Vlada Srbije usvojila je na poslednjoj sednici dopunu Programa promocije preduzetništva i samozapošljavanja, zbog zainteresovanosti privrednih subjekata, kao i preostalih sredstva za ovu vrstu ...
Grad Požarevac je potvrdio nameru da želi da gradi na spornoj parceli 3/4 i 3/5 Kostolac, nadležno ministarstvo u odgovoru pružilo detaljnije informacije o spornoj spalionici guma, a zabrinuti građani su za svaki slučaj pokrenuli peticiju protiv izgradnje tog postrojenja.Informacije o postrojenju za pirolitički tretman guma u Kostolcu preneo je pokret Jasno i glasno na svom portalu.Oni tvrde da su sredinom septembra na osnovu zahteva za informacije od javnog značaja tražili od nadležnih informacije o izgradnji postrojenja za pirolitički tretman otpadnih guma u Kostolcu i da su s tim u vezi, od oba subjekta dobili važne odgovore.Grad je, kako dodaju potvrdio nameru da gradi na parceli 3/4 i 3/5 Ko Kostolac, dok su iz ministarstva potvrdili da investitor nije pokrenuo odgovarajući postupak pred tim organom za dobijanje dozvole za izgradnju. Zatim su dobili kopiju informacije o lokaciji prema kojoj proizilazi da se parcela prema Planu detaljne regulacije nalazi u zoni koja čini poslovno-proizvodni kompleks i da je u funkciji prerađivačke i zanatsko manufakturne proizvodnje u skladu sa propisima o zaštiti životne sredine. U toj informaciji grad Požarevac je izneo mišljenje da ova lokacija nije pogodna za građevinsku parcelu, budući da nema pristup javnoj saobraćajnoj površini. KOSTOLAC B TRI GODINE ČEKA STUDIJU DA BI POČEO SA ODSUMPORAVANJEM Takođe Grad je uputio zahtev ministarstvu za tumačenje iznevši mišljenje da delatnost pirolitičkog tretmana nije u skladu sa navedenim planom. Dostavljen je i odgovor ministarstva, gde je ono uputilo gradsku vlast da je ona nadležna za promenu urbanističkog plana i prenamenu.Kako se zaključuje, postupak dobijanja dozvole nije ni započet pred predmetnim ministarstvom, pa je gradska vlast nastupila u toj materiji rezervisano i oprezno.Dodaje se da je na zajedničkoj inicijativi (građana) da svojim pritiskom razreše eventualne dileme nosilaca gradske vlasti, kako ona ne bi pristupila prenameni i izmeni plana regulacije.U skladu sa tim pokrenuta je i onlajn peticija "Zajedno protiv spalionice guma u Kostolcu".Kako se navodi, ona je pokrenuta sa ciljem da se obznani da Kostolac i njegova okolina nisu prigodni za skladištenje, paljenje ili pirolizu otpada, a građani nisu za zdravstveni i ekološki eksperiment.
Kamere za nadzor koje se postavljaju po Beogradu mogu da pomognu u sprečavanju nekih sitnih krađa, ali ovakav sistem nadzora nije previše efikasan u borbi protiv težih krivičnih dela, organizovanog kriminala ili terorizma jer su počinioci ovakvih krivičnih dela često sposobni da nađu rupe u ovakvom sistemu, ocenio je u intervjuu za CINS Danilo Krivokapić, direktor Share fondacije.On je rekao da ovakav sistem kod građana stvara osećaj da su nadzirani, a da nisu ni sigurni da li je tako. "Ovo umnogome menja način na koji se ponašaju jer odjednom postaju izuzetno svesni svega što rade i zbog toga se osećaju manje slobodno. To je efekat zebnje koji izaziva samocenzuru. Građani će se pitati: „Da li treba da idem sa ovom osobom, da li treba da idem na ovo mesto, da li možda treba da odem na ovaj protest, da se vidim s ovim ljudima“, samo zbog toga kako bi to moglo nekome da deluje", rekao je Krivokapić.Značajan problem su i mogućnosti za zloupotrebu ovakvog sistema za nadzor ukoliko država ima toliku moć i količinu podataka. "Imali smo slučaj udesa ispred Vlade Srbije, pre dva meseca. Kamere MUP-a snimile ovaj događaj i to je završilo na youtube-u. Pitali smo MUP da li je to snimljeno njihovim kamerama i kome su dostavili snimak. Dobili smo odgovor da to jesu kamere u njihovom sistemu, ali da snimak nikome nisu dali. Dakle, neki policijski službenik je snimio ovaj događaj i to dostavio nekome i to nije usamljen slučaj", naveo je kao primer zloupotrebe.On podseća da je prema najavama ministra policije u Beogradu planirano postavljanje hiljadu kamera na više od 800 lokacija, kao i da su od kineske kompanije Huawei kupili softver za prepoznavanje lica. MUP planira nadzor u celoj Srbiji sa 8100 kamera Prema njegovim rečima, već je postavljen značajan broj kamera visoke rezolucije koje imaju u sebi različite funkcionalnosti poput detekcije lica. To znači da one ne mogu da rade prepoznavanje lica, ali mogu da detektuju lice.Krivokapić konstatuje i da uopšte ne znamo da li se ova tehologija koristi, iako policijski zvaničnici tvrde da se tehnologija za prepoznavanje lica i dalje ne koristi. Prema evidenciji inicijative „Hiljade kamera“ kamere su mapirane na preko 350 lokacija i taj broj se svakodnevno povećava. "Problem je što MUP zaista nije transparentan – niti su obeležili kamere po gradu, niti imaju podatke o svim lokacijama na svom sajtu", ističe direktor Share fondacije.
