Najnovije

Srbija

Matijević (Udruženje turističkih agencija UTAS): Obustavili smo prodaju novih aranžmana

Turističke agencije trenutnu rade obustavu prodaje turističkih aranžmana,ali će dosad ugovorena putovanja i zamenski vaučeri biti realizovani, izjavila je za Novu ekonomiju Marija Matijević, predsednica udruženja turističkih agencija UTAS povodom najave da od sutra nijedna agencija neće imati licencu za organizovanje putovanja.Ona je potvrdila da su osiguravajuće kompanije izašle iz posla sa turističkim agencijema i da više ne žele da im izdaju garanacije od nesolventnosti zbog velikog rizika. Time 1.oktobra ističu polise koje su sklopljene početkom godine, a agencije bez garancija gube licence za organizatore putovanja. "To što mi nemamo garancije za nova putovanja ne znači da naši putnici koji imaju dosada ugovorena pitovanja, neće biti ispoštovani", ističe ona i dodaje da će agencije moći da obavljaju posredničke poslove i realizuju dosad ugovorena putovanja.  Agencije će moći da prodaju izlete po Srbiji, avio karte i autobuske karte, kao i hotele iz Srbije pod uslovom da imaju ugovor o poslovno tehničkoj saradnji.Prema njenim rečima, agencije ne mogu da ispune zakonske uslove za nastavak licence budući da je cela industrije kod banaka "na crnoj listi". "Ukoliko država, osiguravajuće kuće, agencije i banke ne pronađu adekvatno rešenje, nijedna turistička agencija u Srbiji od 1. oktobra neće moći da proda više nijedan aranžman", upozorava Marijević.Ona kaže da je agencijama izbrisano ustavno pravo na rad, a da trenutno nemaju ni sa kim da razgovaraju dok se ne formira Vlada Srbije."Mi ionako nemamo posla od marta, već smo na ivici egzistencije jer nikakvu sektorsku pomoć nismo dobili za razliku od kolega iz hotelijerstva", dodaje ona. 

Srbija

Ukupan prevoz putnika i robe smanjen zbog korone, telefonija beleži rast

Broj prevezenih putnika u prvih šest meseci 2020. godine je na međugodišnjem nivou manji za 43 odsto, pri čemu je prevoz putnika u unutrašnjem saobraćaju manji za oko 42 odsto a u međunarodnom za preko 56,4 procenata, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).Najveći pad zabeležen je u vazdušnom saobraćaju, koji je manji za 57,3 odsto, dok je prevoz u drumskom saobraćaju manji za oko 42,3 procenata.Sa druge strane, količina robe prevezene u prvom polugodištu 2020. godine, u poređenju sa istim periodom prethodne lane, beleži rast od 1,2 odsto.Vazdušni, rečni i železnički saobraćaj beleže pad u količini prevezene robe, dok cevovodni i drumski saobraćaj beleže rast.Porast u količini prevezene robe u drumskom saobraćaju je usled činjenice da je povećan obuhvat posmatranih izveštajnih jedinica.Prevoz putnika u drumskom saobraćaju je manji nego u prvom polugodištu prošle godine, uz pad obima rada od tačno 40 odsto, dok je prevoz robe kamionima uvećan za 6,2 odsto. Vazdušni saobraćaj beleži pad kad je reč o prevozu putnika. Broj prevezenih putnika u vazdušnom saobraćaju manji je za 57,3%, a ostvareni putnički kilometri manji su za 56,6%. Prevoz robe iskazuje pad u količinama prevezene robe od 29,8%, a u obimu rada, posmatrano u tkm, zabeležen je rast od 1%.Transport nafte cevovodima veći je na međugodišnjem nivou ta petinu u količini prevezene nafte, dok je transport prirodnog gasa manji je za oko tri procenta.Granični promet drumskih putničkih vozila u prvom polugodištu 2020. godine, u ulazu, manji je za 45,7 odsto u odnosu na isti period 2019. godine.Broja vozila domaćih registracija koja su prešlu granicu je prepolovljen, dok je od ukupnog broja vozila sa stranom registracijom koja su ušla u našu zemlju najviše bilo iz Nemačke i Mađarske.Klasične poštanske usluge su u prvom polugođu opale, pismonosnih pošiljki je bilo za 4,5 odsto manje, a kod paketskih pošiljki beleži se pad u odnosu na isti period prošle godine od 35,3 odsto.Usluge platnog prometa beleže pad od 23,9 odsto, usluge fiksne telefonije veće su za 4,7 odsto, a mobilne telefonije za 16,7 odsto.Ukupan broj zaposlenih u saobraćaju veći je za 0,3 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine."Međutim, treba imati u vidu činjenicu da je to delimično, i zbog povećanja broja posmatranih izveštajnih jedinica", navodi se u saopštenju.

