Združena akcija Krov nad glavom ja saopštila da zbog pogoršanja epidemiološke situacije u Srbiji i mera za zaštitu od zaraze koje su stupile na snagu u petak treba hitno obus...
Trgovinski lanci u Srbiji prema novim propisima neće više morati da jaja prezentuju u rashladnim vitrinama, već će ih verovatno držati na sobnoj temperaturi, pored brašna i šećera. Stru...
Vrednost Bitkoina (Bitcoin) skočila je za 9,2 odsto i sada vredi 15.301 dolara što je najviša vrednost ove digitalne valute od januara 2018. godine, javlja Bloomberg. Pristalice tvrde da Bitko...
Situacija u vezi sa koronavirusom je vrlo nepovoljna i izuzetno nestabilna, a na Infektivnoj klinici popunjeno je 90 odsto kapaciteta, izjavio je direktor Kliničkog centra Srbije (KCS) Milika Ašanin, piše Danas.„Bolnički kapaciteti su pretrepani, u bolnici na Zvezdari smešteno je 395 pacijenata, Bolnica „Dr Dragiša Mišović“ smestila je 331-og“, rekao je Ašanin na RTS-u i objasnio da je najveći broj zaraženih u prvom talasu u jednom danu bio 445, u drugom 467, a juče je taj broj bio „pet puta veći“.Direktor KCS je dodao da se ostale klinike tog kliničkog centra neće pretvarati u kovid bolnice jer moraju da leče veliki broj „nekovid“ pacijenata.Ašanin je pohvalio ubrzanu izgradnju bolnice u Batajnici, ali i istakao da nije dovoljno izgraditi zgradu i uneti opremu, već u bolnici treba da rade kvalitetni i iskusni medicinski radnici.
Bivši potpredsednik Džo Bajden izabran je za 46. predsednika Sjedinjenih Američkih Država, pobedivši Donalda Trampa u jednim od najturbulentnijih predsedničkih izbora u Americi.Tramp je u danima nakon glasanja lažno tvrdio pobedu, i neutemeljeno govorio da demokrate pokušavaju da ukradu izbore. Trampova kampanja još uvek osporava proces u nekoliko država.Ubrzo nakon što su Associated Press (AP) i više mreža proglasili pobednika ovih izbora, predsednik Tramp objavio je izjavu u kojoj tvrdi da izbori "još nisu završeni", lažno optužujući novoizabranog predsednika Bajdena za pokušaj podrivanja izbornog procesa i obećavajući da će rezultate izbora osporiti na tamošnjim sudovima, pisao je NPR.Uprkos predsedničkoj retorici, Bajdenov tim je projektovao poverenje dok su prebrojavani glasački listići, znajući da se veliki broj glasova još uvek broji u demokratskim uporištima poput Milvokija, Detroita i Filadelfije.Associated Press je u subotu proglasio Bajdena za pobednika kada je bilo jasno da ga je 20 izbornih glasova u Pensilvaniji prebacilo preko praga od 270 glasova potrebnih za pobedu na Izbornom koledžu.
Svake godine najbogatiji daju desetine milijardi dolara u dobrotvorne svrhe. Međutim, filantropija, naročito na Zapadu, često favorizuje bogate, pa svet učvršćuje da ostane onakav kakav jeste umesto da ga učini boljim, piše portal Biznis i finansije.Međunarodni uticaj bogatih pojedinaca koji daju novac za dobrotvorne svrhe znatno se povećao u poslednje dve decenije. Tokom tog perioda osnovano je skoro tri četvrtine od 260.000 dobrotvornih fondacija u svetu, koje raspolažu sa preko 1,5 biliona dolara.Samo "Fondacija Gejts" je u 2018. godini uložila pet milijardi funti u humanitarne svrhe, što je više od budžeta za inostranu pomoć većine zemalja.Filantropija se u javnosti promoviše kao pomoć bogatih koja pre svega ima za cilj da smanji