Najnovije

Svet

Broj Britanaca koji traže državljanstvo EU skočio za 500%

Broj građana Ujedninjenog kraljevstva u drugim zemljama Evropske unije porastao je za 30 odsto nakon referenduma o Bregzitu, a polovina je odlučila da se iseli u prva tri meseca nakon glasanja, pokazuje istraživanje Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) i Eurostata, piše Gardijan.Podaci do kojih je došao OECD i Eurostat pokazuju da je migracija iz Ujedinjenog kraljevstva u EU države porasla na više od 73 hiljade godišnje od 2016. do 2018.Primera radi, u periodu od 2008. do 2015. taj broj je iznosio 57 hiljada ljudi godišnje.Studija je takođe pokazala da je broj onih koji su se iselili i dobili državljanstvo u nekoj drugoj zemlji Evropske unije porastao za 500 odsto.U Nemačkoj je taj broj porastao za 2 hiljade procenata."Posmatramo novi fenomen socijalne integracije i redefinisanje pojma britanskog Evropljanina. Prošle godine Britanci su bili odmah iza Turaka po broju odobrenja za nemačko državljanstvo, daleko su ispred Poljaka, Rumuna, Iračana ili Sirijaca", kaće jedan od autora studije Danijel Tetlov."Brojke odgovaraju migracijama poput onih u situaciji neke velike ekonomska ili politička kriza", kaže Daniel Auer, koautor studije nastale u saradnji Univerziteta Oksford u Berlinu i Berlinskog centra za društvene nauke.Iako se sporazum o Bregzitu iz januara odnosi na boravište, radna i socijalna prava građana EU u Velikoj Britaniji i Britanaca u EU, on Britancima ne garantuje slobodno iseljavanje i ograničava im zapošljavanje u Uniji.GDE BRITANCI NJAVIŠE ODLAZEOko 380 hiljada Britanaca iselilo je do sada u Španiju, a broj iseljenika kasnije se povećao pet puta. U Francuskoj je nakon referenduma 5 hiljada Britanaca godišnje prijavljivalo svoj boravak, što je deset puta više nego ranije.U Nemačkoj je 2019. godine više od 14 hiljada Britanaca imalo dvojno državljanstvo, nasuprot 2015. godini kada ih je bilo svega 622.SLUČAJ JEDNE BRITANSKE PORODICEPorodica Andreasa Mičela preselila se iz Škotske u nemački grad Aberden 2018. godine nakon što je tom dvadesetogodišnjaku dijagnostikovana leukemija."Strahovali smo da će zbog Bregzita kasniti pošiljke lekova i biti zastoja na granici. Ni ovde nije sjajno, benzin stalno poskupljuje, to može da mi odloži odlazak na terapije", kaže Andreas.Njegova majka Uši, poreklom iz Nemačke, kaže da je život u Škotskoj bio lep, ali su se ipak preselili."Čak i bez pandemije, ekonomija je u krizi. I ljudi i investitori postali su sve oprezniji u trošenju novca", kaže Mičelova majka.Očekuje se da će do kraja 2020. oko 120 hiljada Britanaca u Nemačkoj imati dvojno državljanstvo. 

Svet

Kako je Nemačka rešila početak škole

U saveznoj pokrajini Meklenburgu-Prednjoj Pomeraniji juče je ponovo počela škola, pa će tako u 563 škole, 152.700 učenica i učenika, od ponedeljka do petka imati „normalnu" školsku nastavu, najmanje četiri ili pet časova dnevno, piše Dojče Vele.U toj saveznoj pokrajini na Baltičkom moru je najmanji broj zaraženih u zemlji, ali i pored toga neće sve biti „normalno".Iako nošenje maski neće biti obavezno, stroga higijenska pravila u školama, trebalo bi da spreče širenje pandemije, pa je tako zabranjeno pozdravljanje pri kojem dolazi do kontakta kožom.Dodirivati lice rukama bi trebalo izbegavati,a učionice treba provetravati posle svakog časa. Takođe, gelenderi na stepenicama ne smeju da se dodiruju, a sredstva za dezinfekciju bi trebalo koristiti samo u posebnim slučajevima i to ne prskanjem, već dodavanjem u vodu za čišćenje.Osoblje škole moći će besplatno da se testira na korona virus.Novo je i to da će dolazak i boravak u školi morati drugačije da se organizuje. Na primer, peti i šesti razredi bi trebalo da formiraju neku vrstu jedinice, koja može da broji i do nekoliko stotina učenika.Među jedinicima ne bi smelo da bude kontakata, ali unutar njih neće važiti pravila o odstojanju. Kako bi se to osiguralo, vreme početka nastave neće biti isto za sve. Svaki razred će imati svoje prostore u školskim dvorištima, garderobi i kantini.Plan je da, ukoliko do zaraze dođe, samo jedan razred mora da ide u karantin, dok bi drugi nastavili da idu u školu.Takvo strogo odvajanje razreda u školama preporučio je Institut Robert Koh (RKI) kao najviši zdravstveni organ u zemlji.Onlajn nastava u Meklenburgu-Prednjoj Pomeraniji bi najpre trebalo da bude izuzetak. „Dopunska nastava na daljinu odvija se pretežno kao digitalna nastava i prvenstveno služi za vežbanje, kao i za utvrđivanje gradiva", navodi se u uredbi Ministarstva prosvete.Prema novodima Ministarstva prosvete, nastave na daljinu će u većoj meri biti tamo gde nema dovoljno nastavnica i nastavnika koji mogu da predaju u školama, zato što spadaju u rizičnu grupu.Ukoliko dođe do novih slučajeva zaraze, u Nemačkoj nisu škole te koje odlučuju kako dalje, već lokalne zdravstvene službe, pa se tako i mnogi lekari zalažu za što „normalniju" nastavu.