Svet

Pandemija u Crnoj Gori: Nikšić prednjači po broju obolelih

Crna Gora je u septembru u odnosu na ostale države regiona zabeležila najveći skok broja obolelih i prva je u regionu sa 565 inficiranih i 42 hospitalizovana pacijenta na sto hiljada stanovnika, javlja Slobodna Evropa. „Svakodnevno mora da se otpusti neko da bi se drugi primio. To je negde oko 100 ležećih pacijenata na dnevnom nivou. Vizita počne ujutru a završi tek negde oko ručka. Lekari su ne umorni nego premoreni pod maskama i u zaštitnim kombinezonima celu smenu. Imao sam članove iste porodice, koji su smešteni u različitim paviljonima“, prenosi svoje utiske iz kovid bolnice i ambulante u Nikšiću internista Goran Jovanović, koga je bolnica u Kotoru poslala u ispomoć.Nikšić je sa 1.423 zaraženih na 100 hiljada stanovnika prvi na listi po broju obolelih, a stopa inficiranih je skoro pet puta veća nego na državnom nivou, pa su u tom gradu drugi dan zaredom na snazi restriktivne mere.„Ako se ponove prethodna sedmica ili ona tamo unazad 14 dana, plašim se da zdravstveni sistem neće moći da izdrži“, reako je u ponedjeljak (28. septembra) za RTCG pomoćnik direktora Instituta za javno zdravlje (IJZ) Senad Begić.„Doktor Begić je u pravu. Nema tog epidemiologa koji se ne plaši pogoršanja situacije. Zbog toga smo i predložili mere i očekujemo da te mjere daju rezultate“, rekao je direktor tog zavoda Boban Mugoša.„Praznićemo bolnice, povećavaćemo kućno lečenje. Imamo model i spremni smo za otvaranje novih COVID centara u Podgorci i jedan će biti u pogonu već ove nedjelje. Ceo sistem je spreman”, rekao je član kriznog štaba NKT Nebojša Kavarić.On nije mogao da precizira koliko je lekara i drugog medicinskog osoblja zaraženo virusom.Mnogi lekari se slažu u oceni da ne bi trebalo testirarti izdržljivost zdravstvenog sistema u Crnoj Gori i apeluju na građane da se pridržavaju propisanih mera zaštite.JAVNI DUG CRNE GORE 2021. GODINE DOSTIŽE ČETIRI MILIJARDE EVRA SKUPOVI ODGOVORNI ZA ŠIRENJE VIRUSAUprkos ograničenjima okupljanja, pred parlamantarne izbore i nakon njih, u pojedinim gradovima okupljao se veliki broj građana.U Andrijevici, Beranama i Nikšiću od 28. septembra do 12. oktobra zabranjeno je napuštanje objekata stanovanja od 22 sata do pet ujutro, zabranjen je rad ugostiteljskih objekata i kućne posjete. I u Rožajama će naredne dve nedelje biti zatvoreni ugostiteljski objekti, dok će u Budvi, Kotoru, Pljevaljima i Podgorici raditi do 22 sata, a deo javnosti je oštro reagovao na ograničenja.Oko 200 ugostitelja u Nikšiću i njihovih zaposlenih protestovalo je u ponedjeljak ispred zgrade Opštine Nikšić, odakle su poručili da oni nisu krivci za veliki broj pozitivnih na korona virus.Crna Gora je poslednja zemlja u Evropi u kojoj je registrovan prvi slučaj oboljevanja od COVID-19, sredinom marta.Trenutno je u Crnoj Gori, kako su preneli mediji 3.558 inficiranih dok su od posledica povezanih sa COVID-19 preminule 163 osobe.

Svet

Google Meet ipak bez ograničenja do sledeće godine

Gugl je juče saopštio da ipak neće ograničavati besplatne verzije njihove platforme za video konferencije Gugl Mit (Google Meet) do marta sledeće godine, nakon prethodne najave da će posle 30. septembra sastanci na toj platformi biti ograničeni na 60 minuta, piše portal The Verge.„Želimo da nastavimo da pomažemo onima koji se oslanjaju na Meet da ostanu u kontaktu tokom narednih meseci“, rekao je Samir Pradan, menadžer Gugl Mit divizije.Produženje bi trebalo da bude olakšanje onima koji su se oslanjali na uslugu tokom pandemije.Gugl je ove godine neprekidno ažurirao Gugl Mit kako bi bio konkurentan drugim uslugama video konferencija poput Zuma (Zoom).Ostaće na snazi prvobitni rok do 30. septembra za korišćenje naprednih funkcija G Suite i G Suite for Education, koji uključuje omogućavanje sastanaka do 250 učesnika, lajvstriming do 100.000 ljudi u okviru jednog domena i mogućnost čuvanja snimaka sastanka na Guglovom oblaku.Nakon 30. septembra ove funkcije neće biti dostupne za besplatne korisnike.