siromaštvo. Međutim, u Sjedinjenim Američkim Državama, jedva petina od ukupnih donacija je namenjena programima za siromašne.Mnogo više novca se daje za podršku sportu i kulturi, a čak polovina donacija je namenjena obrazovanju i zdravstvu, od čega su najveće donacije u obrazovanju u 2019. godini pripale elitnim univerzitetima i školama.U Velikoj Britaniji, od 2010. do 2017. godine, više od dve trećine donacija u iznosu od 4,79 milijardi funti dato je za visoko obrazovanje, od čega je polovina uplaćena na račune univerziteta Oksford i Kembridž, koje pohađaju deca bogatih filantropa.Filantropija se takođe podstiče i poreskim olakšicama, što na kraju ide preko leđa običnih građana, navodi Pol Veleli, saradnik na Institutu za globalni razvoj Univerziteta u Mančesteru i autor knjige "Filantropija – od Aristotela do Zakerberga".Većina zapadnih vlada nudi izdašne poreske podsticaje za dobrotvorna davanja. U Velikoj Britaniji je u 2019. godini pojedinac koji zarađuje do 50.000 funti godišnje plaćao 20% poreza na dohodak, dok su oni čije zarade prelaze 150.000 funti plaćali 45 odsto.Donacija registrovanim dobrotvornim organizacijama od 100 funti koštala bi prosečnog poreskog obveznika 80 funti, a preostalih 20 funti bi platila država. Međutim poreski obveznik sa najvećom zaradom bi platio samo 55 funti, jer bi država obezbedila ostalih 45 funti.Stoga se bogati filantropi nalaze u poziciji da veliki procenat njihovih donacija finansira prosečan poreski obveznik. Pri tom, donator sam određuje šta su ciljevi za koje će izdvojiti novac. Prosečnog poreskog obveznika niko ne pita da li je saglasan sa takvim ciljevima, komentariše Veleli.Takođe, ciljevi bogatih retko se poklapaju sa ciljevima demokratski izabranih vlada, što je pokazalo istraživanje iz 2013. godine, koje navodi da 1 odsto najbogatijih Amerikanaca ima vrlo različite stavove od američke javnosti o tome kako bi trebalo da izgleda poreska politika, regulacija tržišta, a posebno socijalni programi za siromašne.Nesrazmerni uticaj bogataša na donošenje državnih odluka, u kombinaciji sa izborima koje prave filantropi kada odlučuju šta će podržati svojim novcem, direktno ili indirektno dodatno povećavaju socijalne razlike.Većina njih se usredsređuje na ublažavanje simptoma, a ne na rešavanje uzroka ogromnih nejednakosti u društvu. Filantrop može da finansira stiopendije za obrazovanje dece iz siromašnih porodica ili programe obuke za osposobljavanje slabo plaćenih radnika koji bi im omogućili da dobiju bolja radna mesta.Ovakvi napori jesu humani, ali oni obezbeđuju tek nekolicini pojedinaca da izađu iz nemaštine, dok bezbroj drugih ostaje zaglavljeno u lošim školama ili na nesigurnim i slabo plaćenim poslovima, na dnu tržišta rada."Takav pristup humanosti ima iste efekte kao kada bismo svu snagu potrošili da spasemo samo jedno drvo, dok cela šuma gori", kaže Veleli.Prema podacima Fondacije "Greater New Orleans", kolektivne akcije više od 90.000 dobrotvornih fondacija tokom proteklih deset godina nisu uspele da promene ni najosnovnije životne uslove siromašnog stanovništva na teritoriji SAD
Roditeljimа je potrebna veća podrška institucija i poslodavaca u važnoj životnoj ulozi koju imaju roditelji, zaključili su sagovornici tokom konferencije o podsticajnom roditeljstvu "Roditelj u ...
