Narodna banka Srbije (NBS) je pojedinim korisnicima platnih usluga omogućio da da zahtevaju isplatu novca i na osnovu jednokratnog punomoćja koje ne mora biti overeno od strane javnog beležnika, navodi ...
Javni dug u Crnoj Gori mogao bi naredne godine da pređe četiri milijarde evra, pokazale su projekcije iz dokumenta Smernice makroekonomske i fiskalne politike, koji se odnosi na period od ove do 2023. godine, prenosi portal Bankar.me.Prema podacima Ministarstva finansija, krajem marta državni dug je iznosio 3,3 milijarde evra, ali bi do kraja ove godine mogao da se uveća na 3,7 milijardi.Naredne godine mogao bi da poraste na 3,96 milijardi evra, a u istom periodu dug opština je projektovan na 90 miliona evra od 2020. do kraja 2023. godine.U javni dug ulaze zaduženja države i lokalnih samouprava, pa kada se sve to sabere, javni dug na kraju ove godine iznosiće 3,8 milijardi, a naredne godine bi bio 4,052 milijarde evra.Sledeće, 2022. bio bi neznatno veći, 4,055 milijardi, a u Vladi Crne Gore prognoziraju da će 2023. godine dug pasti na 3,9 milijardi evra.U dokumentu koji je usvojila Vlada navodi se da se ove godine očekuje značajno povećanje javnog duga usled povećanih kreditnih aktivnosti, zbog pandemije korona virusa i mera zaštite.Zbog toga su i kako naglašavaju, smanjene privredne aktivnosti, pa su smanjeni budžetski prihodi.Rebalansom budžeta su povećana sredstva koja nedostaju za 340 miliona evra.Navodi se da će javni dug na kraju 2020. godine u Crnoj Gori iznositi oko 80 odsto BDP-a.Pad se očekuje za tri godine, kada bi prema prognozama trebalo da bude 72 odsto.Inače, očekuje se da će BDP Crne Gore bi u ovoj godini biti 4,607 milijardi evra, a dok je prošle godine bio 300 miliona evra veći.Vlada Crne Gore, inače u narednim godinama računa na rast BDP-a i to na iznos od preko 5 milijardi evra.
-615x345.jpg.webp)
Er Srbija započela je „intenzivne“ pregovore sa Etihad ervejz partners BV (EAP BV), fondom koji je nacionalni prevoznik iz Ujedinjenih Arapskih Emirata uspostavio da bi finansirao svoje podružnice, oko restrukturiranja svog mišemilionskog duga, javlja portal exyuaviation.Er Srbija (Air Serbia) je nedavno obavestila Etihad ervejz partners BV (EAP BV) da potencijalno neće moći da ispuni svoje dužničke obaveze usled krize izazvane koronavirusom."Er Srbija poslala je svojim kreditorima predlog sa revidiranim iznosima i rokovima otplate kredita i verujemo da se pregovorima može postići obostrano prihvatljivo rešenje. Treba napomenuti da je Er Srbija do sada redovno izmirivala svoje obaveze“, navodi se u saopštenju aviokompanije.Aviokompanija je napomenula da još uvek ima punu podršku svojih akcionara tokom ove krize.Etihad ervejz partners BV (EAP BV) fond je prošlog meseca istakao da je Er Srbija „spremna da se uključi u smislene diskusije kako bi se postigao prihvatljiv dogovor“.Takođe su naveli da je Er Srbija 19. marta isplatila ratu kamate prema Ugovoru o obavezi duga.Er Srbija je u septembru 2015. godine uzela kredit od EAP I BV vredan 52,9 miliona dolara koji na naplatu dospeva u septembru 2020. godine, uz godišnju kamatnu stopu od 6,96 odsto.Pored toga, 20. maja 2016. godine je dogovorila zajam od 63 miliona dolara kod EAP II BV, koji na naplatu dospeva u junu 2021. godine.Aviokompanija sa sedištem u Abu Dabiju ima 49% udela u Er Srbiji, dok ostatak kontroliše vlada Srbije.
Udruženje od 14 kompanija u Barseloni mora u roku od mesec dana da pronađe stanare, jer bi u slučaju zaplene njhovih stanova dobili samo polovinu njihove tržišne vrednosti, piše Bloomberg, a prenosi Poslovni.hr.Stanje na tržištu iznajmljivanja nekretnina u Barseloni je dostiglo velike razmere, budući da su se gradske vlasti odlučile na prilično radikalne poteze, za koje postoje i zakoske osnove.To između ostalog podrazumeva zaplenu praznih stanova od privatnih investitora.Kako piše Bloomberg, pre nekoliko dana gradske su vlasti uputile dopis u 14 kompanija koje zajedno poseduju 194 prazna stana u katalonskoj prestolnici.Kompanije su upozorene da će njihovi szanovi biti zaplenjeni, ako ne pronađu stanare u roku od mesec dana i iznajme im stanove po tržišnoj vrednosti.U ČEMU JE PROBLEMNakon finansijske i ekonomske krize 2008. i sloma španskog tržišta nekretnina, deo privatnih investitora radije je stanove držao neiskorišćene i tako čekao oporavak tržišta.Zaplena stanova u privatnom vlasništvu zakonski je moguća u Kataloniji od 2016. godine, jer lokalne vlasti mogu da dođu u posed stanova praznih duže od dve godine.Kako bi ublažila teško stanje, gradska uprava, pod vođstvom gradonačelnice Ade Colau članice Podemosa, počela je prošle godine da naplaćuje novčane kazne vlasnicima praznih stanova. Zaplena bi bila je korak dalje i tada bi vlasnicima bila isplaćena odšteta upola manju od tržišne vrednosti stana.Španski mediji navode da im prete i novčane kazne od 90.000 do 900.000. Zaplenjeni stanovi bi ušli u fond javnog stambenog prostora, a grad bi ih iznajmljivao građanima kojima nedostaje novac.Takve stanove lokalne vlasti mogu da iznajmljuju između četiri i deset godina, a potom ih vraćaju vlasnicima. Međutim, ovu zakonsku mogućnost katalonski gradovi iskoristili su do sada u svega nekoliko slučajeva.Dodaje se i da izmene zakona iz decembra prošle godine omogućavaju lokalnim vlastima da zaplenjene stanove prenesu i u trajno vlasništvo isplatom odštete, što Barcelona sada namerava da iskoristi.Nedostatak stambenog prostora u Barseloni, čemu je doprinos dalo i iznajmljivanje stanova turistima putem Airbnb-a, rezultirao je snažnim skokom cena kirije.Ipak, gradski čelnici navode i da njihov zadatak nije zaplena, već motivisanje vlasnika da nekretnine iznajme.
