Najnovije

Svet

UN apeluje na milijardere da pomognu gladnima

Svetski program za hranu UN apelovao je na milijardere da pomognu u prikupljanju sredstava za pomoć gladnima. Ovoj organizaciji za te namene potrebno je 4,9 milijardi dolara, što je mali deo onoga što su bogataši, posebno oni iz tehnoloških kompanija, u 2020. godini zaradili, prenose Biznis i finansije.Direktor Svetskog programa za hranu Dejvid Bisli rekao je da bi ovaj novac mogao sačuvati 30 miliona života širom sveta. Ljudima o čijim životima se ovde govori je zaista ugrožena egzistencija, što znači da bi bez pomoći u hrani mogli ove godine umreti od gladi.“U isto vreme, širom sveta ima 2.000 milijardera čija neto vrednost iznosi osam biliona dolara. U mojoj rodnoj zemlji, SAD, samo 12 osoba je 'teško' bilion dolara", tvrdi on.Bisli dodaje i da su, prema analizama, trojica njih čak zaradili milijarde tokom pandemije COVID-19, koja je produbila siromaštvo u mnogim, manje srećnim društvima."Nisam protiv toga da ljudi zarađuju novac, ali čovečanstvo se trenutno suočava sa najvećom krizom u našim životima", kaže Bisli. CNBC navodi i kome bi ova poruka mogla biti upućena.Naime, milijarderi koji su tokom pandemije još uvećali svoje bogatsvo su Džef Bezos (Amazon) čije bogatstvo se procenjuje na 177,9 milijardi dolara, i koji je nedavno za jedan dan zaradio 13 milijardi, zatim Bil Gejts (Majkrosoft) čija vrednost je dostigla 115,4 milijardi dolara i Mark Cukerberg (Fejsbuk) sa svojih 88,9 milijardi dolara.

