Najnovije

Srbija

Udruženje banaka: Pažljivo birajte način otplate kredita nakon moratorijuma

U sredu 30. septembra ističe drugi moratorijum u otplati kredita, pa će banke u narednim danima klijentima dostavljati nove načine otplate, poštom ili mejlom, a rok za izjašnjavanje biće sedam dana, saopštilo je Udruženje banaka Srbije.„Savetujemo klijentima da sa pažnjom pročitaju dopis svoje banke i odaberu opciju koja im najviše odgovara. Prva mogućnost je da prihvate plan otplate koji ponudi banka, u kome je rok otplate produžen za dužinu trajanja moratorijuma, a kamate iz moratorijuma raspoređene na preostalo vreme otplate kredita“, kaže Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije. Prema njegovim rečima, druga mogućnost, ako im to finansijska situacija dozvoljava, jeste da odjednom plate zaostale rate sa kamatom i nastave otplatu prema dosadašnjem planu. „Treća mogućnost je da plate samo kamatu, a da rok otplate kredita produže za broj rata za koje je važio moratorijum. U svakom slučaju odluka je na građanima i važno je da oni to znaju“, dodaje Vasić.Drugi moratorijum prihvatilo je 82% građana i 69% preduzeća. Ukupna vrednost zaustavljenih obaveza iznosi skoro milijardu evra.Od izbijanja krize zbog pandemije Covid-19 banke su se na različite načine uključile da omoguće stanovništvu i preduzećima da lakše savladaju posledice. Prvi moratorijum proglašen je u martu i bio je vredan oko 2 milijarde evra, drugi krajem jula, dok je garantna šema za kreditiranje preduzeća bila vredna oko 2 milijarde evra.KOLIKO ĆE NOVI MORATORIJUM UVEĆATI RATU KREDITA

Svet

Zbog epidemije znatno manje zahteva za azil u EU

U drugom kvartalu 2020. u članicama EU 46.500 tražilaca azila prijavilo se prvi put za međunarodnu zaštitu, što je za 69 odsto manje nego u prva tri meseca godine i za 68 odsto manje nego u drugom tromesečju 2019, saopštila je Evropska statistička služba, prenosi portal Euractiv.Znatan pad broja zahteva za azil u posmatrana tri meseca rezultat je mera za suzbijanje širenja epidemije korona virusa koje su članice EU počele da uvode od marta.Sirijci su sa 7.700 zahteva između aprila i juna 2020. najveća grupa koja je tražila međunarodnu zaštitu u članicama EU. Slede Avganistanci sa 4.200 zahteva podnetih prvi put i Venecuelanci sa 3.000.Državljani te tri zemlje čine gotovo trećinu svih podnosilaca zahteva za azil u drugom tromesečju 2020, naveo je Eurostat.U posmatranom periodu najveći broj zahteva za azil podnetih prvi put registrovan je u Nemačkoj i to 31 odsto svih zahteva u EU, a slede Francuska sa 19 odsto i Španija sa 15 odsto.Na te zemlje odlaze gotovo dve trećine svih zahteva za azil podnetih prvi put u drugom kvartalu.Gledano prema populaciji, najviše zahteva za azil podnetih prvi put zabeleženo je na Kipru - 989 na milion stanovnika, u Sloveniji 441 i Grčkoj 376.S druge strane, najmanje zahteva registrovano je u Mađarskoj i Poljskoj - po dva na milion stanovnika, i Estoniji, tri na milion.U EU kao celini u drugom kvartalu je bilo 104 zahteva za azil podnetih prvi put na milion stanovnika.Istovremeno je u drugom kvartalu u EU bilo manje i zahteva za međunarodnu zaštitu na čekanju, odnosno onih koje još razmatraju relevantne nacionalne vlasti.Na kraju juna na razmatranju kod nacionalnih vlasti u članicama bilo je 841.600 zahteva za azil, za 9 odsto manje nego na kraju marta 2020. i za isto toliko manje nego na kraju juna 2019.Najviše zahteva na razmatranju bilo je u Nemačkoj 34 odsto, Francuskoj 19 odsto i Španiji 14 odsto i te tri zemlje na kraju juna zajedno su pokrivale 67 odsto ukupnog broja zahteva na čekanju u EU, pokazuju podaci Eurostata.