Svet

Grčka napravila plan oporavka sa kiparskim Nobelovcem

Grčka vlada objavila nacrt predloga za ekonomski rast koji je pripremio odbor na čelu sa kiparskim nobelovcem Kristofer Pisarides, piše Katimerini. U 14 tačaka predloženo je povećanje prihoda u celoj državi stimulisanjem produktivnosti, radne snage i investicija.Ovaj predlog je u osnovi posredni tekst koji treba da prođe javnu raspravu, a konačni predlog bi trebalo da usledi u septembru ove godine, pre nego što Atina u oktobru preda svoj predlog Briselu.Među 14 tačaka predloga je i poziv na ublažavanje nameta na plaćeni rad kroz kombinovane mere kao što su smanjenje doprinosa za osiguranje, ukidanje solidarne naknade i smanjenja maksimalnog osiguravajćeg dohotka.Ostale preporuke odnose se na modernizaciju sistema finansijskog nadzora u oblasti zaštite investitora i modernizaciju sistema korporativnog upravljanja.Što se tiče pravosudnog sistema, u nacrtu predloga navodi se da su njemu neophodna posebna odeljenja koja će brzo da reaguju u slučajevima koji imaju poseban finansijski interes.U nacrtu se predlaže institucionalno jačanje javne uprave, preporučuje se i uklanjanje prepreka za udružena istraživanja na univerzitetima i u istraživačkim centrima.Predlažu se i javna ulaganja u privatnu potrošnju u cilju energetske efikasnosti stambenih i poslovnih zgrada.Cilj tih ulaganja bio bi i da se poveća vrednost nekretnina na tržištu.

Svet

Nemačka objavila pravila za ulazak u zemlju

Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke objavilo je obaveštenje o pravilima ulaska za one koji za to imaju pravo, a koji dolaze iz zemalja koje nisu članice Evropske unije, posebno onih koji dolaze iz područja visokog rizika, javlja SchengenVisaInfo.com.Samoizolacija od 14 dana po dolasku i dalje je jedno od glavnih rešenja koje Nemačka koristi za sve putnike koje dolaze i područja visokog rizika, kao što su Srbija, Bosna i Hercegovina, Albanija, pa i Sjedinjene Američke Države između ostalih.Oni koji su u karantinu obavezni su da se pridržavaju uputstava vlasti i da se pridržavaju pravila, jer je u Nemačkoj kršenje pravila samoizolacije kažnjivo novčanom kaznom ili zatvorom.Po dolasku u Nemačku, putnici moraju otići pravo na odredište, odnosno na mesto stanovanja i izolovati se narednih 14 dana. Zaustavljanja u restoranima, prodavnicama ili drugim javnim mestima su zabranjena.Putnik mora da dostavi svoju adresu nadležnom organu, obično je to lokalnom zdravstvenom odeljenju.Međutim, čak i oni koji dolaze iz ovih područja mogu biti oslobođeni obavezne samoizolacije ukoliko samo prolaze kroz Nemačku u svom putovanju, pri čemu će biti u obavezi da odmah napuste državu ili ukoliko dostave negativan test na korona virus.Ministarstvo zdravlja predložilo je vladi da testiranje za putnike iz visoko rizičnih područja učini obaveznim, pa bi odgovarajuća regulativa trebalo da stupi na snagu sledeće nedelje.

