Najnovije

Svet

Grčka: Subvencije za električne automobile od narednog meseca

Grčka vlada osigurala je 100 miliona evra za subvencije za kupovinu električnih vozila, pošto je plan da do 2030. godine oko 30 odsto vozača na ulicama vozi električna vozila.Internet platforma preko koje će se subvencije od 100 miliona eura isplatiti na tržištu električnih vozila, biće aktivirana 24. avgusta, javlja Ekathimerini.Međutim, potrošači koji žele da iskoriste program subvencionisanja mogu započeti kupovinu već 7. avgusta, kada se očekuje objavljivanje ministarske odluke, koja opisuje detalje sprovođenja plana.Ministarstvo energetike pokrenuće specijalnu veb stranicu na kojoj će potrošači moći da se informišu o svemu što ih bude interesovalo, a istog dana će u Ministarstvu razvoja biti otvorena i kancelarija za informacije sa pet telefonskih linija.Ministar razvoja Kostis Hacidakis, procenjuje da će program po završetku, 31. decembra 2021. godine, subvencionisati 15.000 privatnih automobila i taksija i 12.500 motocikla i bicikala.Ukoliko se budžet iscrpi pre tog datuma, program će biti finansiran novim sredstvima iz EU fonda, prema navodima Hacidakisa.Program se ne odnosi na polovna vozila ili vozila koja koštaju više od 50.000 evra, a biće prihvaćena samo jedna prijava po osobi, bilo za automobil, motor ili bicikl.Pored najava u vezi sa električnim vozilima, Grčka je posvećena transformaciji proizvodnje električne energije, te će do 2030. godine u toj zemlji opstati samo jedna termoelektrana.Nedavne studije urađene tokom epidemije COVID-19 ukazale su na veliki pad emisije ugljen-dioksida. U Atini je ubeležena 40% manja emisija CO2, usred izolacije građana. Grčki premijer ističe da je ta zemlja posvećena ekološkim ciljevima zarad boljeg zdravlja stanovništva.

Srbija

Rezultat testiranja na koronu stiže SMS-om ili mejlom

Kancelarija za IT i eUpravu saopštila je da je unapredila besplatno automatsko obaveštenje građana o završenom rezultatu PCR testa putem SMS poruke ili imejla.Pored ranije usluge prijave za notifikaciju na Portalu eUprava, sada je omogućeno da pacijent prilikom samog testiranja ostavi kontakt telefon ili imejl, nakon čega će obaveštenje da je test gotov stići automatski."Nakon usluge na portalu eUprave za obaveštenje da je rezultat PCR testa gotov, razvili smo uslugu automatskog obaveštenja građana. Dovoljno je da građani svoje kontakte ostave u zdravstvenoj instituciji prilikom samog testiranja, a obaveštenje da je test gotov stiže automatski. Ovaj servis će i dalje slati obaveštenje isključivo o tome da je rezultat PCR testa gotov, a rezultate testa građani će i dalje moći da pogledaju na portalu e-zdravlje.gov.rs", izjavio je Mihailo Jovanović, direktor Kancelarije za IT i eUpravu.On je podsetio da nema potrebe da građani odlaze u zdravstvene institucije i da se izlažu i najmanjem riziku, već će servis automatski funkcionisati i obaveštavati građane 00-24.Za one koji zaborave da ostave svoje kontakt podatke prilikom testiranja, dodaju, i dalje je dostupna usluga prijave za notifikaciju na portalu eUprava.

Svet

Ko će prvi dobiti vakcinu protiv Covid-19

Pitanje u kojoj državi će se prvo primeniti vakcina protiv koronavirusa ne tiče se samo zdravlja populacije, već i, kako kažu mnogi stručnjaci, oporavka ekonomija, objavio je Politico EU u svojoj analizi. O...