Srbija

Železara mora da nastavi da radi, ali ne po cenu zdravlja i života

Početkom avgusta, na Smederevo je pala primetna količina crne prašine. Iako su meštani okolnih sela navikli da žive sa raznim otpadnim nusproduktima čeličane, sada su putem društvenih mreža i medija uznemireno tvrdili da se sa ovakvim oblikom zagađenja do sada nisu susreli. "Navikli smo na crvenu prašinu, ali ova je bila crna i masna, i teško se pere", kažu meštani Radinca.HBIS GROUP Serbia, vlasnik Železare u Smederevu, kasnije je pojasnila da je u pitanju „rudna prašina“ nastala pretovarom sirovina, koja je sitnije strukture od one koju su do sada koristili.Neduga potom, tamošnji Pokret Tvrđava je pozvao na protest protiv zagađenja i fizičku blokadu luke i pruge kojima dolaze sirovine za proizvodnju čelika. Istog dana kada je skup najavljen, Ministarstvo gradjevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je upozorilo da „neosnovani“ pozivi na blokadu Luke u Smederevu neće rešiti problem zagadjenja vazduha, već da će samo naneti ekonomsku štetu.Sa Koljom Krstićem, aktivistom Pokreta Tvrđava, razgovaramo o problemu zagađenja, ali i o odnosu države prema velikim investitorima, koji često postupaju u skladu sa ćutanjem institucija.Pokret Tvrđava je pozvao na proteste. Šta je razlog za organizovanje tog skupa?Kolja Krstić: Postoje dva korpusa razloga, prvi je neposredni, ta crna prašina koja je pre petnaestak dana prekrila grad, a da mi nismo ni znali šta je u pitanju. Na kraju nam je rečeno da je to tzv. „rudna prašina“ koja je izuzetno opasna i kancerogena. To se deilo tokom noći, što je uznemirilo građane. Druga stvar, nekoliko dana nakon toga je počela u okolini fabrike da pada čelična prašina, odnosno čelični opiljci, vrlo verovatno takođe opasni.Drugi korpus razloga je to što nas već decenijama Železara truje u Smederevu. Mislim da je krajnje vreme da izađemo na ulicu.Snimci koje je objavila Tvrđava su bili razlog da se i mediji više zaintersuju za temu aerozagađenja u Smederevu, na koje ste i do sada upozoravali. Recite nam nešto o vašem pokretu.KK: Pokret Tvrđava smo osnovali 2018. godine. Nismo samo ekološki pokret, želimo da se bavimo svim lokalnim i komunalnim problemima koji muče građane Smederava, ali se tema Železare sama nametnula kao najveći problem. Isto tako smo pokrenuli temu transporta prirodnog gasa kroz centar grada.Za ove dve ipo godine shvatili smo da su nam mediji najveći saveznici, pratili su naše akcije, a slike ove poslednje katastrofe su obišle region, što nam znači u komunikaciji sa državnim organima, ali i investitorom.Ova tema nije vezana samo za jedan grad. Šta ste konkretno uradili u komunikaciji sa državnim organima, dakle ne sa lokalnom samoupravom?KK: U komunikaciji smo pre svega sa republičkim ekološkim inspektorom, pozvali smo i njega i Ministarstvo da izađu na teren, obavestilismo ih o problemu obzirom da je HBIS u nadležnosti republičkih organa. Komuniciramo sa drugim građanskim pokretima, pre svega iz Bora, koji u svom gradu takođe imaju katastrofalnog zagađivača, iz Valjeva, Kraljeva, Pančeva, Užica... Postoji mreža uduruženja sa kojima pričamo, obzirom da imamo isti problem. Sa njima je saradnja odlična, ali do sada nismo videli da državni organi pokušavaju da reše probleme.Nakon zvaničnog sastanaka za koji smo se izborili prošlogodišnjim protestom, ništa se nije desilo. Mi imamo problem koji očigledno niko ne želi da reši.Dobro, nova Vlada Srbije još uvek nije formirana. U prethodnom saopštenju naveli ste da se, osim reči podrške i obećanja da će Ministarstvo zaštite životne sredine da reaguje, ništa nije desilo. Da li očekujete da će se stvar poboljšati nakon što dobijemo novu vladu?KK: (Ministar Goran Trivan) je najavio neke krivične prijave, međutim posle toga se nije javljao, ne znamo da li je živ. Te prijaave mora da podnese tužilaštvo po službenoj dužnosti, jer je ovo direktan uticaj na živote i zdravlje ljudi. S druge strane, mi ćemo podržati građane u podizanju privatnih tužbi protiv HBIS-a, koje sada pripremamo.A kakva je komunikacija sa HBIS-om?KK: Teška i skoro nemoguća. Mi smo bili jedni od retkih kojima su se ikada obratili, da su razgovarali sa nama. Prošle godine smo imali sastanak u Agenciji za zaštitu životne sredine, kada su se obavezali da će nam dati neka oročena rešenja. Pre svega problem sa „crvenom kišom“, koja je posledica rupe na jednom od sistema. Rekli su da će do 1. jula to da reše, a nisu. Rekli su nam i da će rešiti problem aglomeracije, koja je najveći zagađivač, a teško da je išta urađeno i po tom pitanju. A postoji zapisnik gde su se obavezali, napismeno.Ko je sazvao taj sastanak?Mi smo ga inicirali, pod pretnjom da ćemo da blokiramo prugu. Na sastanku su takođe bili i predstavnici Agencije i meštani Radinaca, mesta koje je najbliže Železari. Sastanak je delovao konstruktivno, ali džabe kada ne vidimo nikakav pomak.Šta je problem sa tom aglomeracijom?Konkretno, to je stara tehnologija, ona je građena pre 30-40 godina i iz nje, jasno se vidi, izlazi prašina od rude. I HBIS nam je rekao da ona nije u skladu sa modernim standardima. HBIS eksplicitno priznaje da problemi postoje, i „crvena kiša“ i rudna prašina.Konačno smo od kompanije dobili objašnjenje da je za poslednji incident „kriva“ ruda iz Turske, koja je nekvalitetnija i lakša, zbog čega se prilikom istovara podigla prašina koja je prekrila ceo grad, u krugu od pet kilometara.Vi ste razgovarali sa HBIS-om direktno. Šta oni kažu, zašto ne rešavaju te probleme?Oni kažu da je to nasleđen problem. Od 2012. do 2016.godine je država vodila Železaru, a oni kažu da je za te četiri godine propao sistem filtera. On je u stanju „elementarne funkcionalnosti“, što je njihova formulacija, ali su nam neformalno rekli da ti filteri uopšte ne rade. To je jako opasno. Ali kada ih mi pitamo „šta sad?“ oni kažu da Srbija nije održavala te sisteme i da je „to to“. Pošto je to višemilionska investicija ne mogu sami da je finansiraju, moraju da traže podršku i odobrenje od centrale u Kini. Navodno, žele da ih poprave, ali ne znaju kad.A za ostale rupe na zgradama i za aglomeraciju...KK: Oni sada grade novu aglomeraciju. Pokazali su nam snimke temelja i imamo informacije da se gradi. Ali to nema šanse da se izgradi do kraja godine, narošito kada Železara zbog korone radi smanjenim kapacitetom.Hajde da pričamo o tome. Železara je saopštila da će ugasiti jednu od dve visoke peći. Kao razlog su naveli uvozne kvote za EU, koja ograničava uvoz iz država koje nisu članice. Kolika je važnost Železare za život Smedereva?KK: Ogromno. Ja bih voleo da niko ne pomisli da mi želimo da se ona zatvori. Zapošljava 5.200 ljudi, uz to 10.000 ljudi radi za kooperantska preduzeća. Važnost za Srbiju nije ništa manja, kada se pogleda koliki je izvoznik i koliko doprinosi BDP-u. To niko ne spori, ali, ljudi, ne po cenu zdravlja ljudi i naših života.To je crvena linija preko koje ne smemo da prođemo. Ne postoji BDP koji će nas naterati da prihvatimo neprestani rast stope obolelih od raka. Ovde mi se čini da je profit kompanije ispred svega. Što se priče oko EU tiče, to je bio problem i kada je HBIS došao u Smederevo 2016. godine, ali to je već visoka politika.Naše neformalni izvori kažu da gašenje peći nije kraj, da će nekih 500 ljudi dobiti otkaz, i to samo u prvom naletu, posle toga još 500. Uopšte nije optimistično stanje u Železari, ali se ne bavimo time, već time što nas ubijaju.Dobro, ta ocena je malo oštra...KK: Okačili smo na mreže studiju koja navodi da je od 1997. do 2011. godine stopa obolelih od raka porasla 235 odsto u Smederevu. Sada davne 2005. godine, kada je visoka peć upaljena posle 18 godina, stopa maligniteta je međugodišnje, u odnosu na 2004. godinu, skočilaza 65 odsta. Najviši brojevi beleže se u upravo Radincu.Na društvenim mrežama vas često kritikuju da želite da Železara propadne, da niste svesni koliko ona porodica hrani... Vi sada kažete koliko je to postrojenje značajno za lokalnu i nacionalnu privredu, ali ne po cenu života. Investitor sa druge strane kaže „ako bude, biće“ i, ako sam dobro razumeo, prst su uperili u državu.KK: Jeste. Prebacili su loptu na državu, sa kojom imam mnogo veći problem nego sa HBIS-om. Postoji jasan zakon i regulativa, na čije kršenje država ne reaguje. Ombudsman je u svojoj preporuci pre godinu dana pozvalo nadležno ministarstvo da postupi u skladu sa Zakonom o zaštiti vazduha, gde piše da ima pravo da, svaki put kada Železara uradi ovo što je uradila, može da donese mere zabranu rada.Jedna je priča profit i svi se slažemo da Železara mora da radi. Investitor ima našu podršku po tom pitanju. Sve što želimo jeste da poštuje ekološke standarde. Ništa više.Dakle postojeće standarde i zakone, ne tražite donošenje novih?KK: Mi imamo sasvim pristojene zakone koji se na žalost ne poštuju. Maksimalne vrednosti zagađenja su usklađene sa EU, ali očigledno da neko misli da je samim donošenjem zakona rešio problem, a to nije slučaj. Moramo da pričamo da li država reaguje po tim zakonima ili žmuri na njihovo kršenje.Koja se onda poruka šalje? U Smederevu, u Boru gde je isto kineski investitor, sada imamo priču i u Zrenjaninu sa fabrikom guma, na koje su reagovali lokalni pokreti... Mi vidimo da očigledno postoji matrica kada su u pitanju investitori iz Kine, ne samo u jednom gradu ili u jednoj zemlji.Šta je onda rešenje, ako investitor smatra da su ekološke mere skupe, ako ima dozolu od države da to radi?KK: Jasno je koji je put - država koja sprovodi zakone. To trenutno nije slučaj i mi kao građani moramo da se organizujemo, zbog čega smo najavili blokadu luke i pruge kojom ruda dolazi. Nemamo drugi način sem da fizički sprečimo pretovar, da pošaljemo sliku u svet, da kontaktiramo evropske institucije za zaštitu životne sredine, Savet evrope. Jednostavno, da probamo da priču dignemo na još viši nivo, jer očigledno u Srbiji ne postoji volja da se problem reši.

Srbija

Vesić najavio obustavu iznajmljivanja školskih minibusa, ali za dve godine

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić rekao je da će lokalna samouprava budžetom za narednu godinu obezbediti sredstva za kupovinu novih školskih minibus vozila, tako da će prestati potreba za iznajmljivanjem istih, prenosi Beoinfo.On je reagujući na pisanje BIRN-a o ugovoru koji je potpisalo Gradsko saobraćajno preduzeće "Beograd", po kom je GSP za novac kojim iznajmljuje 47 školskih minibuseva moglo da kupi duplo više novih vozila, naveo da će ugovor koji je potpisan na pet godina aneksom biti ograničen na "period koji nije duži od dve godine, a najkasnije do kupovine novih vozila".GSP za novac kojim iznajmljuje minibuseve može da kupi duplo više svojih "Grad Beograd je budžetom za 2020. godinu planirao da obezbedi novac za nabavku novih školskih minibusa, s obzirom da je prevoz dece sa gradskih opština prebačen na Grad Beograd. Zbog smanjenih prihoda u budžetu koji su posledica COVID-19, odustalo se od kupovine školskih minibusa ove godine. Zato je Grad dozvolio GSP-u da iznajmi školske minibuse do kupovine novih. Taj period sigurno ne može da bude pet godina", izjavio je Vesić.