Srbija

Kampanja za zaposlene u kulturi: Solidarnost važnija od visine pomoći

U saradnji sa sajtom donacije.rs, udruženje Nezavisna kulturan scena pokrenula je Crowdfunding kampanju sa ciljem da se skupi novčana pomoć za 20 kulturnih radnika, objavljeno je na internet stranici tog uruženja.Poseban Fond Solidarnosti predstavlja odgovor kulturnih radnika u Srbiji na aktuelnu krizu zbog pandemije u kojoj je veliki broj njihovih kolega ostao bez posla i sredstava za život. Fond predstavlja i odgovor na nedostatak sveobuhvatnih mera države za pomoć različitim kategorijama ljudi zaposlenih u kulturi.Podsećaju da je za vrlo kratak vremenski period stiglo preko 1000 zahteva za jednokratnu pomoć.Zahvaljujući međunarodnim donatorima, do sada je obezbeđena pomoć od 30 hiljada dinara za 150 umetnika i kulturnih radnika koji su ostali bez prihoda, a nisu obuhvaćeni merama države.Mnogi su ostali i bez ikakvih prihoda, naglašava se da među njima ima modela, statista, tehničara.Pozivaju se građani Srbije, pojedinci, grupe i pravna lica, da doniraju sredstva koja će biti upotrebljena za ovu namenu,  Sredstva mogu da se doniraju preko web stranice Donacije.rs, preko žiro računa Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (za FOND SOLIDARNOSTI): Komercijalna banka, broj 205-351975-08, a donacije od 200 dinara preko SMS poruke na broj 7300. MNOGO RAZLOGA ZA SOLIDARNSTDodaje se da je iznos manje važan, naglašava se da je važnija spremnost na solidarnost, a apelu su se pridružili poznati umetnici. "Ko zna šta bi bilo sa Šekspirom da ga nije podržala Elizabeta, sa Molijerom da nije bilo Luja XIV? Stvar je u održavanju života umetnika, da ne pominjem održavanje njihovog dara. Zato i probelmi umetnika treba da budu prioritet, ali to se nažalost zaboravlja", naglašava za Nova.rs glumac Vojislav Brajović predsednik Udruženja dramskih umetnika."Verujem da postoji kritična masa koja ne bi dozvolila gašenje Kolarca. Mi nismo nasilni, ne bavimo se blokadama i sličnim potezima, ali sam siguran da bi svi ti ljudi bili spremni da pomognu SMS-om", poručio je Ljubiša Jovanović profesor na Fakultetu muzičke umetnosti.

Srbija

Rojters: Srbija kupila kineski raketni sistem, novi znak produbljivanja saradnje

Srbija je kupila od Kine novu generaciju raketa srednjeg dometa zemlja vazduh navođenih radarom, a prema pisanju britanske agencije Rojters to je novi znak produbljivanja saradnje između Pekinga i Beograda. Kupovina raketnog odbrambenog sistema FK-3 je uvrštena u godišnji izveštaj državne kompanije Jugoimport SDRP, koji je priložen prošle sedmice Agenciji za privredne registre Srbije.“Najveći deo uvoza se odnosi na modernizaciju aviona MIG-29, nabavku sistema dronova i sistema protivvazdušne odbrane FK-3,” navodi se u izveštaju.Kinesk FK-3 počeo je da se pominje u medijima pre dve godine kao sistem koji će da se nabavi za modernizaciju teritorijalne PVO Srbije.„Nabavka FK-3 uvek se u tim člancima dovodi u direktnu vezu sa susretima predsednika Si Đipinga i Aleksandra Vučića. Jedan od primera je početak teme jula 2018. kada je delegacija ministarstva odbrane Srbije posetila firmu Peking i videla sisteme FK-3 i FM-3000“, navodi specijalizovani portal Balkanska bezbednosna mreža.Jugoimport SDPR saopštio je da je sklopio 163 sporazma o uvozu iz 31 zemlje u vrednosti od 620.3 miliona dolara u 2019. godini. U to spada i nabavka dronova iz Kine i prva poznata kupovina u Evropi sistema FK-3.Peking gleda na Srbiju kao deo svoje inicijative “Jedan pojas, jedan put”, čiji je cilj otvaranje novih trgovinskih kanala za kineske kompanije, piše Rojters.Kina je investirala nekoliko milijardi dolara u Srbiju, uglavnom u “mekim zajmovima,” koji su uglavnom povoljni po kreditore, zatim infrastrukturne i energetske projekte, podseća Rojters.Krajem juna, Srbija je nabavila šest kineskih borbenih dronova naoružanih laserski navođenim raketama, što je prvo takvo razmeštanje bespilotnih letilica u Evropi.Srbija, koja se nada da uđe u Evropsku Uniju, proglasila je vojnu neutralnost 2006. i priključila se NATO-ovom Partnerstvu za mir, ali ne teži punopravnom članstvu u ovoj zapadnom odbrambenom savezu.Naoružanje vojske Srbije u velikoj meri bazirano je na bivšoj sovjetskoj tehnologiji a poslednjih godina Beograd je nabavio ruske borbene avione MiG 29, rakete, helikoptere, tenkove i oklopne transportere.