JKP Beogradski metro i voz raspisao je javnu nabavku za tehničku kontrolu elaborata o inženjerskogeološkim-geotehničkim uslovima izgradnje za potrebe izrade Studije opravdanosti sa Idejnim projektom za prvu fazu metro Linije 1, navodi se na Portalu javnih nabavki.Tehnička kontrola Elaborata obuhvata proveru usklađenosti elaborata sa projektnim zadatkom na osnovu Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, projektom detaljnih inženjerskogeoloških istraživanja za potrebe izrade Elaborata o inženjerskogeološkim-geotehničkim uslovima izgradnje prve faze prve linije beogradskog metroa, zakonom i drugim propisima, tehničkim normativima, standardima i normama kvaliteta, kao i međusobne usklađenosti Elaborata i podloga i provera ispravnosti i tačnosti dobijenih i prikazanih rezultata inženjerskogeoloških-geotehničkih istraživanja i na osnovu njih datih uslova izgradnje prve faze metro Linije 1.Izbor najpovoljnije ponude će se izvršiti primenom kriterijuma „najniža ponuđena cena“ za ukupan obim usluge.Rok za podnošenje ponuda je 20.avgust 2020. godine do 11.30 časova.U martu 2015. tada gradonačelnik Beograda, Siniša Mali izjavio je da će prva linija metroa koštati između 800 miliona i 1,2 milijarde evra, navodi portal Nova.rs.U oktobru 2016. rekao je da bi izgradnja tri linije “mogla da počne krajem 2018. godine”, a da investicija “neće biti manja od 800 miliona evra, odnosno od 800 miliona do jedne milijarde”.Potom, u decembru 2016. Mali izjavljuje da će prva linija metroa od Makiškog polja do Mirijeva, kao da će izgradnja ”prema trenutnim procenama koštati dve milijarde evra”.Zorana Mihajlović ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture izjavila je 21. jula da je metro “najveća infrastrukturna investicija u ovom delu Evrope, vredna šest milijardi evra”.
Kompanija Amazon poručila je svim zaposlenima koji mogu da rade na daljinu da će im omogućiti tako da nastave do 8. januara 2021. godine, nakon rekordnog broja novozaraženih u Sjedinjenim Američkim Državama....
Intervju sa Duškom Radosavljevićem, politikologom i predsednikom Saveza antifašista Vojvodine, za podcast "Dan posle".Razgovarao: Aleksandar GubašLINK NA AUDIO INTERVJUU prvoj polovini jula su nas zadesili ovi najnoviji protesti pred Skupštinom. Ko čini tu mladu desnicu i levicu koja je izašla na ulice, i čiji su oni? Da li neko stoji iza njih? Duško Radosavljević: Što se desnice tiče, meni se čini da su to uglavnom navijačke grupe, i podmlaci nekih opskurnih partija… Čini mi se da su to delovi onih grupacija koje režim drži pod kontrolom, i koje u organizaciono-tehničkom i materijalnom smislu jako zavise od njegove milosti. Desnica mi se činila kao jedan sublimat, koji je doveden sa isključivim ciljem da napravi provokaciju, i da opravda kasniju vrlo, vrlo brutalnu intervenciju policije. A što se tiče levice, ja nju baš nisam nešto naročito primetio -- odnosno, primetio sam neke njene delove -- ali to je zato što nje jednostavno ni nema na političkoj sceni Srbije. Paradoksalno, levica ima mnogo šta da ponudi Srbiji, ali prvo sama sa sobom treba da razjasni kvalitet te ponude... Levica je slabo organizovana. Ona nije da je neprimetna, ali se isto više ističe po nekim ekscesnim situacijama, po performansima -- po više, da kažem, dobrim namerama, nego kao neka politička snaga. Znači, nje ima u nekim delovanjima određenih partija, ima je u nekim zalaganjima, ali kao organizovana partija -- kao nešto što je recimo Podemos, kao što je bila Siriza -- levica u Srbiji jednostavno ne postoji. Imamo ideju, ali nemamo organizaciju levice. Pred Skupštinom su mogli da se primete pojedinci iz organizacije Marks21, iz Krova nad glavom, Ne davimo Beograd, ali oni nisu pokušali da nametnu program i teme, osim ponekim transparentom. S druge strane, desnica je bila kudikamo glasnija -- koristili su i neki megafon, a i bili su i te kako vidljivi u obračunima s policijom... Kako je došlo do toga da je desnica preuzela protest? DR: Radi se o organizacijama koje su od strane režima pripuštene baš sa zadatkom da ukradu protest, i ja bih rekao da su one jako dobro to i uradile. One su taj protest ukrale od ljudi u ovoj zemlji koji su siti svega… Ogromna količina besa, ljutnje i patnje, koja se izlila na ulicu -- u ovom slučaju Beograda, ali i drugih gradova u republici -- je namerno i svesno diskreditovana delovanjem grupacija koje su provocirale snage reda. Takođe, očigledno je i da je to sve sa strane posmatrao i gurao jedan zloslutni Džoker, koji je iskoristio situaciju da pokaže kako mi u Srbiji -- nasuprot, navodno, ispravnoj, mirnodopskoj i evropskoj politici predsednika Vučića -- imamo te i takve koji bi da ga ruše, i to baš u trenutku dok se on lavovski bori za Kosovo. A sa druge strane, opet, imamo zlosrećne levičare... Levica, izgleda, nikako ne može zajedno da stane u jednu priču, i da izađe napolje da napravi neki miting, neke demonstracije, ili da napravi prema vlasti neke zahteve -- jer, iz nekog razloga, koji mi se čini da najviše ima veze sa sujetom, ispada da su međusobne razlike između levičarskih organizacija veće nego razlike između levice i ekstremne desnice. To ne može niko da me ubedi da je dobro... U situaciji u kojoj mi razmišljamo ko je pravoverniji marksista, ili ko je socijaldemokrata, a ko socijalista ili komunista -- u toj situaciji od levice nema ništa. Ko su boljševici, a ko su menjševici... DR: Tako je. To je ona priča iz srednjeg veka, koliko anđela može da stane na vrh igle... To je priča koja nas prati, ja mislim, već 30 godina, i to su za levicu u Srbiji izgubljene godine. A ona u ovoj zemlji postoji od druge polovine 19. veka, i ima neku svoju autohtonu tradiciju, i ima stvari za koje se bori. Levica ima veliko područje delovanja u Srbiji, ali mislim da mora malo da se uozbilji, i da se udruži.Da li se sve ovo što ste sad rekli odnosi i na Novi Sad?DR: Situacija je takva da je politički život u Novom Sadu, isto kao i u ostatku Srbije, zadnjih godina otet od njenih građana. Kad pričamo o nekoj umrtvljenosti političkog života, ništa ne razlikuje Niš od Beograda, ili Beograd od Novog