Svet

Prodavnice u Sloveniji biće zatvorene nedeljom i praznicima

Narodna skupština Slovenije izglasala je izmene Zakona o trgovini, kojima se zabranjuje rad prodavnica nedeljom i praznicima, predstavnici slovenačke privrede nezadovoljni odlukom, prenosi portal 24ur.Od zabrane će, kako je odlučeno, biti izuzete trgovine sa prodajnim prostorom do 200 kvadratnih metara na benzinskim pumpama, graničnim prelazima, lukama, aerodromima, železničkim i autobuskim stanicama i bolnicama.Takođe, nedeljom i državnim praznicima će biti otvorene i preostale manje radnje površine do 200 kvadratnih metara, ako u njima poslove obavljaju trgovinski subjekti, odnosno njihovi predstavnici, ali i učenici, studenti i penzioneri.Pitanje da li prodavnice treba da budu zatvorene nedeljom i praznicima muči javnost u Sloveniji decenijama. Tim se bavio i Ustavni sud, a u septembru 2003. građani su o tome glasali i na referendumu, kada je zabranu podržalo nešto više od 57 odsto glasača koji su izašli na birališta.Privredna komora Slovenije se protivi amandmanima usvojenim juče, a najavila je i mogućnost ocene ustavnosti zakonskog rešenja.„Odlučujući o izmeni Zakona o trgovini, prema kome će radnje biti zatvorene nedeljom i praznikom, preovladao je zdrav razum, to nije politička stvar“, smatra Ladi Rožič, generalna sekretarka Sindikata Slovenije, koja se nada da amandman neće ići na ocenu ustavnosti. Narodna skupština usvojila je amandman u utorak, a podnela ga je stranka levice na inicijativu sindikata. Ipak, sa druge strane, čuju se drugačija mišljenja.„Ovo je zakon koji će doneti otpuštanja. Teško mi je da shvatim da je amandman usvojen u trenutnoj situaciji, kada bi svi napori trebalo da budu usredsređeni na ekonomski oporavak, umesto na pogoršanje uslova u tako važnoj industriji kao što je trgovina, koja ostvaruje 34 odsto svih ekonomskih prihoda u zemlji“, izjavila je Mariča Lah, predsednica Privredene komore Slovenije.SLOVENIJA RETROAKTIVNO POKRIVA PLATE U EPIDEMIJI

Svet

Izrael dodelio 5G dozvole

Izraelski ministar komunikacija Joaz Hendel najavio je da su telekomunikacionim kompanijama Partners Communications, Pelephone i Hot Mobile odobrene dozvole za rad na razvijanju 5G mreže u zemlji, piše Telecompaper.Ministar Hendel je rekao da Izrael zaostaje u oblasti komunikacione infrastrukture više od tri decenije i da je posvećen brzom smanjenju jaza i povratku u vođstvo.Izvršni direktor kompanije Pelephone Ran Guron rekao je da će pretplatnici moći da dobiju 5G usluge odmah u 150 gradova širom Izraela.Ičik Benbeništi, izvršni direktor kompanije Partners Communications rekao je da je najava veoma značajna vest za sve pretplatnike, dok su iz kompanije Hot Mobile saopštili da su „veoma uzbuđeni“ i da će poslovni i privatni pretplatnici imati veliku koristi od 5G usluga.

