Najnovije

Srbija

Sindikat prosvetara: Noćna smena u školama ako se primeni ministrov plan nastave

Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije ocenila je da je nemoguće u praksi primeniti kombinovani model nastave, koji se od 1. septembra najavljuje u osnovnim i srednjim školama, gde je predviđeno da nastavni dan traje od 8 do 20 sati, uz tročasovne vremenske razmake.Ministar Mladen Šarčević je izjavio da će nastavnici pre podne raditi u školi, a popodne onlajn od kuće, sa učenicima koji su se opredelili za ovakav koncept učenja i ocenio da je "to je itekakao moguće". "Izgleda da je moguće i da se za 20 minuta, koliko je predviđeno za čišćenje i dezinfekciju školskih prostorija, očisti prostor od 450 kvadratnih metara, jer je prema sistematizaciji, predviđeno da toliko kvadrata očisti jedna pomoćna radnica. Koliko god da su naše tetkice vredne, a vredne jesu, to je zaista nemoguće", ukazala je Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije.Uz dvadesetominutne pauze za čišćenje i dezinfekciju vremenski nastavni dan bi, u ustanovama koje imaju jednosmenski rad, a takvih je u Srbiji 450, trajao do 20.20 sati, ukazuje USPRS. U školskim ustanovama sa dvosmenskim radom, preostalih 1.310, ostaje treća smena "ili u prevodu, noćna nastava od jutra do sutra", upozorava USPRS. Iznuđene okolnosti izazvane pandemijskom situacijom nametnule su da u učionici ne sme biti više od 15 učenika, a u većini škola odeljenja su brojnija, ističe USPRS i naglašava da ponuđena rešenja moraju biti realna i moguća.

Svet

Tara zamućena betonom od izgradnje minihidroelektrana?

Reka Tara, čiji je kanjon pod zaštitom UNESCO-a, 31. jula je zagađena u najvećem delu toka kroz Crnu Goru, od Mojkovca do granice s Bosnom i Hercegovinom, piše Radio Slobodna Evropa. Ekolozi, nevladine organizacije i neke opozicione političke partije tvrde da je reka zamućena usled izgradnje malih hidroelektrana na njenim pritokama i optužuju državu da dozvoljava ekocid. Ministarstvo održivog razvoja i turizma, u okviru kojeg funkcioniše građevinska inspekcija, kao ni državna Uprava za inspekcijske poslove još se nisu oglasili tim povodom.Pored radova na autoputu, izgradnja minihidroelektrana (MHE) na pritokama Tare i pristupnih puteva do njih, dovodi do ispiranja hiljada tona šljunka, zemlje i otpada u samo korito reke - usled čega dolazi do "neviđenog ekocida - pomora ribe i živog sveta" naveli su iz Koalicije za održivi razvoj (KOR)Dekan Šumarskog: Nacionalni parkovi Kopaonik i Golija najugroženiji zbog izgradnje MHE

Srbija

Spomenik kosovskim junacima u Kruševcu neće se pomerati

Spomenik kosovskim junacima neće se maći s mesta, tvrdi Aleksandar Cvetković, glavni gradski urbanista grada Kruševca, odgovarajući na strahove Kruševljana da će ovaj simbol Kruševca doživeti sudbinu nekih drugih gradskih spomenika. Kako piše Kruševacgrad.rs, Rekonstrukcija centra Kruševca, pred proslavu 6 i po vekova od osnivanja grada  dogodine, neće doneti ni novu pešačku zonu, niti, kako kaže Cvetković, neka radikalna rešenja. Ono što će pretrpeti izmene, kako navodi naš sagovornik, jeste ostrvo na kome se Spomenik nalazi. Ono će biti prošireno kako bi ljudi mogli nesmetano i bezbedno da razgledaju spomenik, biće uklonjene sadašnje žardinjere sa cvećem, a na suprotnom kraju ostrva biće izgrađena fontana.

Srbija

Predsednik Vučić ne isključuje mogućnost online nastave

Predsednik Aleksandar Vučić ne isključuje mogućnost onlajn nastave u novoj školskoj godini zbog epidemije koronavirusa i navodi da će đaci ići u školu ukoliko budu postojali uslovi koji garantuju sigurnost i očuvanje zdravlja."Još ne mogu da odgovorim da li će deca ići u školu. Voleli bismo da idu. Važno je da ulažemo u obrazovanje i znanje, da deca rade i bilo bi dobro da idu u školu. Ako budu postojali dobri uslovi koji garantuju sigurnost i očuvanje zdravlja, deca će ići u školu", rekao je Vučić novinarima u Batajnici, prenosi RTS.Podsećamo, ministar prosvete je obelodanio kako će se odvijati nastava od 1.septembra.Predviđeno je da roditelji sami odluče da li će deca ići u školu ili će nastavu pratiti online. Prednost u nastavi uživo imaju mlađi razredi do 4.razrada. Modeli nastave na daljinu koju je predložio ministar prosvete Mladen Šarčević nisu sprovodivi u praksi i otvaraju niz pitanja na koja on očito nema odgovor.Predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Jasna Janković kaže i se država nije pripremila za pravu onlajn nastavu već se to svodi na tv časove. Da bi onlajn nastava zaista to i bila, potrebna je interakcija sa nastavnikom, kažu sagovonici Danasa.Istraživanje Unije je pokazalo da u prvom talasu pandemije, 10 odsto učenika nije moglo da prati nastavu uopšte jer nisu imali računar i TV, a procenjuje se da je još 50 odsto sigurno bilo sprečeno da gleda tv nastavu jer imaju samo jedan računar u kućiOna kaže da je u srpskim nesulovnim učionicama nemoguće ispuniti uslove o 15 učesnika i četiri metra kvadratna po učeniku.

Svet

Korona skratila kafenisanje u Hrvatskoj

Pandemija covid-19 skratila je značajno vreme za kafenisanje u Hrvatskoj, piše poslovni.hr. Istraživanje agencije SmartUp, naime, sugeriše da u lokalima Hrvati provode manje vremena nego pre. ...

Srbija

Domaće meso nema ko da kupi

Mesna industrija u Srbiji je pred kolapsom jer nema kome da ponudi svinjsko, goveđe i pileće meso, pošto su hoteli i restorani zbog pandemije virusa COVID-19 prazni, nema stranih i domaćih turista, a ...