Ruski naučnici su na obalama Karskog mora, koje se inače nalazi na severu te zemlje otkrili ogromno stanište morževa koje je kako tvrde ugroženo topljenjem leda i ljudskim aktivnostima, javlja agencija Rojters.Izletište, odnosno utočišta gde se morževi okupljaju, razmnožavaju i druže, nalazi se u zabačenom uglu ruskog poluostrva Iamal, a naučnici kažu da su tamo prošlog meseca izbrojali preko 3.000 tih životinja.Njihovi "splavovi" se nalaze na plutajućem morskom ledu ili na arktičkim ostrvima, kažu naučnici. Međutim upozoravaju da topliji klimatski ciklusi znače utiču na smanjenje morskog leda, a staništa su ugrožena i istraživanjem ležišta nafte i gasa i sve većom plovidbom arktičkih brodova."Ovo izletište je jedinstveno jer se na njemu nalaze i ženski i muški morževi, kao i njihovi mladunci različitog uzrasta", kaže Aleksander Sokolov, viši arktički istraživač u Ruskoj akademiji nauka.On je ovo otkriće nazvao "jedinstvenom laboratorijom na otvorenom".Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN) proglasilia je morževe 2016. godine kao vrstu koja je "skoro ugrožena" i procenila da je ukupan broj odraslih atlantskih morževa u svetu oko 12.500.Pre nego što je sredinom 20. veka komercijalni lov morževa na međunarodnom nivou zabranjen, postojala je opasnost da se njihova populacija ozbiljno smanji, jer su istrebljivani zbog komercijalne upotrebe njihove masti i kostiju.SUDBINA UGROŽENIH VRSTA: POSLE VIŠE GODINA U SEVERNOJ MAKEDONIJI SE POJAVIO BALKANSKI RIS Boltunov, , rekao je da je odvoz Iamal-a, koji je prvi put otkriven prošle godine, ali tek pravilno dokumentovan prošlog meseca, pokazao da se populacija atlantskog morža oporavlja."Otkriće ovog staništa koje je prvi put pravilno dokumentovano prošle godine pokazuje da se populacija atlantskog morža oporavlja. Želimo da verujemo da je to pozitivan znak", rekao je Andrej Boltunov iz Istraživačko-ekspedicionog centra za morske sisare.Prema njegovim rečima, za sada ima premalo informacija za izvlačenje opsežnih zaključaka, ali upozorava i da je seozna leda u Kraskom moru poslednjih decenija postala duža.Naučnici su uzeli uzorke DNK i na nekoliko jedinki morževa postavili uređaje za satelitsko praćenje, jer žele da prate njihovo kretanje tokom nekoliko meseci.Boltunov podseća da je bilo potrebno mnogo napora da se utvrdi šta je tu posebnu arktičku plažu učinilo toliko atraktivnom za hiljade morževa i koji bi koraci mogli da se preduzmu u cilju njihove zaštite.
U podkastu Nove ekonomije “Neću da ćutim” Katarina Baletić razgovara sa vlasnikom i urednikom izdavačke kuće Booka iz Beograda Ivanom Bevcom. Tema podkasta je kome je teže tokom pandemije, poslodavcima ili zaposelnima.“Doći ćemo u situaciju da ljudi gube posao, ja znam da je dosta firmi vraćalo pomoć državi i na kraju otpuštalo ljude zato što im se na kraju nije isplatilo”, kaže Ivan Bevc u novoj emisiji našeg podkasta.
Za svoju mesečnoj molitvi za novembar, Papa Franja se, između ostalog, molio da razvoj veštačke inteligencije bude na dobrobit čovečanstva, prenosi Axios."Molimo se da će napredak robotike i veštačke inteligencije uvek služiti čovečanstvu”, glasila je njegova molitvena nakana za novembar, koja je svakog meseca objavljena na Papinoj svetskoj molitvenoj mreži.Vatikan je prethodno u februaru organizovao samit, kojem su prisustvovali IBM i Majkrosoft, a na kom se raspravljalo o načinima za dizajniranje veštačke inteligencije koja će biti usmerena na dobrobit ljudi.Takođe je formulisan i "Rome Call for AI Ethics", koji poziva da se automatizacija i digitalizacija razvija "sa fokusom na dobrobit životne sredine i našeg zajedničkog doma".Nakon samita, Papa je upozorio da bi razvoj ovih tehnologija mogao da pogorška već postojeće ekonomske nejednakosti, ali je takođe izrazio nadu u "veliki potencijal koji nove tehnologije pružaju".