Sada... Novi Sad možda još ima tu neku aromu uživanja u staroj slavi, ali nema se zašto reći da je nešto naročito “građanskiji” od ostatka zemlje.A kako izgleda desnica u Novom Sadu i Vojvodini? Da li ima neke specifičnosti na desnoj strani u odnosu na ostatak Srbije? DR: Desnica se uvek trudi da nas, kao, brani od nekoga -- pa tu, naravno, ima i nekih opskurnih desničarskih partijica iz redova nacionalnih zajednica, koje brane svoju zajednicu od većinskog naroda... Tako da je to jedini mali izuzetak u odnosu na ostatak Srbije, zato što ovde imate još više nekih retrogradnih političkih ideja. Jer, Bože me oprosti, da nam nije desničara, sve bi ovo Mađari ili Hrvati odneli, ne znam samo gde... Uvek bi neko nekog odneo, znate, da nema njih, da oni nisu budni. To su neke nacionalističke priče, ali vam ja i dalje tvrdim da ta krajnja desnica, u stvari, ne postoji u biračkom telu. Sem ako ne nađu neki izvor, pa direktno kupe ulazak odbornika u lokalnu skupštinu -- a videli smo da glas dosta jeftino košta, svega 2.000 RSD -- za šta im stalno volšebno stižu pare sa neke strane... Dakle, krajnja desnica nema birače, ona se više koristi kao pretnja. Ona se koristi kao pretorijanska garda režima. To je, u stvari, da se tako izrazim, jedna rent-a-mladalačka ekipa, koja se koristi za cirkus po gradu i pokrajini, i tu očigledno svako ima svoj račun. Na ovim izborima smo videli da se ni desnica nije baš preterano proslavila u biračkom telu. Međutim, pokazalo se da neki predstavnici te scene -- kao što je, na primer, Srđan Nogo -- mogu da privuku značajan broj ljudi na svoje proteste i političke skupove. DR: Ja uopšte ne verujem u njegovu snagu...Bogami, bio je onaj protest u Beogradu, na koji je došlo 3.000 ljudi -- sad, ne znam koliko je tu bilo nekih njegovih bojovnika...DR: To sam hteo da kažem! Vi u Beogradu u svakom trenutku imate najmanje 10.000 ljudi koji bi se razneli da su mina, samo da mogu, od jada i bede u životu. Da su učestvovali samo mirni građani, vi biste videli koliko bi ti protesti bili kvalitetniji i bolji. Ti koji su bili, kao, najhrabriji i najstrašniji, i dalje kažem, oni su na to bili dobro podstrekivani, i neko ih je dobro platio. Ne mogu da tvrdim da je pomenuti gospodin direktan provokator, ali jeste radio na štetu ovih demonstracija, gde se morao pokazati taj narodni bunt. Moralo se staviti do znanja da je ljudima dosta ovih stani-kreni laži, lažiranja podataka i svega toga... Znači, on je jedan od onih koji su uspeli da ponište tu pozitivnu energiju okupljenih. A ako je, pak, mislio da je toliko pametan da će ga neko na vratima Skupštine izvikati za novoga vožda, za pokretača trećeg, četvrtog, ili petog srpskog ustanka -- e, onda, bogami, mislim da to nije slučaj za mene i za vas, već za neke druge analize, koje nisu političke vrste. Pretpostavljam da ćemo se lako složiti da je velik broj učesnika u prvim redovima napada na Skupštinu zapravo ubačen, i da su u pitanju provokatori. Međutim, ima tu i dosta ljudi koji su iz iskrenog ubeđenja došli na te proteste, sa željom da podrže neke desne ideje. Kako zapravo izgleda srpska nova desnica, ta neka naša alt-rajt scena 20-ih godina ovog veka? Pogotovo, recimo, kad je uporedimo sa nacionalnom desnicom 90-ih godina. DR: Ništa se ne razlikuje. Razne takozvane patriote i dalje pričaju iste priče -- kažu: “Ne damo Kosovo!”, onda “Smenićemo rukovodstvo u Crnoj Gori.”, “Pripojićemo Republiku Srpsku...” Po čemu se to razlikuje od 90-ih godina? Ima i nekih novih tema, kao što su migranti, vakcine, 5G i ostalo... DR: Ne, to su samo povodi, izvinite... To su samo povodi, nemaju oni nikakav novi program. “Gde su srpski grobovi, tu su srpske zemlje”, to je ta politika. Ova nova desnica u Srbiji, isto kao i 90-ih godina, samo produbljuje i širi, odnosno tumači, postojeći program predsednika republike. Isto ste i 90-ih godina imali da je desnica, u stvari, najvećim delom opravdavala ratne napore Miloševićevog režima. Kad pogledate, jasno je da je srpska desnica u ovom trenutku oličena u Srpskoj naprednoj stranci i njenoj koaliciji. A sa druge strane, srpska desnica su i Đilasova partija, i partije Boška Obradovića i Vuka Jeremića -- to je jasno kada pogledamo koji su njihovi programi. Srpska desnica nisu te neke navijačke grupe, tu se možda nismo razumeli. Znate, taj Nogo, on može napolje da izvede i 100.000 ljudi, ali moramo da vidimo da li je to partija, da li je to ideologija, ili je to samo pokušaj da se ostvari neki politički cilj na brzu brzinu. Ovo što sam rekao, ovih četiri-pet organizacija, one čine srpsku desnicu. Neće biti da su srpska desnica maltene samo Miša Vacić i ekipa, a da je Srpska napredna stranka miomirisno cveće, i neki demokratski centar, pa su ovi iza desnica. Ne, Srpska napredna stranka je stranka desnice, i to konzervativne desnice. A ovo drugo su neke ekstremne desničarske grupacije, za koje znamo da su najvećim delom proizvod režima -- i da su, što se kaže, blagoizvolele da se hrane na režimskim kasama. Cela srpska politička scena, i ovo malo stranaka što će biti u parlamentu, se situirala na spektru od centra do desnice. Vi nemate nijednu levičarsku partiju u parlamentu... Meni bi stvarno bilo smešno da dokazujemo da su partije Ivice “Dugotrajnog” Dačića, i još dugotrajnijeg Ljajića levičarske. Mislim, ajde... Vi imate neke levičarske elemente u Demokratskoj stranci, ali je ona ponovo u stanju poluraspada. I u Pokretu slobodnih građana, koji je sada izvršio strahovito samoubistvo, imate neke levičarske elemente, ali ipak nadvladavaju populistički. Imate nešto i kod ovih iz Ne davimo Beograd, to ne zaboravljam, i onda imate grupe kao što je Marks21, i ostatke SDU-a i tako dalje... To su neke grupacije koje su previše male da biste vi njih klasifikovali kao zametak nečega, ali to su, recimo, što bi rekao pesnik, ostaci neke zaklane levice u Srbiji.Ako bi vas neko pitao ko ili šta je trenutno najveća opasnost po društvo sa desnice, kako god je definisali, šta bi bio vaš odgovor? Da li tu vidite neki proces koji zabrinjava, ili neku ličnost na koju bi trebalo obratiti pažnju, koja bi mogla da se