Srbija

Izveštaj SKGO o cirkularnoj ekonomiji u Srbiji ukazuje na uspavanost njenih ključnih pokretača

Za prelazak na cirkularnu ekonomiju u Srbiji potrebni su novi poslovni modeli, lanci snabdevanja, finansijski instrumenti, ali i određeni nivo svesti o njenim osnovnim principima, piše u rezultatima ankete koje je nedavno objavila Stalna konferencija gradova i opština (SKGO).Evropska komisija je inače 2015. godine donela Akcioni plan za cirkularnu ekonomiju kako bi podstakla zapošljavanje, rast, ulaganja  i razvila resursno efikasnu i konkurentnu privredu.U okviru tog plana cilj je da se do 2035. godine reciklira 65 odsto komunalnog otpada, 70 odsto ambalaže do 2030.Na deponije bi u narednih 15 godina trebalo da ode samo 10 odsto produkovanog otpada.PRIMERI DOBRE PRAKSEKao primeri dobre prakse razvoja cirkularne ekonomje navode se Brisel u Belgiji, sa projektom Good Food Brussels gde je pokrenuta platforma za proizvodnju hrane i samenjenje prehrambenog otpada u tom gradu. Pominje se i Ljubljana sa svojim centrom za popravke i preuređivanje, koji zapošljava socijalno ugrožene ljude, a bavi se remontom opreme i popravkama stvari koje rade električari, krojači, stolari.U švedskom gradu Geterborgu  izgrađen je Alelikan park za odlaganje i ponovnu upotrebu robe koja može da se korsti više puta.U vlasništvu je grada i u njemu se nalazi i niz specijalizovanih prodavnica za popravke ili prodaju recikliranih proizvoda. ISTRAŽIVANJE O POTENCIJALIMA SRBIJEIstraživanje u kome su učestvovali predstavnici i zaposleni u 170 gradova i opština u Srbiji, pokazuje da je 57 odsto ispitanika  donekle upoznato sa konceptom cirkularne ekonomije, 14 odsto smatra da znaju dosta o tome.Predstavnici velikih gradova sa preko su nešto bolje informisani, 82 odsto njihovih odgovora ukazuje na delimično ili vrlo dobro poznavanje koncepta. U ostalim poznavanje koncepta cirkularne ekonomije kreće se od 64 odsto kod opština sa manje od 20 hiljada stanovnika do 74 odsto većih lokalnih samouprava.Predstavnici lokalnih vlasti smatraju da će cirkularna ekonomija najlakše naći primenu u sektoru proizvodnje ambalaže i njenog otpada, poljoprivredi, prehrambenoj industriji i u proizvodnji električnih i elektronskih uređaja.KO TREBA DA BUDE POKRETAČNajveći broj ispitanika 71 odsto smatra da institucije centralne vlasti treba da budu glavni pokretači promena prelaska na cirkularni tip ekonomije u Srbiji, a potom jedinice lokalne samouprave i privreda.Glavne prepreke su nedostatak svesti o njenoj koristi kod ključnih aktera, donosilaca odluka na lokalnom nivou, kao i nedostatrak finansija.Ispitanici smatraju i da građani nemaju dovoljno visok nivo svesti o cirkularnoj ekonomiji i njenim prednostima.Anketa je pokazala i da sektor ambalaže i njenog otpada treba da ima važno mesto u procesu tranzicije ka cirkularnoj ekonomiji, što neće biti ostvarljivo bez direktnog učešća građana.

Svet

Telegram se Briselu žali na App Store

Aplikacija za dopisivanje Telegram tražila je od Evropske komisije da istraži poslovne prakse App Store-a, navodeći da Apple-ova prodavnica krši pravila konkurencije, preneo je Telecompaper pozivajući...