Srbija

Istorija beogradske Crne udovice: Od osporavanja arhitekata do privatizacije

Iako je prošlo više od nedelju dana od prodaje najmarkantnije zgrade starog Beograda, kultne Palate Beograd ili Beograđanke, strasti se i dalje ne stišavaju među građanima, rezigniranim privatizacijom ovog kultnog objekta, piše portal Gradnja.rs.Portal podseća da je Palata Beograd  odmah po izgradnji dočekana na nož od struke ali i građana pa ne samo da su je povezivali sa crnim monolitom iz filma Odiseja u svemiru, već su neki išli do poređenja zgrade sa crnim nadgrobnim spomenikom.Sredinom 70-ih godina, struka se veoma negativno izjašnjavala po pitanju arhitektonsko-urbanističkih kvaliteta ove zgrade. Mnogima je bilo nepojmljivo zašto je prva zgrada sa visinom od preko 100 metara morala da bude „zabodena“ baš na tom mestu, u samom jezgru starog Beograda. DA LI JE GRAD BEOGRAD BIO SPOSOBAN DA UPRAVLJA BEOGRAĐANKOM Realno, urbanizam je to i tada dozvoljavao, a niži aneks zgrade je kao i u slučaju Palate Albanija logično povezao kulu sa okolnim blokom zgrada.Sa druge strane, mali broj i samih arhitekata je tada poznavao istoriju i činjenicu da je do pred početak Drugog svetskog rata ta lokacija baš bila pripremana za izgradnju jedne privatne višespratne poslovne zgrade, koju je projektovao arhitekta Grigorije Samojlov, o kojoj je takođe bilo reči u jednom od prethodnih tekstova.Ono što je zanimljvo, posao projektovanja zgrade, dobio je arhitekta Branko Pešić koji nije pripadao dve dominantnim strujama, profesorskoj i poslovnom sektoru, već po partijskoj direktivi.Kako se navodi, arhitekta Branko Pešić bio je odličan inženjer, doduše nešto slabiji kreativac i mnogo više se isticao na Građevinskom fakultetu i možda nikada ne bi izašao iz anonimnosti da ga intervencija SKJ nije dovela na poziciju autora Palate Beograd. Iako je kao arhitekta bio na nivou ovog zadatka, kolege nisu mogle da oproste ovaj čin dodele posla bez nekog značajnijeg konkursa i odmah po završetku izgradnje krenule su kritike na račun arhitekture. Najpoznatije je ona u kojoj se arhitekti Pešiću zamera na izboru tamne boje za elemente fasadnog platna, da time zgrada dobija prizvuk crnog monolita iz filma Odiseja u svemiru, a neki su išli do poređenja zgrade sa crnim nadgrobnim spomenikom (verovatno za sam grad Beograd) i naravno dodela poznatog nadimka – crna udovica.Arhitekta Pešić nije želeo da se upušta u stručne rasprave na temu kritika njegovog dela, verujući da je učinio ispravnu stvar projektujući Beograđanku baš onakvu kakva je i sada pred nama. Struka je ignorisala zgradu duže od dve decenije. Po rečima arhitekte Zorana Manevića, istoričara, teoretičara i zaštitara, na jednom sastanku u Zaovdu za zaštitu spomenika grada Beograda, koji je održan u drugoj polovini 90-ih godina, tema je bilo sastavljanje spiska posleratnih objekata koji bi trebalo da dobiju zaštitu. Na njegov predlog da se na tom spisku nađe i Beograđanka, bio je iskritikovan od strane kolega pa je taj predlog gotovo jednoglasno bio odbačen. Opšti stav struke po pitanju valorizacije arhitekture Palate Beograd ostao je gotovo nepromenjen do današnjih dana.

Srbija

Samo od početka godine milijardu i po evra za odbranu kursa dinara

Kako bi se sačuvala stabilnost dinara i sprečila inflacija, intervencija Narodne banke Srbije od početka ove godine koštala je milijardu i po evra, pišu Novosti.Iako je za isti period prošle godine, NBS prodala svega 190 miliona evra, stručnjaci smatraju da je delovanje Centralne banke u granicama dnevnih oscilacija na deviznom tržištu. Kako kažu, pod uticajem straha zbog pandemije virusa korona skočila je potražnja za devizama, jednako kao što je na svetskom tržištu porasla potražnja za zlatom, a te oscilacije NBS "pegla" prodajom deviza. Smatraju da nema razlog za strah, jer u isto vreme zabeležen je skok deviznih rezervi.Kako u Narodnoj banci Srbije objašnjavaju, u avgustu, kao i od početka ove godine, vrednost dinara prema evru gotovo je nepromenjena.Posmatrano od početka godine, NBS je zbog održavanja relativne stabilnosti na deviznom tržištu, a u uslovima znatno pojačane globalne neizvesnosti usled krize izazvane pandemijom, neto prodala 1,515 milijardi evra.Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u avgustu iznosio je 458,3 miliona evra i bio je za 58,3 miliona evra manji nego u prethodnom mesecu. U prvih osam meseci ove godine, u međubankarskoj trgovini realizovano je ukupno 4,411 milijardi evra.Prema rečima analitičara Miladina Kovačevića, prostora za ovakvu aktivnost NBS ima zahvaljujući visokoj dinarskoj likvidnosti i finansijskoj sigurnosti.„To nije nešto što nas uznemirava, sve dok NBS ima dovoljno deviznih rezervi, a one su u odnosu na prošlu godinu veće“, kaže Kovačević.Prema podacima Narodna banke Srbije, bruto devizne rezerve na kraju avgusta iznosile su 13,4 milijarde evra, a što je za oko 300 miliona evra više nego prošle godine.Deviznim rezervama na ovom nivou obezbeđuje se pokrivenost novčane mase od 141 odsto i šest meseci uvoza robe i usluga, što je dvostruko više od standarda, objašnjavaju u centralnoj banci. Bruto devizne rezerve su u protekloj godini, u odnosu na kraj avgusta prošle godine povećane za 0,3 milijarde evra, čime je dodatno pojačan stub stabilnosti domaćeg finansijskog sistema.NETO devizne rezerve, odnosno devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve i drugim, na kraju avgusta iznosile su 11,1 milijardu evra, kažu u NBS. Neto prilivi u devizne rezerve tokom avgusta ostvareni su po osnovu efikasnog upravljanja deviznim rezervama, donacija, deviznih obaveznih rezervi usled uobičajenih aktivnosti banaka i drugim osnovima, što je ukupno 114,6 miliona evra, a ostvaren je i pozitivan neto tržišni efekat - 4,1 milion evra.Na kraju avgusta bruto devizne rezerve bile su za 151,8 miliona evra niže nego na kraju prethodnog meseca. To je, kako u NBS objašnjavaju, rezultat plaćanja deviznih obaveza države, što je činilo 97,5 miliona evra i nastavka aktivnosti na domaćem deviznom tržištu radi obezbeđenja finansijske stabilnosti, odnosno ublažavanja efekata krize izazvane pandemijom virusa korona na domaću ekonomiju.