Prognoza Evropske komisije (EK) ukazuje da će privreda Srbije ove godine imati umereni pad od 1,8 odsto, usled relativno kratkog trajanja najstrožih mera za suzbijanje koronavirusa, kao i značajnoj podršci za ublažavanje posledica krize.Prema objavljenim Jesenjim ekonomskim prognozama za zemlje Evrope, tokom 2021. godinu se očekuju povratak srpske ekonomije na nivo pre izbijanja krize, odnosno ekonomski rast od 4,8 odsto.Taj rast će se zasnivati na investicionoj i ličnoj potrošnji, dok se za 2022. godinu očekuje dalje povećanje bruto domaćeg proizvoda od 3,8 odsto.Kako navodi EK, pad ekonomije Srbije u 2020. godini ograničili su relativno mali udeo turizma u ukupnoj ekonomskoj aktivnosti, kao i dobra poljoprivredna sezona.U izveštaju o Srbiji navodi se i da će pad ekonomije i značajne fiskalne mere za ublažavanje krize dovesti do znatnog privremenog rasta deficita države od oko 9 odsto u 2020. godini.Takođe, kako se radnici koji trenutno ne traže posao smatraju neaktivnim, očekuje se da će stopa nezaposlenosti doživeti smanjenje.Imajući u vidu stopu oporavka, ukidanje mera za ublažavanje posledica krize i povećanje prihoda iz poreza, deficit Srbije će pasti na oko 3 odsto BDP-a u narednoj godini, a zatim 2,5 odsto BDP-a u 2022, predviđa EK.BDP Srbije je u drugom tromesečju pao za 6,4 odsto usled posledica mera, nakon znatnog rasta od 5,1 odsto u prvom kvartalu, dok kratkoročni indikatori ukazuju da se ekonomska aktivnost oporavljala tokom leta.Pad je delimično nadoknađen većom potrošnjom vlade i pozitivnim doprinosom neto izvoza, a kao razlog se navode veliko smanjenje lične potrošnje i investicija.Najveći pad BDP-a u regionu imala je Hrvatska sa 9,6 odsto, dok su druge zemlje regiona poput Rumunije i Mađarske doživele pad privredne aktivnosti od 5,1 i 6,4 odsto.Prognoza navodi da će, zbog većeg deficita i pada privredne aktivnosti, javni dug Srbije porasti na 61,5 odsto BDP-a u 2020. godini, a zatim početi da pada za oko jedan procentni poen godišnje.
Globalni bruto domaći proizvod (BDP) oporavio se brže nego što se očekivalo u trećem kvartalu ove godine, ali ponovne mere zaključavanja širom Evrope podstaknuće novi pad aktivnosti u bloku u četvrtom kvartalu, kaže Fičov tim (Fitch Ratings) za ekonomiju u ažuriranju svojih globalnih prognoza BDP-a.BDP evrozone očekuje pad od 4 odsto u četvrtom kvartalu, a predviđa se snažniji oporavak na proleće naredne godine ukoliko ne bude bilo potrebe za dodatnim karantinom.Bruto domaći proizvod u trećem kvartalu rastao je mnogo brže nego što se očekivalo u SAD-u, a posebno u evrozoni.Međutim, slabiji evropski oporavak usporiće svetski rast sledeće godine, ali prognoze za Kinu i SAD za 2021. godinu su nepromenjene.Fič sada smatra da će američki BDP ove godine pasti za 3,7 odsto u poređenju sa 4,6 odsto, koliko su prethodno prognozirali, prognoza za 2021. godinu je nepromenjena i iznosi 4 odsto.Kineski kontinuirani međugodišnji rast bio je malo slabiji od očekivanog, pa je procena rasta za 2020. godinu pala sa 2,7 odsto na 2,3 odsto, ali oporavak se nastavlja.Ponovno uvođenje karantina u Francuskoj, Nemačkoj i Velikoj Britaniji i pooštrena ograničenja u Italiji i Španiji verovatno će znatno stisnuti BDP evropskog uslužnog sektora. „S obzirom da škole ostaju otvorene, proizvodne i građevinske aktivnosti će se nastaviti u Francuskoj, ali i usled lekcija naučenih tokom prethodnog karantina, uticaj karantina na svakodnevnu aktivnost verovatno će biti manji nego na proleće, „rekao je Brajan Kulton, glavni ekonomista Fiča.Najnovija zaključavanja planirana su da traju četiri nedelje, ali Fič pretpostavlja će se nova ograničenja postupno ukidati samo tokom zimskih meseci.
