Najnovije

Srbija

Ili Banjica ili nigde: Na ugradnju kuka čeka se tri godine

U ortopedskoj bolnici na Banjici za ugradnju kuka čeka se tri godine, a za koleno čak šest, jer od 22.000 ljudi koji čekaju na ugradnju kuka ili kolena u Srbiji, njih 12.500 želi da se operiše baš u toj ustanovi, piše RTS.U ortopedskoj bolnica na Banjici prioritet za sada imaju pacijenti s prelomima i sa malignim oboljenjima. Nedeljno uspevaju da ugrade od 50 do 70 veštačkih zglobova, ali se u istom periodu na listu čekanja prijavi od 100 do 120 pacijenata."Mi svim pacijentima kažemo – imate izbor, nemojte čekati na Banjici, idite u druge ustanove širom Srbije, možete se tamo lečiti, mnoge imaju daleko kraće liste čekanja pa pokušajte da se operišete tamo, zato što je centralnom javnom nabavkom omogućeno da svi imaju raspolažuće implantate. Međutim, ljudi biraju Banjicu", kaže prof. dr Zoran Baščarević, direktor Instituta za ortopedsko-hirurške bolesti "Banjica".Već pola godine korona je prioritet zdravstvenih sistema, a bolnica na Banjici već dve nedelje nije u kovid sistemu. Međutim, mnoge operacije odložene su zbog pandemije, pa je tako period čekanja dodatno produžen."Ono što mi sada radimo to su oni pacijenti koje smo pripremali za operaciju i čije smo operacije odložili zbog kovid statusa. Praktično mi sada operišemo pacijente koji su planirani za operaciju još u martu, ali jednostavno, takva je situacija. I naravno da je onda čitav sistem na listama čekanja u opravdanom zastoju", kaže Baščarević.KBC "Zvezdara" četiri nedelje nije kovid bolnica. U ovoj ustanovi će pokušati da do kraja oktobra obave sve otkazane preglede i operacije. Mi smo od prvog dana krenuli sa polikliničkom delatnošću, hitnim internističkim i hirurškim prijemom, a što se tiče hirurških operacija, u početku su se radila hitna stanja i maligniteti, a posle, već u drugoj nedelji, krenuli smo i sa elektivnim operacijama", kaže prof. dr Petar Svorcan, direktor KBC "Zvezdara".Nedavno je takođe napravljen protokol snimanja magnetnom rezonancom i skenerom. Najavljeno je da će se raditi svakog dana od 7 do 19 sati i da će na svakom MR aparatu morati da se uradi 20 pregleda, a na skeneru 40.Svaka bolnica ima plan rada za naredne dve do tri nedelje, a kako će se nakon toga raditi zavisiće od epidemijske situacije.

Srbija

Neizvestan odmor sa zamenskim vaučerima

Zemlje u Evropi traže moratorijum za plaćanje svojih obaveza, pa se postavlja pitanje da li to ugrožava turističke agencije i potrošačka prava, piše list Politika.„I u slučaju da agencije ostanu bez novca, putnici će biti pokriveni garancijama putovanja koje su važile u trenutku sklapanja ugovora o putovanju, bez obzira na to da li u trenutku isplate imaju važeću licencu“, objašnjava Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Yuta.U tom udruženju podsećaju i da su agencije u obavezi da isplate novac za neralizovane aranžmane od 1. januara 2022. godine, a podsećaju da je zbog moratorijuma problem veći za agencije.Uglavnom, ovogodišnja turistička sezona, još nije gotova, od 400.000 aranžmana koji su uplaćeni, više od 300.000 građana odložilo je put do kraja 2021. godine, a Grčka, Italija i Španija tražile su moratorijum na otplatu obaveza, koji bi trajao tri do pet godina.KAKO SE KORISTE TURISTIČKI VAUČERI U SLOVENIJI I SRBIJI Ukoliko bi Grčka, na primer, uspela da dobije moratorijum na obaveze prema stranim partnerima, domaće turističke agencije bi morale građanima da vrate novac u tom roku i to je ono što njih sada brine.Prema uredbi o zamenskim putovanjima (vaučerima) koja je doneta u Srbiji, putnici koji nisu uspeli da realizuju svoja putovanja imaju pravo da to učine do kraja sledeće godine, dok oni koji ne otputuju tek tada mogu da traže povraćaj novca. Problem je, navodno, što su agencije deo novca uplatile partnerima u inostranstvu koji, u slučaju odobravanja moratorijuma, ne bi morali da vraćaju novac u predviđenom roku, što znači da bi i naši turisti teško došli do novca, jer su agencije na rubu egzistencije. ŠTA JE REKLA EVROPSKA UNIJAEvropska unija je turističke agencije i avio-prevoznike podsetila da u direktivi jasno stoji da onaj ko ne želi zamenski vaučer ima pravo da odbije takvu ponudu i da u propisanom roku od 14 dana od otkaza putovanja dobije novac, i to kompletan uplaćeni iznos. U Srbiji je početkom leta doneta posebna uredba po kojoj putnik za otkazana putovanja, koje je uplatio delimično ili potpuno, dobija vaučer uz koji aranžman može da realizuje na istoj ili drugoj destinaciji, najkasnije do 31. decembra 2021.Onima koji ne žele putovanje nego insistiraju na novcu, prema istoj uredbi, organizator putovanja je dužan da vrati novac do 14. januara 2022. Ukoliko Grčka, recimo, uspe da dobije moratorijum na obaveze prema stranim partnerima, domaće turističke agencije će morati građanima da vrate novac u tom roku i to je ono što njih sada brine.

