Najnovije

Svet

Zatišje pred oluju: Covid-19 tempirao bombu zvanu poslovna nesolventnost

Dok ekonomije  pojedinih zemalja izlaze iz zastoja izazvanog pandemijom, očekuje se da će najveći skok nesolventnosti kompanija doći tek nakon tog procesa, uglavnom od kraja 2020. do prve polovine 2021. godine, piše u najnovijem izveštaju portala kompanije Euler Hermes koja se bavi kreditnim osiguranjem.To će biti rezultat neravnomernih startnih uslova, kao i različitih strategija otvaranja zemalja i mera hitne politike predviđenih u vidu pomoći za kompanije, posebno kako se naglašava u vezi sa rešavanjem problema nesolventnosti. Porast globalnog indeksa nesolventnosti verovatno će dostići rekordni nivo od plus 35 odsto do 2021. godine, jer se taj problem nagomilavao tokom dve godine.Pri tome treba imati u vidu da je polovina zemalja beležila nove rekorde, prvi put od finansijske krize 2009. godine.GDE SU GLAVNA ŽARIŠTANajveći skok biće zabeležen u SAD, u iznosu od 57 odsto u periodu od 2019. do 2021. godine.U Brazilu će skok nesolventnosti biti 45 odsto, Kini 40 procenata.U glavnim evropskim državama poput Velike Britanije gde biće na primer 43 odsto, Španiji 41 procenat, Italiji 27, Belgiji 26 i Francuskoj 25 odsto.Prema prognozama očekuje se da će dve od tri zemlje objaviti snažniji porast nesolventnosi u 2020. godini nego u 2021.-oj i to pre svega u SAD-u, Brazilu, Kini, Španiji i Italiji.Ipak, svaka treća zemlja će prema prognozama beležiti ubrzanje u pogledu rasta nesolventnosti naredne godine i to se pre svega odnosi na Indiju, Veliku Britaniju, Francusku i u manjoj meri Nemačku.Preuranjeno povlačenje mera pomoći privredi zbog pandemije moglo bi da pogorša stanje, povećavajući nesolventnost od pet do deset odsto. A ako se globalnoj ekonomiji oduzme duže od očekivanog za oporavak od šoka Covid-19, porast nesolventnosti mogao bi porasti sa već prevelikih 50 na 60 odsto.Međutim, iako državna podrška kompanijama kratkoročno ublažava nesolventnost, ona bi takođe mogla da podupre takozvane zombi kompanije.To bi kako se prognozira, svakako povećalo rizik da se upadne u nesolventnost na srednji ili duži rok.Generalno nesolventnost je pala za sedam odsto u Centralnoj i Istočnoj Evropi u vremenu pre pandemije i to se odnosi na period do prvih meseci 2020.Prema najnovijim prognozama očekuje se da će u tom regionu stopa nesolventnosti preduzeća skočiti za oko 35 odsto u periodu od kraja ove do polovine naredne godine.Od nama bliskih zemalja u ovom izveštaju pominje se Turska, gde se predviđa da će rast nesolventnosti biti veći od 50 odsto u odnosu na krizu 2009. godine.Nakon toga, takođe u crvenim zonama nalazi se Bugarska, ali ispod globalnog proseka i sa porastom koji ne bi trenbalo da bude veći od 50 odsto u odnosu na poslednju finansijsku krizu.U izveštaju se pominje i Rumunija, ali je označena u zelenoj zoni, ona očekuje rast nesolventnosti, ali u granicama duplo manjim nego 2009. godine.

Srbija

EPS objavio listu najvećih dužnika

Na spisku najvećih dužnika za struju koji je objavila Elektroprivreda Srbije, nalazi se 20 potrošača čiji je ukupan dug veći od 19 milijardi dinara, pišu Novosti. Kako se navodi u izveš...

Svet

Ko nosi masku, taj pere i ruke

Naučnici su utvrdili da ljudi koji nose masku primenjuju i druge zaštitne mere protiv širenja koronavirusa, kao što je pranje ruku, piše Gardijan. To znači da ljudi "ne trguju" me...