Priče i analize

Korona izgubljena generacija

Mladi u Italiji teško dolaze do posla, često posle potrage koja traje i po nekoliko meseci, piše  Politico. Jedan od glavnih razloga zbog kog se teško zapošljavaju, pored pandemije su i pogrešne odluke države u prethodnim decenijama.Nakon nekoliko meseci, Alesandro Margiota napokon je našao posao magacionera, ugovor je ponuđen na pola godine, ali i to je bolje nego ništa, kaže. "Ne radim od marta, a u junu su mi rekli da više ne mogu da mi produžuju ugovor," kaže je Margiota, koji živi u Bolonji, sa ocem penzionerom i ujakom invalidom.Za generaciju koja je odrastala u uslovima nakon finansijske krize 2008. godine, zadala je veoma težak udarac: ekonomijom koja je za njih zatvorena jer je tržište poslova poremećeno."Otac mi pomaže, plaća gorivo i finansira nabavke u supermarketu. Nije lako, ne mogu da ne pomislim šta bi bilo da imam svoju decu", rekao je Margiota. U Nemačkoj bi ovog leta 3 miliona ljudi trebalo da ostane bez posla, u Britaniji oko milion mlađih od 25 godina do kraja godine. U Španiji, Grčkoj, Italiji i Francuskoj, tržišta rada tradicionalno su uskraćivala dugoročne ugovore o radu mladim ljudima.Te zemlje takođe imaju važne prihode od turizma, što znači da ih je pandemija teško pogodila.U Italiji su polovinu poslova koji su uništeni pandemom obavljali mlađi od 35 godina.Broj zaposlenih ljudi mlađih od 24 godine u maju je opao za 11 odsto u odnosu na prošlu godinu, dok je broj zaposlenih starijih od 50 godina porastao za0,9 odsto. "Taj generacijski rascep je veći nego u bilo kojoj prethodnoj recesiji", upozorio je Tito Boeri, italijanski ekonomista i akademik.POGREŠNI IZBORIVladine mere o zabrani otpuštanja odnose se samo na stalno zaposlene, ali neki stručnjaci naglašavaju da velika nezaposlenost mladih nije pala sa neba.Ona je, podvlače rezultat pogrešnih izbora u prethodnim decenijama.Sredstva EU za digitalizaciju i održivost mogla bi da pomognu ali Italija mora da se potrudi da taj novac najbolje upotrebi."Kompanije, naravno, sada ne zapošljavaju, budućnost je manje sigurna nego ikad. Nedavno sam uspeo da nađem posao na montažnoj liniji. Zaposlili su me na nedeljni ugovor. Depresivno je, ali nemam drugog izbora", rekao je Margiota.

Srbija

Odložena prodaja „Beograđanke“

Grad Beograd odložio javno nadmetanje za prodaju svog dela Palate "Beograd" po početnoj ceni od 20,6 miliona evra, jer nema zainteresovanih kupaca, javio je RTS.Pravo učešća u postupku javnog nadmetanja imaju sva fizička i pravna lica, a ukupno je ponuđeno više od 19 hiljada kvadrata poslovnog prostora u toj zgradi.Budući kupac treba da u roku od tri godine izvede građevinske i zanatske radove na adaptaciji i rekonstrukciji, uz obavezu da neće promeniti namenu zgrade.Grad je obavezao kupca da položi depozit od deset odsto procenjene vrednosti, koji može da bude i veći, ukoliko se na tenderu bude pojavilo više ponuđača."Beograđanka" je jedan od simbola glavnog grada i važila je za jednu od najmodernijih zgrada na Balkanu.Danas pravi velike gubitke i iz Uprave grada smatraju da nema potrebe da građani plaćaju njeno održavanje.Zgrada je građena od 1969. do 1974. godine po projektu arhitekte Branka Pešića i vreme gradonačelnika sa istim imenom i prezimenom, čuvenog Branka Pešića.Jedno je od najznačajnijih ostvarenja beogradske arhitekture s kraja 1960-ih godina.Sa 23 sprata bila je najviša zgrada u Beogradu.

