladu sa zakonom Zaposlenim licima kojima je određena mera karantina u kućnim uslovima, za vreme provedeno u karantinu u kućnim uslovima pripada odgovarajuća naknada zarade, odnosno plate, u skladu sa zakonom, a rešenje sanitarnog inspektora o određivanju mere karantina istovremeno predstavlja i potvrdu o sprečenosti za rad dok ta mera traje.Ako se mera karantina u kućnim uslovima određuje detetu koje nije navršilo 14. godinu života ili licu koje nije u stanju da se samo stara o sebi i o zaštiti svojih prava i interesa, rešenje se izdaje roditelju, odnosno staratelju.Ako je dete bilo u kontaktu, bolovanje za roditelje samo uz rešenje Roditelju, odnosno staratelju deteta predškolskog uzrasta ili lica koje ne sme da bude ostavljeno bez nadzora po zakonu, rešenje sanitarnog inspektora istovremeno predstavlja i potvrdu o sprečenosti za rad dok traje mera karantina u kućnim uslovima određena tim rešenjem.Zakon kaže da preventivnu meru ograničavanja slobode kretanja licima u kolektivnom smeštaju u cilju sprečavanja unošenja infekcije u kolektiv naređuje ministar u slučaju epidemije zaraznih bolesti od većeg epidemiološkog značaja, ukoliko postoje indikacije.Preventivna mera ograničivanja kretanja licima u kolektivnom smeštaju s ciljem sprečavanja unošenja infekcije u kolektiv se može narediti za sve vrste i sve objekte kolektivnog smeštaja ili posebno za kolektive u kojima su smeštena lica u povećanom riziku od teških formi bolesti i smrtnog ishoda usled infekcije.

Video

Firma vas štiti od zaraze, a objavi svima da imate šećer (VIDEO)

Šef vas pita koje hronične bolesti imate. Vi kažete imam astmu, šećeš ili kancer. On  vas šalje kući da se još ne zarazite i koronom. Ali, odjednom cela firma zna šta piše u vašem kartonu. Za serijal #KomeJeTeže govori Zlatko Petrović, pomoćnik generalnog sekretara u službi Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Video

Kakav ugovor treba da imate ako radite od kuće (VIDEO)

Da li imate ugovor za rad od kuće? Vlada Srbije ne bi trebalo više da se pravi mrtva i čeka da prođe pandemija, već bi trebalo da menja zakon o radu i reguliše rad od kuće. Prof. dr Bojan Urdarević sa Pravnog fakulteta u Kragujevcu za serijal #KomeJeTeže govori šta treba da potpišete ako ste stan pretvorili u kancelariju. Pogledajte kratak VIDEO.