-615x345.jpg.webp)
Vlada Srbije je u predlogu rebalansa Budžeta za 2020. godinu predvidela subvencije "javnim preduzećima u sektoru električne energije" u iznosu od ... , što predstavlja presedan u planiranju javnih finansija.Prema mišljenju konsultanta Bogdana Petrovića, ove subvencije mogu samo da budu usmerena na Elektroprivredu Srbije."Toga nikad nije bilo do sada, a to može da bude samo EPS, obzirom da drugo (javno preduzeće u tom sektoru), Elektromreže Srbije, nemaju problema".Podsećamo, Elektroprivreda Srbije je verovatno najznačajnija kompanija u domaćoj privredi, a prošle godine je na nivou grupe zabeležila gubitak od 3,9 milijardi dinara ili oko 33 miliona evra.Petrović je u svojim analizama za Novu ekonomiju Poslovanje Elektroprivrede Srbije: Monopol, a pravi gubitke "Ili će se povećati naknada za obnovljive izvore energije ili će gubici morati da se reše subvencijama. Naknada do sad nije povećana, a konstantno se aktiviraju novi vetroparkovi, koji su odobreni pre nekoliko godina", zaključuje Petrović.Prošle godine je za otkup struje od povlašćenih proizvođača iz obnovljivih izvora energije putem takozvanih "fid-in tarifa" plaćeno 13,3 milijarde dinara.Tarifa koju EPS naplaćuje od krajnjih korisnika je 9,33 pare po kilovat-satu prodate struje.Međutim ta tarifa stoji nepromenjena još od 2015. godine, dok je nabavka električne energije od povlašćenih proizvođača u ovom periodu povećana osam puta.
Ministarstvo trgovine, telekomunikacija i usluga usvojilo je predlog rešenja za turističke agencije u iznosu od 150 miliona dinara subvencija za polise osiguranja. U udruženju turističkih agencija UTAS kažu za Novu ekonomiju da problem u vezi sa dobijanjem licenci i polisa osigruanja i dalje nije rešen.“Mi to ne smatramo kao dobro rešenje jer neće sve agencije biti pokrivene tom vrstom pomoći. Sa druge strane postoji problem u tome što ne možemo svi da dobijemo ponude osiguravajućih društava”, izjavila je za Novu ekonomiju Marija Matijević iz Udruženja turističkih agencija Srbije (UTAS).Prema njenim rečima, nakon sastanka UTAS je zamolio svoje članice da u cilju usaglašavanja sa zakonom i u skladu sa savetom ministarstva, osiguravajućim društvima što pre upute mejlove sa svojim podacima."Niko od nas nije dobio pozitivan odgovor. Odgovoreno je da ili nisu u situaciji da izađu u susret ili da mogu da nam pošalju obrazac, ali da reosiguravač iz inostranstva zahteva da se u vidu hipoteke deponuje imovina u vrednosti od 300 hiljada evra za najmanju agenciju", kaže Matijević.Prema njenim rečima, u slučaju manje agencije koja opslužuje do hiljadu putnika, za osiguranu sumu od 200 hiljada evra agencija bi morala da stavi pod hipoteku 300 hilajda evra. Kako dalje objašnjava, u slučaju da je osigurana suma 400 hiljada, hipoteka bi bila 600 hiljada evra."Smatramo da jedna mala agencija ovo apsolutno ne može da ispuni, bez obzira na subvencije, ne vidim kako će ta hipoteka moći da se upiše i da se stavi toliko sredstava pod hipoteku", objašnjava predstavnica UTAS-a.TURISTIČKE AGENCIJE BEZ NOVIH LICENCI SE BRIŠU IZ REGISTRA Dodaje da mnogo agenicja koje posluju u unutrašnjosti Srbije ima u svom vlasništvu nekretnine, ali da je procenjena vrednost kvadrata tamo niža, pa bi se u tom slučaju došlo u situaciju da pod hipoteku treba da se stavi pola jednog naselja."Praktično nemamo uslov za pribavljanje polisa. Neće biti pokriveno mnogo agencija, verovatno dvadesetak do trideset, dolazimo do znatnog smanjenja organizatora putovanja," kaže Marija Matijević.Taj broj prema njihovim podacima sada iznosi oko 400 turističkih agencija, a u problemu su i manji posrednici u putovanjima koji se popularno nazivaju subagentima. Oni kako dodaje sagovornica Nove ekonomije apsolutno ne bi bili obuhvaćeni tom vrstom državne pomoći."Dolazimo do gašenja radnih mesta, što nikako ne smatramo dobrim rešenjem. Ako se svi organizatori putovanja prebace u posredničke poslove njihov broj će se znatno povećati i opet neće biti dovoljno posla, pa će doći do gašenja firmi," upozorava predstavnica UTAS-a Marija Matijević.Prema važećem zakonu predviđene su obavezne garancije putovanja za organizatore i turoperatere. Dozvole za rad turističkih agencija istekle su 1. oktobra i od tada traje borba njihovih predstavnika da se reši poroblem u vezi sa polisama osiguranja koje su im neophodne u daljem poslovanju.Čedomir Savković