Svet

Republika Srpska: Milijarda na računima ne vredi u skupoj borbi sa koronom

Oko milijardu konvertibilnih maraka u Republici Srpskoj poseduju institucije vlade, javna i državna preduzeća, novac se nalazi u bankarskim depozitima, ali ne može da se iskoristi u vreme pandemije, jer je namenski, tačnije „već potrošen“, piše portal Capital.ba.„Ako vam zafali novca, taj depozit uzeti se ne može, on je namenski i može se potrošiti samo za ono za šta je namenjen, a ne za probleme u budžetu. Ono što preostaje institucijama, kada im treba novca, je da se zadužuju na neki od dostupnih načina“, kaže Predrag Duduković iz Udruženja ekonomista RS SWOT.U prvom polugodištu ove godine u RS, kako se navodi, zabeležen je pad depozita kod građana, privatnih preduzeća, nebankarskih finansijskih institucija, pa čak i kod banaka, jer su manje štedeli ili su povlačili štednju da bi preživeli korona krizu.Međutim, to nije slučaj kod državnih institucija i preduzeća, gde su depoziti rasli.Depoziti vladinih institucija rasli su u prvoj polovini godine u odnosu na kraj 2019. i to za 71,6 miliona konvertibilnih maraka, odnosno11 odsto. Na kraju juna na računima u bankama državne institucije imale su više od 722,4 miliona maraka.Nešto manji, ali ipak rast, imali su depoziti javnih i državnih preduzeća koji su povećani za 12,3 miliona KM ili četiri odsto i zaključno sa junom iznosili su 286,4 miliona maraka.O korišćenju državnih depozita razmišljalo se i u Vladi Srpske tokom kreiranja mera za suzbijanje posledica pandemije virusa korona, ali je procenjeno da je raspoloživo svega oko pet odsto depozita, što je mali iznos za ozbiljniju pomoć.Ideja da državne institucije ili preduzeća kupe obveznice RS ili lokalnih zajednica i na taj način oslobode deo novca pala je u vodu jer su depoziti imali mnogo namenskih i rokovnih ograničenja.REPUBLIKA SRPSKA PODSTIČE POSLODAVCE DA POVEĆAJU PLATE

Svet

Donji dom britanskog parlamenta odobrio sporni nacrt zakona o Bregzitu

Britanski poslanici odobrili su sporni nacrt Zakona o unutrašnjem tržištu vlade Borisa Džonsona koji želi da poništi određene stavke sporazuma o Bregzitu između Londona i Evropske unije, piše BBC.Zakon koji je prošao kroz Donji dom sa 340 glasova za i 256 protiv, sada će ići u Dom lordova.Usred zabrinutosti da će taj potez prekršiti međunarodno pravo, poslanici su se složili da daju reč Parlamentu pre nego što iskoriste ovlašćenja koja će im biti dodeljena Zakonom o unutrašnjem tržištu.Laburistička partija, liberalne demokrate, SNP i EU tvrde da dozvoljavajući vladi da poništi delove ugovora koji su potpisale EU i Velika Britanija može naštetiti međunarodnoj reputaciji i ugledu zemlje.Pet živih bivših premijera Velike Britanije izjasnilo se protiv zakona.Jedna od tačaka spornog nacrta zakona se odnosi na britansku provinciju Severnu Irsku. Prema sporazumu Londona i EU predvidjen je sistem kojim bi se izbeglo uvodjenje fizičke granice izmedju te provincije i Irske. Britanci bi želeli promene te odredbe što je izazvalo nezavodoljstvo Brisela.U Briselu se ove nedelje održava deveta runda pregovora Velike Britanije i EU o budućim trgovinskim odnosima dve strane.

Srbija

Mirjana Bogićević – novi predsednik Izvršnog odbora Sava neživotnog osiguranja

Nadzorni odbor Sava neživotnog osiguranja a.d.o. Beograd, 28.09.2020. godine,  imenovao je za novog predsednika Izvršnog odbora Mirjanu Bogićević, dosadašnjeg člana Izvršnog odbora Društva.Mirjana Bogićević je u svojoj poslovnoj karijeri stekla bogato iskustvo u korporativnom upravljanju i rukovođenju na brojnim pozicijama u osiguranju uključujući i poziciju predsednika izvršnog odbora društva za osiguranje.Nosilac je međunarodnih profesionalnih zvanja ovlašćenog internog revizora i specijaliste za rizike stečenih kod globalne profesionalne organizacije The Institute of Internal Auditors, USA. Ima objavljene stručne radove iz oblasti korporativnog upravljanja, upravljanja rizikom i internih kontrola, a u istim oblastima je često angažovana kao edukator i predavač na domaćim i međunarodnim stručnim konferencijama.Kontinuitet uspešnog razvoja u skladu sa definisanom strategijom i vizijom biće i dalje u fokusu upravljanja Sava neživotnim osiguranjem od strane Izvršnog odbora Društva.Dugogodišnje profesionalno iskustvo i poslovna reputacija gospođe Bogićević, sada u kapacitetu predsednika Izvršnog odbora Sava neživotnog osiguranja, nas uveravaju da će Društvo nastaviti uspešno poslovanje sa postojećim i širenje poslovne saradnje sa novim partnerima, kreirati nove projekte i poslovne aranžmane zajedno sa timom od preko 350 zaposlenih.