Svet

EU traži od članica da brže rešavaju pitanje rizičnih dobavljača 5G opreme

Zemlje EU moraju da ubrzaju aktivnosti na ublažavanju rizika povezanih sa uvodjenjem 5G tehnologije koje predstavljaju pojedini dobavljači, saopštila je Evropska komisija, a prenosi Euroactiv.Evropska unija se dogovorila u novembru prošle godine da pooštri kriterijume za dobavljače 5G opreme, kako bi smanjila rizike u pogledu bezbednosti za mobilne mreže nove generacije, koje se smatraju ključnim za podsticanje ekonomskog rasta i konkurentnosti.Komisija je objavila niz mera u januarskom okviru 5G alata i države članice su bile u obavezi da procene profil rizika telekomunikacionog operatera, sa ciljem da primene ograničenja za one dobavljače za koje se smatra da su visoko rizični.Metode implementirane ili razmatrane uključuju obavezna ovlašćenja za operatere koji nabavljaju opremu, kao što su to činile Francuska i Italija, ili primenu „belih“ ili „crnih“ spiskova dobavljača. Komisija se zalagala za prvi pristup koji zahteva da telekom operateri dobiju sva neophodna ovlašćenja pre nego što se uključe u razvoj 5G mreže u određenoj zemlji, kako ne bi zabranila posebne dobavljače, kao što je to Britanija učinila sa Huavejem.Prema navodima Evropske komisije, dve trećine zemalja članica identifikovalo listu visoko rizičnih dobavljača, ali je samo trećina ovog broja iznela planove za ograničenje njihovog učešća u razvoju 5G mreže."Većina država članica još nije uspostavila ili saopštila jasne planove za efikasno rešavanje postojećih situacija zavisnosti od snabdevača visokog rizika i sprečavanja budućih zavisnosti", navodi se u izveštaju o napretku bezbednosti 5G u EU.Mada je postignut određeni napredak, još mnogo toga treba da se uradi na ovom putu, saopštila je Komisija, napominjući da je „potreban hitan napredak za smanjenje zavisnosti od dobavljača visokog rizika, a s ciljem smanjenja zavisnosti na nivou cele Unije“.Zvaničnici EU tvrde da postepeno isključivanje dobavljača visokog rizika i povećanje troškova neće poremetiti uvođenje 5G mreže širom bloka, i da će Erikson i Nokija moći da odgovore nivou potražnjom.

Svet

Hrvatska najizdašnija u Europi po subvencijama za ekološke automobile

Zahvaljujući velikim subvencijama, od preko devet hiljada evra po jednom vozilu, Hrvatska se svrstala među evropske zemlje koje su najizdašnije po subvencijama za ekološke automobile u Evropi i u svetu, piše Bloomberg, a prenosi Jutarnji.hr.Prema nalazima Bloomberga, među deset zemalja sa najvećim subvencijama za kupovinu električnih vozila, čak osam je iz Evrope.U Srbiji je ta suma pet puta manja nego u Hrvatskoj i iznosi oko milion evra.Iza Hrvatske, koja je na toj listi rangirana sa preko 10 hiljada vera subvencija, po visini podsticaja su Rumunija sa 9,7 hiljada evra i Nemačka sa 8,6 hiljada.Bloomberg navodi da u Nemačkoj postoje autokuće sa akcijama gde lizing u potpunosti pokriva državna subvencija."U roku od 20 dana već je oko 300 kupaca potpisalo ugovore za kupovinu tog modela", navodi Bloomberg.U Fondu za zaštitu okoliša i energetsku učinkovitost u Hrvatskoj napominju da se razmišlja o novim, kao i da su građani zainteresovani za kupovinu malih gradskih automobila."Još nismo blizu evropskim zemljama poput Norveške u kojima su tri od četiri kupljena vozila električna. Od gotovo 65 hiljada novoregistrovanih vozila u Hrvatskoj tek je 198 bilo električnih", zaključuju u tom Fondu.Dodaju da će se u narednim godinama subvencije za električne automobile planirati u skladu sa ekonomskom situacijom u zemlji.Prodavci automobila kažu da su uputili zahtev Fondu da se iznos subvencija smanji za još hiljadu evra i na taj način podeli većem broju ljudi.KAKO JE U OSTALIM ZEMLJAMABloomberg kao najživlja tržišta ponude i potražnje za električnim vozilima uz Njemačku, navodi Francusku i Holandiju.Prodaja automobila na "zeleni" pogon u Francuskoj se na primer u ovoj godini se udvostručila nakon što je ponuđen mesečni lizing za model Reno Zoe koji iznosi 79 evra.U Holandiji je u sedam dana iskorišćeno deset miliona evra subvencija za električna vozila.Singapur je otišao najdalje i ponudio podsticaje u iznosu od 12 hiljada i 670 evra, dok su u SAD sa subvencijom od 6,5 hiljada evra, 11. na lestvici Bloomberga, zatim tu su i Kina i Indija.U Hrvatskoj je ove godine za samo dva minuta primljeno 470 prijava za kupovinu električnih vozila, a država je za te podsticaje izdvoila 5,8 miliona evra.Uredbom Vlade Srbije o subvencionisanju kupovine novih vozila na električni pogon i hibride u 2020. predviđena su podsticajna sredstva do 120 miliona dinara, što je nešto više od milion evra ili pet puta manje nego u Hrvatskoj.