Srbija

Veran Matić: Ako želimo pomak u regionu, moramo poštovati sve žrtve

Jedno od najtežih regionalnih pitanja je pronalaženje nestalih u ratnim zbivanjima devedesetih. Preko deset hiljada nestalih. U poslednjih nekoliko godina nema bitnih pomaka ni aktivnosti koje bi dokumentovale napore svih zemalja i njihovih nadležnih institucija, da se SVE čini da se nestali pronađu, identifikuju, da porodice dobiju punu informaciju o tome kako su i gde izgubili živote, da im se omogući dostojna sahrana, obeležja… da se izraze saučešća svih aktera. Da u prvom planu imamo empatiju koja je lekovita, da jača temelje poboljšanja odnosa.Da predstavlja garanciju da će oni koji više od 30 godina žive u traumama doživeti smirivanje, da će generacije koje stasavaju imati jake argumente koji dokazuju da će živeti u bezbednoj budućnosti, da ne moraju da razmišljaju po svaku cenu o bekstvu sa ovih ukletih prostora.Nemoguće je raditi uspešno potragu za nestalima ako imate sa svih strana ratničku, osvetničku, zub-za-zub retoriku. Ne možete tugovati ako vas stalno raspaljuju sa huškačkim spinovima, poluistinama, satanizacijama o drugima kao izvorištu samog zla…Zato ako želimo pomake i pravac koji garantuje pozitivnu spiralu u odnosima, potrebno je sve menjati. Potrebni su nam stalni gestovi, izjave, poruke koje će govoriti sa pijetetom o svim žrtvama, iskazivanje žaljenja, i konkretni rezultati saradnje u rešavanju najtežih pitanja koja tište građane u regionu, pitanja nestalih, osakaćenih, opljačkanih, prognanih… Sve su to obaveze o kojima se razmišlja samo oko crnih godišnjica i to na način da se na drugoga svali krivica toga što nismo učinili u međuvremenu, a bilo je naša obaveza. Iz perspektive neodgovornih huškača koji svoju odgovornost za nečinjenje prikrivaju novim ratnim pokličima, čini se najmanje dvostruki greh: zataškavanje nečinjenja i stvaranje uslova za nova zla.Krajnje je vreme da se na stratištima kojima smo svi osramoćeni pojavljuju najviši predstavnici naših zemalja i da to postane uobičajen manir u promociji mirovne kulture, mirovne politike, mirovne memorijalizacije. Umesto što se ostrvljujemo na sve one koji pokušavaju da bolnim i teškim gestovima grade politike saradnje koja garantuje progres za sve i garantuje opstanak svih manjina gde god da su.Obeležavanja traumatičnih godišnjica na ovdašnjim prostorima u letnjim mesecima slede jedna za drugim.Ističe jul ali se još uvek ne stišavaju strasti prilikom debate o genocidu u Srebrenici i načinu obeležavanja ove tragedije.Upotrebio sam reč debata a zapravo je reč o kampanji koja se na društvenim mrežama vodi protiv glumaca koji su uzeli učešće u projektu kojim Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove pri Ujedinjenim nacijama obeležava četvrt veka od ovog tragičnog događaja.Hrabro je ovih dana biti u koži Milana Marića, Snežane Bogdanović, Uliksa Fehmiua, Mirjane Karanović i njihovih koleginica i kolega iz regiona koji su svojim glumačkim umećem odali počast svedocima koji su u sudnicama hrabro govorili o strahotama kroz koje su prošli tokom genocida u Srebrenici, dajući time svoj doprinos utvrđivanju istine.Ovih dana svedoci smo napada na glumce koji trpe brojne uvrede na društvenim mrežama:Let's count together... pic.twitter.com/yucN1M4Nv4— Ракић Ивана (@_catmom6) July 28, 2020Na meti se posebno našao mladi glumac Milan Marić koji baš danas puni 30 godina.Napadaju ga i zato što misle da je izmanipulisan jer je imao „samo pet godina“ kada se „nije“ desila Srebrenica i nazivaju ga izdajnikom.Marić, koji se rasplakao u video zapisu o Srebrenici, hrabro im je odgovrio da je „patriotizam kada govoriš o sopstvenoj odgovnosti, a ne samo o tuđoj“.Izuzetno razložno i zrelo, Marić im replicira da je jedini lek za sve narode istina i da „ne zna kada smo žrtve počeli da delimo, mrtve civile, na naše i njihove, kada smo počeli i zločince da delimo“.Frustracije napadača na društvenim mrežama koji su glumca proglasili izdajnikom, Marić je pravdao rečima da je lako iz Beograda biti patriota.Ove reči dobijaju na aktuelnosti ovih dana, kada su osude najave prisustva obeležavanju akcije „Oluja“ od strane novog potpredsednika hrvatske Vlade Borisa Miloševića, obrnuto proporcionalne udaljenosti kritičara od Knina i Zagreba.Funkcioner SDSS-a Milošević (rođen 1974. godine) je poput glumca Marića bio maloletan kada je počeo krvavi raspad Jugoslavije.I on pokazuje izuzetnu zrelost kada govori o značaju odlaska u Knin.Njegova izjava se savršeno nadovezuje na Marićeve reči o nužnosti nastavka suživota sa komšijama Bošnjacima, Hrvatima i Albancima: „Mora se raditi na tome da ljudi koji su proterani mogu da se vrate svojim kućama, moramo svim mrtvima odati počast. Ne smemo dopustiti da nas vodi mržnja, moramo raditi na tome da se rane zaleče i da mislimo na budućnost“.Ovo je rekao Milan Marić. A kao da je rekao Boris Milošević. Ne znam gde počinje Marić a gde završava Milošević i obrnuto.Dok ovo ne postane preovlađujući regionalni narativ, imaćemo zajednički teret koji nosimo već tri decenije.Onaj isti o kojem govori film „Teret“ u kojem glavnu ulogu tumači Leon Lučev koji se takođe pojavljuje u video zapisima svedočenja o Srebrenici.Sećam se žestokih reakcija na taj film koji su mnogi preventivno napali a da ga nisu ni pogledali, učitavajući željeno tumačenje.Podrška hrabrim pojedinacima i politikama koje su rešile da iskorače protiv ustaljenih matrica i stereotipa je najmanje što možemo učiniti u godini u kojoj se raspliću stvari od Beograda preko Brisela do Vašingtona, Moskve i Pekinga.Sve dok budemo sudili jedni drugima sa bezbedne daljine uronjeni u prošlost, nacionalizme i jednostrane istine, nosićemo tragične terete Beograda, Zagreba, Sarajeva, Prištine, Vukovara, Srebrenice i Knina sa kojima se konačno moramo suočiti zarad budućnosti. Svih nas.I da budem potpuno jasan:Boris Milošević je potpredsednik Vlade Republike Hrvatske, mladi Srbin koji se dokazao kao veoma predan, principijelan i vredan zastupnik interesa Srba u Hrvatskoj, ali i demokratizacije ove zemlje. Jedan od najangažovanijih u zaštiti svih ugroženih. Jedino tamo u Hrvatskoj na licu mesta možete efikasno pomoći.Jedino stvaranjem mostova i gestovima pomirenja proizvodi se prostor za uzvratne gestove i već je planirana poseta potpredsednika Vlade Tome Medveda mestu stratištu Gošići. Verujem da se sa koordiniranom pažnjom ovaj proces može nastaviti obeležavanjem stratišta u Varivodama a potom i vukovarskih.Ove gestove moraju pratiti i otkrića grobnica u kojima su pokopani svi oni koji se vode kao nestali. Uspostavljanje poverenja može se realizovati uvidom u vojne arhive Vojske SR Jugoslavije i Vojske Hrvatske.Moraju pratiti konkretni gestovi vodećih ljudi naših država, koji bi morali da budu garanti da se procesi pomirenja razbijaju sa podsticajima u našim društvima.Ako se to ne dogodi, to će značiti da su proćerdali svoje mandate i kao predsednici, premijeri, ministri… A to će za naša društva značiti ostrašćena tumaranja po mraku zla koje će se proizvoditi inercijom, ali i nesposobnošću da se uradi nešto korisno. Ništa neće vrediti autoputevi ako njima budu išli samo prolaznici iz udaljenih u još udaljenije zemlje.