Dve trećine aktivnih sastojaka za proizvodnju generičkih lekova proizvodi se u Aziji, čime se potvrđuje zavisnost Evrope od uvoza lekova, piše portal SEEbiz. Evropske vlade je, na početku pandemije k...
Najbolji i najnagrađivaniji svetski kreativci i komunikacioni stručnjaci iz agencija Energy BBDO Čikago, McCann Njujork, AKQA Brazil, Saatchi&Saatchi Australija, Leavingstone Gruzija, Dentsu Aegis Networ...
Spoljna betonska konstrukcija zgrade Cubend u Gracu lebdi i oslanja se na tlo preko stubova u unutrašnjosti i ocenjena je kao jedna od najboljih poslovnih zgrada podignutih u 2019. Godine, piše Gradnja.rs.Sam naziv objekta Cubend u prevodu znači cube, odnosn kocka i njena fasada se ne završava, barem ne u temeljima. Projekat je prethodno dobio dve nagrade ABB-a, Build Reviewa kao i Architizera, a potpisuje firma INNOCAD architecture.Glavna vizuelna karakteristika zgrade u Gracu, u kojoj je smešteno sedište jedne firme je spoljna betonska konstrukcija koja lebdi, a taj betonski sistem okružuje zgradu i nosi kvadratnu matricu koja služi za organizovanje zasenčenja unutrašnjeg prostora.Na taj način, kako objašnjavaju arhitekte autori projekta, stvorili su arhitekturu koja je „bez konteksta“ u odnosu na svoje okruženje, a istovremeno ima snažan identitet koji će poslužiti kao sidro za raznoliko, haotično urbano okruženje.Formalni izraz kubične forme isprepleten je algoritmima koji definišu unutrašnju vertikalnu vezu, čineći unutrašnje prostore i dizajn enterijera još složenijim.Markus Ritter, investitor iz C&P Immobilien kaže da je izgradnja izvedena u okviru budžeta i na vreme, što je u ovom slučaju bilo izuzetno važno.Arhitekte ističu da taj objekat nije ništa skuplji od bilo koje druge poslovne zgrade iste veličine.Kako se objašnjava, autori insistiraju na tome da arhitektura generalno mora da bude ne samo estetski svesna i funkcionalno odgovorna, već mora da brine i o životnoj sredini, uticaju na ljude i društvo.
Prema najnovijoj analizi firme Kolijer (Colliers International), investicije u komercijalne nekretnine u Evropi će se oporaviti i dostići 100 milijardi evra u četvrtom kvartalu, usled snažnog oporavka zabeleženog u trećem tromesečju, prenosi portal Porperty Forum.To bi značilo da bi obim ulaganja na celogodišnjem nivou dospe na oko 270 milijardi evra, što je samo 14 odsto manje od aktivnosti u 2019. godiniNaravno, analiza podrazumeva da neće dolaziti do dubljih epidemioloških, geopolitičkih ili makroekonomskih šokova.U publikaciji "Prevail & Prosper", Kolijer istražuje kako je tržište građevinarstva reagovalo u različitim gradovima gradovi i sektori reagovali na pandemiju, kao i to koja lokalna tržišta su najbolje pozicionirana u tekućem oporavku investicionog ekosistema..Prema toj proceni, 95 odsto investitora očekuje da će se tržište oporaviti za 12 meseci.Nemački, švajcarski i francuski kapital bio je posebno aktivan u Evropi, Africi i na Bliskom istoku (EMEA), što će pospešivati visoke međuregionalne transfere iz godine u godinu.Nemačko i nordijsko tržište imaju koristi od najstabilnijeg makroekonomskog i političkog okruženja, a njihovi gradovi srednje veličine sa alternativnim rešenjima za svakodnevno putovanje na posao, niskim rizicima prekida zakupa i uslovima relativno male potražnje i ponude stavljaju ih na vrh tabele po mogućnosti za oporavak."Logistika i stambena izgradnja pokazali su se kao najistrajniji sektori, što se održava kroz visok nivo investicija. Kolijer procenjuje da je više od tri milijarde evra logističkih portfelja uvedeno na tržište ovog septembra, od kojih su neki već zatvoreni, a vrednosti su povećane i do 20 procenata za osnovnu imovinu", navodi se u izveštaju.Sa druge strane, obim investicija u kancelarijski prostor opao je tokom drugog i trećeg tromesečja, a nivoi cena počeli su da se prilagođavaju prema neizvesnosti i percepcijama budućnosti klasičnih radnih mesta."Od septembra, dok su se cene (unutar sektora) pomerile za nekoliko procentnih poena, vrednosti kancelarijskog prostora opale su i do 20 procenata u odnosu na aktivne ponude. Vitalna uloga kancelarije u obrtanju prihoda i pokretanju ekonomske proizvodnje neće se promeniti, a naša analiza... ukazuje na ograničeno kretanje dugoročnih kirija i vrednosti kancelarija", dodaje se u istraživanju.Sektori maloprodaje i ugostiteljstva suočiće se sa ekstremnim izazovima i mnogi manji operatori neće prevladati u svom trenutnom obliku, a kamoli napredovati, dok se tržište prilagođava u narednih 12 do 18 meseci, dok će se hoteli verovatno neće vratiti na pre-COVID nivoe pre kraja 2022. godine."U celini gledano, tržišna aktivnost širom (EMEA) regiona je relativno pozitivna iz perspektive ulaganja, sa ukupnim obimom prvog polugodišta samo za 10 odsto manjim u odsnosu na prethodnu godinu. Očekivani skok u četvrtom kvartalu odveo bi EMEA na samo negativnih 14 procenata u odnosu na prošlu godinu", navodi autor publikacije "Prevail & Prosper", Demijen Harington, šef istraživanja za EMEA region u Colliers Intonational.