pokaže opasnom? DR: Da. Smatram da je, u ovom trenutku, najveća desničarska opasnost u Srbiji režim Aleksandra Vučića. Bez njega, i bez tog ostajanja na vlasti po svaku cenu -- čak i po cenu ljudskog zdravlja, videli ste, po cenu prebijanja -- te organizacije ne bi značile ništa. Odnosno, značile bi mnogo manje... Ne mogu da kažem da se ne bi javili neki ljudi, njih po dvoje, troje ili petoro, koji bi hteli da tuku pripadnike nacionalnih zajednica ovde po Vojvodini -- odnosno Rome, ili pripadnike LGBT populacije. U svakom društvu imate takve ljude, koji jednostavno nisu baš najčistiji sa svojim političkim stavovima. Međutim, problem nastaje ako oni budu pripušteni, ako se oni tolerišu. Vidite, uostalom, koliko režimu treba da osudi napadače na Borka Stefanovića... Sad ja treba da odgovorim: "Ne, ja se jako bojim Srpske desnice, jako se bojim Levijatana...” Ne, jako se bojim onoga ko je najjači, onoga ko stvara situaciju u kojoj je sve ovo ostalo moguće. Jer, da je problem u, ne znam, Levijatanu -- onda bismo mi kao Vojvođanski antifašisti, kojih isto ima par stotina, mogli da izađemo njima na crtu, pa čak i da se šorkamo. Ovako, mi ako izađemo da im vičemo, prvo ćemo da dobijemo batine od njih, jer su mlađi, a onda će još doći policija da brani njih od nas. Ko su sada baštinici ideja i tradicija antifašizma u Srbiji? DR: To su stariji, obrazovani ljudi, koji još uvek neguju tu kulturu sećanja, kojima ne mogu da se prodaju ove neistine. Ja imam utisak -- koji, doduše, nije naučno zasnovan -- da Srbijom faktički vladaju potomci onih koji su izgubili u Drugom svetskom ratu, i da oni, valjda, čuvajući uspomenu na svoje očeve i dedove, žele da preokrenu istoriju. Zato je antifašizam u ovom trenutku u jednoj defanzivi, jer ga tuku sa svih strana. Antifašizam mora da bude državna ideologija, državno učenje, ne može da bude stvar pojedinaca. Kad su u pitanju tuče sa policijom, kod nas su još od 9. marta uvek u prvim redovima neki navijači -- ili barem neki desničari, kakve smo sad opisali. Kako to da se kod nas niko levi ne tuče? Mi imamo pomenutu Antifu, koja je prozvana kao organizator maltene svih nereda u svetu -- tu fakat postoje neki momci i devojke, koji su spremni da se obuku u crno, ponesu motke, pa i da se tuku ako treba... Međutim, kod nas toga nema. Da li je to zato što je levica kod nas i inače dezorganizovana, ili je to zato što su njeni pripadnici neki fini ljudi, kojima je ideja o nasilju strana? DR: Pa prvi razlog je to što levica kod nas stvarno nije organizovana. Postoje određene grupe, ali one između sebe ne sarađuju. Vi u Srbiji imate najveće čitače Piketija, Branka Milanovića, Stiglica, ovih velikih ekonomista... I ovog Varufakisa, znate da njegova partija ovde ima neko svoje krilo... Vi ćete ovde naći civilno društvo, naći ćete velike teoretičare koji su u istom rangu sa evropskim i svetskim -- jedino što nećete naći, što bi rekao Basara, nekog Trockog, da napravi partiju i izvrši puč sa levice. Imate Marks21, ali nemate Savez komunista -- i to je prva stvar. Još jedna stvar je, recimo, to što su članovi mnogih desničarskih organizacija, od kad je počelo ovo dobrovoljno služenje vojnog roka, dosta njih se prijavljivalo da služe vojsku. Levičari ne idu da služe vojsku u našoj državi, ne prijavljuju se. Pogledajte to, postoje i spiskovi... Znači, oni služe vojsku, oni se pripremaju kako bi jednog dana zaštitili srpske svetinje, ili odbranili najskuplju srpsku reč -- ja ne ulazim u te priče... Onda, uostalom, vi znate da određene političke partije u Srbiji šalju svoje ljude u Putinove kampove... E, u toj celoj situaciji vi dođete i kažete: “Ovi se tuku, oni se ne tuku.”Još nešto: i levičari, i liberali, i generalno ti neki liberalno-demokratski orijentisani ljudi, oni na ove proteste izlaze kao na hepening. Oni na njih izlaze kao na porodične manifestacije, znate -- da iskažu neku svegeneracijsku pobunu ili bunt protiv ovoga režima. Međutim, desničari očigledno to tako ne shvataju... Ima nekih koji misle da ovi desničari to što rade rade zaista otvorenog srca, i da ne znaju da su njihove vođe, naravno, što se kaže, već naplatile za to veče, za taj hepening koji prave. Tako da, mislim da tu levica mora puno da radi na svojoj organizaciji. Kada levica u Srbiji bude organizacija sa najmanje 100.000 članova, i bude organizovana kao one partije o kojima je Mihels pisao svoje čuvene studije -- e, onda će levica moći da izađe na izbore, i da bude nešto čega se oni plaše. Za levicu se vezuje ta neka tradicija i romantika pokreta otpora, oko čega je kod nas nastala prilično uspešna mitologija, najbolja oličena u partizanskim filmovima i seriji "Otpisani". Da li dolazi vreme u kome su u našim urbanim sredinama mogući neki novi "Otpisani"?DR: U urbanim sredinama će biti otpora. Mnogo je teže savladati ovu letargiju sela, tako da obično ti neki manji džepovi otpora obično nastaju u gradovima. Sećate se pokreta udruženih stanara u Nišu, koji je onako brutalno razbijen delatnošću režima... To su ljudi koji politiku u stvari vraćaju nekim njenim osnovama, a to su interesi običnih građana. Treba neke stvari rešiti, što bismo mi rekli, u mesnoj zajednici, u svojoj opštini ili gradu, pa tek onda ono što preostane da je na nivou cele Srbije. Dok mi sada imamo neku kontrasituaciju, gde bi svi sve da rade na nivou države. Zašto ne bi neka grupa građana mogla da se bori samo za svoju mesnu zajednicu? Te lokalne inicijative su jako bitne, i u Novom Sadu su nam jako lepo krenule -- recimo, ova Inicijativa “Krov nad glavom”, i one male ekološke “Odbranimo reke Stare planine”... Sve te inicijative su po svom karakteru duboko levičarske, i to su pitanja kojima levica mora da se vrati. Pustite Vučića neka rešava Kosovo... Zato neka se na njemu i saplete, zato što nas osam godina tiraniše baš zbog tog Kosova. Ali zato levica mora da se javi... Recimo, pitajte neke ljude koji su levičari da li idu na sastanke svoje skupštine stanara. Pa ljudi, ako živite na 10. spratu, a ne radi vam lift, šta je vaša preka potreba? Eto, to su životni problemi koje ljudi moraju da rešavaju, odnosno levica.