Svet

Građani kupuju nove telefone i kućne aparate iako im stari još rade

U EU se godišnje potroši više od 18 kilograma električnih i elektronskih proizvoda po stanovniku, navodi se u analizi Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) i ukazuje na mogućnosti za smanjenje ekoloških i klimatskih uticaja tih proizvoda, piše portal Euractiv.EEA navodi da zbog tehnološkog razvoja modeli električnih i elektronskih proizvoda brže zastarevaju, mada najčešće samo u očima potrošača. Razlog za kupovinu novog proizvoda je i što postojeći hardveri više nisu kompatibilni sa unapređenim softverima.Takođe se marketinškim kampanjama kupci ohrabruju da kupuju nove modele koji ponekad nude samo minimalna unapređenja.Pokretači tražnje su i pad kvaliteta mnogih proizvoda, potrošačka tražnja najnovijeg dizajna i tehnologije ili veća energetska efikasnost novih proizvoda.Pored toga, mogućnost za popravku mnogih proizvoda je ograničena, ili zbog dizajna koji ne dozvoljava laku popravku, ili zato što bi popravka koštala više nego kupovina novog.Posledica toga je da se mnogi proizvodi koji mogu da se poprave odbacuju, navodi se u izveštaju ali i dodaje da popravka elektronike i za kompanije i za krajnje potrošače predstavlja rastući biznis u EU.EEA navodi da treba razviti biznis modele kružne ekonomije kako bi se tokom dužeg vremena očuvala vrednost elektronike.Za unapređenje "cirkularnosti" elektronike potebno je, smatraju u Agenciji, ojačati zahteve u oblasti eko-dizajna i unaprediti potencijale za popravku, odlaganje, ponovnu porizvodnju tih proizvoda.Među merama je i veća upotreba EU energetske oznake, razvoj zelenih javih nabavki i produžetak perioda odgovornosti proizvođača za proizvod na period do kraja njegovog veka.Navodi se i da je materijal koji se koristi za elektroniku značajan faktor kada se određuju vek proizvoda i mogućnost njegovog produženja.Prema podacima Eurostata za 2019. godinu, u EU se godišnje na tržište plasira više od 20 kilograma električnih proizvoda i elektronike po stanovniku, uključujući velike kućne aparate poput veš-mašina, usisivača, frižidera, kao i uređaje poput kompjutera, televizora i mobilnih telefona.Od te količine 60 odsto ili 11,8 kilograma proizvedeno je u EU a ostalo je uvezeno. EU, pokazuju podaci Eurostata, izvozi 2,4 kilograma električnih i elektronskih proizvoda po stanovniku.U izveštaju se navodi i da su u 2017. domaćinstva u EU trošila u proseku 5 odsto ukupnih rashoda za električne i elektronske proizvode.

Srbija

Kosovski mediji: Studija izvodljivosti za Gazivode očekuje se narednih meseci

U narednim mesecima biće intenziviran rad američkih stručnjaka na studiji izvodljivosti za jezero Gazivode, a u okviru sporazuma koji je 4. septembra potpisanu u Vašingtonu, izjavio je kosovski ministar ekonomije i životnse sredine Bljerim Kući, prenosi portal Kossev.info.Navodi se da je to postalo poznato nakon Kućijevog sastanka sa zamenikom pomoćnika sekretara za energetiku američkog Stejt departmenta, Metjuom Zaisom, a tema je, pored ostalog bila i energetska sigurnost na Kosovu."Obe strane će se složiti da sarađuju sa Ministarstvom energetike SAD i drugim odgovarajućim pravnim licima američke vlade na studiji izvodljivosti za potrebe deljenja jezera Gazivode kao pouzdanog snabdevanja vodom i energijom", piše u dokumentu koji su potpisali Srbija i Kosovo.ZAŠTO SU VAŽNE GAZIVODE Značaj veštačkog jezera Gazivode koje deli administrativna linija između Srbije i Kosova, veliki je za obe strane, jer ono predstavlja izvor vode za piće i električne energije.Ono što u sporazumu neki stručnjaci vigde kao preoblematično je što nigde ne piše da će Srbija imati pravo na deo profita koji ostvaruje Vodoprivredno preduzeće „Ibar – Lepenac“ pod ingerencijom Prištine.Neke opštine sa većinskim srpskim stanovništvom na severu Kosova već se snabdevaju vodom iz Gazivoda i dobijaju struju iz istoimene hidroelektrane.Ljubiša Mijačić, stručnjak za resurse iz životne sredine izjavio je nedavno za za RTS da je jedino pravo rešenje da dođe do podele proizvodnje i distribucije gde bi Beogad apsolutno kontrolisao proizvodnju, a Priština distribuciju.Hidroelektrana "Gazivode" još je u vlasništvu EPS-a i postavlja se pitanje da li novi sporazum to i dalje garantuje.Srbija je inače već osnovala preduzeća za naplatu i distribuciju struje na Kosovu, EPS Trgovina i Elektrosever, navodi se u publikaciji "Energetika od kočnice do rešenja u dijalogu između Beograda i Prištine".EPS je do sada četiri puta predavao dokumentaciju za registraciju tih kompanija, ali je Priština to odbijala.U toj publikaciji koja je inače urađena u okviru projekta "Nacionalni konvent o Evropskoj uniji 2018/19", navode se tri moguća scenarija za podelu jezera Gazivode.Veštačko jezero Gazivode nastalo je 1977, a kredit od 45 miliona dolara kojim je izgrađena brana, nakon raspada SFRJ, nastavila je da otplaćuje Srbija.U Srbiji se nalazi petina jezera, a veći deo na teritoriji opštine Zubin Potok na Kosovu.