Srbija

Katanac na pekarama – još manje PDV-a u državnoj kasi

Udruženje „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije“ izrazilo je najdublje neslaganje sa organizovanom akcijom Poreske uprave tokom koje je širom Srbije zatvoreno 300 pekarskih radnji.„Zatvaranjem živog biznisa na vremenski period od 15 ili više dana onemogućavaju se prihodi u tom periodu, smanjuje se kapacitet za isplatu zarada, poreza, dobavljača. To prouzrokuje lančanu reakciju koja za krajnji efekat ima manje novca u budžetu nego što je vrednost kazne. To se odnosi i na PDV (porez na dodatu vrednost), jer ako se manje zarađuje, manje će se tog poreza i platiti“,  kaže za Novu ekonomiju zastupnik tog udruženja Milena Amon.Prema njenim rečima, stav udruženja je da su najveći trenutni problemi u srpskoj privredi zakoni koji se tumače proizvoljno i selektivno.Problem je i neprofesionalno ponašanje institucija i usmeravanje represivnih mera na legalne tokove umesto na sivu zonu. Podseća se i da je privreda ionako opterećena velikom količinom parafiskalnih nameta, pa akcija „dolazi kao dodatni udarac čitavom sistemu koji se već drži na staklenim nogama“.ZA POLA GODINE VIŠE OD 100 LJUDI UHAPŠENO ZBOG UTAJE POREZA PREDLOŽENA REŠENJA„Mi već duže vreme zagovaramo stav da država treba da se ponaša kao partner domaćem preduzetništvu, a da bi represivne mere trebalo usmeriti na eliminaciju nelojalne konkurencije i rada na crno“, objašnjava Milena Amon. Napominje da bi za sve bio isplativ sistem u kojem postoji red, zakoni primenjuju podjednako, a ne selektivno.Na taj način, kako se dodaje, inspekcije se ne koriste za reketiranje, već kao sredstvo edukacije i savetovanja.Smatraju i da bi izricanje kazni trebalo da usledi tek nakon što se prekršaj više puta ponovi.  „Takođe, od neizmernog je značaja da se izvrši profesionalizacija Poreske uprave, da se zna na koji način se kontrole vrše, pa čak i da postoji obaveza da se takve kontrole zabeleže video snimkom.“Sredinom avgusta Poreska uprava je sprovela kontrolu u 609 pekara, a poslednjih dana prošlog meseca zatvoreno je 350 radnji, o čemu je Nova ekonomija već pisala.Čedomir Savković

Srbija

Zakon ima razumevanja za roditelje, ali ni zaposleni ni poslodavci to ne koriste

Ni zaposleni ni poslodavci u Srbiji nisu dovoljno informisani o zakonskim mogućnostima za uskađivanje rada i roditeljstva, rečeno je danas na predstavljanju priručnika koje je izdala Fondacija Ana i Vlade Divac u okvitu projekta „JEDNAKI - Ka rodnoj ravnopravnosti usklađivanjem radnog i porodičnog života zaposlenih“Ministarka bez portfelja zadužena za demografiji u populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović ocenila je da samo zaposleni kojem poslodavac pruži podršku može biti kvalitetan u poslu. Prema istraživanjima koje je sprovelo ministarstvo, poslodavci imaju nejveći problem zbog bolovanja zbog čega je teško planirati proces proizvodnje.Zaposlenima je fiksno radno vreme prepreka da planiraju dinamičan porodični život,  a nisu znali da imaju mogućnost rada od kuće ili varijabilnog radnog vremena, kazala je ministarska.Očevi su kod nas pomagači, a nikako glavne zvezde što im svakako odgovaraAutor priručnika za zaposlene i poslodavce o usklađivanju radnog i porodičnog života, profesor Bojan Urdarević, ocenio je da se rad preselio u domove i da se sad „svako snalazi kako ume“.Prema njegovim rečima, poslodavci imaju specifičnu ulogu jer su oni upravo ti koji najbolje poznaju zaposlene."Zadovoljni zaposleni su motivisaniji da izvršavaju svoje zadatke, a nije veliki napor poslodavca da izađe u susret nekim obavezama zaposlenih roditelja. Ne morate jutarnji kolegijum u vreme kad se deca vode u vrtić. Mogu se uvesti u internim aktima nagrade za polazak u školu, rođenje deteta“, predložio je Urdarević, inače profesor na Pravnom fakultetu u Kragujevcu. Odgovornost je i na društvo koje mora da promeni tradicionalne obrasce ponašanja koji prave tradicionalnu podelu na majku i oca. „Te odredbe se u evropskom zakonima brišu i koristi se generički izraz roditelji,  govori se o pravima roditelja. Očevi su kod nas pomagači, a nikako glavne zvezde što im svakako odgovara, inače bi se bunili“, rekao je profesor i istakao da će naše pravo morati da se uskladi u tom segmentu porodiljskog odsustva. Mogućnost uvođenja kliznog radnog vremena je predviđena zakonom iz 2014. ali to u praksi nije preterano zaživelo, kaže on. U situaciji pandemije, klizno radno vreme je način da se organizacija rada drugačije uradi a da se istovremeno pomogne roditeljima.Ne možete samo da tražite od zaposlenih, morate nešto i da dateNataša Pešić, rukovodilac HR poslova u VIP mobile govorila je o iskustvu ove kompanije koja je prepoznata kao family friendly kompanija."Kad smo krenuli, nije bilo lako. Morate da dokažete poslodacu koji je benefit za njega. Zapsolenima smo govorili šta su njihova prava, a ne samo obaveze. Menadžerima smo govorili da ne možete samo da tražite, morate nešto i da date".Kao jednu pogodnost za zaposlene, navela je vrtić u kompaniji. Pogodnost je i klizno radno vreme i mogućnost da se dogovorite sa menadžerom da izađete i obavite privatne obaveze.„Mi zasad imamo samo dve tate koje su bile na nezi deteta, ali podstičemo ih da pomažu mamama jer to je teret zajednički", rekla je Pešić. U pandemiji, zaposlenima VIP mobile je omogućeno da usklade posao i privatne obaveze kod kuće tako što je jedini zahev da se isporuče poslovni rezultati, a ne kada i odakle zaposleni radi.Ana Košnel, direktorka Fondacije Ana i Vlade Divac navela je da nove generacije puno više pažnje obraćanju na balans privatnog i poslovnog života, društvenu odgovornost kompanije nego na finansijku ponudu.Prema njenim rečima, mnogo je različitih istazivanja o tome kako je Covid-19 uticao na zdravlje i privredu, ali nemamo informacije o rasporedu obaveza kad je reč o brizi o deci i kućnim obavezama. Ali, ono što čujemo sa strane, i dalje je najveći deo obaveza na ženama, kazala je Košnel.Priručnici o usklađivanju radnog i porodičnog života zaposlenih objavljeni su u okviru projekta „JEDNAKI - Ka rodnoj ravnopravnosti usklađivanjem radnog i porodičnog života zaposlenih“ u organizaciji Kabineta ministra bez portfelja zaduženog za demografiju i populacionu politiku i Fondacije Ana i Vlade Divac, uz finansijsku podršku Evropske unije.

Priče i analize

Zašto smo nemi posmatrači nasilja i šta nam je činiti?