Srbija

Saradnja univerziteta i privrede: Dva nova mastera iz oblasti video-igara

Vlada Srbije i Inicijativa „Digitalna Srbija“ predstavili su dva nova Master 4.0 programa za univerzitete u Beogradu, Kragujevcu i Nišu koji će povezati svet tehnologije i svet umetnosti.Kako se navodi u saopštenju, programi su nastali kroz blisku saradnju državnih univerziteta u Beogradu i Kragujevcu sa jedne i više od deset kompanija sa druge strane.Programi će biti veoma važni za domaće industrije video-igara koju je globalna organizacija Startup Genome iz San Franciska po drugi put izdvojila kao jedan od dva podsektora domaće digitalne industrije sa najvećim potencijalom.„Cilj je bio da otvorimo naše visokoškolske ustanove za saradnju sa privredom, predavačima iz inostranstva i stranim fakultetima i univezitetima koji su vodeći u svojim oblastima. Tim partnerstvima, koja nisu bila uobičajena za naše visoko školstvo, hteli smo da stvorimo jednu dodatnu vrednost“, izjavila je predsednica Vlade Srbije, Ana Brnabić.Na ideju i predlog Inicijative „Digitalna Srbija“, Ministarstvo prosvete je raspisalo Javni poziv za multidisciplinarne master programe koji bi povezali tehničke, prirodno-matematičke i umetničke fakultete, sa kompanijama.Sredstva za realizaciju dobili su beogradski Univerzitet umetnosti u saradnji sa Matematičkim fakultetom, odnosno fakulteti Univerziteta u Kragujevcu.„Univerzitet umetnosti je nešto što se širi i što će imati neku novu dimenziju kroz saradnju sa drugim univerzitetima, u ovom slučaju sa Matematičkim fakultetom Univerziteta u Beogradu, a slično je i sa grupom fakulteta Univerziteta u Kragujevcu“, kaže ministar prosvete Mladen Šarčević. Šarčević je podsetio i da je od ove u gimnazijama, u četiri grada Beogradu, Kragujevcu, Kruševcu i Novom Sadu uveden novi smer za scensku i audio-vizuelnu umetnost.„U Inicijativi „Digitalna Srbija“ imamo više od 30 kompanija koje ne rade samo u IT sektoru, tu su i banke, konsultantske i farmaceutske kuće, marketinške agencije. Svi mi mislimo da je ovaj Master 4.0 program važan za celu ekonomiju zato što je ovo izuzetno jaka industrija, vredna kao filmska i muzička zajedno, ali i zato što je Srbija jaka u gejmingu“, rekao je predstavnik Inicijative „Digitalna Srbija“ Nebojša Bjelotomić.Bjelotomić je dodao da će među 45 predmeta na ova dva programa biti oni iz oblasti digitalne umetnosti, narativnih tehnika, razvoja igara, interaktivnog računarstva, ali i poslovnih veština.Osim njih, studenti će biti u prilici da biraju predmete iz sfere osnovnog i naprednog programiranja, muzike i zvuka.

Svet

Fejsbuk ima novu platformu za treniranje veštačke inteligencije

Fejsbuk je predstavio Dajnabenč (Dynabench), AI platformu za prikupljanje podataka i postavljanje standarda za evaluaciju veštačke inteligencije. Na ovoj platformi, ljudi će kontinuirano trenirati NLP (obrada prirodnih jezika) modele kako bi se stvorilo izazovnije i realističnije okruženje za njihovo učenje, piše portal Startit.Prema mnogobrojnim studijama najčešće korišćene metode evaluacije neadekvatno procenjuju performantnost veštačke inteligencije u stvarnom svetu. Prema skorašnjem izveštaju, može se zaključiti da su NLP modeli često samo „pamtili” i davali već naučene odgovore.Fejsbukov novi sistem oslanja se na ljude koji NLP algoritmima treba da postavljaju serije jezički provokativnih pitanja, kako bi ih zbunili. Što ređe algoritam pogreši, to je uspešniji.„U suštini, Dajnabenč je naučni eksperiment koji ima za cilj da utvrdi može li zajednica koja se bavi proučavanjem veštačke inteligencije bolje da evaluira mogućnosti naših sistema i pomogne njihovom bržem razvoju”, navode iz Fejsbuka. „Planiramo da Dajnabenč izložimo svim mogućim zadacima, jezicima i modalitetima. Nadamo se da ćemo privući ‘hakere modela veštačke inteligencije’ da pronađu kreativne načine da zbune modele, ali i ‘kreatore modela’ da naprave nove modele sa manje nedostataka”, dodaje se u saopštenju.Interesantno je da svako može da isproba Dajnabenč, pošto je otvoren za javnost. Korisnici samo treba da se uloguju na Dajnabenčov portal i da otpočnu dopisivanje sa NLP modelima. Nije neophodno nikakvo dodatno znanje, potrebno je samo poznavati engleski jezik na osnovnom nivou. U budućnosti, mogućnosti sistema širiće se uz pomoć novih modela i drugih jezika.