Ovogodišnja Nobelova nagrada za književnost dodeljena američkoj pesnikinji Luis Gluck, za njen nepogrešiv pesnički glas koji lepotom čini individualno postojanje univerzalnim, saopštio Nobelov komitet.Louise Gluck rođena je 1943. godine u Njujorku, a živi u Kembridžu, savezna država Masačustes. Osim što se bavi pisanjem, bila je profesor engleskog jezika na Univerzitetu Jejl u Nju Hevnu. Debitovala je 1968. godine sa delom „Prvorođena“, a ubrzo je proglašena jednom od najistaknutijih pesnikinja u američkoj savremenoj književnosti. Dobila je nekoliko prestižnih nagrada, među kojima su Pulicerova nagrada (1993 godine) i Nacionalna nagrada za knjigu (2014 godine).Louise Gluck je objavila dvanaest pesničkih zbirki i nekoliko tomova eseja o poeziji. Sve karakteriše težnja za jasnoćom, detinjstvo i porodični život, bliski odnosi sa roditeljima, braćom i sestrama, što joj je ostala centralna tema. Sa kolekcijama „Trijumf Ahila“ (1985) i „Ararat“ (1990) Gluck je došla do šireg kruga čitalaca u SAD i inostranstvu. U „Araratu“ se ujedinjuju tri karakteristike koje se kasnije ponavljaju u njenom pisanju: tema porodičnog života; stroga inteligencija i istančan osećaj za kompoziciju koji obeležava knjigu u celini.
Neophodno da se zabrane ukinu, mere svedu na nivo lične odgovornosti i omogući potpuna normalizacija rada u privatnom sektoru, jer će uskoro biti svejedno da li će nas uništiti virus ili neminovno siromaštvo, piše između u otovorenom pismu udruženja Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije.“Nedovoljno upoznati sa samim virusom, načinom njegovog prenošenja i posledicama koje može ostaviti, maksimalno smo sarađivali i pratili preporuke Кriznog štaba i Vlade Republike Srbije”, dodaje se u otvorenom pismu.Kako se dalje navodi, privatni sektor dostiže kritičnu tačku ekonomske propasti i ona će se odraziti na situaciju u javnom sektoru, kao i na standarde društva u celini, pa je neophodno preispitati sadašnji sistem rada, mere zaštite i sposobnost institucija da se pobrinu za dobrobit građana. Napominje se da su do nas su stigli i primeri zemalja koje su imale drugačiji pristup toj problematici, a njihov cilj je bio da se prenošenjem novih informacija o virusu i preporukama koje se svode na lični izbor i odgovornost očuvaju zdravlje stanovništva i ekonomska stabilnost. “Mi nemamo tu sreću, stotine hiljada ljudi našlo se bez svog izvora prihoda, pred zatvaranjem privatnih poslova koji su teškom mukom otvarani, razrađivani i uz nepovoljan stav države prema njima teškom mukom održavani”, smatraju u Zaštitniku preduzetnika i privrednika Srbije.BITNO JE DA SE NE ZAKASNI Dodaju da su visoki fiskalni i parafiskalni nameti napredak već činili skoro nemogućim, pa je pandemija dodatno pogoršala situaciju u kojoj su se vlasnici privatnog biznisa našli i kraj se, kako se objašnajva ne nazire.Navodi se i da dodatno pooštravanje mera zaštite i onemogućavanje normalnog rada bez adekvatne pomoći privatnicima, posebno u oblasti ugostiteljstva i turizma, dovodi do trenutka kada treba da se zapitamo koliko su preporučene mere efikasne i potpune.“Poverenje koje ljudi koji odlučuju o našim životima odavno je poljuljano, jer je postalo i više nego jasno da su potrebe stanovnika Srbije zanemarene i da se na apele za pomoć, izmene mera i pristupa naplati redovnih dažbina ne odgovara”, dodaje se u otvorenom pismu.Napominje se da su neki privatnici sada u fazi kada više ni paketi mera ne mogu da im pomognu, pa su prinuđeni da otpuštaju radnike i zatvaraju radnje, a time su pogođene i njihove porodice, radnici, a posredno i zajednica kao društvo u celini.