Srbija

Poništen konkurs za specijalizaciju u Novom Pazaru nakon protesta lekara

Vršilac dužnosti direktora Opšte bolnice u Novom Pazaru, Meho Mahmutović, ponovo je počeo da nakon mesec dana bolovanja, lekare bez specijalizacije protestovali zbog nepravednog konkursa, objavio je Radio Sto plus.Kasnije se ispred Dijagnostičkog centra okupilo desetak lekara Doma zdravlja, obučenih u skafandere.Oni su okretanjem leđa izrazili nezadovoljstvo zbog nemogućnosti da se prijave na konkurs Opšte bolnice za dobijanje specijalizacije."Očekujemo da se taj proces završi do jeseni i da će tada biti raspisan veliki konkurs za 40 specijalizacija čime ćemo zadovoljiti želje naših mladih kolega da se školuju i usavršavaju, ali i potrebe zdravstvenog sistema u Novom Pazaru", izjavio je upravnik Opšte bolnice Alan Kurpejović.U krugu Opšte bolnice bilo je i desetak građana koji su i prethodnih dana protestvovali tražeći istinu o obolelim i umrlim od kovida-19, kao i smenu odgovornih u zdravstvenim ustanovama i Štabu za vanredne situacije.Mhmutovićevu dužnost je do sada obaljao Mirsad Đerlek, koji će ostati koordinaor za kovid pacijente.Prošle nedelje raspisan je interni konkurs za dodelu deset lekarskih specijalizacija u Opštoj bolnici, piše list Danas . U tom dokumentu, koji je potpisao dr Mirsad Đerlek, zamenik v.d. direktora Opšte bolnice, piše da su specijalizacije samo za lekare Opšte bolnice, zaposlene na neodređeno, sa položenim stručnim ispitom i obavljenim pripravničkim stažom.Takvi uslovi konkursa izazvali su veliko nezadovoljstvo među lekarima Doma zdravlja, među kojima ima onih koji na specijalizaciju čekaju i sa navršenih deset godina radnog staža.Više od 40 lekara opšte prakse potpisalo je peticiju, kojom se od dr Đeleka zahteva da izmeni uslove konkursa, kako bi i oni imali pravo da konkurišu za specijalizacije.

Svet

Najbogatije dinastije na svetu: Ni korona im ništa ne može

Pandemija i nestabilna ekonomija nisu sprečile mnoge najbogatije porodice širom sveta da prošire svoje bogatstvo, kaže Bloomberg.Američka kompanija Volmart (Wallmart) izgubila je na hiljade radnika tokom pandemije, ali čak ni to nije zaustavilo nemilosrdan rast bogatstva porodice Volton koja poseduje ovaj lanac supermarketa.Prošle godine dodali su 25 milijardi, pa je sada njihovo bogatstvo procenjeno na 215 milijardi dolara.Godine ulaganja u Volmartov lanac snabdevanja i mogućnosti e-trgovine bilo je veoma isplativo, jer je kompanija doživela snažan porast u prodaji u prvom kvartalu uprkos činjenici da je američki maloprodajni sektor teže pogođen pandemijom.Glava indijske porodice Ambani, Mukeš Ambani, od aprila je uložio više od 20 milijardi dolara u svoje digitalne platforme, povećavši najveće bogatstvo Azije za 61 odsto u prošloj godini.Švajcarska dinastija Oeri-Hofman dodala je 24 odsto na neto vrednost svog bogatstva deonicama kompanije Roche Holding AG, zbog pojačane prodaje Covid-19 testova.Porodica Džonson ove godine porasla je za 9 milijardi dolara i tako je sada njihovo bogatstvo 46 milijardi dolara.Političari na levici, uključujući Aleksandriju Okasio-Kortez i Bernija Sandersa, zalažu se za uvođenje poreza na bogatstvo zbog sve veće nejednakosti i rastućeg bogatstva milijardera.Bivši potpredsednik Džo Bajden, trenutni demokratski predsednički kandidat, nije prihvatio porez na bogatstvo, ali vodi kampanje za veće stope za bogate i korporacije.U periodu kada pandemija i protesti Black Live Matter pokreta ukazuju na značajnu nejednakost, porez na bogatstvo postaje sve važnija stvar.