Srbija

Građani počinju da tuže ugostitelje u Evropi zbog propalih aranžmana

Više desetina građana tužiće hotelijere u većim evropskim gradovima, pošto im još uvek nije vraćen novac od unapred plaćenog smeštaja, koji su rezervisali pre početka pandemije, pišu Večernje Novosti.Pandemija i zatvaranje granica sprečilo je mnoge građane da otputuju na željene destinacije, a nakon više bezuspešnih pokušaja komunikacije sa vlasnicima apartmana i soba, odlučili su se da pomoć potraže putem suda i već su angažovali advokate.Kako saznaju Večernje Novosti, advokatima širom Srbije poslednjih dana javljaju se ljudi kojima novac još uvek nije vraćen. Da naplate svoja potraživanja, ističu advokati, moguće je, ali je taj put, po njihovoj oceni, veoma težak.„U svakom od ovih slučajeva je neophodno potražiti pravnu pomoć kod advokata iz određene države. Građani treba da pribave dokaz da su smeštaj platili, naravno, potrebno je da imaju i akt po kom je izlazak ili ulazak u određenu državu bio onemogućen. Nakon davanja punomoćja advokatu, klijent ne mora da odlazi na ročišta u inostranstvo“, objasnio je beogradski advokat Nemanja Injac. „Mi klijente upućujemo na svoje inostrane kolege koje poznajemo, a građani se o advokatima u inostranstvu mogu informisati i u Advokatskim komorama pograničnih gradova Srbije. Treba naglasiti da je za rešavanje ovakvih sporova nadležan isključivo sud one države u kojoj se nepokretnost nalazi, isto važi i za pravo koje se primenjuje“, dodao je on.Određene zemlje, poput Grčke donele su posebne propise kojima omogućavaju hotelijerima, vlasnicima privatnih kuća i ostalih vrsta smeštaja da primljeni novac ne moraju da vrate do 2022. godine, ukoliko se do tada usluga smeštaja ne iskoristi.Grčka neće otvoriti granice za naše građane do 15. oktobra. Nije sigurno da li će i posle tog datuma, Srbima biti dozvoljen ulazak na njihovu teritoriju.

Srbija

Reagovanja na tekst „Kako je država ukinula ograničenu odgovornost DOO“

Nova ekonomija prenela je iz štampanog izdanja tekst Kako je država ukinula ograničenu odgovornost DOO. Autor teksta, Bogdan Petrović, navodi da su vlasnici firmi-mrtvaca koje su prinudno likvidirane, početkom ove godine počeli su da dobijaju pretnje-opomene od strane beogradskog pravobranilaštva za dugove prema gradu (neplaćene zakupnine, lokalne takse i sl), a pojedini su i utuženi od strane poverilaca.  To je, kako je napisao, omogućila država izmenama zakona tako što je uvela neograničenu ličnu odgovornost osnivača, ako se društvo ugasi prinudnom likvidacijom.Time je, smatra autor teksta, srušen osnovni postulat kod društava kapitala (d.o.o, a.d.) a to je ograničena odgovornost osnivača. Takva odredba ima puno smisla jer omogućava da se slobodno pokreću nove poslovne inicijative, bez rizika da se ugrozi lična imovina (i egzistencija) osnivača. Povodom ovog teksta stiglo je više komentara. Jedan od njih kaže da se porez mora plati i da ne treba kukati nad sudbinom vlasnika firmi koji moraju izmiriti obaveze. "Neplaćanje poreza je postala vrlina.Tužno je kad se pogleda koje su to obaveze neizmirene.. Na kraju savetujem da napisete kolumnu o hiljadama skupocenih automobila koja krstare našim gradovima, čiji vlasnici ne mogu da dokažu poreklo novca a imaju firme koje su prinudno  likvidirane", kaže Ivan u svom komentaru na ovaj tekst.Autor teksta, Bogdan Petrović, za portal Nova ekonomija ocenjuje da autor komentara nije razumeo suštinu kolumne. Dugovi (i prema državi i prema privatnim poveriocima) moraju se naplaćivati svim zakonskim sredstvima, kojih ima dosta, i ne sme se urušavati princip ograničene odgovornosti retroaktivno sa nakaradnim odredbama pomenutog zakona, ocenjuje on."U tekstu se ni u jednom trenutku ne stimuliše neplaćanje poreza. Ono je inače sankcionisano i u krivičnom zakonu (za veće iznose) a i kao prekršaj, tako da odgovorna lica u firmama (da država radi svoj posao) imaju i ličnu odgovornost potpuno nevezanu sa likvidnošću firme. Da ne govorimo o tome kako Poreska uprava ima prioritet naplate (ne mora da pokreće postupak preko suda, uz klauzulu da žalba na rešenje ne odlaže izvršenje, što nema nijedan poverilac)", ocenjuje on.Kako kaže, nije u pitanju isključivo Poreska uprava, pošto firme mogu biti dužne (i jesu) i privatnim poveriocima, koji isto tako dobijaju mogućnost naplate od osnivača firme ako dođe do postupka prinudne likvidacije. Pored toga, tu je i apsurd da ako vlasnik firme sam pokrene stečaj (ali za to mora da plati taksu sudu) ne snosi nikakvu ličnu odgovornost, a da će imati ličnu odgovornost ako dve godine nije predao završni račun. "Zašto ako doo ima 5 vlasnika sa po 20% udela, oni ne odgovaraju a odgovaraju ličnom imovinom 2 vlasnika sa 50% udela. Dakle, firma može napraviti milione evra, vlasnik npr. „opere milione“ i sam pokrene stečaj i ne ogovara za te dugove, a vlasnik koji 2 godine ne preda završni račun odgovara!", kaže Petrović.Petrović smatra da se od ovakvog načina „naplate“, neće ovajditi realno niko, a napravljena je ogromna šteta jer je urušena pravna sigurnost, sa odredbama koje ne postoje ni u jednom pravnom poretku. "Ograničena odgovornost, kao što sama reč kaže, mora biti ograničena", zaključuje on na kraju. 