Američki odbor za pravosuđe objavio je izveštaj koji sadrži zaključke o tome da li Amazon, Fejsbuk, Epl i Gugl krše antitrustovski zakon, piše The Verge.Izveštaj od 449 stranica sadrži preporuke Kongresu za postupanje s ovim kompanijama.Pomenuti izveštaj kritikuje četiri tehnološka giganta zbog različitih poslovnih praksi, kao što su kupovina konkurenata, kontrola manjih kompanija pomoću njihovih platformi, između ostalog. „Naša istraga otkrila je zabrinjavajući obrazac poslovne prakse koji pogoršava konkurenciju i smanjuje inovacije. Najbolja ideja mora biti nagrađena, a mi ćemo u narednom periodu preduzeti korake da odgovorne kaznimo na odgovarajući način“, rekao je član odbora Val Demings.Izveštaj takođe daje niz konkretnih preporuka koje bi drastično promenile način rada tehnološke industrije. Američki Kongres pozvan je da razmotri usvajanje komercijalnih pravila o nediskriminaciji koja bi primorala velike kompanije da ponude jednake uslove kompanijama koje prodaju proizvode i usluge na svojim platformama. Takođe, u izveštaju se navodi da „velike kompanije ne samo da poseduju ogromnu moć, već je i zloupotrebljavaju naplaćujući prekomerne naknade drugima i namećući nepravedne uslove ugovora drugim manjim kompanijama“.Preporučuje se da Kongres „definiše novi standard za kršenje antitrusta, tako da bi trebalo pisati zakone kako bi se zaštitili ne samo potrošači već i radnici, preduzetnici, nezavisne kompanije, otvoreno tržište i demokratski ideali“.Ali u Kongresu postoje suprotna mišljenja o ovom izveštaju, a Njujork tajms izveštava da su se republikanci sukobljavali sa demokratskom većinom zbog predloženih rešenja za monopolističko ponašanje. Iako na obe strane postoji volja da se smanji snaga najvećih tehnoloških kompanija, odbor nije uspeo da se dogovori o tome kako to ostvariti.Većina preporuka sadržanih u ovom izveštaju može imati velike implikacije na najveće tehnološke kompanije. Prema tome, svako spajanje kompanija od strane dominantnog preduzeća smatralo bi se antikonkurentnim ponašanjem, osim ako stranke koje se spajaju dokažu da je spajanje neophodno i u javnom interesu.
Udovice u Srbiji trpe veliku društvenu nepravdu, nemaju nikakvu širu podršku, a od njih se očekuje da ispune niz društvenih očekivanja koja ne važe za udovce, navodi se u najnovijoj studiji Filozofskog fakulteta u Beogradu. U istraživanju "O udovicama ili o jednoj društvenoj napravdi" čiji su autori Mirjana Bobić i Slađana Dragišić Labaš, ocenjuje se da je reč o posebnoj vrsti društvene nejednakosti.Muškarci udovci se češće odlučuju da ponovo sklope brak, od najmlađih do starijih, jer brak za njih ima brojne funkcije i značenja, a pre svega, lične, socijalne zaštite. To je ređe slučaj sa ženama udovicama, koje ponovnom braku suprotstavljaju odgovornost prema deci, totalno posvećivanje deci, ali i drugima (starim roditeljima i srodnicima). Takođe, one su bukvalno razapete između zarađivanja za život i rada u kući i nege drugih članova. To se, nažalost, često razrešava potpunim povlačenjem sa tržišta rada za rad staranja (o deci, roditeljima i srodnicima), čime se, u okolnostima izostanka društvene podrške, pojačavaju njihova socijalna vulnerabilnost, siromaštvo i socijalna isključenost. Žene udovice neminovno postaju glavni hranioci, dok se iscrpljuju u višestrukim poslovima, najčešće u najprostijem fizičkom radu (čistačice), i to, naravno bez ugovora. U istraživanju se ocenjuje i da se ispunjavanje socijalnih očekivanja pokazalo važnim radi opstanka, posebno u manjim i seoskim sredinama. Udovica treba da predstavlja primer vernosti, lojalnosti (bivšem mužu i njegovoj porodici) i poštenja (ne tražiti drugog partnera), ugleda (ne obrukati decu i rođake), samokontrole (ne izlaziti, ne družiti se, ne opuštati se), adekvatnog tugovanja (bar u prvih tri do pet godina), adekvatnog izgleda.Takvo ponašanje se ne očekuje od udovaca, naprotiv,očekuje se kraće tugovanje i brzo pronalaženje nove partnerke, posebno ukoliko udovac ima malu decu o kojoj treba da brine žena – „maćeha“. To je tipičan primer društvene nejednakosti/nepravde posredovane rodom, ocenjuju autorke istraživanja Mirjana Bobić i Slađana Dragišić Labaš.Ispitanice u istraživanju kao najčešće tradicionalne norme kojih se trebalo pridržavati posle smrti supruga navode sledeće: period tugovanja za udovice ne sme da bude kraći od tri godine, važno je obeležavanje 40 dana, šest me- seci i jedne godine od smrti supruga (parastosi), redovno