Srbija

Ambasadorka Izraela u Srbiji: Nekretnine, zaštitni znak naših investicija u Srbiji

Treba raditi na unapređenju vladavine prava, u Srbiji daljoj relaksaciji birokratskih i administrativnih procedura, kao i većoj transparentnosti u procesima javnih nabavki, ocenila je u intervjuu za specijalnu publikaciju "Investicije u Srbiji 2000-2020" ambasadorka Izraela Alona Fišer Kam.Koje su najbitnije izraelske investicije u Srbiji i za koje sektore ekonomije su najviše zainteresovane izraelske kompanije?Izraelske investicije u sektor nekretnina predstavljaju zaštitni znak izraelskih investicija od 2000. godine na ovamo. Do sada, kompanije iz ove oblasti investirale su više od dve milijarde evra u poslovne parkove, tržne centre, maloprodajne parkove i od skora stambene parkove - kondominijume.Pored sektora nekretnina, beležimo povećani interes izraelskih kompanija za ulaganja i saradnju u sektorima obnovljivih izvora energije, IT-ja, poljoprivrede i tehnologija za prečišćavanje i upravljanje vodama. Izraelska kompanija Enlight Energy izgradila je vetropark Kovačica, instalisanog kapaciteta 104MW doprinoseći ostvarenju ciljeva Srbije u ovoj oblasti. Ima svega nekoliko investicija u proizvodnju. Zašto? Šta može da se učini kako bi se privukle investicije u industriju i proizvodnju?Jedan od prepoznatljivih domaćih brendova kafe nalazi se u stopostotnom izraelskom vlasništvu, kao i drugi najveći autobuski prevoznik u zemlji. U sektoru proizvodnje imamo i Livnicu preciznih odlivaka iz Ade, kao i proizvođača nameštaja iz Kuršumlije kao izraelske investicije.Jedan od razloga nižeg nivoa izraelskih investicija u proizvodni sektor Srbije jeste i sama struktura izraelske ekonomije. To je ekonomija vođena sektorom usluga, gde više od polovine izvoza usluga čini sektor visokih tehnologija.Tehnologija je dakle ono što mi izvozimo, ne gotovi proizvodi. Drugi razlog leži u nepoznavanju i nedovoljnim informacijama o potencijalima srpskog tržišta. Zasto biste preporučili kompanijama iz vaše zemlje da ulažu u Srbiju? I na šta biste ih upozorili?Ekonomija Srbije se stabilizovala u poslednjih par godina, izašla iz recesije i oporavila od uticaja svetske ekonomske krize. Takođe, Srbija je napredovala na Doing Business listi Svetske banke, te podigla svoj kreditni rejting. Svedočimo povećanom nivou investicija koji su velikim delom motivisane politikom podsticaja, pre svega u proizvodnom sektoru, u poslednje vreme posebno vezanom za industriju kablova kao deo autoindustrije. Svakako, treba raditi na unapređenju vladavine prava, daljoj relaksaciji birokratskih i administrativnih procedura, kao i većoj transparentnosti u procesima javnih nabavki. U poslednje dve godine, ostvaren je značajan napredak u kreiranju okruženja i uslova za investiranje u startap ekosistem, registraciju i rad fondova rizičnog kapitala, tzv „venture fondova“, te stavljanje kreativne industrije u matricu snaga i prednosti investiranja u Srbiji. Ovo su sektori u kojima su izraelske kompanije lideri, te se nadamo da ćemo svedočiti mnogim zajedničkim ulaganjima i saradnji u godinama ispred nas. Izraelska ekonomija je poznata po dobroj startup sceni. Šta je ključno za stvaranje okruženja za inovativnu ekonomiju?DNK izraelskog preduzetništva je jedinstvena, a čine je: obavezni vojni rok za devojke i mladiće, tzv 'hutzpah' stav koji ćemo objasniti u nastavku, nedostatak prirodnih resursa, saradnja univerziteta i industrije, te mere podrške vlade.Služenje vojnog roka omogućava devojkama i mladićima da savladaju i nauče da koriste razne tehnologije, te ih stavlja u poziciju donošenja odluka i improvizacije na stvarnom terenu. Pored toga, prijateljstva iz vojske neretko prerastaju u prava poslovna partnerstva. Kao što znamo, dobar tim je najvrednija imovina svakog startapa.Što se tiče kulture preuzimanja rizik,a to je nešto što nosimo sa sobom iz detinjstva. Ovo se ogleda i u gore pomenutom tzv 'hutzpah' stavu koji predstavlja osobinu neprihvatanja reči 'ne' za odgovor, kao i preispitivanja datih činjenica bez obzira na postojeću hijerahiju ili drugu socijalnu barijeru. Kako bismo prevazišli nedostatak prirodnih resursa bili smo prinuđeni da inoviramo. Tako je Izrael postao lider u tehnologijama prerade vode, navodnjavanju 'kap po kap', različitim tehnologija u poljoprovredi koji omogućavaju pospešivanje prinosa uz efikasniju upotrebu ograničenih resursa. Specifična geopolitička situacija doprinela je da visoka tehnologija postane glavni generator ekonomskog rasta tj. znanje koje je osnova tehnologija koje izvozimo. Na početku razvoja našeg inovativnog ekosistema, dakle '80-tih i 90-tih godina, podrška vlade bila je neophodna i od posebnog značaja. Uz pomoć vladinog programa Yozma, kreirano je prvih 10 venture fondova koji su aktivni i danas i nalaze se u privatnom vlasništvu pored mnogih drugih. Ono što je ustanovljeno tada, a postoji i funkcioniše i danas je institucija koja se nekad zvala Kancelarija glavnog naučnika, a danas Izraelska agencija za inovacije u slobodnom prevodu. Ova institucija kroz program grantova daje bespovratna sredstva startapima koji zadovoljavaju kriterijume programa. Takođe, važno je istaći da se Izrael nalazi među prvim zemljama koje su sajber bezbednost stavile kao važan aspekt nacionalne bezbednosti. To je doprinelo da je Izrael mnogo ranije krenuo da razvija rešenja iz ove oblasti i danas je globalni lider na ovom polju. Izraelski model razvoja inovativnog ekosistema je dobro poznat u svetu. Svaka zemlja ima svoje specifičnosti, te u tom smislu naš model treba biti prilagođen potrebama pojedine zemlje, njenim prednostima i nedostacima. U poređenju sa izraelom, Srbija ima dosta poljoprivrednog zemljista, ali malo razvijenih agrobiznisa. Gde vidite potencijal za unapređivanje srpske poljoprivrede?Pretpostavljam da mislite na upotrebu tehnologije u poljoprivredi kada kažete „ne baš razvijeno“ s obzirom da poljprivreda predstavlja jedan od važnih generatora srpske ekonomije i izvoza.Izrael nije imao izbora nego da radi na prevazilaženju prirodnih nedostataka u smislu plodne zemlje i vode, kao i da iskoristi prednosti mediteranske klime za uzgoj određenih kultura.Danas Izrael proizvodi i zadovoljava potrebe domaćeg tržišta za voćem i povrćem, te značajne količine opredeljuje za izvoz. S druge strane, s obzirom da naše zemljište i klima nisu pogodni za uzgoj žitarica, u poređenju sa Srbijom, primorani smo da uvozimo pšenicu i kukuruz.Saradnja naše dve zemlje u oblasti poljoprivrede je značajna i ima uzlazni trend u poslednjih nekoliko godina, uprkos nepostojanju bilo kakvog preferencijalnog sporazuma. Ambasada Izraela nastupala je sa nacionalnim štandom na Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu u poslednje tri godine. Na Sajmu su se predstavile lokalne kompanije koje zastupaju izraelsku tehnologiju na srpskom tržištu. Takođe, Srbija je prošle godine nastupila sa nacionalnim štandom na sajmu ‘’Israfood’’ predstavljajući bogatu ponudu prerađevina od voća i povrća, kao i svežeg i smrznutog programa.Tokom proteklih godina, imali smo značajan broj učesnika iz Srbije na kursevima iz oblasti poljoprivrede koje organizuje Izraelska agencija za međunarodnu saradnju i razvoj – Mashav. Ovo je krunisano nedavnim potpisivanjem Protokola o saradnji između Ministarstva poljoprivrede Srbije i Mashav-a koji će omogućiti primenu izraelske tehnologije na različitim projektima u zemlji.