Sve češće svedočimo brutalnim scenama nasilja na ulicama gradova u Srbiji. Ljudi bivaju na smrt prebijani na očigled “nemih posmatrača” i brojnih kamera. Ili, u punom tramvaju, devojčica biva seksualno maltretirana i niko joj ne prilazi u pomoć. A šta se dešava u javnosti nakon toga? Šta preduzimamo kao zajednica? Nakon takvih događaja, jedni (koji verovatno na ovaj ili onaj način imaju veze sa nasilnicima) problem zanemaruju i zataškavaju, a većina, tj tzv “obični građani” bivaju prestravljeni tim scenama, verovatno većini prolazi kroz glavu pomisao “ta žrtva bih mogao/mogla da budem i ja ili moje dete”. Takva neposredna reakcija na nasilje i takve misli i strahovi su sasvim prirodna reakcija na opasnost i u tome nema nikakve psihopatologije. Međutim, ono što se nakon toga dešava, a kao posledica opšteg nerešavanja problema, jeste neko skretanje ka patologiji, kako društvenoj, tako i individualnoj patologiji, tj. pribegavanju neadaptivnim i nekonstruktivnim «manevrima» u glavama posmatrača nasilja. Krenimo redom, najpre od toga šta se dešava na nivou pojedinca, a zatim koja je posledica te pasivnosti i «zaleđenosti» pojedinaca po društvo u celini. Na kraju, razmotrimo šta je moguće učiniti da bi se neželjeni tok predupredio i problem kod pojedinaca, ali i u društvu u celini rešio.Uzroci i posledice pasivnog posmatranja nasilja po pojedincaPrvo pitanje koje u šoku postavljamo sebi i drugima nakon što smo videli scene brutalnog nasilja je: Kako je moguće da ljudi čine takvo nasilje i kako je moguće da to «prolazi», tj. da nije sprečeno ili sankcionisano? Zašto niko ne priskače u pomoć žrtvi? Zar je ljudima sve jedno? Da li smo postali bezdušni i da li smo izgubili empatiju/saosećanje za bližnje? Naravno, nisam bila u koži konkretnih posmatrača, ali po komentarima ljudi u javnosti, može se zaključiti da ljudi imaju saosećanje i da ih scene nasilja nad drugima zaista ne ostavljaju ravnodušnim. Problem nereagovanja u Srbiji, reklo bi se, ne leži na psihološkoj ravni (tj. evt. psihopatologiji pojedinaca), već je posledica nedostatka zaštite od strane državnih službi (policije i sudstva pre svega). Dakle, kada mediji pozivaju psihologe da odgovore na pitanje zašto ljudi ne priskaču u pomoć žrtvi, to pitanje nije upućeno profesiji koja može po tom pitanju da da suvisao ili praktično koristan/upotrebljiv odgovor ili savet. Jedino što psiholog može da kaže u vezi ovakvih situacija je da posmatrači nasilja u Srbiji ne reaguju jer naprosto imaju realan strah. Strahovi generalno mogu biti realni/racionalni i iracionalni. O racionalnim strahovima govorimo kada se ljudi boje neke opasnosti za koju se prilično pouzdano može zaključiti da je očekivana. Na primer, realan strah bi bio onaj koji osećamo kada sedimo u kolima sa pijanom osobom koja vozi 200 km/h. U toj situaciji postoji velika verovatnoća od udesa. Iracionalni strahovi su preterani/prenaduvani strahovi. Takve su na pr. fobije. Na primer, fobija je kada se neko toliko plaši pauka, da izbegava da ide u šetnju u prirodi. Takav strah je preteran/prenaduvan/nerealan. Ovakvi strahovi spadaju u opus delovanja psihoterapeuta, ali realni strahovi ne. Jer realni strahovi su adaptivno korisni. Oni imaju zaštitnu funkciju jer nas upozoravaju na realne životne opasnosti i pomažu nam da se zaštitimo. Realni strahovi dakle ne spadaju u psihopatologiju, već naprotiv, u zdrav način reagovanja na opasnu situaciju. Drugo pitanje tiče se psiholoških posledica dugotrajnog života u opasnom, nasiljem bogatom okruženju, na psihu pojedinca. Pitanje je dakle, šta se dešava sa nama kada u dužem periodu živimo u zajednici u kojoj nema pravde i nema zaštite «običnog čoveka». U okruženju gde opasnost preti sa svih strana, a niko ne nudi neko suvislo rešenje.Pored nereagovanja državnih službi na nasilje, ovde treba dodati još jedan nedostatak u srpskom društvu, a koji otežava pojedincima da zdravo i konstruktivno odreaguju na nasilje u zajednici. Taj nedostatak tiče se odsustva jasne predstave šta je ljudima činiti u takvoj situaciji. Naime, u Srbiji, u javnom diskursu, skoro niko se ne bavi jasnim i praktičnim konceptualizovanjem problema i predlaganjem praktičnih, konkretnih i, najbitnije od svega, realno sprovodivim, koracima u rešavanju problema. Vratimo se pojedincu. Dakle kada je pojedinac suočen sa velikom ličnom pretnjom, uz nedostatak zaštite od strane onih koji bi trebali da ga zaštite, pa još dodatno i bez ikakve predstave od strane bilo koga o tome šta bi sa tim problemom moglo da se uradi, onda je sasvim logično da će pojedinac pribeći tzv. maladaptivnim koping mehanizmima (coping na engleskom znači prevazilaženje problema, dakle coping mehanizmi su mehanizmi ili načini prevazilaženja problema). Adaptivni način bi u ovom slučaju bilo aktivno rešavanje problema nasilja i aktivna zaštita života ljudi. Međutim pošto to izostaje, onda pojedinci u svojim glavama, pribegavaju tzv. maladaptivnim koping mehanizmima. U ove mehanizme spadaju na primer disocijacija (neka vrsta «bega od realnosti» tj. izbegavanje da se svesno primeti opasnost), senzitizacija (preterana okupiranost problemom bez da to ima korisne efekte, razvijanje «preosetljivosti» za problem, gde se onda i manje opasne stvari doživljavaju jednako ugrožavajućim, gubitak sposobosti realne procene opasnosti), tzv. «samozaštitno ponašanje» kao što bi bilo na primer povlačenje u kuće i izbegavanje kontakata sa nepoznatima, izbegavanje da se čitaju vesti ili gleda televizija, zatim racionalizacija ili pribegavanje smišljanju «izgovora» ili «opravdanja» za nasilničko ponašanje ili za nedostatak sigurnosti u životu, kao i bekstvo iz situacije (na pr. fizičko bekstvo u inostranstvo ili «beg» u alkohol, drogu ili sredstva za smirenje) Šta nam je činiti?Najpre, treba istaći da psihologija i psiholozi, kao i bilo koja druga struka, ima ograničen opseg delovanja. Kao što je napred naglašeno, pitanja fizičke bezbednosti građana su izvan domašaja rada psihologa. Rešenje fizičke bezbednosti je u domenu pre svega prava i organa bezbednosti (policije i sudstva). Deo rešenja možda leži i u medijima. Može se pretpostaviti da kada bi u javnom diskursu više prostora bilo dato konkretnom, konstruktivnom i praktičnom razmatranju problema, sa naglaskom na mogućim akcijama i rešenjima, onda bi to ulilo neku nadu pojedincima. Pojedinci bi onda pre bili u prilici da uoče neku šansu i neku mogućnost ličnog angažovanja na rešavanju društvenih problema. Lana Engel, psiholog MSc, ACT terapeutPsihološka pomoć i trening psiholoških veština online https://diaid.nl/