odlaženje na groblje (uglavnom jednom nedeljno u prvih godinu dana), nošenje crnine u trajanju od jedne godine, na kraju, negledanje televizije, neizlaženje iz kuće radi druženja i relaksacije. Kad šef kaže "Mislio sam na tebe sinoć" Ostajanje u kući svekra i svekrve je takođe važno ukoliko je udovica i pre gubitka supruga živela u zajednici. U periodu tugovanja od udovica se očekuje da smanje socijalne kontakte sa prijateljima, posebno sa muškarcima, a povećaju sa rođacima, posebno sa svekrom i svekrvom i muževljevom familijom. Potom da se posvete deci (unucima), da obavljaju kućne poslove, da rade u firmama, ali da posle posla idu pravo kući. Ulaženje u nova partnerstva i brak se ne očekuje ili se dozvoljava, ali kada za to dođe vreme (znači bar ne u sledećih 5–7 godina). Adekvatno oblačenje podrazumeva neprovokativno oblačenje, oblačenje koje nikom ne skreće pažnju (posebno muškarcima) ili, kako jedna ispitanica navodi, biti „zakopčana do guše“.Prihvatanje većine tradicionalnih normi karakteristično je za ispitanice sa osnovnom i srednjom školom.Prema rezultatima istraživanja, mirnodopske udovice su u najvećem broju slučajeva imale „normalnu“ reakciju na smrt supruga i lični/porodični gubitak, ali je bilo i onih koje su navodile da su morale da potraže stručnu pomoć, i to ne samo radi lakšeg i bržeg prevladavanja stresa (psihoterapija) već i zbog ozbiljnijih simptoma, koji su zahtevali duže lečenje i medikamentoznu terapiju. Zbog psihičkih problema koje su imale posle gubitka, većina udovica, njih 12 od 15, uzimale su medikamente prepisane od lekara ili „na svoju ruku“ (najčešće bromazepam). U modernim populacijama, udate žene imaju prosečno veću verovatnoću da dožive smrt supruga i tako postanu udovice, usled polnih razlika u srednje očekivanom trajanju na živorođenju.Društvo očekuje da period tugovanja za udovice ne sme da bude kraći od tri godineStarosna razlika supružnika, to jest činjenica da su žene prosečno mlađe od svojih partnera/muževa (u Srbiji, prema popisu iz 2011. godine – oko 3,5 godina), takođe deluje u pravcu veće verovatnoće tranzicije iz braka u udovištvo za žene, odnosno dužeg samačkog života žena jer one ređe ponovo stupaju u brak/vezu. U Srbiji žene žive u proseku 77,9 godina (podatak iz 2017. godine, RZS, 2018), a muškarci 73.Usled rodnih razlika u udovištvu, koje proizvode manjak muškaraca, odnosno višak žena, teorijske šanse za ponovno sklapanje braka su na strani muškaraca. Muškarci su i skloniji ponovnom sklapanju braka ili re partnerstvu nakon smrti supruge i iz psiholoških razloga. Prema podacima poslednjeg popisa stanovništva Srbije iz 2011. godine, udeo građana koji nisu stupili u brak posle smrti supružnika iznosi visokih 11,7%, dok je recimo 1981. godine iznosio 8,5%. I po tome je Srbija u samom evropskom vrhu. Osim toga, na porast udovištva uticao je i veliki priliv izbeglica/udovica u zemlji tokom prve polovine devedesetih, kao posledica ratova na prostorima Bosne i Hercegovine i Hrvatske.
Bugarski poslanici u Evropskom parlamentu zabranili su prodaju nargila, e-cigareta i drugih proizvoda koji nisu duvanski, za osobe mlađe od 18 godina, piše bugarski portal Novinite.Izmene i dopune Zakona o zaštiti dece, koje je uvela stranka VOLIA, podržane su u prvom čitanju sa 98 glasova za, 2 protiv, a jedan glas je bio uzdržan.Prema podnosiocima predloga, zakonodavna inicijativa ispunjava potrebu za zaštitom zdravlja dece mlađe od 18 godina.
Srbija od strane Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA) označena kao zemlja visokog rizika od pojave afričke svinjske kuge.Kako se navodi u saopštenju, EFSA je pokrenula veliku kampanju koja se od danas sprovodi u devet zemalja Jugoistočne Evrope među kojima je i Srbija.Cilj je da se upozori da virus nije opasan za čoveka, ali je smrtonosan za domaće i divlje svinje.U saopštenju se navodi da u Srbiji ima 2.782.000 svinja i da godišnje proizvede između 250.000 i 300.000 tona svinjskog mesa, a potroši 16 kilograma mesa po stanovniku.Navodi se da je država Srbija do sada stočarima isplatila više od 8,2 miliona dinara zbog toga što su im svinje ubijene zbog afričke kuge.U avgustu je zbog tog virusa veterinarska inspekcija eutanazirala 619 grla svinja, dok je zaraza zvanično bila potvrđena kod 20 grla.Početkom godine, Uprava za veterinu proglasila je epidemiju afričke svinjske kuge na teritoriji dva lovišta u pirotskom okrugu i jednog u okolini Kladova.Pored Srbije, procenjeno je da opasnost preti i Albaniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Grčkoj, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Sloveniji i Kosovu*.Opširnije o ovoj kampanji može da se informiše na posebnoj internet stranici.IMAMO TRŽIŠTE, ALI NEMAMO STOKU