Svet

UN: Smanjiti bacanje hrane, zbog gladnih ljudi i ekologije

Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 29. septembar Međunarodnim danom podizanja svesti o bacanju hrane, a ove godine taj datum se ove godine obeležava po prvi put.Kako se navodi on predstavlja i doprinos Evropske federacije banaka hrane u sprečavanju rasipanja hrane.Banka hrane Beograd u saopštila je da je to istovremeno i javni poziv na akciju pojedinaca i kompanija da iskoriste inovacije i tehnologiju kako bi se zaustavio problem gubitka i bacanja hrane.U svetu se jedna trećina hrane od oko 1,3 milijarde ukupno proizvedenih tona baca, a jedna milijarda ljudi istovremeno gladuje.Podseća se da se samo u Srbiji godišnje baci 250 hiljada tona hrane, a u našoj zemlji procenjuje se da 26,1 odsto stanovništva živi na ivici siromaštva.U celoj Evropi taj procenat je niži samo za jedan odsto, dok se 90 miliona tona hrane baci.Ako bi se na odgovarajući način obavila distribucija hrane ta količina bila bi dovoljna sa se nahrane svi ljudi koji su gladni.EKOLOŠKA STRANA PRIČEUjedinjene nacije podsećaju da u slučajevima kada se hrana izgubi ili rasipa, svi resursi koji se koriste za njenu proizvodnju kao što su voda, zemlja, energija, radna snaga i kapital, odlaze na otpad.Odlaganje ostataka hrane o otpada koji je od nje nastao na deponije, dovodi i do efekata staklene bašte, pa samim tim, kako se dodaje, doprinosi klimatskim promenama.ODEĆU KUPOVATI ODGOVORNO, JER TEKSTILNI OTPAD ZAGAĐUJE OKOLINU

Svet

Šta hrvatske vlasti misle o eventualnom povlačenju duvanskog giganta?