Srbija

NIS zabeležio neto gubitak od 10,2 milijarde dinara u ovoj godini

Naftna industrije Srbije (NIS) je u prvom polugodištu ove godine imala neto gubitak od 10,2 milijarde dinara, saopštila je danas ta kompanija.Obračunate obaveze NIS grupe po osnovu javnih prihoda iznosile su 83,9 milijardi dinara, što je pet odsto više nego u prvom polugodištu 2019. godine. "U prvom polugodištu 2020. godine poslovanje NIS-a bilo je pod snažnim uticajem globalnih nepovoljnih makroekonomskih okolnosti. To se, pre svega, odnosi na pad cena nafte i epidemiju COVID-19 koja je uzrokovala drastično smanjenje potražnje za naftnim derivatima", navodi se u kompanijskom saopštenju.Dodaje se da su u takvim uslovima prioriteti NIS-a bili očuvanje zdravlja zaposlenih i potrošača, stabilnost na tržištu naftnih derivata, socijalna stabilnost zaposlenih i nastavak ulaganja u ključne razvojne projekte.U periodu od januara do juna, prosečna vrednost barela nafte tipa Brent iznosila je 39,7 dolara, što je 40 odsto manje u odnosu na isti period 2019. godine. Istovremeno, potražnja za naftnim derivatima je u pojedinim razdobljima tog perioda smanjena izmedju 30 i 40 procenata, što je značajno uticalo na prihode od prodaje NIS grupe.NIS grupa je u dalji razvoj uložila 14,5 milijardi dinara, a najviše je investirano u oblast istraživanja i proizvodnje nafte i gasa, projekat "Duboka prerada" u Rafineriji nafte Pančevo i modernizaciju maloprodajne mreže u Srbiji i regionu.NIS je obezbedio 270 tona avio goriva za humanitarne letove domaćeg avio-prevoznika Er Srbija, dok je većinski akcionar, ruska kompanija Gasprom njeft, donirala gorivo za potrebe javnih službi Srbije."Naše poslovanje u prvom polugodištu 2020. godine odvijalo se u okolnostima nezabeleženim u globalnoj ekonomiji. Zato sa zadovoljstvom mogu da konstatujem da smo u prethodnom periodu, zahvaljujući velikim naporima menadžmenta i zaposlenih, očuvali finansijsku stabilnost, sigurnost snabdevanja na domaćem tržištu, kao i zdravlje naših kolega i potrošača. Vanredne okolnosti od nas traže i snažne odgovore", rekao je generalni direktor NIS-a Кiril Tjurden.Istakao je da će u nastavku godine kompanija biti posvećena daljim uštedama, ali neće odustati od ulaganja u ključne projekte.

Srbija

Nezavisni mediji zavise od tebe!

Pokrenuta je kampanja za podršku održivom poslovanju medija u Srbiji pod nazivom „Nezavisni mediji zavise od tebe!”, a čiji je cilj informisanje i edukacija građana o potrebi i načinima pr...