Srbija

Predrag Kon demantovao da je učestvovao u lažiranju podataka

Član Kriznog štaba za suzbijanje korona virusa epidemiolog Predrag Kon objavio je na Fejsbuku da nema ni govora o njegovom učešću u bilo kakvoj zaveri ili svesnom lažiranju bilo kojeg podatka tokom pandemije u Srbiji, preneo je portal Slobodna Evropa."Sve vreme radim na tome da se do kraja raščiste greške, posebno u oblasti informatičke podrške, sa kojom smo, na ovaj način, radili prvi put. Jedinu odgovornost koju prihvatam je što sam bio na planiranom odmoru od 10. do 19. juna", poručio je na svom fejsbuk nalogu Predrag Kon.On je na taj način reagovao na navode profesora Zorana Radovanovića, koji je od članova Kriznog štaba tražio da se izvine javnosti zbog, kako je rekao netačnih podataka o broju obolelih i umrlih od bolesti COVID-19."Eksperti Svetske zdravstvene organizacije, koje predlažete da se pozovu, po mom mišljenju su uvek dobrodošli. Uostalom, sve "škole" i kurseve SZO u vezi priprema za pandemijske situacije sam prošao", podsetio je Kon i rekao da će nastaviti sa poslom u Kriznom štabu.Više od 2800 lekara potpisalo je otvoreno pismo "Ujedinjeni protiv COVID-19", u kojem od Vlade Srbije traže smenu Kriznog štaba.Takođe, jedan od zahteva je i da se organizuje postupak pouzdanog utvrđivanja broja zaraženih, obolelih i umrlih od COVID-19 u opštoj populaciji i među zdravstvenim radnicima".Prve sumnje dela građana u zvaničan broj preminulih i zaraženih koronom u Srbiji, pobudio je tekst Balkanske istraživačke mreže (BIRN).Prema istraživanju BIRN-a, podaci iz baze Instituta za javno zdravlje Batut u koju su novinari imali uvid, pokazuju da su u Srbiji od 19. marta do 1. juna od virusa korona umrla 632 pacijenata, što je za 388 više od zvanično saopštenog broja za taj period.