British American Tobacco (BAT) najavio povlačenje iz Hrvatske, pregovori sa vladom traju, analize pokazale da je ta kompanija u zadnjih pet godina najveći strani investitor u toj zemlji, prenosi Jutarnji list."Uz dužno poštovanje, svako radno mesto je izuzetno važno. Međutim TDR (Tvornica duhana Rovinj), odnosno postrojenje u Kanfanaru i sve okolnosti koje su vezane uz njega i dobavljače, nije toliko značajno u smislu da efekt ima samo po sebi na makroekonomske projekcije da bi ih kao takve stavljali u kontekst bilo negativni bilo pozitivni", kazao je potpredsednik Hrvatske vlade i ministar finansija Zdravko Marić.On je ponovio da dijalog sa tom kompanijom i dalje traje, ali je odbacio tvrdnje da su za lošije poslovanje krivi porezi, neporezi ili neka druga administrativna opterećenja, jer su te dažbine poslednjih godina smanjivane.BAT je u poslednjih pet godina investirao dodatnih 490 miliona kuna i nastavio sa povećanjem proizvodnje, nakon što je preuzeo Tvornicu duhana Rovinj (TDR)i uložio 4,2 milijarde kuna.Te investicije predstavljaju 20 odsto svih stranih investicija u Hrvastkoj, navodi se u analizi Oxford Economics.Iz Oxford Economicsa napominju da BAT svojim operacijama podržava niz domaćih sektora, direktno kroz vlastite fabrike u Kanfanaru i Virovitici, kao i maloprodajni lanac iNovine.Tu spada distribucijska mreža, otkup duvana od poljoprivrednika, transport, sve do finansijskog i komunalnog sektora i ostalih uslužnih sektora.U analizi se navodi i da je ukupan doprinos poslovanja BAT-a hrvatskom BDP-u na kraju 2019. dostigao 455 milijuna kuna, što je 52 odsto više od doprinosa TDR-a 2015. godine.NIZOZEMSKE NEVOLJEHolandski regulator je inače objavio da je četiri vodeća proizvođača duVanskih proizvoda, British American Tobacco (BAT) i Philip Morris, kaznio sa ukupno 82 miliona evra zbog „narušavanja tržišnog nadmetanja“.Kompanije su u razdoblju od 2008. do 2011. nezakonito razmjenjivale informacije o planiranim cenama, objavila je holandska Uprava za potrošače i tržišta (ACM).

Svet

Britiš Amerikan Tobako najavljuje odlazak iz Hrvatske

Britiš Amerikan Tobako (BAT) najavio je da će, nakon što im krajem septembra istekne petogodišnji ugovor, napustiti Hrvatsku jer kako kažu država ih guši porezima i nejednakim tretmanom u odnosu na druge igrače u duvanskoj industriji.U nameri o zatvaranju presudila je nedavna odluka hrvatske vlade o povećanju akciza na cigarete za 40 kuna (5,3 evra) na 1.000 komada, sa 335 na 375 kuna (sa 44,4 na 49,7 evra), dok su proporcionalne akcize na grejane i nove duvanske proizvode, na cigare i cigarilose i na sitno rezani i ostali duvan ostale iste.Kao posledica nove Uredbe o visini akciza na duvanske prerađevine i duvanske proizvode, cigarete su od aprila u proseku skuplje u Hrvatskoj za dve kune, što je najteže palo upravo BAT-u koji je jedina duvanska kompanija u Hrvatskoj koja proizvodi cigarete i zapošljava niz kooperanata u poljoprivredi na uzgoju duvana.Britiš Amerikan Tobako najveći je strani investitor u Hrvatskoj u poslednjih pet godina, prema studiji analitičke kompanije Oxford Economics o ekonomskom uticaju BAT-a na hrvatsku ekonomiju, piše hrvatski portal Indeks.Nakon BAT-ove investicije od gotovo 4,2 milijarde kuna kada su preuzeli Tvornicu duvana Rovinj (TDR), kompanija je uložila dodatnih 490 miliona kuna u proteklih pet godina i nastavila povećavati proizvodnju, zaposlenost i izvoz.Ukupno 4,7 milijardi kuna investicija znači da je BAT ostvario gotovo 20 odsto ukupnih stranih investicija u Hrvatskoj u periodu od 2015. do kraja 2019. godine, navodi se u analizi.U analizi se takođe navodi da je ukupan doprinos poslovanja BAT-a hrvatskom BDP-u na kraju 2019. godine dostigao 455 miliona kuna, što je 52 odsto više od doprinosa TDR-a u 2015. godini.U proteklih pet godina BAT je povećao broj zaposlenih u Hrvatskoj za gotovo 800 radnih mesta, ili 48 odsto, pa je kompanija u 2019. godini imala više od 2.400 radnih mesta.Najznačajniji rast doprinosa BDP-u, kako se ističe u analizi, ostvaren je kroz fabriku u Kanfanaru, koja kontinuirano povećava proizvodnju i izvoz od ulaska BAT-a.U Kanfanaru je 2019. godine proizvedeno 18,8 milijardi ekvivalenata cigareta, što je 125 odsto više nego 2015. godine. Gotovo 87 odsto ukupne proizvodnje, vredne 1,2 milijarde kuna, izvezeno je prošle godine na tržišta drugih zemalja članica EU, što je 214 odsto više nego 2015., pokazalo je istraživanje Oxford Economics-a.Prošle nedelje je potpredsednik vlade i ministar finansija Zdravko Marić rekao da je dijalog sa TDR-om u toku, s obzirom na najave o povlačenju BAT-a iz Hrvatske.