Svet

Najveće preuzimanje u industriji video igara: Majkrosoft kupuje Betezda Softvorks

Majkrosoft je u ponedeljak objavio da je postigao dogovor o kupovini kompanije ZeniMaks Media, matične kompanije popularnog izdavača video igara Betezda Softvorks (Bethesda), za 7,5 milijardi dolara, navodi NPR.Majkrosoftova kupovina ZeniMaksa predstavlja jednu od najvećih akvizicija u industriji video igara ikada.Kada se akvizicija obavi, Betezdina intelektualna svojina, koja uključuje naslove kao što su The Elder Scrolls, Fallout, Wolfenstein, Quake, Starfield i DOOM, biće u vlasništvu Majkrosofta. Ovi naslovi biće dodati IksBoks Gejm Pasu (Xbox Game Pass), pretplatničkom servisu za video igrice na oblaku, koji je premašio 15 miliona pretplatnika.Očekuje se da će akvizicija Betezde biti završena u drugoj polovini fiskalne 2021. godine.Dodavanjem Betezde, Majkrosoft će porasti sa 15 na 23 kreativna studijska tima.Ovaj dogovor trostruko je veći od 2,5 milijarde dolara koje je Majkrosoft platio za Mojang 2014. godine, kompaniju koja stoji iza popularnog Majnkrafta. „Još uvek smo Betezda. Još uvek radimo na istim igrama na kojima smo radili i te igre ćemo objavljivati mi", saopštio je Pit Hajns, potpredsednik Betezde.„Dogovor nam omogućava da napravimo još bolje igre u budućnosti. Majkrosoft je neverovatan partner i nudi pristup resursima koji će nas učiniti boljim izdavačem i developerom igara“, dodao je on.Najava o kupovini Betezde dolazi svega nekoliko dana pre nego što postanu aktivne prednarudžbine (pre-order) za nove konzole IksBoks Series X i IksBoks Series S. Majkrosoftov konkurent Soni počeo je da prihvata prednarudžbine za svoju PlejStejšn 5 konzolu prošle nedelje.

Srbija

Zašto su nestali podaci sa sajta Ministarstva finansija?

Sa početkom korona-krize, prezentacije o postignućima domaće privrede koju je Ministarstvo finansija objavljivalo uz makroekonomske podatke nestala je sa sajta. "Nema više ni arhive veoma korisne publikacije Bilten javnih finansija (dostupan je samo poslednji broj), ili pak izveštaj o kretanju javnog duga pre avgusta 2012", navodi profesor fakulteta FEFA Goran Radosavljević.Živimo u digitalnoj eri u kojoj je korišćenje podataka i tehnologije pomerilo granice kako poslovanja, tako i svakodnevnog života. Korišćenjem, na primer, prediktivne analitike i „big data“ možete da predvidite ponašanje potrošača, da im ponudite specifične proizvode i usluge u trenutku kada im je to potrebno.Jednom rečju, potpuna personalizacija poslovanja, ukoliko je to potrebno. Pomoću raznih servisa možete da vidite da li je na nekoj lokaciji u određenom trenutku previše ljudi, pa da tako odlučite da li da je posetite ili ne. Tehnologija je korišćenjem podataka olakšala život. Nekima je, možda, i otežala život.Pre samo dvadesetak godina izgleda da je političarima bilo mnogo lakše. U nemogućnosti da građani provere njihove tvrdnje i relevantnost izvora podataka, političari su mogli da saopšte bukvalno bilo šta.Danas, uprkos ograničenim medijskim slobodama u pojedinim zemljama sveta, postoje kanali komunikacije preko kojih je moguće deliti informacije i saopštiti drugačije mišljenje. Političari se u takvim zemljama trude da ograniče rad takvih servisa, da kreiranjem lažnih vesti „zagade“ medijski prostor, da skrivaju podatke od javnosti ili da ih čak krivotvore. I po pravilu, što je tendencija ka diktaturi kao načinu vladanja u toj zemlji veća, veći je i atak na "slobodan protok istinitih informacija".Na sve to, u periodu prosperiteta, informacije o tome se munjevito brzo i efikasno plasiraju (političari obično takve informacije saopštavaju pre zvaničnih institucija) dok se u periodu loših rezultata oni kriju i ignorišu.Pre samo nekoliko meseci usred pandemije COVID-19 virusa, predsednik Aleksandar Vučić je u jednom od svojih mnogobrojnih obraćanja građanima Srbije saopštio fenomenalnu vest da je Srbija u prvim kvartalu 2020. godine zabeležila rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od čak 5 odsto.Uspeh za pohvalu, ako se ima u vidu pandemija od sredine marta 2020, reklo bi se na prvi pogled. Kako je to moguće? Šta je tajna uspeha? Koji su to sektori doprineli rastu? Ovo su samo neka od pitanja koja su ostala otvorena, jer zvaničnih podataka o tome još dugo nije bilo. A kad je Republički zavod za statistiku konačno objavio zvanične podatke, ekonomski stručnjaci su, videvši podatke, počeli da daju objašnjenja da ovo i nije tako spektakularan rezultat. Na primer, Rumunija je imala rast 2,7 odsto, Bugarska 2,4 odsto, Mađarska 2 odsto.Takođe, Srbija je u prvom kvartalu 2019. godine imala veoma nizak rast BDP te je poređenje "kvartal na kvartal" dalo ovako visoku stopu. I još mnogo objašnjenja koja su se sva slagala u jednom: ovakav dobar rezultat nije posledica ekonomske politike Vlade, već objektivnih okolnosti. Međutim, sve to više nije bilo tema, jer je tema bila samo da se saopšti dobra vest. Prof. dr Goran Radosavljević, profesor fakulteta FEFA u Beogradu