Srbija

Udruženje hotelijera: Oporavak tek od proleća 2021. godine

Gubici zbog pandemije u srpskom turizmu procenjuju se na oko 300 miliona evra u prvoj polovini godine, a oporavak se očekuje tek u martu 2021, kažu u Udruženju hotelijera HORES, a prenosi portal Javnog servisa."Popunjenost je do dva procenta za hotele sa četiri i pet zvezdica, a ogroman je problem jer nema ni rezervacija i vi ne znate da li ćete imati goste sledeće nedelje. Nema više kongresnog turizma i većih okupljanja", rekao je za Georgi Genov iz Udruženja hotelijera HORES gostujući na RTS-u.Smatra da recept za opstanak hotela sa četiri i pet zvezdica, koji imaju skupu kvadraturu, ne postoji."Šanse imaju oni menadžeri koji uspeju da se prilagode, recept ne postoji. Banjski hoteli imaju velike šanse jer turistička mesta po Srbiji funkcionišu, a u ekspanziji je i seoski turizam, ali ti smeštajni kapaciteti moraju da se kategorišu", naglašava Genov.ČEKA SE POMOĆ DRŽAVE"Država je izašla svima u susret, ali mi i dalje čekamo sektorske mere jer smo mi najugroženiji. Fiskalna politika takođe treba da razmisli o recimo smanjenju PDV-a, zatim još nemamo zakonom definisano angažovanje sezonskih radnika u turizmu.", objašnjava Genov. Dodaje da je 30 hiljada ljudi u toj oblasti ostalo bez posla, jer je poslodavcima trebalo radno angažovanje samo na dan ili dva.Genov ističe i da veliki broj restorana i noćnih klubova takođe ima problem i smatra da treba jasnije definisati meru fizičke distance prema kvadraturi i kapacitetu objekta."Mi krećemo u sertifikaciju hotela, restorana i drugih ugostiteljskih objekata kako bi se gosti osećali bezbedno, jer jedino tako ćemo moći da preživimo. Sertifikat o sigurnoj zoni garantuje uprava hotela odnosno ugostiteljskog objekta da ispunjavaju sve bezbednosne protokole", rekao je Genov.Istakao je da bi možda bilo bolje da u Srbiji postoji više hotela sa tri zvezdice, jer bi mogli da se prenamene u poslovni prostor ili porodične hotele. Priocene govore da će u svetu čak 197 od 330 miliona zaposlenih u turizmu ostati bez posla, jer su prihodi 80 odsto manji nego lane.

Srbija

Načelnik dnevne bolnice Gradskog zavoda za plućne bolesti: Lekari Kriznog štaba lutke koje pomera Vučić