Svet

Aplikacije za praćenje COVID-19 „izneverile očekivanja“

Nakon što je Velika Britanija lansirala aplikacije za praćenje izloženosti korona virusu, došlo je krajnje vreme da se utvrdi koliko su one primenljive u praksi, piše Politico, naglašavajući da vlade mnogih država u borbi protiv pandemije polažu velike nade u digitalnu tehnologiju.Engleska i Vels su u četvrtak među poslednjima u Velikoj Britaniji uvele aplikaciju za praćenje korona virusa i kako se dodaje, stiče se utisak da njena dosadašnja uloga u Evropi i svetu u najboljem slučaju neujednačena.U najgorem slučaju, skreće pažnju sa nekih drugih aktivnosti u sprečavanju pandemije koja je širom sveta odnela skoro milion života.Aplikacije za praćenje podržane su, gotovo isključivo, tehnologijom Google-a i Apple-a i omogućavaju ljudima da prate koga su kontaktirali i da budu obavešteni ako je bilo rizičnih susreta.U većini zemalja podaci se čuvaju samo na telefonima vlasnika, u cilju da se  izbegnu zloupotrebe podataka.Sada, kada se slučajevi COVID-19 u porastu, a zemlje poput Britanije i Španije razmatraju nove restriktivne mere, neuspesi aplikacija su očigledniji nego ikad, a u srcu samog problema leži nepoverenje ljudi.Da bi ovi digitalni alati bili uspešni, procenjuje se da skoro dve trećine stanovništva neke zemlje mora da preuzme, dok drugi sugerišu da je potrebno da učestvuje samo 15 procenata. Među zemljama gde se beleži veća popularnost tih aplikacija su Island i Finska, gde je ih je preuzelo između 30 i 40 odsto stanovnika, a u zemlajama gde tradicionalno vlada nepoverenje u vlast, one su manje popularne.U Nemačkoj je poseduje pet odsto stanovnika, dok je u Francuskoj, zemlji koja koristi spostveno rešenje za aplikaciju taj procenat manji od osam.POUZDANOSTInače, u svim zemljama aplikacije i dalje šalju nekoliko upozorenja i postavljaju pitanja da li su ljudi zaista iskreni u vezi sa svojim zdravstvenim stanjem.Sledeća slepa ulica su podaci građana i ko sve ima pristup njima, nakon što su Google i Apple lansirali svoj „decentralizoivani pristup“ u obradi podataka.To je stvorilo problem zdravstvenim vlastima, koje su manje u situaciji da prikupe podatke o slučajevima zaraze korona virusom, jer su podaci o tome „zaključani“ na telefonima.Problem je za sada jedino rešila Irska, koja je prilikom instalacije aplikacije uvela pitanje o tome da li se građani slažu da svoje informacije podele sa zdravstvenom službom i polovina korisnika se sa tim složila.U Evropskoj uniji inače postoji problem sa umrežavanjem aplikacija nekoliko zemalja, zastoj je bio u vezi sa umrežavanjem francuske aplikacije, koja nije bila kompatibilna sa drugim aplikacijama iz drugih država.NADLEŽNI RAZMATRAJU UVOĐENJE KOVID APLIKACIJE U SRBIJI

Svet

Nemačka katolička crkva platiće žrtvama zlostavljanja do 50.000 evra

Nemački biskupi složili su se u četvrtak oko uspostavljanja novog sistem za obeštećenje žrtava seksualnog zlostavljanja od strane sveštenstva koji će obezbediti isplate do oko 50.000 evra, piše nemački portal The Local.Govoreći nakon jesenje skupštine Nemačke biskupske konferencije, predsednik Georg Becing rekao je da će biti uspostavljen nezavisni odbor koji će ispitivati žalbe i odlučivati o isplatama od 1. januara 2021. Takođe će biti pokriveni i troškovi terapije žrtava.Nekim žrtvama jednokratna suma do 50.000 evra je „nezadovoljavajuća“, priznao je biskup Becing. „Ali ja to vidim kao korak napred“, rekao je on na konferenciji za novinare u centralnom gradu Fuldi.Grupa žrtava brzo je kritikovala najavu pozivajući na iznose od 400.000 evra po preživelom kako bi se uzela u obzir trauma koja je trajala "decenijama dugo zbog sistematskog prikrivanja zločina nad decom i adolescentima od strane Crkve“.Izveštaj koji je naručila crkva iz 2018. godine zaključio je da je sveštenstvo u Nemačkoj izmedju 1946. i 2014. godine zloupotrebilo najmanje 3.677 ljudi, a više od polovine žrtava bilo je mlađe od 13 godina, dok su skoro trećina njih bili dečaci, sveštenikovi pomoćnici. Episkop se izvinio zbog zlostavljanja.Prema prethodnom sistemu, zlostavljani su za pretrpljenu patnju dobijali oko 5.000 evra.

Srbija

Preduzeća sa nula ili jednim zaposlenim sve više opterećuju srpsku privredu

Efekti poslovanja preduzeća sa 0 ili 1 zaposlenim predstavljaju tranzicioni raritet, koji sve više opterećuje poslovanje privrede Srbije, ocenjuje se u najnovijoj publikaciji o poslovanju privrede Republičkog zavoda za statistiku. Naime, više od 50% preduzeća u privredi je sa 0 ili 1 zaposlenim koja konstantno stvaraju 1/3 tekućih i više od 40% kumuliranih gubitaka, navodi se u publikaciji Performanse poslovanja Privrede Republike Srbije 2015-2019.Podvlači se činjenica da je primetan kontinuiran rast broja preduzeća sa 0 ili 1 zaposlenim u periodu 2015-2018. za 15% (7.200 novih preduzeća), na 54.626 preduzeća. Mada je njihov broj u 2019. smanjen za 3% i broj zaposlenih za 1,3% (sa 23.180 u 2018. godini na 22.877 u 2019. ), efekti njihovog poslovanja su još više pogoršani.Tekući gubici predstavljaju 33% ukupnih gubitaka privrede, dok kumulirani gubici dostižu 41,3% kumuliranih gubitaka privrede.Sve jači uticaj stranih kompanija na poslovanje srpske privrede 