Svet

Naučnici upozoravaju: Ako se smanji broj divljih pčela, prete nestašice hrane

Smanjenje boja pčela u prodručjima gde se stanovništvo bavi poljoprivredom moglo bi da ograniči proizvodnju nekih prehrambenih kultura, pokazala je studija koja je nedavno objavljena u Sjedinjenim Američkim Državama, piše Gardijan."Usevi koji su imali više pčela na raspolaganju dali su znatno veče prinose. To nas je iznenadilo, nismo očekivali da zavise od njih u tolikoj meri", izjavila je Rahela Vinfri, sa Univerziteta Rutgers, koja je učestvovala u najnovijem istraživanju.Dodaje se da su naročito ugrožene divlje pčele, kao što su na primer bumbari.Sve to može imati globalne posledice i izazvati velike nestašice hrane, uopozoravaju naučnici, jer pčele oprašuju brojne biljne vrste koje se koriste u ljudskoj ishrani.Oni gube svoja staništa zbog upotrebe toksičnih pesticida i sve većih klimatskih promena, a domaće pčele, koje uzgajaju pčelari susreću se sa brojnim bolestima.Sve su to činjenice koje brinu i upozoravaju da tri četvrtine biljnih ptehrambenih kultura u svetu moglo da ostane bez oprašivača.Od sedam biljnih kultura koje su posmtrane u 13 američkih saveznih država, čak pet je pokazalo da im neodostatak pčela itekako može smanjiti prinose.Tu spadaju jabuke, borovnice i trešnje.Napominje su da su divlje pčele često efiksaniji oprašivači od domaćih pčela, kao i da je nekoliko vrsta u ozbiljnom opadanju.Rđavi prugasti bumbar, na primer prva je vrsta koja je stavljena pod zaštitu 2017. godine, jer je u poslednjih 20 godina njegova populacija opala za čak 87 odsto.U Kaliforniji, gde se inače gaje bademi, svake godine na pašama gostuje veliki broj domaćih pčela, koje se dovoze u zatvorenim košnicama, baš zbog njihove velike uloge u oprašivanju te biljke.Sjedinjene Države su među liderima u trendovima povećane proizvodnje hrane, pa samim tim ne vode brigu o ovim insektima.Praktikuju velike površine sa jednom vrstom useva, koriste velike količine insekticida i uništavaju divlje bilje, koje je neophodno pčelama.ŠTA KAŽU PODACI I PROGNOZEPrema podacima Ujedinjenih nacija, količina useva koja je zavisna od insekata i drugih oprašivača povećala se za 300 odsto u poslednjih pola veka.Nedostatak oprašivanja može doprineti da određene vrste voća i povrća postanu skuplje i ređe, dok neće uticati na kulture poput pirinča, pšenice i kukuruz koje se oprašuju pomoću vetra.Naučnici savetuju da se poljoprivrednici bolje informišu o značaju oprašivanja i da koriste propisane količine pesticida i veštačkih đubriva.Upozoravaju da se problemi sa nestašicama hrane neće destiti za 10 ili 20 godina, je su već sada vidljivi.

Svet

UNICEF-ov stručnjak za imunizaciju:

Razvoj vakcine za korona virus je u punom jeku, ali taj proces nije bez problema i komplikacija, kako kaže dr Dragoslav Popović, stručnjak za imunizaciju na instagram nalogu UNICEF-a, najveća komplikacija sa kojom se suočavaju naučnici je činjenica da je ovaj virus potpuno nov i da se sa njim ranije nisu susretali.Naučnici se sa ovim izazovom bore na najbolji mogući način, s obzirom na to da preko 150 instituta širom sveta radi na razvoju vakcine, navodi dr Popović u videu."Razvoj vakcine je trenutno u rukama nauke, kada nauka stvori dovoljno dobru vakcinu, tada će razvoj preći u ruke industrije koja treba da se izbori sa drugim takođe važnim izazovom, a to je da se proizvede dovoljan broj vakcina kako bi je dobili svi kojima je vakcina potrebna", kaže dr Popović.UNICEF će u tom procesu imati veoma važnu ulogu, a to je da obezbedi tu vakcinu svima kojima je potrebna i to će uraditi putem UNICEF-ovog sistema distribucije. Ono što je bio jedan od ključnih problema od kako traje pandemija je bio kako nastaviti sa pružanjem usluga onih koji nisu zaraženi korona virusom, a potrebne su im zdravstvene usluge. Tokom trajanja izolacije proces redovne vakcinacije dece je bio odložen, zbog čega je UNICEF bio posebno zabrinut, navodi dr Popović.U izazovnim vremenima UNICEF u Srbiji ulaže dodatne napore da pruži što konkretniju pomoć, kao i odgovore na goruća pitanja o zdravstvenoj zaštiti i mentalnom zdravlju.

Srbija

U petak ističe rok za podnošenje prijave za eko taksu, plaćaju i paušalci

Rok za podnošenje elektronske prijave naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine ističe 31. jula 2020. godine. Plaćanje eko takse je Uredbom o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu postalo obavezno za sva pravna lica i preduzetnike. Od 18. jula 2020. godine, na Portalu LPA (lpa.gov.rs) omogućeno je elektronsko podnošenje prijava  na Obrascu 1 za 2019. i 2020. godinu. Koliku taksu ćete plaćati osim od delatnosti, zavisi i od toga da li ste klasifikovani kao veliko, srednje, malo ili mikro pravno lice ili preduzetnik. Na osnovu ova dva parametra, određuje se godišnja eko taksa. Recimo preduzetnici, koji malo zagađuju platiće 5000 dinara.Potpisan i popunjen obrazac predajete u jedinici lokalne samouprave, koja donosi rešenje po kojem ćete plaćati eko taksu. Detaljnije na blogu Pausal.rs.