2020

Pomoć socijalno ugroženim porodicama

EKO Serbia, članica Hellenic Petroleum grupe, obezbedila je donaciju u iznosu od 587.000 RSD kao podršku Fondaciji “SOS Dečija sela Srbija” preko portala Donacije.rs. Veći deo donacije namenjen je nabavci paketa hrane i sredstava za ličnu higijenu, za 126 porodica u kojima je ukupno 364 dece. Drugi deo pomoći biće usmeren na obnovu kuće porodice iz Niša sa šestoro dece. U okviru ovog programa, Fondacija „SOS Dečija sela Srbija” omogućila je da, u prethodnih 6 godina, preko 1800 dece nastavi da živi sa svojim biološkim roditeljima, a više od 700 porodica dobilo je podršku kroz različite individualne programe rada. „Od srca se zahvaljujem kompaniji EKO Srbija, i direktoru kompanije gospodinu Loukas-u, na podršci i donaciji našoj Fondaciji preko kampanje koju smo organizovali na platformi Donacije.rs za hitnu pomoć socijalno ugroženim porodicama kojima je pandemija korona virusom zadala velike egzistencijalne teškoće. Zahvaljujući donaciji EKO Srbija pomoći ćemo da 126 porodica dobije pakete hrane i higijenskih sredstava, i popravićemo nekoliko kuća u kojima žive naši korisnici, a koje su u jako lošem stanju. Naši centri za podršku socijalno ugroženim porodicama nalaze se u Nišu, Beogradu i Obrenovcu i već šest godina, kroz direktan i individualan rad sa korisnicima, pomažemo da porodice osnaže svoje roditeljske kapacitete, da prevaziđu teške životne trenutke i da deca koja žive u tim porodicama ne budu odvojena od roditelja. Još jednom u ime Fondacije „SOS Dečija sela Srbija“ i svih korisnika koji će dobiti pomoć, veliko hvala!” - rekla je Vesne Mraković-Jokanović, Nacionalna direktorka SOS Dečijih sela Srbija. „Vanredno stanje donelo je nove probleme sa kojima su se suočili gotovo svi, a posebno socijalno ugrožene porodice u Srbiji. EKO PUT DO SRCA je inicijativa naše kompanije koja je podržala 126 porodica kako bi što lakše prebrodili ova posebno teška vremena i pružila podršku deci i mladima da grade budućnost u svojim porodicama, okruženi ljubavlju. EKO Serbia na ovaj način nastavlja sa podrškom inicijativa koje doprinose celokupnoj zajednici i zaštiti najugroženijih društvenih kategorija“, izjavila je Danijela Vasić, CSR koordinatorka EKO Serbia. Fondacija „SOS Dečija sela Srbija” već petnaest godina pruža podršku deci i mladima bez roditeljskog staranja. Na ovaj način, EKO Serbia želi da pomogne najugroženijim porodicama kojima je vanredno stanje, usled pandemije korona virusa, ugrozilo elementarnu životnu egzistenciju. Dok štitimo zdravlje svojih najbližih važno je da ne zaboravljamo na one koji ovu situaciju proživljavaju još teže. 