Srbija

Građani se u pandemiji zaduživali najmanje u poslednih 10 godina

Obim novoodobrenih kredita stanovništvu u drugom tromesečju znatno je smanjen zbog pandemije. U aprilu realizovani su krediti u iznosu od svega 10,2 mlrd dinara, što je najniži iznos još od januara 2011, da bi se u maju i junu ovaj iznos postepeno povećavao, navodi se u najnovijem izveštaju o dinarizaciji Narodne banke Srbije. U drugom tromesečju realizovani su krediti u iznosu od 75,0 mlrd dinara, što je za preko četvrtinu manje nego u prethodnom tromesečju.Kako se navodi, smanjenje je posebno bilo izraženo kod dinarskih kredita (za 21,3 mlrd dinara), a naročito kod gotovinskih kredita (za 30,0 mlrd dinara), kao najzastupljenije kategorije u okviru novoodobrenih kredita (sa 47%). I pored toga, dinarski krediti su i dalje dominantni u strukturi kredita stanovništvu (67,3%), mada je njihovo učešće manje nego u T1 (za 2,1 p.p.).U drugom tromesečjnu smanjen je i iznos novoodobrenih valutno indeksiranih kredita stanovništvu (za 7,1 mlrd dinara), pri čemu se smanjenje najvećim delom odnosi na stambene kredite. Što se tiče ostalih kategorija kredita, u manjoj meri su povećani potrošački krediti (za 0,8 mlrd dinara), kao i ostali nekategorisani krediti (za 3,5 mlrd dinara), u okviru kojih se registruju krediti za obrtna sredstva i likvidnost odobravani u okviru garantne šeme preduzetnicima i poljoprivrednim gazdinstvima.Pod uticajem dosadašnjeg ublažavanja monetarne politike Narodne banke Srbije, kamatne stope na novoodobrene dinarske kredite privredi i stanovništvu nastavile su da se smanjuju i u posmatranom periodu su u proseku smanjene za 1,3 p.p., na 5,3%, što je njihov najniži nivo do sada. Kod stanovništva, smanjenje kamatnih stopa zabeleženo je kod svih kategorija kredita, a najviše kod ostalih nekategorisanih kredita (sa 7,6% na 5,6%). Kamatna stopa na najzastupljenije, gotovinske kredite, u proseku je smanjena za 0,1 p.p., na 9,4%, što je do sada najniži nivo.6

Srbija

Trećina studenata u Srbiji koristi mobilni telefon pet sati dnevno

Među tri najčešća zdravstvena problema među studentima u Srbiji spadaju stres, bolovi u kičmi, leđima i poremećaj sna, pokazuje istraživanje koje je sprovelo preduzeće Galenika a.d.„Istraživanje koje smo sproveli potvrdilo nam je da studenti predstavljaju grupaciju koja je vrlo ranjiva u pogledu fizičkog i mentalnog zdravlja, što jeste tema kojoj je potrebno da se udruženi posvetimo, jer je prevencija veoma važna upravo u ovim godinama“, izjavio je Ricardo Vian Marques generalni direktor Galenika a.d Beograd.Galenika je pokrenula istraživanje o svakodnevnim navikama i zdravom stilu života studenata  u kome je utvrđeno da skoro 53% studenata u Srbiji kao najveći zdravstveni problem navodi izloženost stresnim situacijama. Ostali zdravstveni problemi koji su najčešće navođeni su bolovi u kičmi i leđima (41%), dok poremećaj sna predstavlja najveći problem za skoro trećinu (31%) studenata.Druge tegobe koje muče studente jesu različiti problemi sa očima i vidom 25,3%, zatim hormonski problemi 18,4%, dok su na petom mestu tegobe s varenjem i metabolizmom, a prisutne su kod 17,3% studenata. U junu 2020. godine, oko 40% ispitanika je redovno dodavalo vitamin C u svoju ishranu, 30% je unosilo minerale, a jedna četvrtina različite vitamine, sa ciljem jačanja imuniteta organizma.MOBILNI TELEFON „PROTIV“ TELEVIZIJEDok su se mladi izjasnili da ih manje od deset odsto (9,4%) gleda televiziju više od tri sata, rezultati pokazuju da ispitanici uzrasta najviše vremena provode u aktivnom korišćenju telefona.To detaljnije pokazuju sledeći podaci: 41,5% koristi mobilni do 3 sata dnevno, trećina ispitanih (33,5%) do 5 sati dnevno, a 16% čak i više od 5 sati dnevno.Situacija sa računarima i tabletama dodatno ukazuje na popularizaciju prenosivih multifunkcionlanih uređaja: 28,5 odsto mladih koristi ih više od 3 sata.Kako se navodi, briga o zdravlju podrazumeva prevenciju, ali i mogućnost obraćanja adekvatnim institucijama i ekspertima koji mogu da pruže pomoć i posavetuju studente ukoliko imaju bilo kakve nedoumice ili pitanja. Među odgovorima stiže i podatak da je 26,8% reklo da savet traži od lekara, sa roditeljima se konsultuje jedna četvrtina, a sa prijateljima 17,6%, dok se putem Gugla informiše njih 16,3%.Svetska zdravstvena organizacija smatra da je prevencija hroničnih nezaraznih oboljenja vitalna i najvažnija investicija u društvo, posebno kod mlađe populacije radi građenja pozitivnih i zdravih navika. Istraživanje je obavljeno u julu mesecu 2020. i sprovedeno je na uzorku od 1.000 studenata uzrasta 18-25 godina sa teritoriji cele Srbije.