Srbija

Institicije ćute, šta kažu pravnici o Vučićevom poklonu Putinu

Javnost u Srbji još uvek nije dobila odgovore na pitanja o ikoni "Isus Svedržitelj", koju je predsednik Srbije nedavno darovao ruskom predsedniku, piše list Danas. Relevantne državne institucije i organi već tri nedelje ne odgovaraju na njihova pitanja odakle ikona dolazi i koja je njena prava vrednost."Ukoliko bi se radilo o ikoni koja ne predstavlja nacionalno blago, u tom slučaju je ona potpuno neregistrovana. Onda se postavlja pitanje njene autentičnosti i da li se radi o nekom falsifikatu danas sačinjenom. To je vlasništvo države Srbije i ne može da sa tim radi ko šta hoće", kategoričan je advokat Vladimir Horovic.On navodi da je za sve slike, pa i za tu ikonu, potrebna posebna dozvola Zavoda za zaštitu spomenika kulture, a zatim saglasnost autora ukoliko je živ ili njegovih naslednika.Prema navodima Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, jedine državne institucije koja se tim povodom oglasila, dozvola za iznošenje dela iz zemlje nije bila neophodna jer ikona nije zaštićeno kulturno dobro."Vi ne možete ni kamenčić iz Viminacijuma da iznesete ili date van zemlje ako nema odluke Vlade o tome. Svuda je zakon isti, postoje i Uneskova pravila", navodi advokat Marko Nicović, nekadašnji načelnik beogradske policije.On dodaje da nije moguće da jedna ikona ne bude zaštićena kao kulturna vrednost, jer se u suprotnom radi o kopiji."A kopija se ne poklanja nikada, posebno ne kao državnički pokolon. Sigurno neće Putin pokloniti "babušku" sa pijace. Takav poklon mora da ima neku vrednost", ocenjuje Nicović.Danas podseća da odgovori na pitanja nisu stigli ni iz kabineta predsednika ali ni iz nadležnog Ministarstva kulture.Poreklo ikone, njena vrednost kao i gde je bila do sada i dalje su otvorena pitanja.Poznavaoci umetničkih dela inače nisu saglasni u vezi sa realnom vrednošću te ikone.Prema pisanju Danasa, priča o "Isusu Svedržitelju" najbolje opisuje način kako aktuelna vlast komunicira sa medijima.

Svet

Nemci donose zakon koji zabranjuje sezonske ugovore u klanicama

Nemački ministar rada Hubertus Heil iz Socijaldemokrata predložiće danas nova nacionalna pravila koja će zabraniti sve vrste radova bez ugovora u nemačkim klanicama, saznaje Politico.Ovaj potez verovatno označava kraj uobičajene nemačke prakse preusmeravanja najtežih poslova u mesnoj industriji ljudima koji su privremeno zaposleni.Lokalna izbijanja korona virusa među sezonskim radnicima u fabrikama za preradu mesa naginjali su nemačku raspravu ka zabrani.Predlog zakona takođe predviđa pooštrene i strože kontrole, kao i veće novčane kazne za kršenje pravila. Heil je u maju najavio "čišćenje" mesno-prerađivačke industrije.Na nivou EU, nova pravila mogu stvoriti tenzije slične onima koje su nastale oko novih pravila za vozače kamiona.Praksa da se gotovo u celosti posao klanja životinja dodeljuje uglavnom sezonskim radnicima iz istočne Evrope već duže vreme štetno utiče na komšije poput Luksemburga koji zbog loših plata i uslova rada ne mogu da se nose sa cenama koje konkurenti nude.Predlog „će posebno pomoći sezonskim radnicima i radnicima u klanicama“, rekao je poslanik SPD-a Udo Bulman na Tviteru, istakavši da je njegova stranka na strani zabrane.Nedavno širenje virusa među radnicima u klanici u Severnoj Rajni-Vestfaliji najveći je pojedinačni slučaj epidemije u Nemačkoj, koja je široko hvaljena zbog načina na koji je do sada rešavala pandemiju.Upravo ovaj slučaj podstakao je Nemačku da razmotri ovakvu odluku.