Srbija

Vladica Ilić: Sudovi su nosioci javnih ovlašćenja, moraju da trpe kritike

Intervju sa Vladicom Ilićem, pravnikom iz Beogradskog centra za ljudska prava, za podcast “Dan posle”Razgovarao: Aleksandar GubašDan posle - Vladica Ilić o suđenju demonstrantima (AUDIO)Ovih dana se mnogo govorilo o sudbini uhapšenih učesnika julskih demonstracija. Budući da bih rekao da građani o tome malo znaju -- gde se, i u kakvim uslovima, drže oni koji su zbog svog učešća u ovim protestima osuđeni na zatvorske kazne? Da li svoje ćelije dele sa dilerima, ubicama i ostalim neprijatnim svetom? Vladica Ilić: Lica kojima se u prekršajnim postupcima izreknu kazne zatvora te kazne izdržavaju u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija -- u Beogradu je to, recimo, Kazneno-popravni zavod u Padinskoj Skeli. Pritvorenici su takođe smešteni u zavodima, ali se u njihovom slučaju najčešće radi o lokalnim okružnim zatvorima. U Beogradu je to Okružni zatvor u Beogradu, takozvani "CZ" u Bačvanskoj ulici, a u Novom Sadu je to zatvor “Klisa” -- u punom nazivu Okružni zatvor u Novom Sadu.Uslovi variraju od zavoda do zavoda, a nekada i u zavisnosti od dela ustanove u kome se nađete. Međutim, neka pravila ipak postoje, i jedno od njih je to da zatvorenici koji izdržavaju kazne za učinjena krivična dela treba da budu izdvojeni od ljudi koji su kažnjeni za prekršaje. Pre jedno dve godine sam bio u poseti zavodu u Padinskoj Skeli, sa tadašnjim timom Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture i Zaštitnikom građana, i sećam se da je jedna od zamerki bila ta da je režim izdržavanja kazne u prekršajnom odeljenju bio čak i stroži od nekih režima kojima su bili podvrgnuti učinioci krivičnih dela. Tamo su ljudi bili, onako, dosta zatvoreni, i higijenski uslovi su bili prilično loši… Doduše, ne znam kakva je sada situacija, jer nakon toga nisam bio u tom zavodu, ali se sećam da je tada bilo dosta neuslovno. Generalno gledano, naša iskustva su takva da uslovi variraju, ali da u velikom broju zavoda ima problema sa prenaseljenošću i lošim uslovima smeštaja. Negde postoje problemi i sa higijenom kreveta, pojavom stenica, i tako dalje... Ne znam da li je, i u kojoj meri to trenutno aktuelno, jer poslednjih nekoliko meseci nismo bili ni u jednoj ustanovi -- prosto, situacija sa koronom je to malo odložila -- ali važno je znati da svi koji se nađu u neadekvatnim uslovima za izdržavanje kazne imaju pravo da se povodom toga obrate državnim organima. Imaju pravo da traže premeštaj, i pravo da se utvrdi da su bili izloženi lošem tretmanu, zbog kojeg im sleduje novčana naknada nematerijalne štete. Država u poslednjih nekoliko godina zaista ulaže u zavode -- neki postojeći se renoviraju, a negde se grade novi -- ali još uvek ima mesta gde uslovi nisu ni blizu toga kakvi bi trebalo da budu. Da li znate da je neko zapravo koristio to pravo da se žali na uslove? VI: Veliki broj osuđenih lica koristi to pravo, i obraćaju se raznim organima. Beogradski centar za ljudska prava je prethodnih godina zastupao građane u strateškim slučajevima koji su se ticali loših materijalnih uslova u zavodima u Požarevcu i Sremskoj Mitrovici, i to čini i dalje. Međutim, od ljudi koji su uhapšeni tokom ovih protesta nismo čuli takve primedbe, i ne znamo da li se neko od njih žalio na uslove u kojima su držani. Ponavljam, to pravo postoji, a postoje i neke odluke Evropskog suda za ljudska prava na tu temu, gde se isto kaže da uslovi u policijskim stanicama i zatvorima, kao i u svim drugim mestima gde se drže lica lišena slobode, moraju da budu dostojni ljudi.Videli smo da su posle ovih protesta mnogi učesnici vrlo ekspresno osuđeni, i to vrlo strogo. Koliko je inače naš pravni sistem sklon ovakvoj vrsti kažnjavanja, i ovakvoj ekspeditivnosti?VI: Ne bih mogao da se izjasnim o celokupnom radu pravosudnog sistema i njegovoj ekspeditivnosti. Međutim, činjenica da se veliki broj ustavnih žalbi, i čak jedan deo onih koje na kraju završe pred Evropskih sudom za ljudska prava, odnosi baš na pravo na pravično suđenje, odnosno na suđenje u razumnom roku, kao jedan od njegovih aspekata. Postupci dugo traju, odluke se ne donose... Ovde se dešava da postupci traju i decenijama. Načelno, dobro je kada se postupci vode ekspeditivno -- dakle, kada se vode bez odugovlačenja, i kad građanin u nekom kratkom roku dobije rešenje svoje pravne situacije. Sad, loše je kad se desi da ta ekspeditivnost bude na štetu pravičnosti postupka -- recimo, na štetu prava na odbranu, ili nekih drugih prava -- kao i onda kada ta ekspeditivnost predstavlja izuzetak. Dakle, nije dobro da se ekspeditivno sudi u nekim slučajevima -- onima u kojima je iz nekih, naizgled političkih ili drugih razloga zgodno da se to uradi -- dok se u drugim čovek nađe u istoj ili sličnoj situaciji, a sa njegovim procesom se odugovlači, pa prekršajni postupci zastare. Sigurno znate da kod nas dosta prekršaja zastareva...S druge strane, meni je poznato da je za jedan isti prekršaj bilo i dosta velikih razlika u kažnjavanju. Jedan broj demonstranata je kažnjen nekim i ne tako visokim novčanim kaznama, dok su drugima izrečene efektivne kazne zatvora od 30 i više dana -- i to za verbalne delikte, za vređanje službenika. Kada vidimo da se zakon u istim ili sličnim stvarima tako drastično različito primenjuje, neizbežno se postavlja pitanje da li je i to jedna vrsta kršenja prava na pravično suđenje -- one čuvene krilatice da smo svi jednaki pred zakonom. Da li je u toku ovih suđenja demonstrantima posle protesta bilo slučajeva gde su presude donošene bez prisustva branioca?VI: Mi smo od dvojice građana koji su bili prekršajno kažnjeni za vreme protesta čuli tvrdnje da se to njima dogodilo. Rekli su nam da su tražili advokate, ali da im prosto nije bilo omogućeno da ih dobiju. Jedan od njih -- koji je dosta mlad, ima oko 20 godina -- je sudu rekao da bi želeo advokata, međutim, kad ga je sudija pitao kog advokata želi, on je rekao: "Ne znam, ja prosto ne znam koga bih hteo da pozovem." I onda se preko toga jednostavno prešlo, i on je došao u situaciju da se brani sam. Pre toga je proveo noć u policiji, gde mu nije bilo omogućeno da kontaktira svoju porodicu i da ih obavesti o tome šta mu se dogodilo, niti je on bio obavešten da kao lice lišeno slobode uživa pravo da angažuje advokata. Je l' nema on pravo na onaj jedan poziv? VI: Lica lišena slobode imaju tri osnovna prava kad je u pitanju lišavanje slobode. Najpre je to pravo na obaveštenje osobe po izboru da ste lišeni slobode -- to može da bude član porodice, ili neko treći. Dalje, imate pravo da angažujete stručnu odbranu, odnosno nekoga ko će da vas zastupa u tom postupku u kojem ste lišeni slobode. Treće je pravo na lekarski pregled. Tako da bi svako u momentu lišavanje slobode, pored razloga iz kojih se lišava slobode, morao da bude upoznat i sa ovim pravima, koja mu pripadaju samim tim što je u tom statusu. Nama ljudi vrlo često govore da ih u policiji niko nije obavestio o tim njihovim pravima. Posle ovih protesta smo čak čuli tvrdnje da su u jednoj policijskoj stanici u Novom Sadu ljudi koji su tražili advokate zbog toga trpeli neku vrstu lošijeg tretmana. Čuli smo da su izdvajani u neke posebne sobe, gde je sa njima onda ponovo razgovarano... Naši sagovornici nisu mogli da nam potvrde šta se sve događalo, ali su nam rekli da su te ljude policajci odvodili u neke druge prostorije, i da su ovi u povratku iz njih vikali: "Neću vam ništa reći bez svog advokata, možete da mi radite šta god hoćete."Ako demonstranti mogu da dobiju do dva meseca zatvora samo zato što su vređali službena lica, kakva onda kazna očekuje policajce koji su građane tukli, maltretirali i naneli im povrede?VI: Dakle, s jedne strane imamo ljude koji su kažnjeni zatvorom od 30 dana, ili možda neki i više od toga, za prekršaje. S druge strane, naši uvidi u predmete o policijskom zlostavljanju pokazuju da se službenim licima za koje se utvrdi da su zlostavljali ljude kazne zatvora najčešće izriču samo kao uslovne kazne. U poslednjih nekoliko godina su možda zabeležena jedva dva ili tri slučaja u kojima su službenicima izrečene efektivne kazne zatvora, sve ostalo su bile uslovne kazne... I sad vi imate jednog građanina, koji je policajcu na protestu možda uputio neke pogrdne reči, i zbog toga dobio 30 dana zatvora, a sa druge strane imate službenike policije koji neosnovano primenjuju silu prema građanima. Pritom su policajci službena lica, koja to što rade rade u ime organa ispred koga istupaju -- i, na kraju krajeva, u ime države i svih nas. To što su oni pred sudom dosta blaže tretirani, to je ovde takođe rasprostranjen problem, i ja mislim da je ovo poslednja prilika -- i dobra prilika -- da se pozabavimo i pitanjem kažnjivosti službenika. Dakle, da li je u redu da službena lica ostaju u službi i nakon što učine akte zlostavljanja? Da li je u redu da za vreme trajanja tih postupaka oni ne budu suspendovani, i da prolaze sa tako blagim kaznama, a da građani koji prema njima pokažu jednu vrstu verbalnog nedoličnog ponašanja budu kažnjeni strože, u ekspresnim postupcima, i to, navodno, bez advokata? Tu se građanima šalje jedna loša poruka -- da država nije jednaka prema svima, da su službenici ponekad privilegovani, i da im se gleda kroz prste zbog toga što su službenici.Kad smo kod odnosa prema službenim licima, u nekim presudama smo videli da se sudija vodio isključivo iskazom policajca, kojem je više verovao nego okrivljenom. Da li iskaz policajca ima veću težinu samim tim što je on službeno lice? Šta tu kaže zakon, a šta se dešava u praksi?VI: Naš zakon ni na jednom mestu ne kaže da iskaz ima veću važnost samim tim što potiče od službenog lica. Naši propisi -- u ovoj situaciji mislim pre svega na Zakon o prekršajima -- poznaju slobodnu ocenu dokaza. Propisano je da sud dokaze ocenjuje po slobodnom uverenju, i da svoju odluku donosi na osnovu brižljivog sagledavanja kako svakog dokaza posebno, tako i svih dokaza zajedno. Dalje, i u krivičnom i u prekršajnom pravu postoji pretpostavka, koja je oboriva, a to je da je svako nevin dok se ne dokaže suprotno. Onaj ko tvrdi da je neko lice učinilo krivično delo ili prekršaj -- a to su najčešće tužioci, odnosno policija kod prekršaja, ili neki privatni tužioci u krivičnim stvarima, i tako dalje -- on mora to sudu i da dokaže. Dakle, teret dokazivanja je na njima. Zakon o prekršajima kaže da sud, osim po predlogu stranaka, neke dokaze može da pribavi i po službenoj dužnosti, ako okrivljeni nije u stanju to sam da učini, ili ako je to opravdano iz razloga celishodnosti ili efikasnosti vođenja postupka. Dakle i sud može da pribavlja dokaze po službenoj dužnosti, ali praktično samo u korist okrivljenog. Takođe, sud mora da vodi računa i o tome kako ceni te izjave. Sad, mi ni u jednom od ovih slučajeva zaista ne znamo ko govori istinu… Ali, kad čitamo presudu -- vi, ja ili neko treći -- mi bi trebalo da vidimo da se sud potrudio da okrivljenom i javnosti ponudi razloge zbog kojih je poverovao u jednu izjavu, a drugu nije. Dakle, videli smo da je među ovim suđenjima za učešće u demonstracijama bilo dosta diskutabilnih pravnih slučajeva . Kakva je tu potencijalno uloga pritiska javnosti, u vidu protesta ispred policijskih stanica ili sudova, i javnih istupa građana i organizacija? Da li ta vrsta akcija može da utiče na sud, i da li bi trebalo?VI: Čini mi se da su te neke reakcije javnosti, koje ste sad pomenuli kao pritisak, bile krajnje očekivane. Javnost je prosto pogodio taj različit tretman ljudi u sličnim situacijama, kao i visoke kazne koje su izrečene pojedinim učesnicima protesta, i ja mislim da je to nešto što nije striktno vezano samo za ove konkretne procese. Treba imati u vidu da mnogo opasniji pritisci na sud dolaze od strane nosilaca javnih funkcija i političara. Od sudova se na neki način očekuje da umeju da se izbore s tim pritiscima, i da se staraju o sopstvenoj nezavisnosti. Prosto, ljudi su razočarani, i pitaju se kako je moguće da neko za teško krivično delo dobije uslovnu kaznu, i da ta kazna zastari, a da neko drugi za vređanje policajca bude ekspresno osuđen na 30 i više dana zatvora. To je jedno sasvim legitimno pitanje, na koje građani zahtevaju odgovor. Postoje različita mišljenja u pogledu toga da li je ispravno na bilo koji način u javnosti komentarisati presudu koja nije pravnosnažna. S jedne strane, ta presuda će vrlo često biti predmet kontrole drugostepenog suda, ali nekad i neće -- nekad će i sama postati pravnosnažna, zbog toga što će građanin da propusti rok, ili neće imati novac da plati advokata da u njegovo ime podnese žalbu, a nema uslova za obaveznu odbranu... Zbog toga je ipak potrebno na određeni način ukazivati na propuste suda. Sudovi moraju da trpe jednu vrstu kritike -- oni su nosioci javnih ovlašćenja, i oni su funkcioneri ove države. Takođe, građani imaju pravo da izražavaju svoj stav. Kritika treba da bude usmerena na stvari o kojima smo sad pričali: na nejednakost pred zakonom, na veliku različitost u kažnjavanju, na to što presudama fale delovi obrazloženja -- to su sve stvari koje mi očekujemo od suda u svakoj prilici, bez obzira na to da li je u pitanju prvostepeni sud, ili Vrhovni, pa čak i Ustavni sud... Kada sud te zahteve ne ispuni, naravno da će ga neko kritikovati.