Svet

Odluka o zabrani TikToka u SAD odložena za nedelju dana

Sud u Kaliforniji zaustavio je najavljenu zabranu novih skidanja TikToka i ViČeta (WeChat) od strane Vlade SAD, pa će se konačna odluka doneti 27. septembra, piše portal Startit.Ranije je najavljeno da će od nedelje američkim kompanijama biti zabranjeno da distribuiraju dve kineske aplikacije zbog „pretnje po nacionalnu bezbednost”. Međutim, korisnici bi mogli da nastave da koriste aplikacije ukoliko ih već imaju inastalirane. Zbog toga je prošle nedelje usledio nagli skok preuzimanja ovih aplikacija. TikTok je u petak skinut za 12 odsto više nego u četvrtak, a ViČet je porastao čak 150 odsto u istom periodu i instaliran je 10.000 puta.Odluka o odlaganju zabrane je doneta zbog toga što „postavlja ozbiljna pitanja vezana za prvi amandman” (koji sprečava vlasti da donose zakone koji ugrožavaju slobodu govora), saopštio je sud.Predsednik Tramp je u subotu odobrio dogovoru između kompanija TikTok, Orakl i Volmart. Ova odluka je veoma daleko od prvobitnog plana da se u potpunosti proda poslovanje TikToka u Sjedinjenim Američkim Državama.Orakl će postati samo „tehnološki partner od poverenja”, čuvaće sve podatke o korisnicima iz SAD i obezbeđivaće „povezane računarske sisteme”. Zajedno sa Volmartom učestvovaće u finansiranju pred izlazak na berzu novostvorene kompanije TikTok Global. Plan je da dosadašnji vlasnik, kineski BajtDens (ByteDance), zadrži 80 odsto nove kompanije, što znači da će dve američke firme preuzeti najviše 20 odsto.

Srbija

Opština Vlasotince: Odložena javna rasprava o MHE zakazana za sredu

Organizacija Građanski front Vlasotince podržala aktiviste grupe „Bitka za Vlasinu“ i pozvala na javnu raspravu o mini-hidroelektranama, koja će se u sredu održati u sali Opštini Vlasotince, stoji u njihovom saopštenju koje je stiglo na adresu Nove ekonomije.Naglašava se da se Građanski front Vlasotince pridružuje borbi za sprečavanje dalje uzurpacije i uništenja prirodnih resursa i dobara u toj opštini od strane političko-kriminalnih interesnih grupacija.Oni podsećaju i da su nakon javne rasprave 2019. godine o štetnom uticaju MHE odbornici opštine Vlasotince usvojili su Odluku o promeni Prostornog plana sa ciljem izbacivanja svih potencijalnih lokacija MHE, a rok za realizaciju bio je jedna godina.AKTIVISTI PROBIJAJU CEVI ZA MHE NA STAROJ PLANINI ŠTA SE DOGODILO SA PROSTORNIM PLANOM OPŠTINEProcedura promene Prostornog plana opštine Vlasotince nikada nije pokrenuta i prostorni plan nije promenjen, podsećaju u toj organizaciji i naglašavaju da su nastavljani radovi na izgradnji MHE Suknari na reci Bistrici. Prema njihovim rečima, ubrzo nakon toga drugi investitor podneo je organima lokalne samouprave Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu MHE Besko na Kozaračkoj reci.„Čelnici lokalne samouprave opštine Vlasotince nemaju ni želju niti političku volju da spreče dalju uzurpaciju reka na teritoriji opštine. Neki od njih su i direktno odgovorni za ekološki genocid nad našim rekama u prethodnim godinama“, navodi se dalje u saopštenju.Dodaje se i da će se bez borbe za očuvanje reka najverovatnije doći u da se reke gledaju samo na starim razglednicama i fotografijama.Dodajući da borba protiv MHE nema nikakve veze sa politikom, iz Građanskog fronta Vlasotince pozivaju sve građane da u sredu, 23. septembra, u 11h budu prisutni na javnoj raspravi u sali Skupštine opštine Vlasotince.

Video

Pandemijske nevolje radnika: Skupe maske i „dragoceni“ državni minimalac (VIDEO)