Svet

Amazon će otvoriti hiljadu radnih mesta u Irskoj

Amazon će u naredne dve godine stvoriti još 1.000 stalnih radnih mesta u Irskoj, čime će ukupna radna snaga u toj zemlji biti 5.000 ljudi, saznaje irski portal RTE.ie.Nova radna mesta će uključivati razne inženjerske i specijalističke poslove, a pored toga tehnološki gigant uložiće novac i u novi kampus površine 170.000 kvadratnih metara na trgu Šarlemont u Dublinu.Novi kampus biće dom za rastuću radnu snagu koja će razvijati računarski oblak kompanije Amazon Web Services, a očekuje se da će biti otvoren 2022. godine.„Primetili smo porast potražnje za oblakom u Irskoj i širom sveta i uzbuđeni smo što ćemo dodati 1.000 visoko kvalifikovanih radnih mesta tako da možemo nastaviti da pomažemo našim kupcima u inovacijama, posebno u ovom teškom vremenu“, rekli su iz Amazona.Kompanija Amazon je takođe najavila jedan od njihovih prvih vetroparkova u Irskoj za koji se očekuje da će biti funkcionalan od septembra.Esk vetroelektrana biće prvi operativni projekat obnovljive energije Amazona izvan Sjedinjenih Američkih Država, koji će proizvoditi čistu energiju u Irskoj.Kompanija je rekla da će im ova vetroelektrana pomoći u ostvarivanju cilja da sve svoje globalne operacije napaja sa 100% obnovljivom energijom.