Radijator

Srbija

Ustavni sud:Toplana Kruševac nije ovlašćena da se bavi raskidanjem ugovora

Ustavni Sud Srbije utvrdio je da Toplana Kruševac nije ovlašćena da uređuje prava i obaveze krajnjih kupaca toplotne energije, posebno u slučaju prestanka ugovora. Naime, ustavni sud je utvrdio da Pravilnik o uslovima za podnošenje i rešavanje zahteva krajnjeg kupca za obustavu isporuke toplotne energije koji je doneo Nadzorni odbor Gradske toplane Kruševac nije u saglasnosti ni sa Ustavom ni sa zakonom.Kako se navodi, uslovi za podnošenje i rešavanje zahteva krajnjeg kupca za obustavu isporuke toplotne energije, propisuju se odlukama skupštine jedinice lokalne samouprave, a javno preduzeće je nadležno da svojim aktom, uz saglasnost nadležnog organa jedinice lokalne samouprave, odredi cenu usluge.Podnosilac inicijative Ustavnom sudu se naročito žalio na odredbe Pravilnika koje otežavaju raskidanje ugovora sa Gradskom toplanom. 

Svet

Studija: Kineska ekonomska politika direktno šteti američkoj industriji

Kinesko ekonomsko planiranje i ciljane subvencije povećali su konkurentnost kineskih firmi u globalnoj ekonomiji na direktnu štetu američke industrije, pokazalo je akademsko istraživanje istraživača sa Univerziteta Kolumbija i Bostonskog koledža, piše Axios.Istraživači sa Univerziteta Kolumbija i Bostonskog koledža otkrili su da je „visoka stopa nataliteta“ kineskih firmi, što znači otvaranje novih fabrika i kompanija, negativno uticala na zapošljavanje u SAD-u, u njihovoj SSRN studiji iz aprila 2020. godine.Kada je reč o američkoj industriji i radnicima, uspon kineske industrijske politike nije im bio od neke koristi, istraživači su utvrdili za svakih 100 fabrika otvorenih u Kini, 12,5 američkih fabrika u istoj industriji je zatvoreno.„Ključni nalazi potkrepljuju zabrinutost zbog toga što su američke firme raseljene kineskom proizvodnjom, ne samo u industrijama iz kojih su se SAD rado povukle, već i u industrijama kojima obe države žele da predvode, u trci koju je je značajno oblikovala kineska vlada“, piše u studiji.Kineski kapitalizam vođen državom sve se više pokazuje kao glavni izazov za liberalni globalni trgovinski poredak zasnovan na trgovinskim partnerima koji slede niz zajedničkih principa.