Elektronski sistem za kontrolu neporpisnog parkiranja koji se primenjuje u Beogradu "Oko sokolovo", predstavljen je gradonačelnocima i predstavnicima devet gradova u Srbiji, a kako su prenele Večernje novosti, nekoliko već zainteresovano za njegovu primenu.Sa novim sistemom za kontrolu parkiranja upoznali su se predstavnici vlasti u Novom Sadu, Nišu, Čačku, Kragujevcu, Vranju, Pirotu, Kruševcu, Subotici i Užicu.Oni su, kako se navodi izrazili želju da primene taj sistem radi uvođenja komunalnog reda u svojim mestima.Vlasti u Beogradu su inače besplatno ponudile taj softver gradovima iz unutrašnjosti, a zamenik gradonačelnika Goran Vesić naglasio kako suština tog sistema "nije naplaćivanje kazni već da gradske ulice i trotoari budu prohodni, da javni prevoz funkcioniše".Gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski navela je da bi tom gradu sistem "Oko sokolovo" itekako značio jer je Niš, veliki grad u kome se mnogo vozača nepropisno parkira. Za ovaj sustem, zaineresovani su i gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić, kao i gradonačelnik Čačka Milun Todorović.Užice je, na primer grad koji ima ogromne probleme izazvane nepropisnim parkiranjem, ali oni nisu izazvani bahatošću vozača već nedostatkom parkinga u našem gradu, preneo je portal Užice online, uz dodatak da se takva odluka razmatra.STANJE U BEOGRADUVeć skoro dva meseca u Beogradu funkcioniše pomenuti sistem za kontrolu nepropisnog parkiranja.Pominjala se i nenadležnosti komunalne milicije u kontroli saobraćaja, čiji zaposleni voze džipove u koje je ugrađen pomenuti sistem, ali su se oni ogradili tvrdnjom da podatke šalju Parking servisu koji šalje kazne nesavesnim vozačima.Na društvenim mrežama mogle su da se vide i oštećena skupocena službena vozila "Oka sokolovog", zbog nepažnje u vožnji, dok se građani snalaze da izbegnu kažnjavanje.To neretko rade prikrivajići brojeve na registarskim tablicama vozila, a i sama vozila komunalne milicije često mogu da se vide nepropisno parkirana.Gužva u saobraćaju nije rešena, što pokazuju brojni kolapsi i zastoji do kojih dolazi prilikom svake manje kiše.Ipak, posle vesti da su za "Oko sokolovo" zainteresovani i drugi gradovi, ostaje pitanje da li će i oni za korišćenje tog softvera nabavljati vozila marke “Lend rover”, kao u prestonici.Njih u Srbiji prodaje kompanija British motors koja je ranije saopštila da su uz popust vozila gradu Beogradu prodata sa 30% popusta, 26.666 evra po jednom automobilu.Mnogi od pomnenutih gradova imaju i druge, preče probleme, kao što je aerozagađenje, koje je na primer decenijama prisutno u Užicu, pa se postavlja pitanje da li je nabavka softvera za kontrolu nepropisnog parkiranja preča od, čistijeg vazduha.
Regija glavnog grada Brisela zatvoriće sve lokale i uvesti dodatne mere predostrožnosti od četvrtka za suzbijanje širenja koronavirusa, saopštila je u sredu krizna jedinica regiona, prenosi Politico.Brisel će zatvoriti sve barove, kafiće, profesionalne i amaterske sportske klubove i zabavne sale na punih mesec dana. Takođe će zabraniti konzumaciju alkohola na otvorenim javnim mestima, kao i konzumaciju hrane na pijacama na otvorenom. Mere će biti ponovo procenjene nakon mesec dana.Odluka dolazi nakon sastanka u sredu, na kojem se Rudi Vervut, premijer regije, sastao sa svojim ministrom zdravlja Alenom Maronom, kao i sa 19 gradonačelnika Briselske komune i zvaničnicima policije i Komunalne komisije kako bi procenio situaciju.Zaključili su da su potrebne oštrije mere. Tokom proteklih sedam dana, u regionu je registrovano 3.783 novih infekcija, podižući stopu slučajeva na 100.000 stanovnika na 502,4 u proseku tokom dve nedelje, rekli su zvaničnici.Iako je stopa zaraze među mladima i dalje veća, „zaista je porast i u višim starosnim grupama“, navodi se u njihovoj izjavi. „Virus se širi iz generacije u generaciju i počinje da utiče na ranjivu populaciju“, kažu u izjavi.Zvaničnici su primetili da od svih onih koji se testiraju u regionu, jedan od sedam ima pozitivan rezultat.Takođe su istakli da se briselske bolnice sada približavaju kritičnom kapacitetu, s tim da su gotovo sve bolnice premašile 15 procenata zauzetosti kreveta, a dve bolnice više od 25 procenata.
