Najnovije

Svet

Apple tuži kompaniju koja reciklira njihove proizvode

Epl (Apple) tuži bivšeg partnera za reciklažu „GEEP Canada“ zbog navodne krađe i preprodaje najmanje 103.845 iPhone, iPad i ostalih uređaja koje je trebalo da recikliraju, piše portal The Verge.Epl je firmi za reciklažu poslao preko 500.000 iPhone i iPad uređaja, kao i Epl satova između januara 2015. i decembra 2017. godine. Prilikom revizije, Epl je otkrio da 18 odsto tih uređaja još uvek pristupa internetu putem mobilnih mreža.Epl nastoji da od svog bivšeg partnera dobije najmanje 31 milion kanadskih dolara, što je otprilike 22,7 miliona američkih dolara. Firma za reciklažu negira ove optužbe, ali ne poriče da je bilo krađe, navodno je podnela tužbu tvrdeći da su trojica zaposlenih ukrali uređaje u svoje ime. Epl se ne slaže, tvrdeći da su ti zaposleni bili viši menadžment u reciklažnoj firmi.Prošle godine ljudi su iza sebe ostavili rekordnu količinu e-otpada koja je iznosila 53,6 miliona metričkih tona odbačenih telefona, računara i drugih uređaja. Kao i druge tehnološke kompanije, Epl pokušava da poboljša svoju praksu recikliranja radi očuvanja ekologije.Međutim, kompanija se i dalje oslanja na druge partnere da bi povratila dragocene materijale sa korišćenih uređaja, a od 2015. do 2018. GEEP Canada je bio jedan od njih.Apple je podneo žalbu u januaru 2020. godine, ali se za krađe zna otkad su otkrivene između 2017. i 2018. godine.

Srbija

Građani radili više tokom korone, ali hvale rad od kuće (REZULTATI ANKETE)

Usled ekonomskih nesigurnosti koje se očekuju ove jeseni, Nova ekonomija je pokrenula serijal tekstova o uticaju pandemije na tržište rada u Srbiji. Prema rezultatima treće ankete, nešto manje od trećine građana radila je tokom korona krize isto kao i ranije, preko 38 odsto zaposlenih je radilo malo više ili znatno više, dok je dodatnih 31 odsto građana radilo manje od izbijanja zdravstvene krize.Od građana koji su imali veće radno opterećenje, najviše ispitanika, skoro 23 odsto, radilo  je oko dva sata duže nego obično. Petina ljudi sa promenom radnog vremena je radilo preko tri sata nedeljno više.Skoro 45 odsto ljudi je imala smanjenje radnog vremena od sat ili više vremena.ANKETA JE I DALJE OTVORENA I DOSTUPNA OVDE Što se organizacije radnog vremena tiče, preko dve trećine, skoro 70 odsto ispitanika je svoj radni dan počinjalo isto kao i pre korone, dok je ostatak građana radio klizno.   Najviše građana u apsolutnim ciframa nije primetilo dodatnih problema tokom pandemije, a najviše je trpelo zdravlje (26 odsto), porodica (manje od 24 odsto) i posao (skoro 10 odsto).Na pitanje šta su najpozitivniji, a šta najnegativniji rezultati pandemije kad je reč o radu i radnim odnosima, iskustva su različita, ali su se najbolje snašli "digitalci" i ostali zaposleni koji su svoje zadatake obavljali od kuće."Pozitivno je to što se pokazalo da rad može da se organizuje van zacrtanih vremenskih i prostornih okvira i da se mnogi poslovi završe od kuće ili za kraće vreme ako se smene bolje organizuju. Dakle, zadžala bih tu fleksibilnost. Negativno je to što se čekalo da se desi nešto vanredno da bi se došlo do takvih rešenja", navodi jedna ispitanica.Iako u većem broju slučajeva napominju da se "radilo bez tenzije, samo po potrebi", da se štedelo na prevozu i hrani, pojedini ispitanici navode i da je "multitasking" sa decom i radom od kuće otežavao celu situaciju.Drugi napominju da su od kuće često radili prekovremeno, kao i da im troškovi rada od kuće (struja za računare i sl.) nisu bili plaćani."Loše je to što je moje radno vreme do 16h, a zabrana kretanja je počinjala od 17h, pa se dešavalo da po ceo dan uopšte ne izađem iz kuće", iskustvo je jednog građanina tokom najrestriktivnijih mera u pandemiji.Pojedinci smatraju da je rad putem telefona i mejla zapravo omogućio bolju komunikaciju sa kolegama, mada napominju da je samoća ozbiljan problem za ljude koji žive kao samci.Žene se žale i na neravnopravnu podelu kućnih poslova, čak i u slučajevima kada su oba supružnika radila od kuće, zbog čega navode da je period krize bio neuobičajeno stresan "i psihički i emotivno"."Ljudi su se zbližili i bolje se razumeju, ali je trpela porodica, kao i zdravlje, s obzirom da nismo više mladi. Volela bih da se zadrži razumevanje između poslodavca i zaposlenih", zaključuje jedna od ispitanica.Kako građani ocenjuju uticaj pandemije na tržište rada pročitajte OVDE.ANKETA JE I DALJE OTVORENA I DOSTUPNA OVDE Nova ekonomija vas i dalje poziva da nam šaljete svoja iskustva i komentare putem našeg portala ili društvenih mreža.Rezultate prethodne ankete možete pogledati OVDE.