Srbija

Jastrebac čeka investitore, da li šuma treba da se boji drvoseča

Danas ističe rok za rani javnu uvid Elaborata za izmenu i dopunu plana generalne regulacije izletišta Jastrebac prema kome bi omiljeno izletište Kruševljana moglo da dobije skijalište.Prema tom planu, omiljeno izletište Kruševljana moglo bi da dobije nove sadržaje za turiste, među kojima je i skijalište.Ostaje međutim nejasno koliko bi šume trebalo da se iseče na tom području, jer se navodi da je Jastrebac jedna od najšumovitijih planina u Srbiji.Naglašava se da je među ciljevima aktiviranje tog prostora uz drživi razvoj turizma i očuvanje životne sredine.Među novim sadržajima navode se: skijaške staze i ski putevi, linijski infrastrukturni objekat za prevoz skijaša, hangar za specijalnu mehanizaciju, oprema za signalizaciju i bezbednost, poligon za obuku početnika i instalacije za prevoz.Navodi se da u okviru tih sadržaja mogu da budu zastupljeni i oni koji imaju komercijalne i uslužne delatnosti, među kojims su kafei, ski-barovi, objekti za prodaju karata, saninatrni blokoviUrbanistički uslovi će se utvrđivati na osnovu kriterijuma i normativa za određenu vrstu objekata.Predviđena je i gradnja staza za sankanje, ski-bob, moto skijanje, spuštanje gumama, skeleton, igre na snegu i klizališta zimi, odnosno roler poligon, bob na šinama i bike park leti.Gradnja smeštajnih objekata predviđena je u centralnom delu izletišta, a parking na ulasku u zonu izletišta, uz ski stazu i ispred ugostiteljskih objekata.Sadašnja turistička ponuda izletišta Jastrebac, udaljenog  od Kruševca oko 20 kilometara, uglavnom obuhvata sadržaje oko veštačkog jezera gde su hoteli, restorani, vikendice i Avantura park otvoren prošle godine.Izmenama i dopunama plana, koje je izradilo Javno preduzeće za urbanizam i projektovanje Kruševac, planira se upotpunjavanje turističke ponude jedne od najšumovitijih planina u Srbiji.Planira se i formiranje posebne kamp zone, a novina će biti i uređenje šuma na prostoru izletišta, koje bi trebalo da postanu park-šume za odmor sa vidikovcima, trim stazama, stazama zdravlja itd.Ono što očekuje stare i buduće posetioce su hoteli, moteli, apartmani, restorani, barovi, pivnice, kafei, trgovine, suvenirnice.U planu je i formiranje dodatnih objekata da vikend stanovanje, a predviđena je i gradnja javnih objekata, ambulanti, apoteka, gorske službe za spasavanje.

Srbija

Leskovački povrtari bacili paradajz

Na smetlištima i obalama reka duž čitave plodne leskovačke kotline završile su ovih dana tone bačenog paradajza, javlja RTS. U poslednjoj deceniji ovo je jedna od najgorih godina za leskovačke...