Svet

Psiholozi: Ne očajavajte, postoji rešenje za zamor od pandemije

Neki lekari već su upozorili da nakon pandemije tek predstoji borba za sravnjenje linije koja na grafikonu prikazuje rast mentalnih bolesti u društvu, piše portal World Economic Forum. Zbog toga klinički psiholozi savetuju kako ljudi mogu da se suočavaju sa iscrpljujućim problemima u komunikaciji koje nameće pandemija.Ako ste se psihički umorili od pandemije, pa ste napeti, depresivni ili iscrpljeni, nema velikog razloga da zbog toga brinete jer se to dešava mnogim ljudima.Klinički psiholog Dejvid Sobara i profesor na Univerzitetu Arizona u razgovoru za taj portal objašnjava kako oni mogu da se ublaže.Prema njegovim rečima tokom pandemije postoje objektivno stresne situacije: gubitak posla, finansijska nesigurnost, neumerenost u hrani, borba sa bolešću.Izdvaja i nekoliko novih pitanja koja muče ljude tokom pandemije."Kako recimo da se izborim sa komplikovanim radnim zadatkom, ako je u određenom trenutku vaše dete pronašlo flomastere i šara njima po zidovima dnevne sobe? Da li ćete se vratiti na posao? Da li ćete imati para za kiriju? Da li će deca konačno krenuti u školu?", kaže ovaj psiholog.On naglašava da se mnogi ljudi trenutno osećaju kao trenutno ne mogu da kontrolišu situaciju, pa sa tim osećajem neminovno dolazi i stres."Takođe znamo da su ljudi veoma otporni i da mogu da se prilagode svim teškim okolnostima. Mi to često radimo tako što povećamo sopstvene resurse za suočavanje sa problemima. Društvena podrška i pripadnost ključna su rešenja da se stres ublaži. Uprkos okolnostima, uvek postoji prostor za normalnu komunikaciju sa prijateljima i porodicom na pravi način", smatra Sobara.Npominje i da može doći i do krize u brakovima."Treba da se potrudimo da se prilagodimo, da slušamo svoje partnere, da im pomognemo da se bolje osećaju, da im stavimo do znanja da spremni da ispunimo njihove potrebe."TOKOM PANDEMIJE BLIŽI PORODICISobara zapaža i da smo u vreme pandemije bliži porodici, lako možemo da prepoznamo izraze lica, specifičan govor tela, jezičku intonaciju, pa tvrdi da to ukazuje na emocialni značaj razgovora."To nam pomaže da se bolje razumemo sa onima koji su nam najbliži. Sa druge strane Zum i drugi oblici računarskog posredovanja u razgovorima donose veće nerazumevanje u komunikaciji. Naša čula i umovi moraju mnogo više da rade na tome da pročitaju one znakove koji su manje primetni nego kada je reč pravom susretu i to izaziva umor", kaže Sobara.Primećuje i da se mnogi ljudi odlučuju da tokom Zum razgovora bude aktivan samo video link onog koji govori, jer ne žele da se previše umaraju."Ja, recimo, više volim da pozovem ljude telefonom i da sa njima razgovaram na taj način, manje je zamorno. Zato, ako nam prave problem, suočimo se sa Zum konferencijama na pravi način, je ćemo još neko vreme biti zavisni od njih", poručuje Sobara.Mnogi su se tokom prvih dana izolacije nadali da će se život vratiti u normalu za nekoliko nedelja, ali ih je stvarnost demantovala.Klinički psiholozi tvrde da je skoro trećina ljudi u Americi napeta ili depresivna zbog pandemije korona virusa.