Srbija

Sve mi diraj, platu mi ne diraj (ANKETA)

Tokom pandemije, neke kategorije zaposlenih u Srbiji radile su značajno više, a neke manje. Broj radnih sati značajno je bio smanjen. Da li Vam se to odrazilo na primanja? Poznato je da javni sektor u Srbiji u proseku prima 100 evra više od zaposlenih u privatnom sektoru. Kakva su Vam očekivanja, šta će biti sa vašom platom? Molimo Vas da izdvojite tri minuta i popunite našu anketu:Create your own user feedback survey

Svet

Grad Rim promoviše kulturu kao stub održivog urbanog razvoja

Saradnja između gradske vlade Rima i Ujedinjenih gradova i lokalnih uprava (UCLG), mreže od 250.000 gradova, gradova, regiona i metropola širom sveta, promoviše kulturu kao stub održivog urbanog razvoja, u vreme kada pandemija podstiče ponovnu procenu modela javnog i privatnog upravljanja na globalnom nivou, piše FDiIntelligence.Uključena u takozvanu „Rimsku povelju“, inicijativa se oslanja na univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima da bi se promovisalo „pravo na puno i slobodno učešće u kulturnom životu“, i na taj način lokalnim kreatorima politike dao novi set vodećih principa za reformu njihovog pristupa kulturnim politikama i lokalnoj upravi.Otprilike 45 gradova širom sveta već je podržalo inicijativu koja će biti zvanično pokrenuta od 1. do 3. oktobra u Rimu.Socijalna i ekonomska kriza koju je pokrenula pandemija Covid-19 podstakla je lokalne kreatore politike širom sveta da preispitaju svoj pristup razvoju svojih zajednica, posebno kroz prizmu održivosti.Ova reforma upravljanja važna je na gradskom nivou, a mogla bi uticati i na tekuću reformu globalnog upravljanja.UN predviđaju da će 68 odsto svetske populacije živeti u urbanim sredinama do 2050. godine.