-270x152.jpg)
MK Group sa svojom kompanijom članicom Agrounijom pokreće izvoz jabuka za Indiju planirane godišnje vrednosti od milion dolara. Na događaju povodom obeležavanja početka izvoza jabuka na indijsko tržište, prisutnima su se obratili ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Vladi Republike Srbije Branislav Nedimović i NJ.E. Subrata Batačardži, indijski ambasador u Srbiji.Govoreći o izvozu voća za Indiju, NJ.E. Subrata Batačardži, ambasador Indije u Srbiji, izrazio je svoje zadovoljstvo povodom razvoja izvoza srpskih jabuka za Indiju. Takođe, poželeo je sreću Agrouniji i kompaniji MK Group, kao i drugim srpskim kompanijama, i pozvao ih da dodatno istraže indijsko tržište, jer ono ima veliki potencijal i za mnoge druge proizvode.Jabuke će se na teritoriju Indije izvoziti u periodu od oktobra do juna, i to 4 do 5 kontejnera mesečno, a samo u prvoj godini planirano je da se izveze oko hiljadu tona jabuka, samo sa plantaža MK Group.„Izuzetno nam je drago da smo se odazvali inicijativi pokrenutoj na nivou Republike Srbije i u skladu sa našim planovima otpočeli realizaciju izvoza jabuka u Indiju. Novo tržište za nas ima veliki potencijal – znači stabilnost i kontinuitet prodajnih cena, diverzifikaciju komercijalnih rizika, ali i mogućnost realizacije izvoza drugih kategorija jabuka. Ako se zna da je Srbija prošle godine samo na izvozu jabuka ostvarila devizni priliv od oko 120 miliona dolara, nema sumnje da će otvaranje ovog tržišta doprineti i privredi naše zemlje. Ovim putem se zahvaljujem i ambasadoru Indije u Beogradu, g. Batačardžiju, na doprinosu i podršci koju nam je pružio u realizaciji ovih prvih kontejnera“, izjavio je Nikola Nenadović, direktor Agrounija Fruit i dodao da je za sada u planu da se izvozi oko 10% ukupnih proizvodnih kapaciteta ove kompanije na ovo novo tržište.Pokretanje izvoza jabuka na indijsko tržište samo je konkretizacija i nastavak uspešne saradnje koju kompanija MK Group i ambasada Indije neguju godinama. Iz Agrounije poručuju da u Indiji preferiraju crvene sorte jabuka – Gala, Crveni Delišes, Fuji, ali i Greni Smit, te će se one i prve naći na indijskom tržištu, dok sortu Crimson Snow planiraju naknadno da promovišu.Osim predstavnika Agrounije, članice MK Group, događaju su prisustvovali i predstavnici kompanija „COPA“ (Cooperative of Pannonian Apples) i Delta Agrar, koje takođe pokreću izvoz jabuka na tržište Indije.Pored izvoza u Indiju, kompanija Agrounija već godinama uspešno realizuje izvoz jabuka na tržišta Ruske Federacije, Engleske, Švedske, Nemačke, Slovenije, Španije u Crnu Goru, Saudijsku Arabiju, Ujedinjene Arapske Emirate, Katar, Maleziju, Kuvajt, Senegal i mnoge druge. Podsećanja radi, MK Group sa svojim kompanijama članicama je među najvećim izvoznicima poljoprivrednih kultura u Srbiji.
Fejsbuk će zabraniti američke političke oglase na neodređeno vreme nakon predsedničkih izbora, pokušavajući da spreči zabunu oko njihovih rezultata, piše The Verge.„Iako su oglasi važan način izražavanja, planiramo da privremeno zaustavimo prikazivanje svih socijalnih, izbornih ili političkih oglasa u SAD-u nakon zatvaranja birališta 3. novembra, kako bismo smanjili mogućnosti zabune ili bilo kakve zloupotrebe“, kaže kompanija.Fejsbuk na ovaj način odgovara na široko rasprostranjenu zabrinutost da bi društveni mediji mogli pomutiti izborne rezultate za javnost.Kompanija takođe preduzima korake da spreči kandidate da prerano proglase pobedu. Kada se biračka mesta zatvore, dodaće se prozor sa informacijama na vrhu aplikacija za Fejsbuk i Instagram, uz obaveštenje da li su pouzdani mediji, poput Rojtersa, proglasili pobednika.Ukoliko kandidat lažno tvrdi da je pobedio na izborima, Fejsbuk će dodati „konkretnije informacije“ koje su u suprotnosti sa tvrdnjom.Tehnološki gigant je ranije najavio da će zamrznuti prodaju političkih oglasa pre izbora, a posebno je zabranio oglase koji tvrde lažnu pobedu.Fejsbuk zaoštrava stav prema QAnon sadržaju
Dok brige oko klimatskih promena rastu, kompanije i vlade počele su više da finansiraju "izdvajanje ugljenika", tehnologiju za skladištenje izduvnih i drugih gasova staklene bašte, piše Gardijan (The Guardian).Tehnologija izdvajanja ugljenika i dalje je nova, i trenutno postoji samo 20 projekata za njegovu komercijalizaciju, ali u sektor pristižu investicije od više milijardi dolara.Konzorcijum kompanija, koji uključuje Amazon i Majkrosoft, nedavno je investirao u CarbonCure Technologies, kanadsku firmu koja želi da znatno umanji emisije ugljen-dioksida tokom proizvodnje betona.Proizvodnja cementa, glavnog sastojka betona, oslobađa toliko ugljen-dioksida da bi, ukoliko bi cela industrija bila jedna država, jedino Kina i SAD bili veći zagađivači na godišnjem nivou.U saradnji sa skoro 300 proizvođača betona, CarbonCure ubrizgava ugljen-dioksid u smešu, nakon čega se gas hemijskim procesom pretvara u krečnjak, koji zapravo ojačava beton.Amazon će ovakav beton koristiti tokom izgradnje svojih svih svojih zgrada, uključujući novo sedište u Virdžiniji.Trenutno se za proces koristi standardni ugljen-dioksid, ali se kanadska firma nada da će uskoro koristiti gas koji je izdvojen tokom same proizvodnje cementa, što bi smanjilo globalne emisije ove industrije za 500 miliona tona do kraja decenije.Norveška pokreće jedan takav projekat pod nazivom Longship, dok inicijativa direktnog izdvajanja ugljenika iz vazduha u jugozapadu SAD cilja da zarobi milion tona CO2 godišnje.Vlada SAD nedavno je sa 72 miliona dolara finansirala više od 20 inicijativa ovog tipa.Ipak, izdvajanje ugljenika smatra se kao kontroverzna ideja, budući da se može videti kao skupo odvraćanje pažnje od pravog cilja, što je u ovom slučaju potpuno sprečavanje emisije takvih gasova.Kritičari navode kao primer postrojenje za izdvajanje Petra Nova, projekta vredan milijardu dolara u Teksasu, koje je ugašeno ove godine, nakon što je pad vrednosti nafte učinio projekat neisplativim, iako je navedeno da je pre gašenja postrojenje izdvajalo čad 92 odsto proizvedenog ugljen-dioksida.Međutim, Međunarodna energetska agencija je prošlog meseca navela metod kao nezamenljiv deo trenutne strategije, ocenjujući da bi bilo "skoro nemoguće" da svet ispoštuje dogovorene ciljeve za smanjenje zagađenja bez izdvajanja i skladištenja izduvnih gasova iz fabrika, elektrana i drugih izvora.