Srbija

Vreme je za zaštitnika potrošača u Srbiji

Problem zaštite prava potrošača u Srbiji nije toliko pravni okvir, već mehanizmi koji obezbeđuju njegovu primenu u praksi. Pored jačanja potrošačkih organizacija, jedan od predloga za unapređenje postojećeg stanja u pogledu primene prava potrošača jeste uvođenje institucije potrošačkog ombudsmana, tj. Zaštitnika potrošača.Prošla je gotovo decenija otkako su Evropski parlament i Savet usvojili Direktivu o potrošačkim pravima (Direktiva 2011/83/EU). [1] Ova direktiva, koju je Evropska komisija predložila 2008, izazvala je velike kontroverze i bila je predmet opsežne rasprave. Naime, Komisija se našla između dve vatre: s jedne strane privrednog lobija, a s druge strane lobija potrošača, a ponajviše Evropske potrošačke organizacije (BEUC). Komisija je želela da sjedini postojeće pravne tekovine EU (acquis communautaire) u oblasti zaštite potrošača, koje je dotad činio niz različitih direktiva, i pozvala je na potpuno usaglašavanje prava država članica sa pravom EU u ovoj oblasti.[2] Cilj je bio da se pravne tekovine učine dobro uvezanim i da se dostigne jednak nivo zaštite potrošača širom Unije.[3] Potpuna usaglašenost bi sprečila države članice da odstupaju od standarda propisanih novom direktivom[4] i samim tim omogućila jačanje jedinstvenog tržišta, što bi bilo od velike koristi evropskim trgovcima, za koje bi važili isti propisi širom Evrope.[5] S druge strane, potrošački lobi zalagao se za mešovito ili „ciljano“ usaglašavanje, tj. za uvođenje minimalnih standarda koje države članice moraju da primene, uz mogućnost da ne umanjuju nacionalne standarde ako već prevazilaze one propisane Direktivom.[6] Drugim rečima, maksimalna harmonizacija mogla je da smanji nivo zaštite potrošača u državama članicama koje su već tada sprovodile stroža pravila od onih koje je odredila EU.[7]Na iznenađenje mnogih, Direktiva je po usvajanju u velikoj meri odražavala predlog BEUC. Konačni proizvod predstavljao je značajno skraćenu verziju predloga Komisije, gde su samo dve (manje značajne) od četiri tadašnje direktive potpuno usklađene i sjedinjene, dok su dve značajnije samo blago izmenjene.[8][9] Ono što je posebno interesantno kod ovog slučaja jeste činjenica da je tako velika krovna organizacija koju čine 42 različite interesne grupe (nacionalne asocijacije potrošača iz 32 evropske zemlje)[10] i koja zastupa javni interes uspela da nadjača organizovaniji i, u krugovima evropskih elita, cenjeniji privredni lobi.U tom smislu, uspešno lobiranje BEUC u vezi s Direktivom o potrošačkim pravima predstavlja veliko dostignuće i „pobedu“ za evropske potrošače. Snaga ove organizacije može se pripisati raznim faktorima, ali ono što je bez sumnje igralo značajnu ulogu jeste finansiranje koje je BEUC dobila kroz grantove EU (1,3 miliona evra godišnje u periodu između 2008. i 2012. godine).[11] S obzirom na povoljnu finansijsku situaciju, BEUC je bila u stanju da sprovede razne aktivnosti i uključi se u rasprave o Direktivi. Štaviše, BEUC je uspela da dostigne status najuglednije i najprimećenije potrošačke organizacije u EU[12] i da kao takva utiče na proces „iznutra“, pružajući Komisiji kredibilne informacije o ovoj temi u cilju kvalitetnog kreiranja javnih politika.[13]Usvajanjem ovakve Direktive, pokazalo se zaista mogućim da u odlučivanju na nivou EU prevlada javni, a ne privatni interes. Nažalost, gotovo je nemoguće zamisliti da u Srbiji organizacija koja zastupa interese potrošača poseduje takvu snagu i vrši jednako značajan uticaj na domaće donosioce odluka. Ipak, s obzirom na trenutni položaj srpskih potrošača, takav scenario je preko potreban.U Srbiji je unutar procesa pravne harmonizacije sa acquis communautaire doneto nekoliko zakona kojima se štite potrošači. Oni uvode pravila zaštite potrošača po ugledu na evropsko zakonodavstvo, ali ta pravila u praksi nisu uvek efektivna.[14] Položaj potrošača u Srbiji nije najpovoljniji, posebno u pogledu stvarne mogućnosti da zaštite svoja prava u konkretnim situacijama kada se javljaju njihove povrede ili ograničenja u postupcima trgovaca. Najčešći problemi sa kojima se potrošači suočavaju odnose se na izostanak volje trgovaca da postupe po reklamacijama na robu ili uslugu. Takođe su česte nepoštene poslovne prakse i nepravične ugovorne odredbe, kao i kršenja obaveza trgovaca koji su pružaoci usluga od opšteg ekonomskog značaja.Kada je reč o sudskoj zaštiti prava potrošača, sudski postupak je relativno dug, pravno nepredvidljiv i skup, a vansudsko rešavanje sporova se primenjuje izuzetno retko.[15] Za razliku od gorepomenutog evropskog primera, zbog nedostatka adekvatnih stručnih i tehničkih resursa, u Srbiji ne postoji dovoljno jaka potrošačka organizacija ili koalicija koja bi mogla da pruži pravnu pomoć i podršku potrošačima, iako se nekoliko njih ističe. Dodatno, postojeći model finansiranja ovih organizacija iz javnih sredstava jedan je od najznačajnijih faktora stagnacije u širenju potrošačkih organizacija, jer obezbeđuje samo minimum sredstava za funkcionisanje ograničenog broja organizacija. Kao jedan od potencijalnih finansijskih izvora za njihov rad jeste budžet jedinica lokalne samouprave. Međutim, iako lokalnoj samoupravi treba da bude u interesu da pruža tematski orijentisanu podršku u oblasti zaštite potrošača, naročito u vezi sa pružanjem komunalnih usluga, takva podrška je u proteklom periodu bila gotovo neprimetna. Jedinice lokalne samouprave ne samo da propisuju uslove pružanja komunalnih usluga, već su i osnivači i vrše nadzor nad radom javnih komunalnih preduzeća, a upravo se u toj oblasti javlja veliki broj potrošačkih prigovora, kao i postupaka prinudne naplate u komunalnim predmetima. Odatle potreba za adekvatnom pravnom pomoći iz ugla prava potrošača na lokalnom nivou.[16]Prema tome, problem zaštite prava potrošača u Srbiji nije toliko pravni okvir, već mehanizmi koji obezbeđuju njegovu primenu u praksi. Pored jačanja potrošačkih organizacija, jedan od predloga za unapređenje postojećeg stanja u pogledu primene prava potrošača jeste uvođenje institucije potrošačkog ombudsmana, tj. Zaštitnika potrošača.[17] Institucija potrošačkog ombudsmana već postoji u pojedinim državama članicama EU, te ova tela mogu da služe kao modeli po kojima bi se uspostavila slična institucija i kod nas. Zaštitnik potrošača bi popunio prazan prostor između obraćanja trgovcu i sudu; on bi reagovao po potrošačkim prigovorima i davao naloge trgovcima da otklone povrede koje su uočene u njihovoj poslovnoj praksi.[18] Ovakav model bi mogao da obezbedi viši stepen zaštite prava potrošača u pojedinačnim slučajevima i samim tim doprinese rešavanju jednog od ključnih problema u aktuelnoj praksi. Treba, naravno, izbeći nekoliko klasičnih zamki koje su ponekad odlikovale slična tela u Srbiji u poslednjih 20 godina – nemogućnost da sankcionišu uočene nepravilnosti, nedostatak ovlašćenja da efikasno istražuju povrede, budžetska ograničenja i zavisnost od Vlade… A prilika da se sve ovo uradi je upravo sada, u prvih 100 dana od formiranja Vlade.