Aspirin će se testirati kao mogući tretman za pacijente sa koronavirusom u jednom od najvećih britanskih ispitivanja, koje treba da proceni da li ovaj lek može smanjiti rizik od nastanka krvnih ugrušaka kod virusno pozitivnih ljudi, piše agencija Rojters.Studija pod nazivom „Oporavak“ (Recovery) istražuje niz potencijalnih tretmana za pacijente sa virusom, a rekli su da će u ispitivanje uključiti i Aspirin koji se često koristi kao razređivač krvi.„Postoji jasna osnova za verovanje da bi Aspirin mogao biti koristan, a bezbedan je, jeftin i široko dostupan“, rekao je Piter Horbi, jedan od glavnih naučnika u ispitivanju.Pacijenti zaraženi koronavirusom imaju veći rizik od nastanka krvnih ugrušaka zbog hiperreaktivnih trombocita, ćelijskih fragmenata koji pomažu u zaustavljanju krvarenja.Aspirin je antitrombocitno sredstvo i može smanjiti rizik od ugrušaka.Očekuje se da će najmanje 2.000 pacijenata nasumično dobiti 150 mg aspirina dnevno, zajedno sa uobičajenim tretmanom lečenja. Podaci tih pacijenata uporediće se sa najmanje 2.000 drugih pacijenata koji primaju standardni tretman lečenja koronavirusa.Utvrđeno je da male dnevne doze aspirina smanjuju rizik od određenih karcinoma. Kao sredstvo za razređivanje krvi, povećava rizik od unutrašnjih krvarenja, a uzimanje previše u dužem vremenskom periodu povezano je sa oštećenjem bubrega.Ostali tretmani koji se ispituju u suđenju uključuju uobičajeni antibiotik azitromicin i koktel antitela kompanije Regeneron koji se koristio za lečenje simptoma predsednika SAD-a Donalda Trampa.
Kompaniaj Delta Holding je predajom ponude za kupovinu Sava Centra, na javnom tenderu koji je objavio Grad Beograd, potvrdila spremnost da prihvati cenu od 17,5 miliona evra i obavezna ulaganja od 50 miliona evra, koji su postavljeni kao uslov u javnom konkursu, navodi se u saopštenju.Ta kompanija dodaje da će, prema proceni stranih konsultanata koje su angažovali, investicija za renoviranje Sava Centra biti veća od 60 miliona evra."Cena koju je tenderom predvideo Grad Beograd izuzetno je visoka i verujemo da je to razlog što se tokom celog postupka prodaje do sada nije javio nijedan zainteresovani investitor, izuzev naše kompanije", kaže Živorad Vasić, viši potpredsednik Delta Holdinga.Ukoliko na tenderu dobije priliku za to, Delta planira kompletno renoviranje najvećeg kongresnog centra u Srbiji, a investicija predviđa zamenu staklene fasade, izradu novih elektroinstalacija, kao i pogona za hlađenje i grejanje, uvođe kompletno novih multimedijalnih instalacija.Delta se kao potencijalni investitor obavezala na očuvanje arhitekture objekta i njegovog spoljašnjeg izgleda, kao i na zadržavanje postojeće namene."Spremni smo da rekonstrukcijom zadržimo izgled i namenu, a da unutra stvorimo jedan novi Sava Centar, koji će uključiti savremene digitalne komunikacije, restorane i kafiće, rent-a-car agencije i usluge turističkih vodiča, odnosno sve ono što gost očekuje da dobije u jednom modernom kongresnom centru. To je uslov da Beograd ponovo postane najvažnija destinacija za poslovne i kulturne događaje u ovom regionu, sa skupovima za više od 5.000 gostiju i svim koristima koje takvi događaji donose Beogradu, njegovoj privredi i stanovnicima" kazao je Vasić.