Od kraja septembra, Zrenanjinci, jedini u Srbiji a verovatno i na svetu, mogu da prošetaju avenijom Linglong. Odlukom lokalne skupštine, deo obilaznog puta kroz radne zone Jugoistok I i II dobio je ime po kineskom investitoru Linglong čiju izgradnju fabrike guma od početka prate kontroverze i ozbiljne kritike ekoloških aktivista.Fabrika guma u Zrenjaninu biće prva fabrika kineske kompanije van Kine.Prema planu, proizvodiće više od 13 miliona pneumatika godišnje a sporna je iz ekoloških razloga i zbog činjenice da će guma zamirisati u sred Banata i vojvođanske žitnice. Lokalna organizacija Građanski preokret skoro dve godina upozorava na štetnost otvaranja fabrike u sred oranica, ali i u gradu koji već ima ozbiljne probleme sa vodosnabdevanjem. Međutim, u studiji uticaja na životnu sredinu koju su usvojile lokalne vlasti bez prisustva zainteresovane javnosti, ocenjuje se da ova fabrika guma nije opasna po zdravlje stanovnika Zrenjanina. Dolazak ovog kineskog investitora u Vojvodinu od početka su pratile kritike lokalnih i ekoloških organizacija.Prvo su kineski vlasnici dobili besplatno 95 hektara zemljišta (inače oranice A kategorije koje su konvertovane u građevinsko zemljište) čija se vrednost procenjuje na 7,6 miliona evra. Osim toga, dobiće iz budžeta Srbije i 75 miliona evra subvencija za zapošljavanje najmanje 1200 radnika do kraja 2024. godine, navodi se u rešenju Komisije za kontrolu državne pomoći kojim se daje zeleno svetlo za dodelu subvencije. Njihova prosečna bruto plata će biti 576 evra (oko 69.000 dinara) što je neto oko 42.000 dinara.Kako piše u rešenju, investicionim projektom planirano je ulaganje od 800 miliona evra do kraja 2025.godine, od čega u izgradju blizu 252 miliona evra, a u novu opremu 547 miliona evra. Ivan Živkov, sociolog iz Zrenjanina, ocenjuje za Novu ekonomiju da je Srbija je postala država čija vlast budžetskim sredstvima plaća alarmantno zagađenje životne sredine od strane kineskih investitora, predstavljajući to projektima od nacionalnog značaja i istorijskim privrednim uspesima. "Da bi se udovoljilo investitorima koje niko drugi na evropskom tlu ne želi, masovno se krše se zakoni u oblasti zaštite životne sredine. Ugroženi su Bor i Smederevo, a sada i Zrenjanin. Poniženi i ugroženi građani, ali i pravosuđe, uglavnom okreću glavu od toga i ćute, kao da će neko drugi da ih spasi. Neće.", kaže Živkov.Razvoj gumarske industriji u Vojvodini ne završava se sa fabrikom Linglong. Opet u Zrenjaninu planirana je i fabrika za proizvodnju sirovina za gumarsku industriju koju će graditi takođe kompanija iz istoimene kineske provincije Šandong - Šandong Jangu Huatai Kemikal. Glavni proizvodi kompanije Šandong Jangu Huatai Kemikal biće hemijski proizvodi od kaučuka kojima se snabdevaju najveće svetske kompanije.Sa proizvodne linije iz Zrenjanina treba da izađe 20.000 tona nerastvorljivog sumpora koji je jedan od važnih sirovina za gumarsku proizvodnju. U Inđiji će takođe nići fabrika guma koju gradi japanska kompanija Tojo tajers.
Udruženje građana CarGo doniralo je danas 1,2 miliona dinara manastiru Hilandar za završetak radova na izgradnji Kampa prijateljstva u Sijarinskoj banji, opština Medveđa, koji će imati sme&scar...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