Tokom pandemije portalu Radnik.rs radnici su se najviše žalili na nedostatak zaštitne opreme, kasnije su bili aktuelni problemi u vezi sa korišćenjem državnog minimalca, kaže u razgovoru za Novu ekonomiju urednik to portala, Miloš Vučković.„Vremenom, kada je krenula finansijska pomoć države, u pogledu tri famozna minimalca, veliki broj radnika našao se u situaciji da su poslodavci tražili da oni ili vrate punu sumu pomoći ili deo nje. To je bilo baš ekstremno. Sad smo došli u situaciju gde pandemija još uvek nije gotova i gde se manje-više stvari vraćaju na staro, a to su već klasični problemi prekovremenog rada, „rada na crno“, objašnjava Vučković.GDE SE NAJVIŠE KRŠE PRAVA„Po mom utisku, najviše je bilo u ugostiteljtvu i u nekim sitnim proizvodnim pogonima, gde je najviše problema bilo i pre pandemije, gde često postoje „radnici na crno“, loši su uslovi rada, onda je ova pandemija samo pogoršala postojeće stanje. To, podvlačim je, iz iskustva onih koji su se nama obraćali“, kaže urednik portala Radnik.rs.On dodaje da je bilo i problema u javnom sektoru i to sa ljudima koji rade na privremenim i povremenim poslovima, što je, naglašava poroblem aktuelan od ranije: radi veliki broj sati nedeljno, pa se rasporede na druga radna mesta.Ipak, što se tiče broja žalbi, većina problema desila se u privatnom sektoru.RAD PREKO OMLADINKSIH ZADRUGAZbog same pandemije, napominje Vučković, omladinske zadruge su skoro u potpunosti prestale da rade, pa je veliki broj ljudi koji su radili preko njih i agencija za privremeno zapošljavanje ostao bez posla.  Tada je, podseća i krenula primena Zakona o agencijskom zapošljavanju. „Sad smo već u situaciji da se sitacija normalizuje, nastavlja se potražnja, ali je opet sve to na nekim staklenim nogama, s obzirom da je dobar deo radnih mesta zadržan jer je uslovljen od strane države, da kompnije koje dobiju pomoć u vidu minimalne zarade neće smeti tri meseca da otpuštaju zaposlene“. Svakako, dodaje Vučkovič, situacija će biti jasnija kada istekne rok za moratorijum na otpuštanje radnika, a to bi trebalo da se desi tokom oktobra i novembra.SAVETI ZA ŽALBENa pitanje Nove ekonomije, šta obično savetuju radnicima kada treba da se žale, naš sagovornik podseća da je nekada situacija nejasna u vezi sa nadležnošću državnih inspekcija:„Zbog nekorišćenja zaštitne opreme, došli smo u situaciju da je tu nadležna i sanitarna inspekcija. Ispostavilo kao u slučaju Jure da primenu zaštitnih mera na radu ne kontroliše inspekcija rada, već sanitarna“, kaže Vučković. Prema njegovim rečima, radnici koji na svom radnom mestu imaju sindikat nalaze se u boljoj situaciji.Razlog je taj jer mogu da dođu do besplatne pravne pomoći i određenog oblika podrške, u odnosu na radnike koji rade u kompanijama koje nemaju organizovan sindikat.Čedomir Savković

Svet

Najbogatijih 1 odsto zagađuje duplo više od polovine ostatka sveta

Najbogatijih 1 odsto odgovorno je za emisiju dvostruko više ugljen-dioksida od siromašnije polovine sveta u periodu od 1990. do 2015. godine, prema novom istraživanju Oxfama, piše britanski Gardijan.Emisije ugljen-dioksida porasle su za 60 odsto tokom 25-godišnjeg perioda, ali je porast emisije od najbogatijih 1 odsto bio tri puta veći od povećanja emisija najsiromašnije polovine.Izveštaj, koji su sastavili Oxfam i Institut za životnu sredinu u Stokholmu, upozorava da raširena prekomerna potrošnja bogatog sveta iscrpljuje svetski „budžet za ugljenik“.„Uprkos tome što smo doveli svet na ivicu klimatske katastrofe, spaljivanjem fosilnih goriva, još uvek nismo uspeli da poboljšamo živote milijardi“, rekao je Tim Gor, šef politike za zastupanje i istraživanja u Oksfamu.Najbogatijih 10 odsto globalne populacije, kojih ima oko 630 miliona, odgovorno je za oko 52 odsto globalnih emisija tokom 25-godišnjeg perioda, pokazalo je istraživanje.Globalno gledano, najbogatijih 10 odsto su oni sa prihodom iznad oko 35.000 dolara godišnje, a najbogatijih 1 odsto su ljudi koji zarađuju više od oko 100.000 dolara.

Video

Moj procenitelj – za brzu i jednostavnu procenu šteta(VIDEO)

UNIQA osiguranje je sa ponosom predstavilo jedinstven servis na tržištu, Moj procenitelj koji klijentima omogućava da sami budu procenitelji štete! Zahvaljujući inovativnoj platformi Moj procenitelj dostupnoj 24 časa dnevno, klijenti UNIQA osiguranja procenu štete na vozilu ili domaćinstvu mogu da obave brzo i lako, iz svog doma ili sa parkinga, u bilo koje vreme, bez odlaska u poslovnice i fizičkog prisustva procenitelja! Moj procenitelj  je jednostavan za upotrebu, prilagođen pametnim telefonima i tabletima i ne zahteva instalaciju posebnih aplikacija, a ceo proces je krajnje jednostavan: po izvršenoj prijavi štete na vozilu ili u domaćinstvu, UNIQA preko SMS poruke ili imejla klijentu šalje link koji je aktivan 24 časa ili više, putem kog vrše fotografisanje oštećenja na vozilu ili domaćinstvu i neophodne dokumentacije, što omogućava da se ceo proces procene štete završi samostalno u vremenu koje klijentima najviše odgovara i to za najviše 15 minuta.  Moj procenitelj je potpuno automatizovan i kreiran bez kompromisa u smislu kvaliteta, pouzdanosti i sigurnosti zaštite podataka osiguranika. Dostupan je 24/7, a celokupna procena štete odvija se uz pomoć animiranog UNIQA asistenta koji klijenta vodi kroz ceo postupak pružajući neophodnu podršku, uputstva i instrukcije.UNIQA klijentima ostavlja na raspolaganju mogućnosti za klasičnu ili video – procenu štete, a lansiranjem platforme Moj procenitelj ostvarila je dodatni iskorak odgovarajući zahtevima klijenata za maksimalnu fleksibilnost, vrhunski kvalitet servisa usluga, brzinu i jednostavnost.- Klijenti su fokus celokupnog poslovanja UNIQA osiguranja pa je i najnovija plaforma Moj procenitelj, inspirisana upravo njihovim potrebama. Moj procenitelj klijentima omogućava jednostavnu i laku procenu štete, brže kompletiranje neophodne dokumentacije a tako i efikasniju isplatu štete, u najkraćem vremenskom roku. Lider u inovacijama na tržištu Srbije, UNIQA teži digitalnoj transformaciji nastojeći da pravovremeno odgovori zahtevima svojih osiguranika, omogućavajući besprekoran servis i ekspresnu isplatu kako bi što pre mogli da saniraju štetu na imovini ili vozilu. Rezultat naših napora usmerenih na zadovoljstvo klijenata je još jedan superioran servis, jedinstven za Srbiju ali i region – rekla je Gordana Bukumirić, CEO UNIQA osiguranja.Nakon zajedničkog rada na projektu video - procene štete koji je UNIQA prva na našem tržištu i u regionu uvela prošle godine, platformu Moj procenitelj razvijala je i implementirala kompanija ICTS iz Beograda.Podsetimo, UNIQA zahvaljujući primeni najsavremenijih rešenja i razvijanju online platformi, ima zaokružen ceo proces servisiranja klijenta 24/7 - od momenta iniciranja ponude, elektronske razmene dokumentacije, preko kupovine polise, plaćanja premije, do prijave, procene i isplate štete.