Svet

O čemu će svedočiti direktori Fejsbuka, Gugla, Amazona i Epla

Šefovi najvećih tehnoloških firmi Fejsbuka, Gugla, Amazona i Epla danas će svedočiti pred američkim Kongresom, koji nastoji da utvrdi tržišnu moć ovih kompanija, saznaje Politico.Fejsbukov Zakerberg, Guglov Pičai, Amazonov Bezos i Guglov Kuk moraće da svedoče protiv optužbi da njihove kompanije nanose štetu potrošačima nepravednim gušenjem konkurencije na tržištu.Očekuje se da će Kongres ispitati Bezosa o tome da li je advokat Amazona slagao Komisiju za pravosuđe prošlog leta svedočeći da Amazon ne koristi podatke koje prikuplja od posrednika (third-party vendors) za pokretanje konkurentskih proizvoda na svojoj platformi.Amazon je još tada negirao ove optužbe rekavši da svedočenje nije bilo „namerno pogrešno“.Tako će osnivač Fejsbuka Mark Zakerberg morati da opravda činjenicu da je preuzimanjem Instagrama i Vocapa Fejsbuk postao previše dominantan na području društvenih mreža.Poslanici su izrazili zabrinutost da je Fejsbuk na jedinstvenom položaju da duplira, kupi ili na drugi način uguši bilo kakvu konkurenciju.Šef Epla Tim Kuk moraće da razjasni zašto programeri i proizvođači aplikacija za mobilne telefone moraju da daju 15 do 30 procenata svoje prodaje Eplu.Glavni izvršni direktor Gugla, Sundar Pičai, moraće da svedoči o monopolu njegove kompanije na internet pretraživačima.Kritičari kompanije dugo su je optuživali da favorizuje sopstvene usluge u potrazi, na štetu svojih konkurenata i potrošača koji traže mape, video zapise ili druge usluge koje Gugl takođe pruža.Kombinovana vrednost ovih kompanija je nekih pet biliona dolara i ovo saslušanje biće prvi put da sva četiri tehnološka giganta svedoče zajedno, a ujedno će biti i prvo saslušanje ikada za najbogatijeg čoveka na Zemlji, Džefa Bezosa.