Fiskalni savet trenutno očekuje da bi pad domaće proizvodnje u 2020. mogao da bude oko 3 odsto, a Srbija neće imati toliko raspoloživih resursa za snažnu intervenciju, navodi se u poslednjoj analizi koje je objavilo to nezavisno državno telo.Dodaje se da se do kraja godine očekuje pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) od oko 3 odsto na međugodišnjem nivou, ali da on može da bude još oštriji ako se u drugom polugođu ponovo uvedu rigorozne mere.Pad BDP-a Srbije biće manji od većine evropskih zemalja, ne zbog boljih ekonomskih politika, već usled strukture domaće privrede, koja se više od evropskog proseka oslanja na proizvodnju egzistencijalnih dobara."Deficit države u 2020. biće rekordanih 7 odsto BDP-a, javni dug na kraju godine nešto preko 60 odsto BDP-a, a snažno rastu i unutrašnje neravnoteže budžeta. Ovo poslednje posledica je pre svega neumereno velikog povećanja plata u javnom sektoru od skoro 10 odsto s kojim se ušlo u 2020. godinu. Ttoliki rast plata bio bi preveliki i da je privreda ostvarila planirani rast od 4 odsto", navodi se u analizi.Kao jedan od razloga za smanjenje manevarskog prostora navodi se i "neracionalno zaduživanje i potrošnja preko 600 miliona evra za isplatu 100 evra punoletnim građanima, ali i ranije uočenih grešaka fiskalne politike, poput dugogodišnjeg nedovoljnog ulaganja u zdravstvoKao mere koje treba preduzeti, Fiskalni savet navodi:- smanjenje deficita u narednoj godini na oko 2 odst BDP-a da bi se zaustavio rast javnog duga i vratila fiskalna stabilnost;- povećanje državnih izdvajanja za infrastrukturu, i- kontrolu rasta penzija i plata u javnom sektoru u 2021. godini (opravdano bi bilo potpuno zamrzavanje zarada).Bez obzira na preduzete mere, Fiskalni savet procenjuje da će se broj zaposlenih smanjiti za između 30.000 i 50.000 radnih mesta, a eventualni novi paket pomoći privredi morao bi da bude "daleko manji od prvog, selektivan i privremen"."(To) konkretno znači da pomoć više ne bi smela da se daje preduzećima koja u krizi ne trpe velike gubitke, niti onim preduzećima koja nemaju šansu da se oporave ni s novim paketom državnom pomoći. Zato je sada presudno da se naprave dobre analize koje bi pokazale u kojim slučajevima je dodatna pomoć države potrebna, ali i u kojim je svrsishodna,Dodaje se i da prilagođavanje budžeta u 2021. trebalo bi ostvariti prvenstveno kontrolom penzija i plata u javnom sektoru a nikako smanjenjem javnih investicija."U 2021. potrebno je povećati ulaganja države u infrastrukturu, a sredstva za to mogu se obezbediti smanjenjem prevelikih ulaganja u bezbednosni sektor... U zdravstvo nije dovoljno ulagano decenijama zbog čega su objektivni pokazatelji koji mere opremljenost i kvalitet usluga zdravstvenog sistema Srbije loši. Posmatrano na 100.000 stanovnika, državno zdravstvo u Srbiji ima upola manje CT skenera, Gama kamera i jedinica za radio terapiju i čak tri do četiri puta manje PET skenera, magnetnih rezonanci i jedinica za angiografiju nego što je to slučaj u zemljama centralne i istočne Evrope. Uz to, Srbiji nedostaje medicinsko osoblje i to posebno lekari specijalisti i hirurzi", zaključuje se u analizi.
Agencija za licenciranje stečajnih upravnika ponudila je na prodaju društveno preduzeće "Voćar" u stečaju iz Aleksandrova, čija vrednost je procenjena na 234,2 miliona dinara, objavljeno je na sajtu Agencije.Imovinu čini osam objekata, a njen značajan deo su poslovna zgrada od 670 kvadratnih metara i hladnjača od 7,4 hiljada metara kvadratnih.Metoda prodaje biće prikupljanje javnih ponuda i te ponude se mogu se dostaviti do 21. avgusta, a depozit za učešće u kupovini je 46 miliona dinara.Javno otvaranje ponuda održaće se 21.avgusta u 12:00 časova, 15 minuta po isteku vremena za prikupljanje ponuda na adresi Agencije za licenciranje stečajnih upravnika u prisustvu komisije za otvaranje ponuda."Voćar-Palanka" iz Smederevske Palanke fabrika za preradu voća i povrća datira još od 1959. godine. Osnovna delatnost fabrike bila je prerada višnje u pasterizovanu višnju.