top secret

Srbija

KRIK: Podaci američkog Trezora otkrili sumnjive transakcije srpske fabrike čarapa

U zadnjih osamnaest godina zabeleženo je više od dva biliona dolara novčanih transakcija koje su banke prijavile kao sumnjive i prijavile odeljenju američkog Trezora koje se bavi sprečavanjem finansijskog kriminala, piše portal Krik.Dodaje se da je iz američkog Trezora, odnosno njegovog odeljenja koje se bavi sprečavanjem finansijskog kriminala (FinCEN) procurilo više od dve hiljade poverljivih izveštaja. Napominje se da oni svedoče o razmerama tokova „prljavog“ novca širom sveta. Taj novac su kako otkriva novinarsko istraživanje „FinCEN dosijei“, koje predvodi Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara (ICIJ) i BuzzFeed News, slale razne firme uključene u korupciju, tajkuni i kriminalci.U istraživanju učestvuju i mnoge partnerske novinarske organizacije, među kojima su mreža OCCRP i KRIK.Do dokumenata FinCEN-a, došli su novinari američkog BuzzFeed-a i podelili ih sa ICIJ-om i sa više od 400 kolega novinara iz 108 redakcija u 88 država. U ovom međunarodnom novinarskom projektu učestvovao je i KRIK, koji je istraživao sumnjive transakcije povezane sa srpskim kompanijama, a otkrića možete uskoro čitati na njihovom sajtu.

Svet

Klimatske promene opasnost i za poznato belgijsko pivo i pomfrit

Promene klime ozbiljno će uticati na najpoznatije belgijske proizvode i to pivo i pomfrit, upozorava se u izveštaju urađenom za Nacionalnu komisiju za klimu, piše portal Euractiv.Novo istraživanje je pokazalo da će se promene u Belgiji uglavnom osetiti kao toplotni talasi, poplave i suša, a toplija i suvlja leta i blaže, vlažnije zime polako će postati nova normalnost.Posledice promena klime pogodiće brojne ekonomske sektore, uključujući energetiku, ribarstvo, turizam, transport i poljoprivredu, ali će trpeti i industrije krompira i piva.Svaki Belgijanac godišnje u proseku kod kuće pojede 38 kilograma svežeg krompira i 6-7 kilograma prerađenog, pokazuju podaci Nacionalne unije proizvođača pomfrita.Belgija je takođe jedan od najvećih svetskih izvoznika već skuvanih i zamrznutih proizvoda od krompira i izvozi u 150 zemalja.Prema izveštaju, kombinacija suše i toplotnih talasa u 2018. smanjila je rod krompira za 31 odsto u Flandriji, koja daje najveći deo belgijske proizvodnje. Rod šećerne repe bio je za 13 odsto manji, a žitarica za 10 odsto.Iste godine je zbog suše cena smrznutog krompira skočila za 23 odsto.Sa rastom temperature će biti potrebna veća količina vode za preradu i skladištenje proizvoda.Belgijska industrija već se sprema za to i prelazi na vrste krompira koje su otpornije na toplotu i manjak vode.Za industriju krompira to je još jedan udarac nakon što je epidemija korona virusa zatvorila restorane, barove i mnoga od 5.000 mesta na kojima se u Belgiji prodaje pomfrit. Nacionalna industrija krompira je pozvala Belgijance da pomognu tako što će jesti više prženih krompirića.Proizvođači piva moraće da se bore sa nedostatkom sastojaka, uključujući vodu, ječam i hmelj.Pošto se ječam za belgijsko pivo uglavnom uvozi, isporuka te sirovine zavisiće od toga koliko su klimatske promene pogodile regione u kojima se prizvodi ta kultura a procene ukazuju da bi Belgija kao uvoznik mogla da se suoči sa gubitkom "nekoliko desetina procenata", navodi se u izveštaju i dodaje da bi proizvodnja piva mogla da bude za 10 do 40% manja.Pored toga, moglo bi da dođe i do prestanka proizvodnje tradicionalnih "lambic" piva ("geuze" i "kriek") u čijem proizvodnom procesu temperatura okoline ima značajnu ulogu.Na sve to, do 2050, u godinama sa nepovoljnim vremenskim prilikama, prinos kultura mogao bi da padne za do 35 odsto u odnosu na nedavne minimume, posebno krompira i kukurza.Kada je reč o proizvodnji živine, stoke i svinja, verovatni su gubici u proizvodnji od 2-5 odsto, navodi se u izveštaju.Ukupna cena promena klime, uglavnom ekstremne vrućine, suše i poplava, mogla bi da dostigne 9,5 milijardi evra, navodi se u izveštaju i dodaje da bi istovremeno pozitivni efekti blažih zima i manje potrošnje energije mogli da budu oko tri milijarde godišnje.