Srbija

Mediji i NVO traže objašnjenje zašto su pod istragom za pranje novca

Mediji i organizacije civilnog društva zahtevaju od Ministarstva finansija i Uprave za sprečavanje pranja novca da bez odlaganja predoče osnove sumnje zbog kojih su naložili vanredno prikupljanje informacija o organizacijama, medijima i pojedincima od strane poslovnih banaka.Podsećamo, na listi za istragu je i matična firma Nove ekonomije i glavna i odgovorna urednica Biljana Stepanović.Član zakona na koji se pozvao direktor Uprave za sprečavanje pranja novca nalaže da se ovakva provera vrši isključivo za organizacije za koje postoje osnovi sumnje da su umešane u finansiranje terorizma. Pošto su na spisku brojne organizacije i pojedinci koji se bave istraživačkim novinarstvom, zaštitom ljudskih prava, transparentnošću, filmskom produkcijom, razvojem demokratije, vladavine prava i dobročinstva nameće se zaključak da je u pitanju politička zloupotreba institucija i opasan pokušaj daljeg  urušavanja vladavine prava u Srbiji.Zloupotreba zakonskih mehanizama i institucija radi nezakonitog pritiska na medije i organizacije civilnog društva predstavlja drastičan napad na slobodu udruživanja i slobodu informisanja. Vlast u Srbiji već godinama je suočena sa ozbiljnim kritikama i međunarodnih i domaćih organizacija u vezi sa ugrožavanjem ove dve važne slobode. Ovakav napad na organizacije koje se zalažu za izgradnju Srbije kao pravne države, poštovanje zakona i istinsku borbu protiv korupcije dodatni je argument da su ove vrednosti ozbiljno ugrožene u Srbiji. Organizacije, mediji i građani neće odustati od borbe za slobodnu i demokratsku državu, bez obzira na pretnje i pritiske. Ovakvi i slični potezi vlasti samo nas dodatno motivišu da kao građani istrajemo u odbrani sopstvene države.Mediji i organizacije preduzeće sve odgovarajuće pravne radnje protiv umešanih u ovu zloupotrebu, uključujući i krivični progon odgovornih, ali pre svega će insistirati na potpunim i jasnim odgovorima kako je do ovoga moglo da dođe. Podsećamo javnost da su organizacije i mediji  sa spiska izložene različitim vrstama redovne državne kontrole, uključujući i inspekcijski nadzor i rigorozne provere finansijskog poslovanja kako od  poreske uprave i Narodne banke Srbije, tako i od sopstvenih donatora. Svaka zakonita provera rada organizacija je dobrodošla i uvek ćemo je podržati. Sa druge strane, žestoko ćemo se suprotstaviti zloupotrebi institucija i procedura, jer to jeste naša misija – borba za demokratsku i pravno uređenju državu. Potpisnici saopštenja:1. A1 Novi Pazar2. Akademija ženskog liderstva3. Amb. Dr Srećko Djukić, Forum za medjunarodne odnose  Evropskog pokreta u Srbiji (FMO)4. Anja Anđušić, FM5. AS - Centar za osnaživanje mladih osoba koje žive sa HIV-om i AIDS-om6. Asocijacija nezavisnih elektronskih medija - ANEM7. Asocijacija online medija8. ASTRA, Beograd9. Autonomni ženski centar10. BeFem11. Beogradska otvorena škola12. Beogradski centar za bezbednosnu politiku13. Beogradski centar za ljudska prava14. Beogradski fond za političku izuzetnost 15. BIRN16. BIRODI17. Boom9318. CANVAS19. Centar za demokratiju i razvoj juga Srbije 20. Centar za evropske politike21. Centar za nenasilnu akciju22. Centar za praktičnu politiku23. Centar za razvoj lokalnih medija24. Centar za regionalizam Novi Sad25. Centar za unapređenje društva26. Centar za ženske studije27. CINS28. City radio29. Civil Rights Defenders30. CK1331. CRTA32. Daca Jović, aktivistkinja33. Dajana Đedović, Forum za kulturu Evropskog pokreta u Srbiji (FzK)34. Danas35. Dijalog. net Valjevo36. Djordje Popović, FMO37. Dr Aleksandra Bosnić Đurić, kulturološkinja38. Dr Milorad Đurić, politikolog39. Dr Sonja Avlijaš, FzK40. Dragan Srećković41. Društvo za obrazovanje odraslih42. Evropski pokret u Srbiji43. Evropski pokret Valjevo (Slavica i Vladimir Pantić)44. Evropskog pokreta u Srbiji45. Fond B9246. Fond za humanitarno pravo47. Fondacija Ana i Vlade Divac48. Fondacija Catalyst Balkans49. Fondacija Pons Niš50. Fondacija Propulsion fond51. Fondacija za slobodu štampe- Senta52. Goran Cetinic, član FMO53. Građanske inicijative54. Građanski stav55. Hartefakt Fond56. Helsinški odbor za ljudska prava57. Humani centar Mitrovica58. Impuls - Tutin59. Inicijativa A1160. Inicijativa mladih za ljudska prava61. Institut za evropske poslove62. InTER63. Internet portal "Medijska kutija", Niš64. Transparentnost Srbija 65. ISAC Fond66. Ivana Jovanović, Forum mladih Evropskog pokreta u Srbiji  (FM)67. Južne vesti68. Koalicija PreUgovor69. Kolubarske.rs70. Komitet pravnika za ljudska prava- YUCOM71. Konsultacije za lezbejke72. KRIK73. Libek74. Link plus75. Lokal press76. Milivoj Bešlin, FMO77. MillenniuM78. Mreža Nove solidarnosti79. Mreža odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS80. Ne davimo Beograd81. Nedim Sejdinović, novinar82. Nenad Šebek, Konsultant za medije i OCD 83. Nezavisno društvo novinara Vojvodine84. NON-ALIGNED FILMS85. Nova Ekonomija86. Novi optimizam87. Novosadska novinarska škola88. Novosadski humanitarni centar89. NUNS90. NVO Aktiv91. Odbor za ljudska prava Negotin92. Odbor za ljudska prava Niš93. PATOS, Smederevo94. Podrinjski Antikorupcijski Tim Pakt95. Proaktiv96. Protecta97. Radio Zlatousti98. Regionalna informativna agencija JUGpress99. Rekonstrukcija  Ženski fond100. Re-Kraft101. Remark DPCM102. Res Publuca Kragujevac103. Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda104. Sanja Ivačić, FMO105. Slavica Stojanović106. Slavko Ćuruvija Fondacija107. Slobodan Georgiev108. Smart kolektiv109. Students for Liberty – Srbija110. Timočki omladinski centar - TOC, Zaječar111. Trag fondacija112. Udruženje "Kutija", Niš113. Udruženje Fenomena114. Udruženje građana AIM Centar115. Udruženje građana za borbu protiv trgovina i svih oblika nasilja nad ženama “Atina”116. Udruženje građana"NE-BO" , Negotin117. Pakt Loznica118. Bečejsko Udruženje Mladih119. Udruženje žena Peščanik Kruševac120. UG Centar gradjanskih vrednosti iz Subotice121. Urban In - Novi Pazar122. Viktimološko društvo Srbije123. Vojvodina recommended124. Vojvođanski građanski centar125. Vukašin Obradović126. Zaječarska inicijativa127. Žene u crnom