Svet

Britanski naučnici opet predlažu karantin, premijer protiv novih mera

Vodeći naučnici koji savetuju britansku vladu predložili ograničavanje kretanja tokom dve nedelje u oktobru, kako bi pokušali da se izbore sa sve većim brojem slučajeva koronavirusa, prenosi Fajnenšl tajms (Financial Times).Premijer Ujedinjenog Kraljevstva Boris Džonson je prethodno rekao da se snažno protivi novim restriktivnim merama mere.Stručnjaci vladine Naučne savetodavne grupe za hitne slučajeve i Naučne grupe za modeliranje pandemije gripa predložili su nacionalnu blokadu koja bi mogla da se poklapa sa školskim polugodištem u oktobarsku.Vlada, s druge strane, želi da izbegne ponovno zatvaranje škola, koje su u martu u potpunosti obustavile rad i koje su ponovo otvorene tek ove jeseni."Pošto će škole biti zatvorene na nedelju dana na prvom polugođu, a dodavanje jedne nedelje (pauze)će imati ograničeni uticaj na obrazovanje", rekao je jedan član naučne grupe, čime je potvrdio da razmatraju novi karantin narednog meseca.Broj pozitivnih slučajeva Covid-19 udvostručuje se svakih sedam do osam dana u Engleskoj, prema statističkoj analizi koju su prošlog petka objavili londonski Imperijal koledž i Ipsos Mori.Analiza je procenila stopu razmnožavanja virusa, utvrdila da se bolest eksponencijalno širi, zbog čega je jedan od naučnika da bi trenutne stope zaražavanja "razbiti zdravstevni sistem".U sredu je premijer Džonson rekao poslanicima da bi drugo ograničavanje kretanja bilo "pogubno po ekonomiju".Ali, da li će do uvođenja ekstremnijih mera doći umnogome će zavisiti od toga da li vladino novo "pravilo šestorke", koje ograničava društvena okupljanja na maksimalno šest osoba sprečiti porast registrovanih slučajeva COVID-19.U četvrtak je severoistok Engleske postao područje u kom je nametnuto lokalno ograničavanje kretanja i okupljanja zbog koronavirusa.

Srbija

Fond za razvoj: Kontrolišemo na terenu korisnike kredita

Državna revizorska institucija (DRI) dala je Fondu za razvoj dve preporuke srednjeg intenziteta koje se odnose na poboljšanje kontrolue javnih nabavki i sačinjavanje procedure za usaglašavanje ugovora, navodi se u najnovijem revizorskom izveštaju o toj ustanovi.„Preporučuje se Fondu da dopuni Pravilnik o javnim nabavkama kontrolnim postupkom koji bi onemogućio zaključivanje ugovora o javnoj nabavci suprotno uslovima vezanim za sredstva finansijskog obezbeđenja i da sačini izveštaj o izvršenoj kontroli“, kažu između ostalog u DRI obrazlažući prvu preporuku.U 2019. godini je, kako se navodi, pokrenuto 8 otvorenih postupaka, od kojih je 7 preko Uprave za zajedničke poslove republičkih organa – Centralizovane javne nabavke, dva postupka javne nabavke male vrednosti i jedan pregovarački postupak bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda.U postupku revizije, kod 5 predmeta (ukupan iznos odobrenih kredita je 460.211.368 dinara) utvrđeno je da je suprotno donetom Uputstvu, kod dodatnog obezbeđenja plaćanja u Ugovorima o zalozi definisana obaveza zalogodavca da osigura založenu stvar od osnovnih i drugih rizika i polisu vinkulira u korist Fonda. Za zaključivanje ugovora o zalozi koristi se model ugovora koji u trenutku potpisivanja, a nakon donetog Uputstva, nije bio usaglašen sa izmenama, a izostala je kontrola od strane izvršilaca, napominje DRI.PREPORUKA BROJ 2„Fondu se preporučuje i da sačini proceduru kojom se uređuje usaglašavanje modela ugovora koji se primenjuje sa izmenama (upustvima i drugim relevantnim propisima)“, navodi dalje DRI. Nadzor i kontrolu namenskog korišćenja odobrenih sredstava Fonda, pored redovne dokumentarne kontrole, sprovodi i terensku kontrolu pre odobrenja, u toku realizacije ili nakon završetka investicije. Procedurama iz 2016. godine koje su na snazi za period revidiranja, inače je definisano da je nakon odobrenja i pre prenosa sredstava obavezna terenska kontrola za kredite u iznosu većem od 20 miliona dinara, osim za kredite obezbeđene garancijom poslovne banke. Izmenom iz 2018. godine, terenska kontrola može se sprovoditi i pre odobrenja, u toku realizacije ili nakon završetka investicije. Кontrola se sprovodi za sve vrste odobrenih kredita, proverom objekata i opreme, kao i da li su sredstva kredita iskorišćena za planirane namene. Po Programu podsticanja razvoja preduzetništva kroz razvojne projekte u 2018. godini, ukupno je odobreno 169 kredita, a zaključeno je 159 ugovora o kreditu. Prema dostavljenom pregledu, terenska kontrola je izvršena kod 154 korisnika kredita. Кontrola nije vršena kod pet korisnika sredstava od kojih su za četiri korisnika odložene kontrole zbog toga što oprema nije stigla u vreme planirane kontrole ( dati su nalozi za kontrolu), a jedan korisnik je vratio sredstva pre isteka grejs perioda, a tri ugovora su otkazana zbog nenamenskog korišćenja.

Svet

Hrvatska kompanija Nanobit prodata švedskoj Stillfront grupi

Hrvatska kompanija Nanobit objavila je da postaje deo švedske Stillfront grupe, svetski poznate gejming kompanije u „free-to-play“ sektoru, prenosi portal Startit.U prvom delu transakcije, Stillfront grupa će kupiti 78 odsto udela u zagrebačkoj kompaniji za 100 miliona dolara.Zatim, nakon dve godine, Stillfront će kupiti ostatak udela u Nanobitu po ceni koja će zavisiti od kretanja dobiti pre kamata, poreza i amortizacije (EBITDA) u finansijskim godinama 2021. i 2022. Ukupan iznos koji će Stillfront platiti na kraju transakcije biće do 148 miliona dolara, što je gotovo milijardu kuna.Stillfront je vodeća „free-to-play“ (besplatna za preuzimanje) kompanija koja okuplja 14 gejming studija širom sveta. Zapošljavaju više od 800 radnika, a glavna tržišta su im SAD, Nemačka, Bliski istok,  Severna Afrika, Francuska i Kanada. Sedište kompanije je u Stokholmu.Nanobit su pre 12 godina u Zagrebu osnovali Alan Sumina i Zoran Vučinić. Danas je Nanobit sa svojim igrama prisutan u više od 150 zemalja sveta, a zapošljava 125 visokoobrazovanih radnika.Nanobitove igre su preuzete više od 145 miliona puta i na mesečnom nivou ih igra više od 10 miliona aktivnih igrača sa svih kontinenata. Najpopularnije igre su My Story, Hollywood Story i Tabou Stories.Nanobit će nastaviti da posluje kao i do sada, ali u vlasništvu Stillfront grupe. Sedište kompanije ostaje u Zagrebu.