Srbija

Studentski tim Mašinskog: Uskoro poleće bespilotna „OSA“

Studenti Mašinskog fakulteta u Beorgadu trenutno rade na projektu bespilotne letelice „OSA“ sa kojom će u oktobru debitovati na prestižnom svetskom takmičenju u Hamburgu „New Flying Competition 2020“, piše portal te visokoškolske ustanove. Reč je o studentskom timu Beoavia koji je osnovan pre dve godine na inicijativu grupe studenata sa Кatedre za vazduhoplovstvo Mašinskog fakulteta u Beogradu.Članovi Beoavie vredno rade na izradi te „Ose“ i uskoro bi trebalo da je predstave javnosti.Tim se bavi dizajniranjem, projektovanjem i proizvodnjom bespilotnih letelica, i jedini je predstavnik Srbije na prestižnim međunarodnim studentskim takmičenjima u vazduhoplovstvu.Za dve i po godine uspešno su završili dva projekta: raketu „Aurora 1“ sa pogonom na vodu i dve teretne bespilotne letelice „Raven“. FOND ZA NAUKU FINANSIRA PROJEKAT VEŠTAČKE INTELIGENCIJE MAŠINSKOG FAKULTETA U BEOGRADU Iza sebe imaju i dva uspešna takmičenja „Airbus Sloshing Rocket“, gde su u prvoj fazi takmičenja za idejno rešenje „Aurore1“ osvojili prvo mesto u konkrenciji 50 timova iz celog sveta, dok su u drugoj fazi takmičenja zauzeli visoko 4. mesto.Na takmičenju „ Air Cargo Challenge“ i Štutgartu u Nemačkoj, gde su debitovali sa letelicom „Raven 19“ zauzeli su 19. poziciju od ukupno 30 timova.Na „New Flying Competition 2020“ u Hamburgu, Beoavia će predstavljati našu zemlju i Beogradski univerzitet u konkurenciji sedam univerzitetskih timova. Među njima su tri ekipe iz Nemačke i po jedan tim iz Finske, Meksika i daleke Кine. I pored jake konkurencije, članovi našeg tima sigurni su u svoj projekat i nadaju se još jednom velikom uspehu.KARAKTERISTIKE „OSE“Letelica „OSA“ je, kako se navodi projektovana da  koristi prednosti vertikalnog poletanja i sletanja, a zatim da pređe u  horizontalni let. Razvoj aviona sa ovim karakteristikama je trend u svetskoj aviondustriji, a njihova prednost je u tome što im za poletanje nisu velike poletno-sletne staze, a u letu koriste sve prednosti letelica s klasičnom konfigruacijom, a tu se prvenstveno misli na brzinu leta, dolet i efikasnost letelice.Na samom takmičenju letelicu očekuje niz zahtevnih manevara, a najre treba da ponese teret određene mase i dimenzija i da poleti vertikalno do visine od 10 metara, a zatim da nastavi horizontalan let kao avion klasične konfiguracije.Tokom leta avion mora da uradi i luping pri kojem tripi velika opterećenja, a na kraju zadatka, letelica vertikalno sleće na mesto odakle poletela.Tim očekuje još jedno takmičenje koje će se sledeće godine održati u Minhenu.

Lifestyle

Stres, bolovi u kičmi i leđima i poremećaj sna su tri najčešća zdravstvena problema studenata u Srbiji

Galenika a.d. je pokrenula istraživanje o svakodnevnim navikama i zdravom stilu života studenata prema kome skoro 53% studenata u Srbiji kao najveći zdravstveni problem navodi izloženost stresnim situacijama. Ostali najčešće navođeni zdravstveni problemi su bolovi u kičmi i leđima (41%), dok poremećaj sna predstavlja najveći problem za skoro trećinu (31%) studenata.Druge tegobe koje muče studente jesu različiti problemi sa očima i vidom 25,3%, zatim hormonski problemi 18,4%, dok su na petom mestu tegobe s varenjem i metabolizmom prisutne kod 17,3% studenata. U junu 2020. godine, oko 40% ispitanika je redovno dodavalo vitamin C u svoju ishranu, 30% je unosilo minerale, a jedna četvrtina različite vitamine, sa ciljem jačanja imuniteta organizma.„Fizičko i mentalno zdravlje predstavljaju osnovu ličnog blagostanja i utiču na našu interakciju sa drugima, ali i na to kako mi utičemo na druge i sve ono što nas okružuje. Zbog toga je važno studente informisati i edukovati o zdravijim stilovima života koji će doprineti poboljšanju njihovog sveopšteg mentalnog i fizičkog zdravlja, posebno tokom akademske godine kada sigurno osećaju najveći pritisak“, izjavio je Ricardo Vian Marques, generalni direktor Galenika a.d Beograd i dodao: „Istraživanje koje smo sproveli potvrdilo nam je da studenti predstavljaju grupaciju koja je vrlo ranjiva u pogledu fizičkog i mentalnog zdravlja, što jeste tema kojoj je potrebno da se udruženi posvetimo, jer je prevencija veoma važna upravo u ovim godinama“.Ostali uvidi:Trećina studenata  Srbije je izloženo ekranu mobilnog telefona do 5 sati dnevnoDok su se mladi izjasnili da manje od deset odsto (9,4%) gleda televiziju više od tri sata, rezultati pokazuju da ispitanici uzrasta najviše vremena provode u aktivnom korišćenju telefona: 41,5% koristi mobilni do 3 sata dnevno, trećina ispitanih (33,5%) do 5 sati dnevno, a 16% čak i više od 5 sati dnevno. Situacija sa računarima i tabletama dodatno ukazuje na popularizaciju prenosivih multifunkcionlanih uređaja: 28,5 odsto mladih koristi ih više od 3 sata.Pomoć i podrškaBriga o sopstvenom zdravlju podrazumeva prevenciju, ali i mogućnost obraćanja adekvatnim institucijama i ekspertima koji mogu da pruže pomoć i posavetuju studente ukoliko imaju bilo kakve nedoumice ili pitanja. Rezultati istraživanja su pokazali da mladi upravo to i čine, pa tako na pitanje kome se obraćaju prvo ukoliko imaju određeni problem: njih 26,8% je reklo da savet traži od lekara, sa roditeljima se konsultuje jedna četvrtina, a sa prijateljima 17,6%, dok se putem Gugla informiše njih 16,3%.SZO smatra da je prevencija hroničnih nezaraznih oboljenja vitalna i najvažnija investicija u društvo, posebno kod mlađe populacije radi građenja pozitivnih i zdravih navika. Prevencija izloženosti stresnim situacijama, kao i bilo kojeg drugog oboljenja od krucijalnog je značaja, jer samo preventivnim delovanjem možemo sprečiti mogućnost daljeg razvoja bilo kog zdravstvenih problema sa kojima se studenti suočavaju.