Svet

Italija: Najnovije istraživanje pokazuje da mikroplastika završava u ribljim telima

Mikroplastika kao gotovo nevidljivi plastični otpad u proizvodima za svakodnevnu upotrebu, poput šampona, sapuna ili farbi  završava u odvodima i kanalizaciji i odatle dospeva u more i tlo, prenosi portal Greenpeace.Istraživanjem Greenpeace-a i stručnjaka italijanskog Univerziteta Marke, obuhvaćeno je oko 300 reprezentativnih jedinki različitih morskih vrsta koje se koriste u ljudskoj ishrani. Iako se veći deo plastike zadržava u delovima ribe koje ne koristimo u ishrani, Greenpeace ističe da to ne treba olako shvatati.Rezultati analiza pokazuju da je najviše mikroplastike u živim organizmima (u 75% uzoraka) pronađeno u Toskanskom arhipelagu, a najmanje u okolini Sardinije."Greenpeace" je pokrenuo peticiju sa zahtevom da italijansko Ministarstvo životne sredine potpuno zabrani upotrebu mikroplastike u komercijalnim porizvodima.Evropska agencija za hemikalije takođe namerava da predloži potpunu zabranu upotrebe mikroplastike u kozmetičkim proizvodima, kućnoj hemiji, bojama i đubrivu.Na štetan uticaj mikroplastike ukazao je i naš poznati genetičar Miodrag Stojković u svom nedavno objavljenom koautroskom naučnom radu.Više o tome na sledećem linku.

Svet

Crna Gora: Prihodi od turizma 96 odsto manji nego lane

Crna Gora će ovog meseca od turizma prihovdovati oko 10 miliona evra, što je 28 puta manje u odnosu na isti period prošle godine, pišu podgoričke Vijesti pozivajući se na informacije kojima raspolaže taj sektor privrede. Prostom računicom došli su do cifre koja govori da su prihodi manji za oko 96 odsto.Kako navode Vijesti, broj turista je manji za oko 92%, a broj noćenja po osobi smanjio se sa šest i po dana na četiri. Prošle godine je u julu ostvareno oko 3,7 miliona noćenja, a u istom mesecu ove godine svega 200 hiljada.Razlog za toliki pad vidi se u činjenici da najveći broj turista ove godine čine domaći gosti koji često u hotele dođu samo na produženi vikend, pa je malo onih koji ostanu sedam i više dana, objašnjavaju iz turističke privrede Crne Gore.Prema tim podacima manja je i prosečna potrošnja turista, na dnevnom nivou i to za 27 evra u proseku, ranije je ta cifra iznosila 77 evra.To se objašnjava slabijom pltaženom moći domaćih u odnosu na goste iz inostranstva. Većina luksuznih hotela čiji su gosti na smeštaj i ostale usluge trošili i hiljadu evra dnevno, sada su zatvoreni.Zbog pogoršanja epidemiološke situacije i mera za suzbijanje virusa korona, sličan trend se predviđa i u avgustu.Tada se, u najoptimističnijem scenariju očekuju prihodi koji će btiti desetostruko manji u odnosu na isti mesec prošle godine"Čak i da tokom avgusta dođe do otvaranja granica prema nekim državama i uspostavljanja avio-prevoza, ne možemo očekivati prihod od turizma veći od 30 do 40 miliona. To znači da niko ko se bavi ovom delatnošću ne može očekivati ni da pokrije troškove“, rekao je jedan od sagovornika Vijesti koji živi od turizma.Procene govore da će biti dobro ako se ostvari i 20 odsto prošlogodišnjeg prometa. Prema ovim podacima, pad crnogorskog BDP-a ove godine biće značajno veći od procene Vlade Crne Gore koja smatra da će on biti 6,8 odsto manji nego lani.

Srbija

Pad prodaje goriva još uvek ne obara cenu

Manji prihodi naftnih kompanija u Srbiji odraziće se i na priliv novca koji država prima kroz poreze i akcize, dok će predmet razmišljanja svakako biti pojeftinjenje goriva u maloprodaji, piše list Danas.Danas navodi podatke brokerske kuće Momentum, koji pokazuju da je Naftna industrija Srbije u prvom kvartalu ove godine poslovala sa gubitkom od 1,1 milijarde dinara.Procenjuje se da će u drugom kvartalu gubitak biti znatno veći, a u potpuno istoj situaciji se nalaze i sve ostale naftne kompanije prisutne u Srbiji.Jedan od glavnih razloga za lošije poslovanje je pandemija korona virusa i zatvaranje oklnih zemalja za građane Srbije."Zbog toga naši ljudi u velikom broju ne idu na odmore a stranih turista koji bi prolazili kroz Srbiju do svojih destinacija i punili gorivo na benzinskim pumpama takođe nema. Sve se to odražava na znatno niže zarade naftnih kompanija od onih koje su očekivane", navodi za Danas Goran Radosavljević generalni sekretar Nacionalnog naftnog komiteta Srbije.On procenjuje da se gubici u prodaji nekih derivata kreću i do 50 odsto."Pojavio se novi problem a to je znatno manja potražnja za gorivom. U Srbiji se to odrazilo da su na nekim derivatima u maloprodaji kompanije beležile niže procente prodaje u iznosu od 30 do 50 odsto", kaže Radosavljević. On ističe da je neminovnost da će se to odraziti i na prihode koje država ubira od dažbina naftnim kompanijama."Kada je reč da li će zbog rapidno manje tražnje za gorivom u maloprodaji naftne kompanije biti prinuđene da smanjuju cene to zavisi od tržišta", smatra Radosavljević.Prema njegovim rečima, u ovom trenutku, potražnja za gorivom nije uzrokovana manjom platežnom moći vozača, već manjim korišćenjem vozila.Zbog toga, kako objašnjava, manja cena goriva možda neće biti garant da će potrošnja biti veća."Novi izazov za njih će pak uslediti kada pod uticajem ekonomske krize koju će stvoriti epidemija korona virusa neki ljudi ostanu bez posla i bez sredstava da uopšte voze kola i kupuju benzin. To će biti treća krizna faza od početka godine s kojom će se suočiti kompanije koje posluju u naftnom sektoru" zaključuje sagovornik Danasa.Nakon vanrednog stanja, država je povećala akcize na gorivo u iznosu od jedan dinar, a to se desilo početkom jula meseca.