Video

(VIDEO) Premijera dokumentarca o „Indexima“ na rođendan Davorina Popovića

Peto izdanje festivala muzičkog dokumentarnog filma Dok’N’Ritam (D’n’R) biće održano od 22. do 25. septembra u Domu kulture “Studentski grad” u Beogradu.Pod sloganom „Peti D’n’R = čista Petica“, i ove godine posetioce očekuje veliki broj premijera, zanimljiv i raznovrstan takmičarski program, nove interesantne muzičke knjige, atraktivne tribinske teme i učesnici koji su obeležili deo istorije regionalne muzičke scene.U takmičarskoj selekciji je čak 15 filmova, od kojih će 13 domaća publika imati prilike da pogleda premijerno. S ponosom najavljujemo svetsku premijeru filma o najvažnijoj jugoslovenskoj grupi, sastavu „Indexi“. Posebno emotivan momenat je činjenica da će film biti prikazan 23. septembra, na dan rođenja Davorina Popovića, pevača grupe „Indexi“.U revijalnom programu posetioce će imati prilike da pogledaju ekranizovanu priču o čuvenom fotografu Džimu Maršalu koji je tokom 20. veka fotografisao najveće svetske rok zvezde, kao i priču o živoj legendi ex-yu i hrvatske muzičke scene Džimiju Staniću, koji i u 93. godini sa puno radosti i entuzijazma nastupa na klupskim zagrebačkim scenama.Na programu su i dokumentarac o nastupu sastava „Repetitor“ u Centralnom zatvoru, priča o legendarnom Tusti iz KUD Idijota, zatim priča o bioskopu sa ( nekada) najvećim platnom na Balkanu a sada centru urbane kulture, „Kinu ’Šiška- 10 let’“... Publika koja dođe na peto izdanje D’n’R festivala imaće priliku da prođe kroz 70 godina života najekstavagantnije pojave na sceni bivše države, čuvenog doktora za rokenrol Milića Vukašinovića. Tu su, takođe, i priča o svojevrsnom hodočašću makedonskih repera u Njujorku, o Viktoriji iz Rock kampa za devojčice, kao i priča Gorana Bareta direktno u kameru, bez dlake na jeziku...U okviru programa Notabook stižu tri nove knjige – „Pola veka subotičke popularne muzike“, „Bunt dece socijalizma“ i „Sve bio je ritam“.S ponosom ćemo prvi put u Beogradu predstaviti knjigu Dušana Vesića "Bunt dece socijalizma - priča o novom talasu", koja govori o prvoj generaciji muzičara novog talasa i neizmernom, sveobuhvatnom, vanvremenskom uticaju koji su akteri priče ostvarili.Knjiga bubnjara „Azre“, Borisa Leinera „Sve bio je ritam“ biće, u skladu sa kovid okolnostima, predstavljena online, uz ekskluzivnu mogućnost kupovine knjige u ograničenom tiražu tokom trajanja promocije.Peti Dok'n'Ritam u vremenima ko-vidljivim, učiniće vidljivim snagu duha, umetnike svesne svog integriteta i odgovornosti koje nose poruke koje šalju.O nagradi koju dotira Filmski Centar Srbije ove godine odlučivaće žiri u sastavu: reditelj Milorad Milinković, dramaturg, filmski i muzički kritičar Aleksandar Janković i muzičar i glumac Mario Knezović, frontmen sastava „Zoster“.U okviru saradnje sa Bunt Rok Festivalom, koncertom beogradskog sastava „Viva Vops“ 25. septembra biće svečano zatvoren peto izdanje festivala D’n’R.Ulaz na sve projekcije je slobodan.***O festivaluFestival muzičkog dokumentarnog filma Dok’n'Ritam ( D'N'R) je prvi ovakav festival u Srbiji, održan prvi put u junu 2016, u Domu kulture Studentski grad, koji je tada bio glavni organizator festivala.Prošle godine festival je održan na dve lokacije – u Domu omladine i Dorćol Platzu.Festival se sastoji od takmičarskog i revijalnog dela. U takmičarskom delu, za nagrade - nagradu žirija i nagradu publike, takmiče se dokumentarni filmovi čija je tema muzika.Nagrada festivala sastoji se od replike skulpture čiji je autor evropski poznat vajar Vitold Košir i nagradnog fonda FCS i donatora.U revijalnom delu prikazuju se muzički dokumentarci svetske produkcije, a koncerti su takođe sastavni deo programa, kao i gostovanja muzičara i filmskih stvaralaca koji učešćem na tribinama i tematskim panelima doprinose afirmaciji osnovne ideje, a to je čuvanje Dokumenata Našeg Ritma, što je tematski okvir festivala.Posebni programi unutar festivala na svaki način su fokusirani na ovu oblast: program Notabook donosi promocije i predstavljanja muzičkih knjiga, a sekcija Work in Progress posvećena je muzičkim dokumentarcima nacionalne produkcije. Novost koja odvaja D’n’R od sličnih festivala, jeste da se u ulogama učesnika u razgovoru, a ponekad i u ulozi moderatora u programima, neretko pojavljuju poznati muzičari kojima je ova vrsta nastupa poseban izazov.Promovisanje i afirmacija novog žanra – podžanra u dokumentaristici i kinematografiji uopšte – u svetu je već izuzetno aktuelni žanr; muzički dokumentarac ovenčan je sa tri Oskara u prethodnih sedam godina. Poslednjih desetak godina u regionu snimljeno je i snima se sve veći broj muzičkih dokumentaraca, a u susednim državama se održavaju veoma posećeni festivali ovog tipa.- U Srbiji je ovo prvi takav festival, čiji je cilj pre svega edukacija mlađe generacije na temu pop kulture na zabavan način, tj. čuvanje dokumenata iz oblasti muzike. Kulturna istorija i uticaj muzike sa ovih prostora dva su neraskidiva pojma, i muzika jeste obeležila i uticala na sve segmente života. Prikazivanjem kvalitetnih filmova, inspirativnim razgovorima sa atraktivnim gostima koji stavom i imidžom podržavaju radoznalost, želju za istraživanjem i intelektualnim usavršavanjem, predstavljanjem muzičkih knjiga – književne vrste koja je u izdavaštvu trenutno u ekspanziji, pažljivo odabranim koncertima, pokušavamo da napravimo jedinstvenu atmosferu D’n’R festivala, koji će u svojoj DNK sadržati dokumente našeg ritma – kaže Sandra Rančić, autor projekta, osnivač i umetnička direktorka festivala DNR.

Svet

Nemačka će naredne godine potpuno zabraniti plastične slamke

Nemački zakonodavci odobrili su u četvrtak zakone o zabrani jednokratnih plastičnih proizvoda poput slamki, pribora za jelo i štapića za uši koji zagađuju svetske okeane, piše portal Euractiv.Novi zakon koji je usvojio donji dom parlamenta Nemačke zaustaviće prodaju određene plastike za jednokratnu upotrebu do jula 2021. godine.Ovaj potez dovodi uskladiće Nemačku sa evropskim obavezama nakon što se EU prošle godine složila da postavi nova ograničenja na određene plastične predmete.Zakonodavstvo EU zabranjuje desetak plastičnih proizvoda za jednokratnu upotrebu za koje postoje ekološki prihvatljive alternative, uključujući mešalice za piće, štapiće i tanjire.Prema Evropskoj komisiji, proizvodi zabranjeni zakonom predstavljaju 70 odsto otpada koji se uliva u okeane, predstavljajući pretnju divljini i ribarstvu.Zakonodavstvo EU već je podstaklo giganta brze hrane Mekdonalds da ograniči upotrebu plastike u svojim evropskim restoranima.Mekdonalds procenjuje da će promena ukloniti više od 1.200 tona plastike godišnje na kontinentu.Ekološka grupa Grinpis (Greenpeace) kritikovala je u četvrtak novo zakonodavstvo zbog toga što pokriva samo određenu listu plastike za jednokratnu upotrebu, a ne zabranu veleprodaju svih takvih proizvoda.„Izlaz iz krize sa plastikom može se dogoditi samo stvarnom promenom ambalaže od jednokratne do višekratne upotrebe“, rekla je Viola Volgemut iz Nemačkog Grinpisa.