Srbija

Transparentnost Srbija: Obrisati nezakonite zastupnike javnih preduzeća iz registra

Organizacija Transparentnost Srbija saopštila je da je podnela predlog za brisanje nezakonitih zastupnika javnih preduzeća iz registra, jer od njih 34 u državnom vlasništvu samo devet ima direktore izabrane na konkursu, kao što nalaže zakon, dok su u 22 na čelu vršioci dužnosti, a za tri nije bilo moguće utvrditi u kojem je statusu direktor.Od 22 slučaja „v. d. stanja“ (13 javnih preduzeća i devet akcionarskih društava ili društava sa ograničenom odgovornošću), u čak 19 je istekao mandat v.d. direktora, koji je zakonom ograničen na najduže 12 meseci.„Sve odluke i ugovori potpisani od strane tih 19 građana koji nezakonito rukovode javnim preduzećima posle isteka mandata su ništavi, što je već utvrđeno najmanje jednom sudskom presudom. U tom predmetu je zaposleni dobio spor protiv JP Pošte Srbije, jer je rešenje protiv njega doneto na osnovu pisanog ovlašćenja v.d. direktorke kojoj je istekao mandat“, istakla je Transparentnost u saopštenju.Kako kažu dalje u saopštenju, „s obzirom na to da ovakvo nezakonito stanje može doneti nesagledive štetne posledice, Transparentnost je podnela je Ministarstvu privrede predlog da za tih 19 preduzeća izvrši nadzor, da o tome obavesti Vladu Srbije kao osnivača i inicira pokretanje postupka za izbor direktora kao i da obavesti druge nadležne organe o potrebi vršenja inspekcijskog nadzora nad aktima javnih preduzeća koja su doneta od strane neovlašćenih lica i njihovog proglašavanja ništavim“.Transparentnost je takođe dostavila Agenciji za privredne registre inicijativu da pokrene postupak promene podataka o zastupnicima javnih preduzeća u registru i na taj način, kako saopštavaju, „spreči dalje nastupanje štetnih posledica koje netačni podaci mogu proizvesti u pravnom poretku i prometu“.O imenovanjima direktora i v.d. direktora svih 34 preduzeća u periodu od 2012. godine, kada je usvojen Zakon o javnim preduzećima kojim su javni konkursi za izbor direktora postali obavezni do danas, Transparentnost je prikupila detaljne podatke.U nekim od preduzeća od tada nije okončan nijedan konkurs i imaju vršioce dužnosti već sedam ili osam godina, a rekord drži JP Putevi Srbije u kome v.d. status traje devet godina.Prema podacima koje je prikupila Transparentnost, u 19 preduzeća nisu okončani konkursi koji su raspisani 2017. godine, prvi čemu su u šest od njih konkursi raspisivani i 2013. i takođe nikada nisu okončani, u jednom nije završen konkurs iz 2015. pre raspisivanje novog, a u šest preduzeća je konkurs iz 2016. ostao bez epiloga pa je raspisan novi, koji takođe nije rezultirao imenovanjem direktora.Na spisku javnih preduzeća koja trenutno nemaju zakonite direktore ili vršioce dužnosti su Nacionalni park „Đerdap“, Državna lutrija, EPS, ETV, Nacionalni park „Fruška gora“, Nacionalni park „Kopaonik“, Koridori Srbije, Mreža most, Nuklearni objekti Srbije, Pošta Srbije, Putevi Srbije, PEU Resavica, Srbija kargo, Srbija voz, Srbijagas, Srbijašume, Nacionalni park „Stara planina“, Nacionalni prak „Uvac“ i Železnice Srbije.Za JP „Šar planina“ nije bilo moguće utvrditi u kakvom je statusu čelni čovek, ali sudeći po dostupnim podacima ni ono nema zakonitog direktora, ukazuje se u saopštenju.Vršioci dužnosti rukovode i preduzećima Transnafta, Infrastrukture železnice Srbije i Tvrđava „Golubački grad“, ali njihov mandat još nije istekao.