Lideri 27 zemalja članica Evropske unije nakon maratonskih pregovora koji su trajali pet dana postigli su dogovor u utorak ujutru i usvojili paket za oporavak privrede zemalja članica u iznosu od 1,824 biliona evra, javio je portal Euractiv.Od toga se 1,074 biliona evra nalazi u okviru zajedničkog budžeta za period od 2021. do 2027. godine.Usvojen je i poseban Fond za oporavak od pandemije.Od toga je 390 milijardi evra bespovratne pomoći i 360 milijardi zajmova.Ovaj fond će biti finansiran zajedničkim zaduživanjem EU-a na svetskim tržištima kapitala, a rok za otplatu pozajmice je kraj 2058. godine.Pregovore su odužili i zahtevi štedljivih zemalja: Austrije, Danske, Holandije, Švedske i Finske.Budući da su se one direktno suprotstavile stvaranju fonda i naročito uključivanju direktnih transfera, konačni predlog i dalje se može smatrati dostojnim rezultatom.Nemačka kancelarka Angela Merkel ocenila je da je "EU sposobna da deluje zajednički, čak i u periodu najveće krize, kao i da je spremna da primenjuje nova rešenja u neuobičajenim okolnostima".ĐAVO JE U DETALJIMAItalija koja je najteže pogođena virusom već se javlja kao najveći korisnik i trebalo bi da iskoristi 127 milijardi evra zajmova i više od 82 milijardi evra bespovratnih sredstava. Štedljive zemlje su, kako se ocenjuje, podstičući odobrenje manje sredstava potkopale sopstveni cilj modernizacije budžeta u celini.Jedan od najvećih gubitaka je Fond pravedne tranzicije, koji je sa 40 milijardi evra za borbu protiv klimatskih promena smanjen na samo 10 milijardi evra.Konačni dogovor zadržao je odredbu da će samo zemlje koje su se do 2050. godine prijavile za cilj EU o klimatskoj neutralnosti, imati pravo na finansiranje.Od zemalja okruženja, Hrvatska će recimo dobiti 22 milijarde evra iz paketa EU, što bi trebalo da osigura brz i ravnomeran privredni oporavak, preneo je portal Al Džazire.Da bi zemlje mogle da se uključe u finansiranje iz Fonda za oporavak, moraće da predstave plan o reformama, na osnovu preporuka iz evropskog semestra.Sve to procenjuje Evropska komisija, a zatim većinom usvaja Evropski savet.
Francuska neće biti deo globalnog pokreta za zabranu Huaveja u izgrađnji 5G mreže, izjavio je u utorak ministar ekonomije i finansija Bruno Le Mer, javlja agencija Rojters.Ministar je naglasio da će strateški interesi Francuske biti zaštićeni i da će Pariz obratiti posebnu pažnju na osetljiva mesta od strateškog značaja koja treba da zaštiti.Le Mer je ponovio svoj stav da Francuska neće diskriminisati nijednu kompaniju u pogledu telekomunikacionih mreža i komentarisao da Huavej čini 30 odsto 4G infrastrukture u zemlji.Iako neće biti zabrane, Francuska agencija za sajber bezbednost ANSSI savetuje francuskim telekomunikacionim firmama da izbegavaju opremu kineskog tehnološkog giganta.Kako navodi Rojters, odluka francuske agencije po pitanju Huavej opreme od ključnog je značaja za dve od četiri telekomunikacione firme ove zemlje, Bouygues Telekom i SFR, jer im je trenutno oko polovina mreže sačinjena od opreme kineske tehnološke grupe.Ministar je takođe osudio Kinu zbog navodnog zlostavljanja manjinskog muslimanskog stanovništva.Američki stručnjaci i aktivisti kažu da se u pritvorskim centrima u Sikjangu nalazi najmanje milion etničkih Ujgura i drugih muslimana.Kina ih opisuje kao centre za obuku koji pomažu da se zaustavi terorizam i ekstremizam.Vlada SAD savetovala je svoje NATO saveznike da isključe kinesku firmu iz budućih planova za izradu telekomunikacione mreže sledeće generacije, tvrdeći da bi Peking Huaveijevu opremu mogao da koristiti za špijunažu.Huavej negira ove i slične optužbe.
Grupa od preko 300 lekara i profesora medicine okupljenih u neformalnoj grupi "Ujedinjeni protiv kovida" uputila je otvoreno pismo Vladi Srbije i ostalim nadležnim institucijama u kom traže odgovornost postojećeg Kriznog štaba za suzbijanje COVID-19 za, kako su naveli, "javno-zdravstvenu katastrofu" u kojoj se država nalazi.Potpisnici traže i da se javnosti objasni nadležnost nad bazom iza COVID portala, da se organizuje postupak pouzdanog utvrđivanja broja zaraženih, obolelih i umrlih usled zaraze, kao i "profesionalnu i svaku drugu odgovornost" ukoliko nezavisna istraga utvrdi da je došlo do zataškavanja tih podataka.U otvorenom pismu se zahteva i da odgovornost za nastalu štetu preuzme Krizni štab u celini, da se formira novi Krizni štab "koji bi činili eksperti sa dokazanim stručnim i moralnim kvalitetima", kao i da se stane na put "zastrašivanju i politizaciji" zdravstvenog sistema."Javnosti i novim članovima bi pod hitno trebalo razjasniti uzroke neuspeha trenutnog Kriznog štaba... U interesu je javnosti da se ovi problemi istraže, odgovorni pojedinci i institucije procesuiraju i naprave koraci ka zdravstvenom sistemu bez straha i prevage politike nad stručnošću", navodi se u pismu.Navodi se i da su tehnički organizatori inicijative prvi potpisnici proglasa, odnosno da ne postoje formalni organizatori inicijative van samih potpisnika.Organizatori su takođe pozvali medicinske stručnjake da u skladu sa epidemiološkom situacijom proglas potpišu elektronski, u skladu sa objašnjenjem dostupnim na veb-sajtu.