Srbija

Nagradni konkurs za mlade umetnike Pančeva

Wolf Art Studio i ove godine poziva mlade umetnike iz Pančeva da svoje radove predstave na konkursu koji je otvoren do 20. januara 2021. godine.Cilj osnivanja nagrade je da na lokalnom i nacionalnom nivou pruži podršku i vidljivost mladim umetnicima iz Pančeva, kao i da se kroz saradnju razmenjuju znanja i iskustva neophodna za razvoj savremenog umetnika na početku njegove karijere. Nagrada se dodeljuje na teritoriji grada Pančeva drugi put ove godine. Ovogodišnji nagradni fond iznosi 500 evra.Na konkurs se mogu prijaviti umetnici od 18 do 30 godina starosti, koji su rođeni ili žive na teritoriji grada Pančeva (sa naseljenim mestima).Konkursom je predviđena izložba finalista u prostorijama Narodnog muzeja Pančevo.Na izložbi će svečano biti proglašen pobednički rad, a autoru će biti uručena novčana nagrada u iznosu od 500 evra.Mladi umetnici mogu konkurisati sa maksimalno tri rada.Na konkurs možete poslati sliku, crtež, grafiku, skulpturu ili instalaciju.Prednost na ovom konkursu imaće samostalni umetnici, umetnici koji su završili neku umetničku školu, studenti umetničkih škola, ali i samouki umetnici koji se profesionalno bave umetnišću ili su na putu ka profesionalnoj karijeri.Zainteresovani se mogu prijaviti Na imejl adresu kontakt@vukvuckovic.com tako što će dostaviti:1. kratku umetničku biografiju (1 strana),2. fotografije radova u JPG formatu, do tri rada.3. Naziv rada, tehnika, dimenzije4. Internet prezentaciju umetnika – sajt ili neki drugi profil na kome se može detaljno informisati oradu umetnika (Facebook, Instagram, Behance…)5. Kontakt (telefon i imejl)Rok za prijavu je 20. januar 2021. do 24 časova.

Svet

ECB: Pojačati rad na digitalnom evru

Evropska centralna banka (ECB) objavila je u petak izveštaj o potencijalnom uvođenju digitalnog evra, uoči intenzivne javne rasprave i "eksperimentisanja" o njegovim mogućim prednostima i izazovima, ...

Srbija

Prijava kandidata za program „Moja prva plata“ počinje 8. oktobra

Vlada Republike Srbije saopštila je danas da je prijava poslodavaca za učešće u programu "Moja prva plata" završena, međutim zbog velikog interesovanja poslodavaca za program i najvećeg broja pristiglih prijava u poslednja dva dana roka za prijavu kompanija, otvaranje prijava pomereno je za 8. oktobar, saopštila je Vlada Srbije.Više od 70 odsto pozicija koje su kompanije prijavile dostupno je za kandidate sa završenom srednjom školom, a prijave poslodavaca stigle su iz čitave Srbije, različitih delatnosti i obima kompanija.Nakon utvrđivanja konačne liste kompanija i pozicija na koje se kandidati mogu javiti, 8. oktobra biće otvoren poziv za prijavu zainteresovanih kandidata.Za potrebe prijave kompanija, oglašavanje pozicija i prijave kandidata, napravljen jedinstveni portal koji je omogućio privredi i mladima da ne moraju ništa da dostavljaju u papirnom obliku, već sve potrebno mogu da odrade elektronski, putem Portala Moja prva plata.Priliku da steknu radno iskustvo, pa i potencijalno buduće zasposlenje, imaće 10.000 mladih, u šta će država investirati dve milijarde dinara.