Svet

Naučna studija pokazala kako korona utiče na vremensku prognozu

Studija koju je sproveo dr Jing Čen sa Univerziteta u Lankasteru pokazala je da smanjen broj komercijalnih letova u velikoj meri utiče na tačnost vremenske prognoze, prenosi portal Biznis i finansije. Meteorološke prognoze se inače dobrim delom zasnivaju na podacima o vremenu koje prikupljaju komercijalni avioni. Međutim, sada zbog pandemije ima manje letova, a samim tim i manje podataka.Razlog za to je činjenica da manji broj aviona na nebu znači i manji broj podataka o temperaturi vazduha, brzini vetra i sl.Prema istraživanju Jing Čena u martu, aprilu i maju meteorološke prognoze su manje "pogađale" nego ranije. Najveće greške, kako objašnjava, pravljene su tamo gde je bilo veoma malo letova.Manje grešaka je zabeleženo u gusto naseljenim delovima sveta koji su opremljeni velikim brojem stanica za merenje, kao što je Evropa.Ako ovakva situacija potraje, kaže Čen, to će stvoriti veliki problem industriji usluga posebno onima koji se bave grejanjem ili hlađenjem prostorija, ali i poljoprivrednicima. Takođe, biće teže predvideti ekstremne vremenske pojave kao što su razorni uragani ili monsuni.

Srbija

Srbija navodnjava manje od dva odsto poljoprivrednog zemljišta

Ministarstvo poljoprivrede, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija počeli su realizaciju projekta izrade nacionalne Strategije navodnjavanja i petogodišnjeg Akcionog plana i Investicionog plana, prenosi list Danas."U naredne dve godine identifikovaćemo konkretne prioritete za ulaganja, koji će povećati poljoprivrednu produktivnost, održivost proizvodnje uz zaštitu životne sredine i otpornost na klimatske promene kroz poboljšane postojeće i razvijanje nove mreže za navodnjavanje", izjavila je direktorka Republičke direkcije za vode Ministarstva poljoprivrede, Nataša Milić.  Glavni cilj projekta je unapređenje poljoprivredne proizvodnje povećanjem kapaciteta za navodnjavanje jer je Srbija jedan od vodećih poljoprivrednih proizvođača i izvoznika žitarica i uljarica u regionu."Ovim projektom želimo da omogućimo uključivanje i učešće svih relevantnih institucija, vladinih agencija, naučnih instituta, privatnog sektora, poljoprivrednika i njihojednog od najvećih izazova u poljoprivredi Srbije", poručio je Miljan Ždrale, regionalni direktor agrobiznis sektora EBRD za Centralnu i Jugoistočnu Evropu.Sa druge strane, klimatske promene i sve učestaliji sušni periodi se odražavaju izuzetno negativno na prinose i prihode.Veće navodnjavanje će omogućiti uzgajanje useva veće vrednosti, ali i povećati prinos onih koji se već uzgajaju.Otpornost na klimatske promene svakako bi trebalo da se poveća, jer se u Srbiji trenutno navodnjava manje od dva odsto obradivog zemljišta.