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) je na današnjoj vanrednoj sednici dopunio Odluku o kamatnim stopama koja se primenjuje u postupku sprovođenja monetarne politike, kojom je omogućila da se dinarski krediti koje banke odobravaju klijentima u okviru kovid-garantne šeme budu još povoljniji, navodi se u saopštenju."Primenom ove mere, krediti u dinarima u okviru garantne šeme biće još povoljniji, što bi trebalo da podstakne tražnju preduzeća za kreditima i da ujedno ima pozitivan efekat na brži rast bruto domaćeg proizvoda, odnosno oporavak ekonomije u kratkom roku", dodaje se u saopštenju.NBS će bankama koje klijentima odobravaju dinarske kredite iz garantne šeme po nižim kamatnim stopama od maksimalne stope iz Uredbe plaćati stopu remuneracije po kamatnoj stopi koja je za 0,5 procentna poena viša od standardne stope koja se plaća na obavezne rezerve u dinarima i koja trenutno iznosi 0,1 odsto.Uslov da banke imaju pravo na ovu povlašćenu stopu remuneracije jeste da svojim klijentima odobravaju dinarske kredite iz garantne šeme po kamatnoj stopi koja je za najmanje 0,5 procentna poena niža od maksimalne kamatne stope propisane Uredbom za kredite odobrene u dinarima (1M BELIBOR + 2,5 procentna poena).Na ovaj način, NBS će bankama nadomestiti smanjenje kamatne stope na dinarske kredite u okviru garantne šeme, a banke će, u skladu sa svojim poslovnim politikama, moći da ih odobravaju i po povoljnijim uslovima.Pored toga, ova mera omogućava da se stope na dinarske kredite iz garantne šeme približe kamatnim stopama na kredite u evrima odobrene u skladu sa istom garantnom šemom, što pogoduje dinarizaciji i stabilnosti finansijskog sektora.Banke će imati obavezu da izveštavaju NBS o iznosu kredita iz garantne šeme koje odobravaju s povlasticom, kao i o kamatnim stopama na te kredite, čime se obezbeđuje kontrola funkcionisanja ovog mehanizma.Vlada Srbije je u aprilu donela Uredbu o utvrđivanju garantne šeme kao mera podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, kojom je propisala koje će pozajmice za likvidnost garantovati i pod kojim uslovima.
Skoro trećina stanovnika država članica Evropske unije starijih od 16 godina, tokom prošle godine nije bila u prilici da finansira svoj odmor van kuće, objavio je Eurostat.Inače, taj procenat se smanjuje od 2010. godine kada je iznosio 39 odsto.Sada se, međutim očekuje da se pad tog trenda zaustavi, zbog zastoja i zatvaranja granica u cilju sprečavanja epidemije korona virusa.Među državama članicama EU, Rumunija je zabeležila najveći udeo u broju pojedinaca koji se nalaze u toj situaciji. Čak 54 odsto Rumuna nije moglo da priušti jednonedeljni odmor.Grci su na drugom mestu, sa 49 odsto, zatim Hrvatske jedan odsto niže od njih, Kipra 45 odsto u Italije 44 odsto.Među državama sa najmanjim udelom stanovnika koji nisu mogli da finansiraju odmor su: Švedska sa 10 odsto, Danska i Luksemburg 11 odsto, Finska 12, Nemačka i Austrija sa 13 procenata.U poređenju sa 2010. godinom, broj tih ljudi opada u svim članicama izuzev Italije i Grčke.Njaveći pad bio je u Letoniji 35 odsto, Malti 30 odsto, zatim Bugarskoj, Poljskoj i Estoniji.ODMOR U SRBIJINajnovije istraživanje Demostata pokazuje da skoro četvrtina stanovnika Srbije, zbog pandemije korona virusa neće moći na letovanje, objavio je list Danas.Zbog nedostatka novca 17 odsto ispitanika neće otići na odmor, a 10 odsto navodi neke druge razloge.Petina učesnika te ankete odlučila se za odmor u Srbiji.
Nemački savezni ustavni sud utvrdio je da član 113. Zakona o telekomunikacijama, koji se odnosi na pravila o pružanju podataka korisnika službenicima zakona, krši određena prava na privatnost sadržana u ustavu, javlja Telecompaper.Saradnici policije koji rade na istraživanju zločina i prevenciji terorističkih napada trenutno imaju ovlašćenja da pristupe imenima, kućnim i IP adresama i datumima rođenja građana.Međutim, nije im dozvoljeno da pristupaju podacima osoba koje su bile u kontaktu sa onima koje istražuju.Ustavni sud se slaže da policiji treba omogućiti da koristi ovlašćenja koja trenutno ima samo ako postoji konkretna opasnost ili sumnja da je počinjen zločin.Ustavni sud obavezao je Vladu da izmeni Zakon o telekomunikacijama najkasnije do kraja 2021. godine.Dopune zakona takođe treba da obavežu Fejsbuk, Tviter i Jutjub da prijave govor mržnje policiji i uklone ovakav sadržaj u roku od 24 sata.
Na Zlatiboru je trenutno popunjena polovina smeštajnih kapaciteta, a tokom avgusta očekuje se da ta brojka dostigne 80 odsto, prenosi agencija Beta.Direktor Turističke organizacije Zlatibora Vladimir Živanović izjavio je da se na toj planini odmara oko 15 hiljada uglavnom domaćih turista."Kompletna turistička privreda Zlatibora i lokalna samouprava Čajetine vode maksimalno računa o bezbednosti turista. Zlatibor važi za bezbednu destinaciju i do sada, osim nekoliko sporadičnih slučajeva, nije bilo infekcije među turistima ", rekao je Živanović i dodao da ovog leta na toj planini nema stranih turista.Prema Živanovićevim rečima, Zlatibor raspolaže smeštajem sa oko 30 hiljada ležajeva, a tokom avgusta očekuje najmanje 20 hiljada turista.Naveo je i da su hoteli smanjili svoje kapacitete kako bi se izbegla gužva u njihovim objektima."U restoranima i kafićima je obavezno poštovanje socijalne distance, svakodnevno se dezinfekuju ulice, parkovi i javne ustanove, i obezbeđena je dovoljna količina zaštitnih maski i dezinfekcionih sredstava", objasnio je Živanović.Dodao je da su popunjeni kapaciteti u domaćinstvima koja se bave seoskim turizmom.