Načelnik dnevne bolnice Gradskog zavoda za plućne bolesti dr Dejan Žujović izjavio je za N1 da je priča o lekarima iz Kriznog štaba, priča o pogrešnim licima, jer oni uopšte nisu važni i ništa se ne pitaju.On je kazao da nije potpisao pismo lekara "Ujedinjeni protiv kovida", jer nije hteo time da ugrozi svoje kolege, budući da mesecima javno iznosi svoje drušveno-političke stavove. Iako podržava zahteve lekara, mišljenja je da bi trebalo da budu angažovaniji, a i saglasan je sa ocenom premijerke Ane Brnabić da je pismo usmereno protiv predsednika Aleksandra Vučića, jer su, prema njegovoj oceni, članovi Kriznog štaba "samo lutke na njegovim prstićima".Žujović je u Novom danu TV N1 rekao da je pismo "Ujedinjeni protiv kovida" akademsko, i da lekari koji stoje iza tog apela možda ne shvataju najbolje društven-politički ambijent u kojem se krećemo."Vi morate da razgovarate sa određenom osobom istim jezikom, jer je to jedini način da vas razume. Kolege su mislile da neki ljudi ne zaslužuju da budu članovi tog imaginarnog tela - imaginarnog, jer Krizni štab ne postoji ni u jednom zakonu, Vlada ga je donela jednom uredbom - i jedna od reakcija premijerke bila je da je to napad na predsednika. Ja se slažem sa tim. Moramo da razumemo da je u pitanju jedan igrokaz. Zamislite pozorište lutkica, one samo pričaju ono što treba da kažu. Svaki prstić ima ulogu za jednu lutkicu", naveo je Žujović.Upitan čiji su prstići, Žujović je rekao da su predsednika Vučića. Stoga je istakao da je priča o lekarima iz Kriznog štaba, priča o pogrešnim licima, jer oni uopšte nisu važni i ništa se ne pitaju."Zašto bismo diskutovali o statusu osoba koje se ništa ne pitaju. Koje su samo trbuhozborci", poručio je. Potpisnicima pisma je savetovao i da budu malo čvršći, jer ovo nije borba u koju možete krenuti "u belim helankama i baletankama". Kako je rekao, ne mora se ići u štrajk, ali bi bilo dobro široko se povezati sa sindikatima policije i vojske, jer su mnogi uniformisani momci oboleli ili preminuli od kovida zato što im "neko nije da zaštitnu opremu". "Dešava se (udruživanje), ali mora šire, jače, više. Ne znam da li je društvo svesno u koju smo situaciju zapali i kakav je jedini moguči izlaz. Postoji samo jedna mogućnost - promena sistema", kazao je Žujović.Upitan kako se menja sistem, odgovorio je da se menja izborima koji će, prema njegovoj oceni, biti ponovljeni mnogo pre kraja četvorogodišnjeg mandata buduće vlade. Zato je ponovio da je adresa na koju treba uputiti zahteve lekara - predsednik Vučić, i da treba iznedriti jak tim od bar petoro pregoravača koji će postaviti crvene linije "preko kojih gospodin koji voli da krši ustavna ovlašćenja ne sme da pređe". Na pitanje koje su to crvene linije, Žujović je rekao da je Vučić za njega već prešao sve crvene linije, da je "pao ispit", a po svemu sudeći će da "padne i godinu".Žujović se osvrnuo i na trenutnu epidemiološku situaciju, ističići da je pacijenata i dalje mnogo i da je pitanje da li će srpsko zdravstvo moći da se oporavi posle ove krize.Objasnio je da se kovid ne uklapa ni u jednu sliku zaraznih bolesti, jer ne pogađa teško samo ranjivije osobe, već imati i "more mladića od 25-30 godina, koji će možda preživeti, ali će ostati trajni invalidi". Naime, jedno istraživanje sprovedeno u Dalmaciji pokazalo je da čak i osobe koje su imale blagi oblik bolesti, mogu imati trajne posledice na svom respiratornom sistemu, naveo je gost Novog dana. Žujović je i sam preležao koronavirus, a posebno se osvrnuo na jednu posledicu bolesti o kojoj se u javnosti slabo govori, a to je stigmatizacija."Kad sam izašao iz bolnice sam sam bio sa onom torbicom sa svojim stvarima, i dolazim do taksi stanice, i ti iskusni vuci prepoznaju ko sam i odakle dolazim, i neće niko da me primi u auto. Sve dok nisam spustio torbu i održao motivacioni govor beogradskim taksistima. Onda sam dobio jednog dobrovoljca koji me je primio", kazao je Žujović.Šetajte slobodno, koronavirus nije drekavacRekao je i da je ono što se trenutno radi teretanama veliki zločin, jer je to jedino mesto "gde možete da se bavite svojim fizičkim i mentalnim zdravljem". Upitan od rizicima od zaraze u teretanama, Žujović je istakao da su oni manji nego u tržnim centrima gde svi pijemo iz istih šoljica, pipamo istu garderobu i šetamo pod centralnom klimom. "Ali njih nećemo da zatvorimo zato što je to krupni biznis", konstatovao je on.Odbacio je i ocene da će situacija na jesen biti teža, jer im, kako je rekao, to nećemo dati. "Nećemo im dati da nam bude teže, da nas ponovo zatvaraju kao babune po stanovima i da glumimo Jevreje 1939. Živećemo svoje živote punim plućima. Moći ćete u 8.15 da izađete i da se prošetate, i nemojte se plašiti na otvorenom uopšte, jer koronavirus nije drekavac (...) Nemojte ni masku da nosite. Slobodono, ako nema nikoga u blizini ništa vam se neće desiti, nemojte dati da vas lome", poručio je gost Novog dana. Zato je i istakao da se zbog svega što se globalno dešava, plaši da kao posledicu nemamo to da "da živimo sa ovim prokletim maskama non stop", i da nam se životi "potpuno dehumanizuju".

Svet

Majkrosoft priznao da pregovara o kupovini TikToka

Majkrost je rekao da planira da nastavi sa pregovorima za kupovinu američkog dela poslovanja popularne kineske aplikacije za deljenje kratkih video snimaka TikTok, nakon nekoliko nedelja tajnih pregovora, javlja agencija Rojters.Prema predloženom sporazumu, Majkrosoft bi preuzeo poslovanje TikTok-a u Sjedinjenim Državama, Kanadi, Australiji i Novom Zelandu.Ova izjava usledila je nakon razgovora između izvršne direktorke Satije Nadele i američkog predsednika Donalda Trampa. Tramp je u petak rekao da planira da zabrani TikTok zbog zabrinutosti da kinesko vlasništvo predstavlja rizik po nacionalnu bezbednost zbog ličnih podataka kojima rukuje.Nakon što je prvobitno odbio ideju da Majkrosoft kupi TikTok, predsednik Tramp pristao je da dozvoli Majkrosoftu da pregovara o kupovini ove aplikacije jedino ako uspeju da završe pregovore za 45 dana.Ovaj rok postavio je Odbor za strana ulaganja u Sjedinjenim Državama (CFIUS), koji pomno analizira ponude za potencijalne nacionalne bezbednosne rizike.Majkrosoft kaže da će osigurati da se svi privatni podaci američkih korisnika TikTok-a prenesu i ostanu u Sjedinjenim Državama, kao i da se nadaju da će pregovori biti gotovi do 15. septembra.Predložena akvizicija TikTok-a, koji ima 100 miliona američkih korisnika, ponudila bi Majkrosoftu retku priliku da postane veliki konkurent gigantima društvenih medija, kao što su Fejsbuk i Snepčet.Još uvek nije poznato koliko bi Majkrosoft platio za TikTok, ali neki stručnjaci procenjuju da je vrednost TikToka oko 50 milijardi dolara.Kompanija je dodala da nije sigurno da će dogovor biti postignut.