Svet

Korona-kriza može i blagotvorno delovati na istočnoevropske startape

Kriza izazvana koronavirusom dovela je do znatnih kratkoročnih promena u tome kako akteri posmatraju poslovne i kućne aktivnosti, a trenutna kriza će prisiliti preduzetnike na promene u načinu razmišljanja i dovesti do novog talasa inovacije u regionu istočne Evrope, ocenjuje Biznis rivju (Business Review).Dok koronavirus nastavlja da bude problem za celokupno poslovanje, inovativna preduzeća će ubrzano nastaviti da nude rešenja za pojedinačna tržišta ili industrije, kaže Marijus Genea, vodeći partner kapitalnog fonda Catalyst Romania."Promene u ponašanju klijenata imaju veoma pozitivan efekat na neka inovatna preduzeća, tako da bi mogli da vidimo drastično ubrzani rast u nekima od njih, ali ovo se oslanja na pretpostavku da će promene budu dugotrajne, a ne samo privremeno prilagođavanje na karantin. Vreme će pokazati, ali već vidimo neke trendove koji su do izražaja došli tek u doba karantina, pa počinjemo da razumemo šta bi mogle biti neke od trajnijih promena", navodi Genea za BR.Preduzetnici koji se godinama bore sa sićušnim budžetima i izgrađuju otpornost sopstvenog poslovanja mogu u trenutnoj krizi da izgrade svoje ime i na međunarodnom tržištu nakon što dobiju sastojak koji nedostaje.U prilog tome ide i teza da su sstartapi u srednjoj i istočnoj Evropi, upravo zbog situacije u svojim matičnim državama, počiele da osporavaju dominaciju zapevropskih konkurenata, prema Financial Times rangiranju 1.000 najbrže rastućih kompanija u Evropi.Otprilike 10.000 ovakvih preduzeća u Istočnoj Evropi obezbedilo je svoje prvo finansiranje tokom proteklih pet godina, dok je deset inovatnih firmi u Srednjoj i Istočnoj Evropi trenutno vrednije od milijardu dolara."Biće dosta promena u tržištu kako velike kompanije ne budu uspele da se prilagode novim uslovima, ili previše ulože u to prilagođavanje, tako da bi mogli uskoro da vidimo prinove ili nove lidere na tržištu. Istočna Evropa ima šansu, ali samo ako su preduzetnici dovoljno odlučni da brzo delaju,” rekao je Mihaj Rotaru, osnivač rumunske firme Neobility.Dok mali broj kompanija u Rumuniji pokušava da se proširi po regionu ili međunarodno, neke su krenule globalnim putem, uzimanjem kapitala od internacionalnih invenstitora, dodao je.On podseća da je Evropska komisija dodelila oko 166 miliona evra 36 kompanija sa ciljem borbe protiv pandemije, a još 148 miliona evra biće dodeljeno još 36 kompanija kako bi se pospešio plan za ekonomski oporavak Evrope, što bi preduzeća morala da imaju na umu dok .

Svet film

Holivud nastavlja sa odlaganjem premijera

Holivudske produkcije nastavile su da odlažu premijere blokbastera, ili za naredne godine ili do daljnjeg, zbog pandemije koronavirusa. To nastavlja da ugrožava najveću filmsku industriju, ali i bioskope, ko...

Srbija

RFZO će vraćati novac dat za testiranje ako kovid test nije izvršen

Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) objavio je da počinje povraćaj novca gradjanima koji su na lični zahtev obavili testiranje RT-PCR metodom na prisustvo virusa koronavirusa ili serološko testiranje na prisustvo antitela, navodi se u saopštenju.Ti gradjani treba direkciji RFZO-a da dostave popunjen obrazac zahteva, dostupan na sajtu RFZO-a ili u slobodnoj formi.Potrebno je da pojedinci tu navedu prezime i ime, adresu, jedinstveni matični broj gradjana (JMBG), a za strane državljane broj osiguranja ili broj pasoša.Za pravna lica koja traže povraćaj novca potrebno je navesti naziv, sedište adresu i PIB pravnog lica, i spisak zaposlenih za koje se traži povraćaj novca, s podacima o licima i JMBG.Takodje je potrebno dostaviti kopiju naloga o uplati, iznos koji se zahteva za povraćaj, razlog podnošenja zahteva i naziv banke i broj tekućeg računa na koji će novac biti uplaćen.Podnošenje zahteva se može obaviti na imejl adresu testovi@rfzo.rs ili u pismu poslatom na adresu: Republički fond za zdravstveno osiguranje, Jovana Marinovića 2, 11040 Beograd, sa obaveznom naznakom "Zahtev za povraćaj sredstava na ime testiranja na lični zahtev".