U Ministarstvu finansija kažu da je ugovorom predviđeno da se isplata dividendi akcinarima Komercijalne banke izvrši pre zatvaranja transakcije, koje se okvirno očekuje u oktobru ove godine, piše Politika. Proces zatvaranja prodaje te banke inače traje sporo jer je za to neophodno dosta saglasnosti institucija iz Srbije, Slovenije i Evropske unije.Ukupan iznos dividendi koje treba da budu isplaćene akcionarima Komercijalne banke, a odnose se na period pre privatizacije (2014, 2017. i 2018. godina) i 2019. godinu je 12,2 milijarde dinara ili 104 miliona evra kažu u Ministarstvu finansija. Od tog iznosa Republika Srbija treba da dobije oko sedam milijardi dinara ili oko 60 miliona evra.Dodaje se da se 3,7 milijardi dinara odnosi na ugovornu obavezu da se 50 odsto dobiti za 2019. raspodeli kroz dividendu.Većinski vlasnik Komercijalne banke, Republika Srbija, prodala je svoj udeo od 83,23 odsto slovenačkoj NLB banci, koja je u vlasništvu američkog investicionog fonda.Preostalih gotovo 17 odsto akcija, u koje spadaju kastodi računa, preduzeća, fizička lica, takođe imaju pravo na dividende.U Narodnoj banci Srbije kažu da još nisu primili zahtev Komercijalne banke za odobrenje isplate dividende akcionarima. Akcije Srbije u Komercijalnoj banci su prodate za 387,02 miliona evra, a dodatno, država će prihodovati od kamate po stopi od dva odsto godišnje koju će NLB imati obavezu da isplati državi za period od 1. januara 2020. do završetka transakcije. Iako ovo na prvi pogled izgleda nelogično, jer proizlazi da će sadašnjih 17 odsto malih akcionara dobiti više od 40 odsto dobiti, to nije tako. Bivšim deoničarima, koje je država isplatila prošle godine pripadaju i dividende za 2014, 2017. i 2018, kada su bili akcionari.To su Evropska banka za obnovu i razvoj, kao i švedski fond Sved i nemački Deg.Očekuje se i isplata preko 1,3 milijarde dinara zaposlenima u Komercijanoj banci, a to se odnosi na godine pre privatizacije, kažu u ministarstvu.Podsećanja radi, banka je najviše vredela pre krize 2008. godine, oko dve milijarde evra.Komercijalna banka je krajem februara prodata po ceni akcije od 3250 dinara, sada je vrednost oko 2150 dinara, koliko je bila i na početku pokretanja privatizacije.
Velika Britanija je potpisala ugovore o obezbeđivanju 90 miliona doza dve potencijalne vakcine protiv Kovid-19 američkog proizvođača Fajzer (Pfizer) i nemačkog Biontek (BioNTech), kao i francuske grupe Valneva, objavilo je danas britansko ministarstvo privrede, prenosi agencija Rojters.Britanci su obezbedili 30 miliona doza eksperimentalne vakcine proizvođača Biontek i Pfizer i postigli sporazum za 60 miliona doza vakcina Valneva, uz mogućnost nabavke dodatnih 40 miliona doza ako se pokaže da su vakcine sigurne, delotvorne i odgovarajuće.Iako trenutno ne postoji delotvorna vakcina protiv korona virusa, Britanija sada na raspolaganju ima tri različite vakcine i potencijalnih 230 miliona doza.„Novo partnerstvo s nekim od vodećih svetskih farmaceutskih kompanija obezbediće Velikoj Britaniji najbolju moguću priliku da nabavi vakcinu koja će zaštititi najugroženije“, izjavio je ministar Alok Šarma.Ti sporazumi su usledili posle ranije najavljenih s kompanijom AstraZeneka, za proizvodnju 100 miliona doza potencijalnih vakcina koje se razvijaju u partnerstvu s Oksfordskim univerzitetom.Finansijski uslovi ugovora nisu objavljeni.Ove kompanije planiraju da do kraja ove godine naprave do 100 miliona doza i potencijalno više od 1,2 milijarde doza do kraja 2021. godine, ako vakcina bude uspešna.Velika Britanija je, takođe, objavila da je obezbedila lek AstraZeneke koji sadrži antitela za neutralizaciju kovid-19, za zaštitu onih koji ne mogu da se vakcinišu.
Više od pet miliona evra vrednih imovinskih celina Univerzal banke koja se nalazi u stečaju oglašeno je na prodaju, objavio je portal Agencije za osiguranje depozita.Među imovinom koja se prodaje nalazi se i poslovna zgrada u Francuskoj ulici u Beogradu, površine 949 kvadrata i vrednosti od 1,85 miliona evra.Industrijski kompleks u novosadskoj Ulici Ljubomira Nenadovića procenjen je na 1,4 miliona evra, a poslovni objekat u Nišu 505 hiljada evra.Imovina Univerzal banke u stečaju se prodaje neposrednom pogodbom uz poboljšanje ponuda elektronskim putem.Oglašeno je ukipno jedanaest predmeta prodaje, a pored nekretnina, na spisku se nalazi i zemljište.Otkup prodajne dokumentacije moguć je do 27. jula, dostava ponuda do 31. jula, a javna otvaranja pismenih ponuda za ponuđene nekretnine i zemljište zakazana su za 6. i 7. avgust.Univerzal banka otišla je u stečaj početkom 2014. godine.
Od početka godine do polovine jula delatnost je privremeno odjavilo 12.185 preduzetnika, iako im u novom naletu pandemije nije zabranjen rad određeni broj se i dalje sam odjavljuje, kaže portal ekapija.Prema podacima Agencije za privredne registre tokom čitave prošle godine na ovaj korak se odlučilo 10.315 preduzetnika.Tokom ove godine među onima koji su privremeno odjavili delatnost najviše je preduzetnika koji se bave računarskim programiranjem, konsultantskim aktivnostima u vezi sa poslovanjem, frizerski i kozmetički saloni, restorani i pokretni ugostiteljski objekti, konsultanti u infirmacionim delatnostima i taksi prevoznici.Odjavljenih programera ima gotovo pet hiljada, a virus nije bio jedini razlog za njihovu odjavu.Od početka marta preduzetnici koji žele da postanu paušalci moraju da prođu test samostalnosti. U IT sektoru velike kompanije angažuju radnike kao preduzetnike, a oni, između ostalih, ne bi prošli ovu proveru i to je jedan od razloga zašto se veliki broj njih odlučio za odjavu.„Preduzetnici su privremeno prekinuli poslovanje zbog otežanih uslova koje je izazvala korona, ali oni nisu većina“, smatra Snežana Mitrović iz Udruženja Računovodstvena komora Srbije.„Najviše je među njima paušalaca koji su odustali zbog testa samostalnosti. Ukoliko se utvrdi da nisu samostalni, preti im dodatno poresko opterećenje prihoda koje ostvaruju od usluga i prometa dobara sa drugim pravnim licima. Upozoravali smo Ministarstvo finansija kakav će efekat imati te zakonske izmene“, objasnila je ona.Od početka godine osnovano je 4.548 firmi, svega 2,4 odsto manje nego prošle godine. U preduzetništvo je krenulo njih 13.577, što je 37,7 odsto manje nego prošle godine.Pored teških uslova poslovanja, broj onih koji su zatvorili svoje firme je manji nego lane. U ovom periodu ugašeno je 1.786 firmi, što je četiri odsto manje nego prethodne godine. Među preduzetnicima, od posla je odustalo njih 1.862, što je 15 odsto manje nego prošle godine.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