Srbija

SAD: Kinezi kolonizuju, mi ojačavamo suverenitet zemalja Zapadnog Balkana

Za razliku od Kine želimo da ojačamo suverenitet zemalja u regionu Zapadnog Balkana i veoma smo posvećeni njegovom ekonomskom razvoju, izjavio je Adam Bouler, izvršni direktor Finansijske korporcije SAD za međunarodni razvoj (DFC), prenosi list Danas.„Kinezi ne investiraju u region iz dobre volje i milosrđa, nego radi uticaja. Kineski pristup je neka vrsta neokolonijalizma. Naš posao je da investiramo u te zemlje kako bismo ojačali njihov suverenitet“, rekao je Bouler novinarima na telefonskom brifingu.Na brifingu povodom prošlonedeljne posete delegacije američke vlade Grčkoj, Kosovu, Srbiji, Izraelu i Maroku, Bouler je rekao da će rezultati rada novotvorene kancelarije DFC u Beogradu biti vidljivi posle izvesnog vremena.„Moramo da prođemo kroz određene procedure. Prvi korak su bili sastanci na terenu, sa predstavnicima desetina i desetina kompanija. Sledeći korak će možda biti pisma o namerama, a onda i dogovori. To nije nešto što se brzo završava, ali je stvarno“, naveo je Bouler.On je rekao i da o „stvarnim namerama“ SAD svedoči to što su u delegaciji koja je posetila region bili predstavnici šest američkih institucija, DFC, USAID-a, Izvozno-uvozne (EXIM) banke, ministarstava trgovine i energetike i Saveta za nacionalnu bezbednost (NSC).KINESKA MEKA MOĆ Naveo je da će DFC nastaviti da sprovodi ono na šta se obavezala bez obzira na ishod predsedničkih izbora u SAD 3. novembra, jer ta agencija ima podršku i demokrata i republikanaca.Direktor beogradske kancelarije DFC Džon Jovanović rekao je na brifingu da je američka delagacija u Srbiji konkretno razgovarala o investicijama u nekoliko projekata.Jovanović nije odgovorio na pitanje o finansijskom okviru planiranih investicija u Srbiji.Rekao je da su prioretni projekti „Autoput mira“ i železnička linija koja će povezati Srbiju i Kosovu.„Neki od tih projekata su u toku, mi ćemo se truditi da obema stranama obezbedimo finansijska sredstva kako bismo poboljšali njihovu ekonomsku saradnju“, rekao je Jovanović.On je naveo da je na sastancima u Beogradu bilo reči i o podršci mikro, malim i srednjim preduzećima i o podsticanju saradnje mladih preduzetnika Srbije i Kosova.

Srbija

Opao uvoz i izvoz, manji i deficit u robnoj razmeni Srbije

Ukupna spoljno-trgovinska robna razmena Srbije u periodu od januara do avgusta 2020. godine iznosi 27,9 milijardi dolara i 25,08 milijardi evra, što predstavlja iznose za 7-8% manje u odnosu na 2019, saopštio je Republički zavod za statistiku.U tom periodu kako se navodi izvezeno je robe u vrednosti od 11,859 milijardi dolara, što je 8,4% manje u odnosu na isti period prethodne godine.Uvoz je iznosio 16,138 milijardi dolara, i to je za 7,4% manje nego u istom periodu prethodne godine.Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 10,619 milijardi, što je pad od 7,6%, a uvoz je bio 14,461 milijardi, što je manje za 6,5%.Deficit u robnoj razmeni je 4,278 milijardi dolara, što čini smanjenje od 4,3% u odnosu na isti period prethodne godine. Izražen u evrima, deficit iznosi 3,842 milijardi, što je smanjenje od 3,2% u poređenju sa 2019. godinom.Pokrivenost uvoza izvozom je 73,5% i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 74,3%.Regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (35,3%), Beogradski region (25,4%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (21,9%), Region Južne i Istočne Srbije (17,3%), a oko 0,1% izvoza je nerazvrstano po teritorijama.SRBIJA OD EU TRAŽI UKIDANJE UVOZNIH KVOTA NA ČELIK Najveće učešće u uvozu imao je Beogradski region (49,0%), Region Vojvodine (27,7%), Region Šumadije i Zapadne Srbije (13,0%), Region Južne i Istočne Srbije (9,6%), a oko 0,7% uvoza nije razvrstano po teritorijama. Pri tumačenju tih podataka, treba imati u vidu da uvoz nafte i gasa najvećim delom se obuhvata u Regionu Vojvodine i Beogradskom regionu, a time su obuhvaćeni energenti za celu teritoriju Srbije.Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 60,6% ukupne razmene.Najveći suficit u razmeni ostvaren je sa Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Severnom Makedonijom. Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Rumunijom, Bugarskom, Češkom, Hrvatskom, Slovačkom, Velikom Britanijom, Švedskom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Кinom i Nemačkom, zatim Ruskom Federacijom, Turskom, Italijom, Mađarskom, Belgijom, Irakom, Republikom Кorejom, Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Španijom, Slovenijom, Francuskom, SAD-om, Švajcarskom, Grčkom.