Svet

Kina zatvara američki konzulat SAD kao odgovor na američke mere

Kina je naložila Sjedinjenim Američkim Državama da zatvore konzulat u gradu  Čengdu, u provinciji Sinhua na jugozapadu zemlje, kao odgovor na zahtev američkih vlasti da Kina zatvori svoj konzulat u Hjustonu, javio je Rojters.Kako je preneo Asošijejted pres, Sjedinjene Američke Države su taj potez obrazložile optužbama da Kina krade podatake o medicinskim i drugim istraživanjima. Zvanični Peking  je nakon toga saopštio da će odgovoriti recipročnom merom ukoliko Vašington ne razmotri svoju odluku. "Amerika je ozbiljno prekršila međunarodno pravo, osnovne norme međunarodnih odnosa i uslove Konzularne konvecije Kine i Sjedinjenih Američkih Država. Naši bilateralni odnosi su narušeni" saopštilo je kinesko Ministarstvo spoljnih poslova. U saopštenju se dodaje da su kineske vlasti obavestile američku ambasadu da povlače saglasnost za rad konzulata u Čengduu koji je otvoren 1985. godine. Zaposlenima je dat rok od 72 sata odnsono do ponedeljka ujutru da isprazne objekat, a američka ambasada u Pekingu se još nije oglasila tim povodom.Zbog tenzija u američko-kineskim odnosima, opala je tražnja za akcijama na regionalnoj berzi u Kini, a nacionalna valuta juan je zabeležila najnižu vrednosti u protekle dve nedelje. Odnosi između Vašingtona i Pekinga su se naglo pogoršali ove godine, počeviši od trgovine i tehnologije, preko rešavanja krize izazvane korona virusom i pitanja autonomije Hong Konga.Američki državni sekretar Majk Pompeo rekao je da Sjedinjene Američke Države i saveznici moraju da izvrše pritisak na Komunističku partiju Kine kako bi promenila način na koji sada vodi politiku.Profesor Univerziteta Fudan u Šangaju i stručnjak za američke studije Vu Ksinbo, objasnio je da je Americi konzulat u Čengduu važan jer preko njega dobija informacije o strateškom naoružanju koje razvijaju Kina i Tibet. Dodaje da je taj konzulat, u ekonomskom smislu, manje važan američkim vlastima konzulata u Šangaju, Guangdžou i Hong Kongu.

Srbija

Vlada menja i dopunjuje Program standardizovanog seta za mikro, mala i srednja preduzeća

Vlada Srbije donela je uredbu kojom će izmeniti i dopuniti Program standardizovanog seta usluga za mikro, mala i srednja preduzeća i preduzetnike koji se realizuje preko akreditovanih regionalnih razvojnih agencija (ARRA).U Program se dodaju novi stavovi 2 i 3 koji se odnose na neutrošena sredstva.Neutrošena sredstva koja su prošle godine preneta Razvojnoj agenciji u skladu sa Programom koristiće se ove godine.Isto tako neutrošena sredstva koja su preneta Fondu za razvoj koristiće se za sprovođenje terenske kontrole u okviru podsticanja razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku za početnike u poslovanju.Dopunjen je i stav koji se odnosi na namenu sredstava i obuku i nalaže da u periodu sprovođenja Programa svaka ARRA ima obavezu da sprovede najmanje osam obuka, od kojih „Obuka za početnike u poslovanju” mora biti organizovana najmanje  tri puta.Za sprovođenje navedenih obuka opredeljena su sredstva, pa će tako za jednodnevnu obuku biti opredeljeno 30.000, a za dvodnevnu 40.000 dinara.Ukupan godišnji budžet za ovu vrstu usluga iznosi  oko 14 miliona dinara.Stav 9. se takođe menja i nalaže da ukoliko se utvrdi da ARRA nije ispunila preuzetu obavezu izvršenja propisanog minimuma biti u obavezi da, od isplaćenih sredstava, uplati deo Razvojnoj agenciji i to kumulativno, po 40.000,00 dinara za svaku obuku koja nije održana do ukupnog broja od osam obuka u periodu sprovođenja Programa.Takođe ARRA će biti u obavezi da održi sve promotivne i savetodavne događaje predviđene ovim programom.Sredstva opredeljena budžetom za sprovođenje standardizovanog seta usluga iskoristiće se za pokrivanje troškova sprovođenja ažuriranja postojećih modula obuka, organizaciju obuka predavača i podizanje kapaciteta ARRA, troškove kontrole i nadzora sprovođenja Programa, kao i za usluge platnog prometa.

Srbija

Fond za razvoj odobrio 51 kredit za likvidnost, odbio 20 zahteva

Ukupna odobrena suma je veća od 388 miliona dinara, a ukupno 51 kredit namenjen je za likvidnost i investicije, saopšteno je iz te republičke institucije.Odlukom Fonda za razvoj odobrena su 34 kredita za likvidnost u iznosu od 218,6 miliona dinara.Namenjeni su finansijskoj podršci pravnim licima i preduzetnicima u uslovima poslovanja koji su izazvani pandemijom COVID -19.Odobreno je i 10 kredita za likvidnost Covid-19 za privrednike koji se bave turizmom, ugostiteljstvom i putničkim saobraćajem u iznosu od 48 milona dinara.Odlučeno je i da se dodele četiri investiciona kredita u okviru Programa podsticanja razvoja preduzetništva kroz razvojne projekte u 2020.godini.Njihov iznos je 122,3 miliona dinara kredita i 16,15 miliona dinara bespovratnih sredstava.Prošla su i tri Start up kredita za početnike u poslovanju u 2020. godini, koji se sastoje od 6,9 miliona kredita i 2.9 miliona bespovratnih sredstava.Kako je saopšteno, odbijeno je osam zahteva za likvidnost, tri za podsticaj i  devet zahteva za Start up.