BabyFM uređaj za kontinuirano merenje temperature kod beba i dece pobednik drugog ImagineIF! Srbija takmičenja za startape iz zdravstvenog sektora, navodi se u saopštenju.BabyFM razvija uređaj za kontinuirano merenje temperature kod beba i dece do šest godina koji se sastoji od senzora za merenje telesne temperature i aplikacije za mobilne uređaje.U pitanju je aplikacija koja omogućava sistem notifikacija usled povećanja temperature, podsetnik i alarm za davanje leka, unos podataka o upotrebljenom leku uz matricu za interakciju lekova, kao i bazu preporuka lekara.„Naš proizvod je namenjen svakodnevnoj upotrebi, a njegovu primenu vidimo i u većim medicinskim sistemima, medicinskim i farmaceutskim studijama, dok je posebnu važnost dobio u funkciji telemedicine“, rekla je Tamara Jakovljević, jedan od članova BabyFM tima.ImagineIF! takmičenje i akceleratorski program sprovodi se gotovo deceniju u različitim zemljama širom sveta, na tri kontinenta, a po drugi put u Srbiji.Takmičenje realizuju Naučno-tehnološki park Beograd i Innovation Forum Cambridge, u partnerstvu sa Health Tech Lab organizacijom.Pobedom na lokalnom takmičenju tim je osvojio 3.000 evra finansiranja i mogućnost da učestvuje na globalnom ImagineIF! takmičenju naredne godine u Barseloni.U ImagineIF! Srbija programu ove godine učestvovalo je 12 timova koji su u prethodnih mesec dana radili sa više od 40 mentora, a njih 9 prezentovalo je svoje poslovne ideje na završnom događaju održnom 5. novembra u online formatu. Globalno finale ImagineIF! takmičenja, na kome će Srbiju predstavljati BabyFM tim, biće održano na proleće 2021. godine u Barseloni.
Britanska aplikacija za praćenje kontakata ljudi pozitivnih na koronavirus zbog loših podešavanja nije obavestila hiljade ljudi koji su bili u riziku od zaražavanja, javlja Tajms a prenosi port...
Skupština grada Subotice usvojila je Plan detaljne regulacije za izgradnju najvećeg vetroparka u zemlji za koji se očekuje da će proizvoditi struju dovoljnu za 200.000 domaćinstava, piše Politika.Vetropark će graditi privredno društvo „Maestral ring” čiji je osnivač, prema podacima Agencije za privredne registre, „Fintel energija”, a prve procene govore da je njegova vrednost oko 700 miliona evra.Prostiraće se na na 6.700 hektara zemljišta u ataru naselja Čantavir, Novi Žednik Bačko Dušanovo i Višnjevac.„Kada bude završen vetropark će proizvoditi preko 1.000 giga časova električne energije godišnje, što je dovoljno za snabdevanje 200 hiljada domaćinstava”, rekao je Predrag Radivojević, direktor Javnog preduzeća za upravljanje putevima, urbanističko planiranje i stanovanje.On je objasnio da su u proceduri izrade plana poštovani svi zakonski okviri, plan je bio na ravnom javnom uvidu, kao i na javnom uvidu. „U planu se posebno vodilo računa o zaštiti prirode, za ovako velike projekte uslove izdaje ministarstvo i oni su rigorozni.Primedbe koje su na skupštini izrečene o odstojanju od hiljadu metara od naseljenog mesta ne važe jer su ovi kriterijumi na snazi i u Nemačkoj, a tamo nema gusto naseljenih mesta.Osim toga, grad će imati korist u vidu izgradnje 100 kilometara atarskih puteva kojima će biti dopreljena oprema za 113 strujnih mesta. Takođe, za izgradnju vetroparka ’Maestral ring’ biće angažovano između 300 i 400 ljudi” dodao je Radivojević.Cena struje dobijene iz obnovljivih izvora energije (OIE) je u mnogim zemljama sveta najniža, međutim u Srbiji to nije slučaj, zbog fid-in tarifa koje znatno uvećavaju troškove. Fid-in tarife su predviđene podsticajne otkupne cene po proizvedenom kWh iz OIE koje su usklađene sa tehnologijom koja se primenjuje i koje Vlada Republike Srbije propisuje na određeni vremenski period kako bi podstakla investitore i smanjila rizik investicije.Podsticajna otkupna cena za elektrane na vetar je 9,20 evra po kWh.Putem fid-in tarifa subvencionišu se proizvođači stuje iz obnovljivih izvora, što im garantuju otkupne cene veće od tržišnih. Oni tako mogu da nadoknade sredstva uložena u investicije i tako razviju posao, obzirom da je tržište električne energije iz obnovljivih izvora u Srbiji u povoju.Tu razliku na kraju plaćaju potrošači, jer su njihovi računi za struju uvećani za taj iznos.Podsećamo, kompanija Fintel Energija a.d je 2018. godine započela na Beogradskoj berzi realizaciju prve inicijalne javne ponude akcija (IPO). Ovo je prva takva finansijska operacija na Beogradskoj berzi posle čak 78 godina, a kompanija je ponudila na prodaju 6.500.000 običnih akcija po ceni od 500,00 dinara po akciji.Solarna energija sve isplativija, u Srbiji skupa zbog fid-in tarifa