Srbija

Stara planina na korak do zabrane gradnje mini hidrocentrala

Nacrtom novog prostornog plana Grada Pirota predviđeno da na Staroj Planini više ne bude izgrađena nijedna derivaciona mini hidrocentrala, piše Politika. Aktivisti pokreta Odbrnimo reke Stare Planine poručuju da se borba za reke nastavlja radnom akcijom vađenja cevi iz reke Rakitske reke.Zabrana MHE na Staroj Planini važiće 15 godina i iz katastra će biti izbrisani svi objekti tog tipa koji su predviđeni 1987, najavljeno je iz pirotske opštine."Da to nisu uradili meštani bi morali da se sele, jer više ne bi bilo vode. Tako bi smo dobili ekoloke izbeglice", izjavio je za Politiku Aleksandar Jvanović Ćuta iz pokreta Odbranimo reke Stare Planine.On je podsetio da su političari dve godine odbijali da bilo šta preduzumu i spreče iništavanje reka."Ovaj poslednji korak koji smo preduzeli nije rezultat pritiska ni nekakvih lokalnih moćnika ni eko-aktivista, već zaključka da ne postoji javni interes da one (MHE) budu izgrađene. Isključivo smo se vodili interesom lokalnog stanovništva", rekao je za Politiku gradonačelnik Pirota Valdan Vasić.Dodao je i da se zabrana već poštuje."Nedavno je resorno ministrstvo odbilo zahtev jednog investitora zainteresovanog da gradi malu hidroelektranu na Staroj Planini pozivajući se upravo na zaključak o brisanju MHE  koji je skupština usvojila prošle godine", napominje Vasić."Borba se nastavlja, jer moramo da odbranimo Rakitsku reku koja pripada opštini Babušnica. Kako investitor ignoriše rešenje o zabrani radova, meštani 15. avgusta organizuju radnu akciju vađenja cevi",  rekao je Alksandar Jovanović Ćuta .Lokalne vasti u Pirotu su inače bile na meti oštrih kritika zbog nemog posmatranja gradnje MHE na Staroj Planini.Selo Rakita postalo je inače jedno od glavnih simbola borbe protiv MHE.U opštini Pirot kažu i da su za izgradnju MHE ostale još dve lokacije na reci Nišavi, ali da su uslovi koje investitori moraju da ispune pooštreni. Objašnjavaju da je Nišava velika reka i da neće završiti u cevima.

Svet

I slavne ličnosti dele teorije zavere o koroni

Plesačica, pevačica, tekstopisac, glumac, reditelj - Madona  ima zavidnu karijeru. Ali krajem prošle nedelje kraljica popa došla je u žižu javnosti zbog videa objavljenog na Instagramu u kojem deli teoriju zavere o koronavirusu sa svojih 15 miliona pratilaca.Madona je tvrdila da vakcina postoji, ali da je bila skrivena. „Oni bi radije pustili da strah kontroliše ljude i pustili da bogati postanu bogatiji, a siromašni siromašnijima“, rekla je.Instagram je zamaglio video, naveo ga kao „lažne informacije“ i povezao korisnike sa stranicom koja objašnjava zašto je ovo lažna tvrdnja. Kasnije je Instagram izbrisao postNekoliko dana pre toga Luis Hamilton je napisao antivakserski post i optužio Bila Gejsta da laze o ispitivanju vakcina protiv kovid-29.Poznate ličnosti imaju platformu, a kada je zloupotrebe to je neverovatno neodgovorno “, rekao je Paul Offit, ko-izumitelj rotavirusne vakcine i direktor Centra za vakcinaciju u Dečijoj bolnici u Filadelfiji. „Oni utiču na ljude. Nauka ne pobjeđuje, činjenice ne pobjeđuju. Emocija svaki put pobedi naučne dokaze. " Studija Rojters instituta i Univerziteta Oksford pokazuje da najviše angažmana ima oko postova političara i poznatih ličnosti. Kruševljani se uplašili da imaju 5G stanicu u gradu