Svet

Češki ministar zdravlja podneo ostavku usled rasta broja novozaraženih

Češki ministar zdravlja Adam Vojtek podneo je danas ostavku nakon kritika zbog njegovog postupanja sa pandemijom, kako zemlja u centralnoj Evropi primećuje nagli porast slučajeva, piše britanska agencija Rojters.Premijer Andrej Babis zahvalio se Vojteku na njegovom radu na svom Tviter nalogu, gde je napisao da je Vojtek mogao ostati upamćen kao najbolji ministar zdravlja kojeg je zemlja imala, da nije morao svu energiju da troši u borbi protiv pandemije.Češka je druga zemlja u EU po broju novih slučajeva, odmah iza Španije. Vlasti su pre leta ukinule gotovo sve mere preduzete tokom prvog talasa pandemije.Prema podacima Europskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti, Česi su u proteklih 14 dana imali 193 slučaja na 100.000 ljudi.

Srbija

Nastavak proizvodnje u Jugoremediji bio bi dobar za Zrenjanin

Neizvesno kada će biti pokrenuta proizvodnja u zrenjaninskoj fabrici lekova, jer njen kupac, Project one iz investicionog fonda APS Holding čeka izjašnjavanje Komisije za zaštitu konkurencije, piše list Danas."Predstoji još dosta posla, nakon izjašnjavanja komisije. Treba potpisati ugovor, doneti rešenje o prodaji, odrediti finansije stečajne mase, sačiniti listu razlučnih poverilaca, uvrstiti isplatu poverilaca prvog i drugog reda i završiti parnice koje su vođene protiv Jugoremedija. Parnice nemaju veze sa novim kupcem",  objašnjava stečajni upravnik Radovan Savić, koji je fabriku prodavao kao pravno lice.Za prodaju je ponuđeno 362,5 miliona dinara i ukoliko se donese rešenje, bivši radnici bi bili namireni zaostalim zaradama.APS Holding je najveći poverilac Jugoremedije, a dugove je otkupio od Hipo banke kod koje se fabrika zadužila od 2007. do 2012. godine, kada je zbog nelikvidnosti uveden stečaj.Prva privatizacija, pre 18 godina postala je deo dosijea Saveta za borbu protiv korupcije i spada u jedan od pet najvećih slučajeva sa spiska od 24 sporne privatizacije u Srbiji, čije je preispitivanje zahtevala Evropska unija.Kako se navodi u dokumentima o Jugoremediji, ova fabrika u momentu prodaje društvenog kapitala 2002. godine je bila finansijski zdravo preduzeće.To se vidi i u bilansima iz juna 2002. godine.Nakon privatizacije, postavljeno rukovodstvo nepotrebno je zaduživalo Jugoremediju, nabavljajući velike količine sirovine za lek Viziren, koji se slabo prodaje na tržištu. Za dve godine preduzeće je imalo ugroženu rentabilnost i nedostajao mu je dugoročan kapital.Nakon niza suđenja, štrajkova, otpuštanja i radničkih borbi, privatizacija Jugoremedije poništena je 2007. godine. Fabrikom su počeli da upravljaju njeni sindikalni lideri, ali su kasnile naplate isporučenih lekova i sve manje banaka bilo je spremno da je kreditira. "Privatizacijom i razaranjem industrije nestala je radnička svest, nestala je radnička kultura, nestalo je obrazovanje kvalifikovanih radnika, majstora, stručnjaka", kaže Branislav Markuš, nekadašnji radnik.Od stečaja 2012. godine fabrika je izdavana i tražio se kupac. Zakupac je na kraju prisvojio licence za proizvodnju lekova, tako da je uvek u toku parnica za dokazivanje vlasništva. "Mi smo dali pozitivno mišljenje za turski Birgim jer on se bavi farmaceutskom proizvodnjom i mislimo da bi on obnovio proizvodnju. Ipak, oni su dali najmanju ponudu tako da je prednost data firmi Project one, a oni se ne bave proizvodnjom lekova. Sigurno neće obnoviti proizvodnju, tako da je pitanje da li će dalje trgovati ili nešto drugo planiraju. Mislim da je za Zrenjanin bitno da se ovde proizvodi i dalje", ocenio je predsednik Odbora poverilaca Jugoremedije Vladimir Pecikoza.