Svet

I Švajcarska se otvara za rastavljene parove

Švajcarska se pridružila listi šengenskih država i članica Evropske unije koje dozvoljavaju državljanima trećih zemalja da posete svog nevenčanog partnera u Švajcarskoj, prenosi SchengenvisaInfo. Prema Pravilniku COVID-19, ljudi koje su u braku, registrovanom partnerstvu ili imaju maloletnu decu sa osobom koja živi u Švajcarskoj izuzeti su od ograničenja ulaska. "Od 3. avgusta ova odredba će se, proširiti i na osobe u emotivnom vezama ili drugom bliskom partnerstvu sa nekim ko živi u Švajcarskoj, čak i ako bračni par nije u braku ili je u registrovanom partnerstvu i nemaju maloletnu decu", objašnjava se u saopštenju za javnost švajcarskih vlasti.Švajcarska je šesta šengenska zemlja koja je preduzela te mere nakon Austrije, Češke, Danske, Norveške i Holandije.Oni koji žele da iskoriste ovu mogućnost moraju da pokažu dokaz da njihova veza postoji već neko vreme pre izbijanja pandemije.VAŽEĆA DOKUMENTAPotvrda o partnerstvu koju su potpisala oba partnera.Dopisivanje putem pisma ili elektronske pošte.Avionske karte.Fotografije i video snimci.Kopije pasoša sa pečatima o ulasku i zlasku iz zemlje.Nevenčani partneri kojima je neophodna viza za ulazak u Švajcarsku, mogu da podnesu zahteve u lokalnim predstavništvima Švajcarske, sa neophodnim dokazima.Dodaje se da je najbolje da se Švajcarsku uđe direktno, jer se ne garantuje tranzit kroz druge zemlje.Oni koji dolaze iz područja visokog rizuka od zaraze korona virusom, nakon dolaska u Švajcarsku moraće da ispoštuju karantin od deset dana.

Svet

Gugl prvi put prijavio pad prihoda u drugom kvartalu

Gugl prvi put prijavio gubitak prihoda u drugom kvartaluAlfabet (Alphabet), matična kompanija Gugla, u drugom kvartalu 2020. godine prijavila je po prvi put smanjenje prihoda, preneo je Telecompaper.Ukupni prihod opao je za dva odsto na 38,29 milijardi dolara, dok se operativni profit smanjio na 6,38 milijardi dolara sa 9,18 milijardi.Neto profit pao je na 6,95 milijardi, odnosno 10,13 po akciji, sa prethodnih 9,94 milijardi i 14,21 po akciji.Prihodi u kategorijama “Google Search“ i “Google advertising“ pali su na 21,31 i 29,86 milijardi dolara sa prethodnih 23,64 i 32,49 milijardi.Međutim, pad je ublažila kategorija “Google Cloud,” čiji su prihodi imali povećanje na 3 milijarde dolara sa 2,1 milijarde, kao i prihodi drugi “other“ prihodi sa povećanjem na 5,12 milijardi dolara sa 4,08 milijardi.Prihodi iz drugih ulaganja kompanije Alfabet smanjili su se na 148 miliona dolara sa 162 miliona, dok se gubitak u poslovanju povećao na 1,116 milijarde dolara sa prethodnih 989 miliona.Google je najavio novi program za otkup akcija u julu, za do 28 milijardi dolara.