Lifestyle

Kako da pomognemo sebi da budemo zadovoljniji

Često se u praksi susrećemo sa time da ljudi dođu po pomoć, i navode mnogo svojih životnih problema čiji izvor leži negde izvan njih samih, ali ima veliki uticaj na to kako se osećaju i koliko su zadovoljni svojim životom. Na primer, muči ih što im dete ima probleme u školi, ili ih partner ne razume, ili imaju finansijske probleme, nezaposlenost, neku fizičku bolest i slično. Naravno da svi mi jako patimo i zbog dešavanja čiji je izvor izvan nas samih i van naše direktne kontrole. Čak i neki problem koji su “u nama”, kao na primer napad panike ili depresivno stanje, iako su, formalno gledano u nama, ipak očigledno nisu sasvim u našoj kontroli (barem ne u ovom trenutku), jer ih inače ne bismo imali, tj. mogli bismo voljno da ih kontrolišemo. A to zaključujemo po tome što, kada bismo imali potpunu kontrolu, onda bi bismo te probleme već rešili.Sledeća tehnika može da nam pomogne da, najpre jasno, taksativno uvidimo šta nas sve muči, a zatim da jasnije i konkretnije razlučimo koliki stepen uticaja imamo nad tim i u kojim aspektima. Nakon toga, možemo eventualno da razmislimo o nekim novim idejama koje bi nam pomogle da steknemo još više kontrole nad našim problemima. Jer ako se problem u ovom trenutku nalazi izvan našeg polja kontrole, to ne isključuje mogućnost da problem dođe u polje kontrole, ukoliko uradimo nešto drugačije nego do sada.Postupak/vežba:Uzmite papir i olovku i nacrtajte tri koncentrična kruga kao na slici ispod. Veliki krug obuhvata sve one stvari koje nas se tiču, koje nas tangiraju, koje su nam bitne u životu. To je krug ticanja. U nešto manji krug spadaju stvari koje nas se naravno takođe tiču, ali na koje uz to imamo izvestan, ali ne potpun uticaj. Dakle stvari nad kojima imamo delimičnu kontrolu (krug uticaja). Najmanji krug su stvari koje su nam bitne i koje možemo da kontrolišemo (krug kontrole).Krenimo od velikog kruga, kruga ticanja: Zapitajte se, koje tri stvari, koje sada nemam, a kada bih ih imala, bi mi najviše koristile da dostignem svoju dugoročnu dobrobit? Drugim rečima, koje tri stvari, koje sada nemam, bi mi dugorošno najviše koristile kada bih ih imala? Na primer: U dugoročnoj perspektivi, mnogo bi mi značilo da radim posao za koji sam se školovala. Zapišite te tri stvari, tj cilja. Zatim se zapitajte: Koje tri stvari koje sada imam, a koje mi štete dugoročno, kada bi se ublažile ili nestale bi mi dugorošno donele najviše benefita? Tj, koje tri štetne stvari, bi mi najviše koristilo da nestanu ili da se smanje? Na primer, U životu bi mi mnogo značilo da prestanem da pušim. Zapišite i ove tri stvari tj cilja. Sada imate šest stvari koje su vam bitne, koje najviše utiču na vaš život i za vas su od najvećeg interesa, dugoročno. Drugim rečima, ako poradite na tih šest ciljeva i rešite ih, delimično ili u potpunosti, to će u ogromnoj meri promeniti kvalitet vašeg života. Zatim se zapitajte za svaku od tih šest stvari, u koju oblast krugova spade u ovom trenutku, tj koliko kontrole i uticaja imate nad time sada trenutno? Ima stvari nad kojima imamo malo direktne kontrole. Na primer ne možemo da kontrolišemo da li će sutra sijati sunce ili će padati kiša. Ili možda aktuelnije za Beograd, lično ne možemo direktno da utičemo na to da li će vazduh biti zagađen i koliko. Na fizičku pojavu zagađenja vazduha nemamo direktan lični uticaj. Međutim, možda možemo imati neki uticaj dugoročno, ako preduzmemo neke akcije. Takođe kratkoročno, možemo da prilagodimo svoje ponašanje toj pojavi. Ako smo najmanje efikasni, onda ćemo se strašno brinuti i “žderati” oko toga i ostati pasivni u svemu. Ta treća taktika je dakle najmanje produktivna. Ako ipak rešimo da izanaliziramo taj problem i potražimo načine kako da pomerimo svoje ponašanje u pravcu unutrašnjeg kruga (kruga uticaja, ili još dalje ka krugu kontrole) onda možda možemo na primer da izaberemo da se detaljno informišemo, da se društveno angažujemo, da sledećeg dana ako moramo da izađemo napolje barem pokušamo da se skoncentrišemo na konstruktivne stvari koje radimo, umesto da vrtimo po glavi crne misli koje ništa ne rešavaju, a čine nas očajnim i sl…Ovo je naravno samo primer i ne tvrdim da je ispravan način da se konkretni problem zagađenja vazduha sagleda i reši. Samo je ovde upotrebljen kao ilustraciju za ovu tehniku.Kada ste sami dobro razmislili i izanalizirali šta sve možete da preduzmete da biste se približili unutrašnjem krugu, možete pitati i prijatelje da vam pomognu u brejn-stormingu, tj da vam možda i sami predlože neke nove načine rešavanja i nošenja sa za vama bitnim problemima i temama u vašem životu.Lana Engel, psiholog MSc, ACT terapeutPsihološka pomoć i trening psiholoških veština online https://diaid.nl/O ličnoj sreći – kako da ukrotimo „slona“ u sebi

Svet

Paket pun iznenađenja: Smeće iz Nacionalnog parka stiže na kućnu adresu

Uprava popularnog Nacionalnog parka Kao Jai na Tajlandu poštom će vraćati smeće neodgovornim posetiocima, izjavio je Ministar životne sredine te zemlje, prenosi BBC.Posetioci će pri dolasku morati da se registruju u upravi parka, pa je jednostavno doći do njihovih adresa, što olakšava park rendžerima da nađu ljude koji ostave smeće.Ministar životne sredine Tajlanda Varavut Silpa-Arča postavio je na Fejsbuku slike ostavljenog smeća u kartonskim parcelama, koje je već spremno za slanje neodgovornim posetiocima.U objavi ljudi se podsećaju da je zagađivanje životne sredine na Tajlandu kažnjivo zatvorom do pet godina i teškim novčanim kaznamaUz pošiljku sa smećem posetioci će takođe primiti i krivičnu prijavu.Uz smeće, prazne plastične boce, konzerve i kese od čipsa, u objavi se navodi i da će u paketu stajati i poruka sa tekstom: „Zaboravili ste ove stvari u Nacionalnom parku Kao Jai“.Pored toga što zagađuje životnu sredinu, zvaničnici parka navode da je ostavljanje smeća veoma opasno po životinje koje žive u parku, jer one mogu da ga pojedu.Nacionalni park Kao Jai koji se nalazi blizu Bangkoka, glavnog grada Tajlanda, veoma je popularan za planinare i pokriva više od dve hiljade kvadratnih kilometara.Kao najstariji nacionalni park u Tajlandu, poznat je po vodopadima, životinjskom populacijom i pejzažima.