Srbija

Eko gradnja: Lopte od reciklirane plastike kao zamena za beton

Nova poslovna zgrada Delta House na Novom Beogradu imaće 20 hiljada kvadrata, 11 etaža, ukupna vrednost investicije je 40 miliona evra i u novom prostoru biće zaposleno 800 radnika, prenosi Gradnja.rs.Zgrada će imati LEED sertifikat, što u prevodu znači da je objekat građen na principima zelene gradnje. Projektovana je kao energetski efikasna, koristiće solarne panele, prikupljaće i koristiće kišnicu za navodnjavanje zelenila, a zelena površina na parceli biće veća od izgrađenog dela parcele.Međutim, zanimljiv je način izgradnje tog objekta jer se koriste lopte od reciklirane plastike kao zamena za teški beton na svim onim mestima na kojima on iz statičkih razloga nije nužan. Pored toga što su količina korišćenog betona, a samim tim i težina konstrukcije manji, ovaj sistem omogućuje i to da se u izgradnji objekata prave znatno tanje ploče.Ta tehnologija podrazumeva postavljanje lopti između gornje i donje zone armature, u zoni ploče koja nije nosilac konstrukcije, nakon čega se izliva beton uz obavezno vibriranje kako bi se ravnomerno rasporedio i formirala buduća rebra. Korišćenje te tehnologije ima i dvostruke benefite po očuvanje životne sredine. Same lopte napravljene su od 100% reciklirane plastike i omogućuju da se količina korišćenog betona smanji dovodi i do smanjenja emisije CO2 u atmosferu.Korišćenjem lopti od reciklirane plastike u konstrukciji Delta House ušteđeno je 1.600 m3 betona i smanjena težina konstrukcije za 4.000 tona.Upotrebom ošupljenih ploča smanjen je broj stubova i obezbeđeni veći rasponi čak do 10,8 m i to bez dodatnih greda. Montažom 100.000 lopti u konstrukciju nove poslovne zgrade smanjiće se emitovanje CO2 za 336t.