Zakupcima pašnjaka u blizini klisure Jukan u Australiji tvrdi da je nekoliko godina morao da se bori i sazna prave informacije o planovima Rio Tinta za proširenje rudnika u tom području, tvrde savezni službenici koji vode istragu o rušenju aboridžinskih svetih mesta starog 46 hiljada godina, a prenosi Gardijan.Vlasnik zakupa Evan Pensini pristupio je informacijama o planovima koristeći zakonski akt FOI (Freedom of Information Act), koji omogiućava pristup informacijama od javnog značaja, tek nakon pet godina.Reč je o pastirskom zakupu pod nazivom "Cheela Plains" koji pokriva pola miliona hektara zemlje i graniči se sa rudnikom Brockman 4 Rio Tinta, a vlasnik je rekao je da ga je iznenadilo rušenje jer se još od 2014. godine zna koliko je ta lokacija važna."Posao sa Rio Tintoom je veoma loš još od sedamdesetih godina. Kada je 2006. godine odobreno proširenje rudnika od strane Vlade zapadne Australije, nismo bili obavešteni o tome," rekao je Evan.Prema njegovim rečima, između 2008. i 2010. godine pokušali su da dođu do informacija o tome šta Rio Tinta namerava da uradi sa rudnikom i pašnjacima, ali je na kraju njegov advokat morao da iskoristi zakonska pravila o slobodnom pristupu informacijama."Pre nego što smo zaista zauzeli čvrst stav 2011. godine, Rio Tinto nije želeo ništa da nam kaže o rudniku", rekao je Pensini.Dodaje da se od 2017. godine odnos poboljšao sa rukovodstvom srednjeg ranga u Rio Tintu poboljšao, ali da tek treba postići pravu ravnotežu između vađenja rude i očuvanja krajolika."Područje oko rudnika deo je zemlje koja za mene ima poseban značaj, još od moje mladosti", nagladio je Pensini.On naglašava da je njegov cilj da zajedno sa ostalim sunarodnicima brine o zemlji i da je prenese budućim generacijama u boljem stanju nego što je bila kada su je primili na upravljanje.Pensini je rekao da je poznat značaj pećina u klisuri Jukan još od ispitivanja kulturnog nasleđa u toj oblasti, koje je inače platio Rio Tinto 2014. godine."Pretpostavljam da je to znala i kompanija. Dali su nam mapu na kojoj je bio ucrtan plan jame. Znao sam da su pećine u blizini, samo sam pretpostavio da nema šanse da kopaju iznad," tvrdi Pensini.On je kako prenosi Gardijan i na pitanje službenika koji vode istragu da za lokaciju aboridžinskih pećina ne bi mogao da zna samo neko koji nije sa ove planete, odgovorio potvrdno.KOMPANIJA PROTIV KOJE PROTESTUJU GRAĐANI BIĆE STRATEŠKI PARTNER VLADE SRBIJE BROJNA ISTRAŽIVANJA I BUŠENJAPensini je rekao da je pastoralni zakup Cheela Plains preplavljen zakupima za istraživanje, zakupom rudnika ili zakupom za posebne namene. Tu kako kaže dolaze svi od malih kopača do velikih rudarskih kompanija.Dodao je da fizički nikoga ne mogu da zaustave, osim ukoliko se ne uništava deo njihove infrastrukture, drugi način kontrole kako kaže nemaju."Rekla bih da uopšte ne zarađujemo mnogo od rudarstva. Zabluda je da su se Aboridžini obogatili od tih honorara," izjavila je izvršna direktorka aboridžinske korporacije Robe River Kuruma, Sara Slateri. Dodala je da je uticajem rudarskih kompanija teško upravljati, kao i da narodi u Australiji treba da budu zabrinuti u vezi sa nasleđem koje treba da ostave svojim pokoljenjima.Komisija koja sprovodi istragu o incidentu u klisuri Jukan, razgovarala je i sa tradicionalnim vlasnicima tog područja, predstavnicima aboridžinskih naroda Puutu Kunti Kurrama.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