Svet

Proizvođači automobila tuže američku vladu zbog carina na uvoz iz Kine

Veliki proizvođači automobila tuže američku vladu zbog poreza na uvoz koji je uvela na kineske delove, piše BBC.Tesla je najnovija kompanija u nizu koja se pridružila ostalim proizvođačima automobila koji se protive carinama koje je uvela Trampova administracija i zahteva povraćaj novca.SAD i Kina međusobno su nametnule porez na robu i usluge kao deo trgovinskog rata.Napetosti između Vašingtona i Pekinga ubrzano su eskalirale poslednjih nedelja, uglavnom u vezi sa tehnološkim firmama.Proizvođači automobila podneli su brojne tužbe Sudu za međunarodnu trgovinu sa sedištem u Njujorku.Mercedes-Benz je u svojoj prijavi optužio Vašington za "krivično gonjenje neviđenog i neograničenog trgovinskog rata koji je uticao na preko 500 milijardi dolara uvoza iz Narodne Republike Kine".Tesla je u svojoj prijavi tarife nazvao „proizvoljnim, hirovitim i zloupotrebom diskrecije“.Osnivač Ilon Mask želi da se carine ponište zajedno sa "povratom novca, uz kamate" na plaćene poreze na uvoz, navodi se u prijavi.Trgovinski rat započeo je 2018. godine između dve najveće svetske ekonomije.Američki predsednik Donald Tramp već dugo optužuje Kinu za nelojalnu trgovinsku praksu i krađu intelektualne svojine.U Kini postoji percepcija da Amerika pokušava da zaustavi uspon Kine kao globalne ekonomske sile.Početkom ove godine dve nacije potpisale su sporazum "faze jedan" kojim je delimično okončan spor. Vašington je odustao od carina na kineske proizvode od 160 milijardi dolara, posebno potrošačke elektronike.Međutim, tenzije između dve nacije su od tada masovno porasle.

Srbija

Oživljavanje Stare Planine nastavljeno u selu Pakleštica

U selu Pakleštica na Staroj Planini otvoren je muzej Seoski dom, čiji su tvorci meštani tog sela i članovi pokreta Odbaranimo reke Stare Planine, a pomoć je stigla i sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu. Nesvakidašnji događaj na Staroj planini odigrao se uz izožbu fotografija na fasadama starih kuća.„U međuvremenu, kada su videli šta se dešava, i sami meštani su počeli da se interesuju za način na koji mogu da pomognu. Mnogi su dali svoje stare predmete koje imaju po podrumima i kućama, a ne koriste ih, pa smo ih mi izložili u muzeju“, kaže Bane Andonović iz Udruženja građana “Vladikine ploče”.On dodaje i da sve to ima veliki značaj i za Pirot, jer je ove godine mnogo Piroćanaca plažu Jona u tom selu iskoristilo za beg od vrućine i pandemije.Svih 22 stanovnika sela Pakleštica se udružilo, osmislilio i adaptiralo svoj Seoski dom, a na svečanom otvaranju bilo je deset puta više posetilaca nego stanovnika u selu.Na spoljnim zidovima kuća izložene su fotografije Milana Simonovića iz pokreta „Odbranimo reke Stare Planine“. Prvobitna ideja bila je da se po uzoru na Dom kulture u selu Dojkinci, isto uradi i u Pakleštici u prostoru nekadašnje seoske škole.Pošto grad Pirot nije dao dozvolu, odlučili su se za mlekaru i tako je jedan zapušten i nekoliko decenija nekorišćen objekat, postao mesto za okupljanje i druženje, koji bi mogao da oživi Paklešticu.„Objekti u javnoj svojini, kao što su škole, mlekare, karaule i slično, ne koriste se i ne propadaju, a mogu biti značajan resurs za razvoj sela. Predsulov je da javne instutucije promene perspektivu, po kojoj su privatizacija i prodaja javnih resursa, jedini mehanizam zaustavljanja njihovog propadanja i njihovo održivog korišćenja“, kaže profesorka Arhitektonskog fakulteta u Beogradu Danijela Milovanović Rodić. RAZVOJ TURIZMANa otvaranju meštani su se potrudili da posetiocima ponude i različite majice i šoljice sa motivima sela koje su sami štampali, napravili su i ležaljke na plaži Jona, a sve to kako bi u  Paklešticu vratili život.„Do ove godine niko u Paklešnici nije izdavao sobe za prenoćište, ali smo pokrenuli i takvu akciju, pa sada imamo dve, tri kuće koje su počele da se bave izdavanjem smeštaja“, dodaje Bane Andonović koji koji u Beogradu živi već 20 godina, ali mu je, kako kaže, srce u Paklešnici i dosta vremena tokom godine provodi tamo.Maketama i predstavljen je i studentski projekat mreže Zelenih staza, koja se sastoji od pešačkih i biciklističkih staza i informacija o kulturnim i prirodnim dobrima u širem okruženju Pakleštice: pećinama, vodama, vidikovcima, mikrotoponimima i ostalim znamenitostima.Naglašava se da bi realizacija tog projekta podstakla razvoj održivog turizma i privrednih aktivnosti u selu. 