Srbija

Cene rentiranja stanova brzo se vratile na nivo pre pandemije

Vanredno stanje i pandemija najviše uticali na zastoj u kupovini i prodaji nekretnina, pad cena se najviše osetio u njihovom izdavanju u zakup, dosta studenata se vratilo kućama, a stanovi na dan nudili su se za mesečni najam, piše Gradnja.rs.Sve to je, dodaje se uticalo na povećanje ponude i na smanjenje cena tražene kirije.Ipak, nakon što se vanredno stanje završilo i život se vratio u normalu, vratila se i potražnja za stanovima, pa su se cene brzo vratile na period pre pandemije.Prema podacima sajta za oglašavanje nekretnina 4zida.rs u glavnom gradu, prosečna cena oglašenih nameštenih garsonjera iznosi skoro 200 evra, a jednosobnih stanova 250 evra. Ukoliko želite da imate još jednu dodatnu sobu, makar i manju, za takve stanove najčešće ćete morati izdvojiti preko 300 evra. Prosečna cena oglašenih dvosobnih nameštenih stanova iznosi nešto preko 400 evra, a trosobnih 600 evra. Stanovi od 250 ili 350 kvadrata gotovo su duplo skuplji nego trosobni stanovi, pa prosečna cena nameštenih četvorosobnih stanova u Beogradu iznosi 1.304 evra, a petosobnih čak 1.577 evra.KORONA SKORO DA NIJE UTICALA NA CENE NEKRETNINA U SRBIJI NOVI SADPoslednjih godina cene nekretnina u Novom Sadu vrtoglavo rastu i što se tiče prodaje i što se tiče izdavanja. Na veliku potražnju za nekretninama uticao je i povećan broj mladih ljudi koji su se zaposlili u Novom Sadu, mahom u IT industriji. Prosečna cena nameštenih garsonjera u Novom Sadu oglašenih na portalu 4zida.rs 182 evra, što je samo 15 evra manje od prosečne cene garsonjere u Beogradu. Slično je i sa jednoiposobnim stanovima – prosečna cena oglašenih jednoiposobnih stanova u Novom Sadu je 272 evra, odnosno oko 30 evra manje nego u Beogradu.Ipak, veća razlika u ceni se oseti kod stanova sa više soba, a najveća kod četvorosobnih, koji u Novom Sadu koštaju 542 evra, a u Beogradu skoro tri puta skuplje, čak 1304 evra.NIŠ UPOLA MANJE OD BEOGRADAZa garsonjeru u Nišu mesečno je dovoljno 124 evra, a prosečna cena dvosobnih stanova niža je nego cena garsonjere u Beogradu i ona iznosi 189 evra. Namešteni trosobni stanovi prosečno su oglašeni za 260, a četvorosobni za 405 evra.Bez obzira na ekonomske prilike u zemlji, faktor ponude i tražnje i dalje diktira cenu zakupa nekretnina. Ono što dodatno utiče na cenu je i dovoljan broj luksuznih stanova i projekata, u čemu Beograd u velikoj meri prednjači u odnosu na ostale gradove u Srbiji.

Svet

Bugarska: Za prosvetare povećanje plata

Početna plata za prosvetare biće od januara oko 650 evra (1.260 leva) najavio je danas ministar prosvete Krasimir Valčev, piše bugarski portal Novinite.Međutim, kako kaže Valčev, mora se raditi i na povećanju najnižih zarada u oblasti visokog obrazovanja.Za 10 godina prosečna plata prosvetara skočila je za 400 odsto. Sa oko 230 evra u 2009. godini, na 875 evra koliko se očekuje u 2021. godini, kada će ta plata biti veća od nacionalnog proseka od oko 770 evra.Valčev je prisustvovao konferenciji Bugarskog sindikata učitelja. Primetio je da su povećane plate u sektoru dovele mnoge mlade nastavnike, gotovo da nema slobodnih mesta, a brojevi za studente pedagogije su popunjeni.Prosečna starost učitelja bugarskog jezika takođe se promenila, sa 53 pre nekoliko godina, na 49 sada.Ministar je prokomentarisao i već dozvoljena školska putovanja, međutim, trajaće do nedelju dana i preporučuje se da budu u junu sledeće godine. Moraju se poštovati sve mere bezbednosti.

Svet

Gumeni medvedići sklonjeni sa polica nemačkih marketa

Veliki nemački supermarketi povlače čuvene proizvode Haribo u zemlji sa svojih polica. Ovaj potez dolazi nakon spora zbog podizanja cena omiljenih gumiranih medveda, javio je Dojče vele.Veliki nemački lanci supermarketa Lidl i Edeka zaustavili su ili smanjili prodaju Haribo proizvoda dok se bore sa proizvođačem slatkiša oko cena. Budući da kupci sve više gledaju novčanike zbog krize koju je donela pandemija, prodavnice se uzdržavaju od podizanja cena čuvenih gumenih medveda.Prema nemačkom mediju CHIP, Haribo je želeo da podigne cenu pakovanja medveda od 360 grama sa 1,19 evra na 1,29 evra. Kompanija sa sedištem u Bonu navela je kao razlog više cene sirovina potrebnih za proizvodnju svojih bombona.Lanac supermarketa Lidl odgovorio je na predloženo povećanje cena povlačenjem proizvoda Haribo sa svojih polica u avgustu, dok je nastavio da prodaje bombone konkurentskih proizvođača slatkiša.