Svet

Protest bugarskih turističkih agencija, traže pomoć države

U nizu protesta ovih dana u Bugarskoj učestvuju i turoperatori koji od vlade u Sofiji zahtevaju da se preduzmu mere za spas turističke privrede u toj zemlji, preneo je bugarski portal Iskra.Prema navodima demonstranata, sektor bi morao da se podrži finansijski od strane države jer je pretrpeo veliku štetu zbog pandemije.Deo njihovog zahteva su primena kriznog plana i šeme subvencija za turoperatore i turističke vodiče.Pavlina Ivanova iz udruženja "Budućnost za turizam" objasnila je da protest nema političku orijentaciju. "Turistička industrija nema garantni fond i nema likvidnost. Ne vidimo pravac u kome treba da se krećemo".Ona je govorila i o teškoj komunikaciji koju su imali sa ministarkom turizma Nikolinom Angelkovom koja je smatrala da turistička privreda izvlači kapital u inostranstvo. Oko 32 hiljade Bugara je inače ove godine platilo da letuje u inostranstvu, svima njima, treba da se vrati novac i tu nije kraj jer postoje i obaveze koje treba platiti stranim agencijama. U okviru mera smanjenja PDV-a bugarski parlament je ranije odbio predlog da taj porez bude smanjen za turoperatore u periodu od početka jula do kraja godine.Stopa tog poreza smanjena je sa 20 na devet odsto za restoranske i ketering usluge, knjige, hranu za bebe i higijenske proizvode za bebe.Građani Srbije i Severne Makedonije od utorka inače mogu da uđu u Bugarsku, zbog turizma, uz negativan PCR test koji nije stariji od 72 sata, objavilo je bugarsko ministarstvo zdravlja, preneo je portal N1.

Svet

Grčka od 1. avgusta otvorena za kruzere

Početak avgusta u Grčkoj donosi otvaranje pristaništa za kruzere, kojima će biti dozvoljeno da pristaju u lukama Pirej, Rodos, Iraklio, Volos, Krf i Katakolo, javlja Katimerini.Nakon toga, kako je sapšteno, moći će da posete bilo koju grčku luku, ako to planiraju, objasnio je ministar turizma Haris Teokaris.Ipak, naglašava se da bi odluka mogla i da se ponovo preispita, u zavisnosti od trenutnih epidemioloških podataka.Teokaris je rekao da će se tokom krstarenja morati da poštuju svi zdravstveni i sigurnosni protokoli koje je propisala Evropska unija zbog koronavirusa.On je rekao i da prema podacima turističkih agencija postoji interesovanje za takva putovanja u zemljama poput Sjedinjenih Država, Rusije i Izraela.Turizam u Grčkoj zapošljava oko 700 hiljada ljudi i čini oko 20 odsto ekonomskih prihoda u toj zemlji, pa je ključan za njen oporavak.Prošle godine je u Grčkoj bilo oko 33 miliona turista, što je donelo prihod od 19 milijardi evra.

Svet

Vrednost zlata u stalnom rastu već sedam nedelja

Vrednost zlata je poslednjih sedam nedelja u stalnom rastu, što predstavlja najduži rast od 2011. godine, a prema nekim trgovcima očekuje se da će u toku sledeće nedelje dostići svoju najveću vrednost ikada, kaže Bloomberg.Plemeniti metal je u jednom trenutku dostigao vrednost od 1.980 dolara za uncu."Brzina rasta je neverovatna", rekao je Bob Haberkorn, stariji tržišni strateg u RJO Futures iz Bostona.„Ljudi samo žele da kupuju, ne žele da to propuste. Zlato je sigurno s obzirom na okolnosti centralnih banaka i koronavirusa", dodao je on.Pandemija koja usporava ekonomski oporavak, kao i nedavni sukobi između Sjedinjenih Američkih Država i Kine samo su povećali vrednost i potražnju zlata.