Svet

Fejsbuk, Jutjub sa oglašivačima dogovorili suzbijanje štetnog sadržaja

Tehnološke kompanije Fejsbuk, Jutjub i Tviter sklopile su dogovor sa velikim oglašivačima oko uklanjanja štetnog sadržaja na svojim platformama, nakon bojkota oglašivača sprovednog u julu, piše Fajnenšel Tajms (Financial Times).Sklopljen kroz Svetsku federaciju oglašivača, dogovor po prvi put utvrđuje zajednička merila za sadržaj poput govora mržnje, uspostavlja standarde za prijavu prekršaja nam svim platformama, a takođe određuje i spoljne revizore za nadgledanje sistema, koji će sa radom početi u drugoj polovini 2021. godine.Oglašivači kao Unilever i Mars navode da im je dogovor, koji obuhvata razvoj novih načina za pozicioniranje reklama, vratio poverenje da se ponovo oglašavaju na najvećim digitalnim platformama.Džejn Vejkli, šef marketinga za Mars, rekla je za FT da industrija "ne proglašava pobedu" sve dok rešenja ne budu implementirana.Nakon više godina sve većih briga sa Fejsbukom, Guglom i Tviterom, oglašivači su 2019. godine pokrenuli Globalnu alijansu za odgovorne medije, kako bi primorali Silicijumsku dolinu na pregovore.Pregovori su intenzivirani ovog leta, nakon što je više od hiljadu kompanija povuklo reklame, uglavnom sa Fejsbuka i Instagrama.Od kada su pregovori počeli, jedna od glavnih tački sporenja bila je definisanje nepoželjnog ili štetnog sadržaja.Dogovor navodi 11 kategorija štetnog sadržaja, od pornografije do ilegalnih narkotika, koji treba ukloniti sa platforme nakon prijave.Poređane po riziku, kategorije takođe porkivaju načine da se oceni materijal "na granici štetnosti", poput oružja i municije, koji jeste dozvoljen ali bi bio problematičan za neke kompanije.

Srbija

Godinu dana od afere sa matičnim ćelijama: U toku krivični postupak, pronađeni skoro svi uzorci

Ovih dana je tačno godinu dana kako je poznati beogradski advokat za pravo konkurencije Rastko Petaković razokrio prevaru poznate svetske kompanije za čuvanje matičnih ćelija  Krio sejv (CryoSave), a kompanija izgubila dozvolu za rad.U izjavi za Novu ekonomiju, on sumira šta se  dogodilo u skandalu svetskih razmera budući da je ovoj kompaniji matične ćelije iz pupčanika na čuvanje poverilo skoro 13.000  iz Srbije, a iz celog sveta više od 200.000 porodica.Za 20 godina čuvanja klijenti su plaćali oko 1.800 evra po uzorku.Nema mnogo promena otkako je krenula situacija sa Covidom, kaže on. Od otvaranja efere i stečaja kompanije,  započet je i krivični postupak u Švajcarskoj protiv Frederica Amara, kao odgovornog lica – direktora CryoSave AG (sada u stečaju) zbog zbog kršenja švajcarskih propisa o tkivima i organima, prevarnih radnji u vezi sa stečajnim postupkom i zloupotrebe ličnih podataka.  U tom postupku angažovali smo švajcarske advokate i stekli status oštećene strane, tako da možemo da učestvujemo u postupku, u dokazivanju itd, kaže Petaković.Kako navodi, roditelji su dobili  potvrdu od Famicorda (kompanija u koju su prebačeni uzorci iz Krio Sejva) da su gotovo svi uzorci pronađeni i identifikovani."Mislim da oni sada govore o 99% i više uzoraka. Deo još uvek nije pronađen i nije transportovan, ali radi se o izuzetno malom broju. Famicord je u Srbiji angažovao osobu da bude u kontaktu sa porodicama iz Srbije", kaže on.Podsećamo, Cryosave, jedna od najvećih privatnih banki matičnih ćelija u Evropi, izgubila je pre godinu dana dozvolu za rad i pravo da prikuplja, skladišti, izvozi i uvozi matične ćelije.Prethodno su roditelji koji su deponovali matične ćelije svoje dece u ovoj banci, mesecima  dobijali  obaveštenja o transportu u Poljsku, u banku FamiCord (PKBM). Kako je Petaković prošle godine obavestio domaću javnost, taj transport matičnih ćelija je obavljen bez saglasnosti i bez znanja korisnika. I ne samo to, Cryosave je nastavio da prikuplja uzorke uz informaciju da će oni biti čuvani u Švajcarskoj. Kad je utvrdio brojna kršenja zakona i medicinskih standarda kod Cryosave, advokat je podneo krivičnu i administrativnu prijavu protiv Cryosave. Prevaru kompanije Petaković je ustanovio nažalost kad su propali uzorci matičnih ćelija njegove ćerke. Kako je preneo Blic, Petakovići su imali nadu da će svoju sedmogodišnju ćerku koja ima autizam da izleče matičnim ćelijama koje su uzete po njenom rođenju. Međutim, stvari počinju da se komplikuju na putu od Švajcarske banke do klinike u Americi gde je trebao da se počne sa terapijom, kada su roditelji ustanovili da su matične ćelije uništene zbog nepoštovanja pravila o transpostu.