Najnovije

Svet

Prodaja vinil ploča nadmašila prodaju CD-a po prvi put od 1980. godine

Ove godine prodaja vinila nadmašila je prodaju CD-a u Sjedinjenim Američkim Državama prvi put od 1980-ih, piše CNN.Prema izveštaju Recording Industry Association of America (RIAA) prodaja vinila je u prvoj polovini ove godine ostvarila prihod od 232 miliona dolara od ukupne zarade koja iznosi 376 miliona dolara.Prošlogodišnji polugodišnji izveštaj RIAA-e pokazao je da prodaja CD-ova pada tri puta brže nego što prodaja vinila raste, a izveštaj iz februara kaže da na vinil otpada trećina prihoda od svih fizičkih izdanja.Međutim, pojačano interesovanje za vinil nije bilo dovoljno da fizička prodaja ne opadne. Fizička prodaja opala je za 23 odsto na 376 miliona dolara, u prvoj polovini godine, dok pandemija nastavlja da menja norme muzičke industrije. Koncerti i posete muzičkim dešavanjima su gotovo nestali.Pa tako i uprkos porastu prodaje vinila, industrijom još uvek dominira striming, budući da prodaja ploča predstavlja tek 4 odsto ukupne zarade u ovoj godini, dok pretplate na streaming servise iznose 62 odsto zarade u industriji.Striming je u prvoj polovini ove godina porastao za 12 odsto na 4,8 milijardi dolara, otkriva RIAA.Pretplate na plaćene usluge striminga, poput Spotifaja i Epl Mjuzika, porasle su za 24 odsto, izvestila je RIAA.To čini striming dominantnim muzičkim formatom, čineći više od 85 odsto prihoda muzičke industrije.Do sada je ukupna prodaja muzičke industrije porasla za 5,6 odsto, uglavnom vođena strimingom, za ukupno 5,7 milijardi dolara samo tokom prvih šest meseci ove godine.

Svet

Amazon planira da zaposli još 100.000 radnika

Tehnološki gigant Amazon saopštio je u ponedeljak kako planira da zaposli dodatnih 100.000 radnika kako bi bili u mogućnosti da isprate zahteve onlajn kupovine, prenosi Radio Slobodna Evropa.Novi zaposleni će pomoći pri pakovanju, otpremi i sortiranju porudžbina, radeći puno ili pola radnog vremena. Amazon takođe navodi da ovaj talas zapošljavanja nije povezan sa njihovim uobičajenim zapošljavanjem tokom sezone praznika. Tokom prošlogodišnjih praznika zaposlili su dodatnih 200.000 radnika.Kako se sve više ljudi okretalo kupovini putem interneta tokom pandemije, Amazon je tokom aprila i juna zabeležio rekordni profit.Ranije ove godine morali su da angažuju dodatnih 175.000 ljudi da bi ispratili veliki broj porudžbina, a prošle nedelje su najavili da imaju dodatnih 33.000 radnih mesta na tehnološkim i administrativnim radnim mestima.Poslednja najava povećanja broja radnika odnosi se na popunjavanje slobodnih mesta u 100 novih skladišta, centara za sortiranje paketa i drugih objekata koji će biti otvoreni ovog meseca.Alis Boler Dejvis, koja nadgleda skladišta Amazona, rekla je da kompanija nudi bonus od 1.000 dolara prilikom potpisivanja ugovora u nekim delovima SAD-a gde je teško naći radnike. Početna zarada Amazona je 15 dolara na sat.

Srbija

Kako se postaje „nepouzdani dobavljač“ 5G opreme?

Sporazum koji je Srbija potpisala sa Kosovom u Vašingtonu, uključio je i odredbe koje se tiču “nepouzdanih dobavljača” u oblasti telekomunikacija, ali je nije do kraja jasno šta tačno podrazumevaju, piše Politika.“Termin “nepouzdan dobavljač” nije definisan u zakonu, kao ni procena kvaliteta iste od strane RATEL-a u smislu bezbednosti podataka. Pre stavljanja na tržište i upotrebe radio-opreme proveravaju se bitni zahtevi koji se odnose na zaštitu zdravlja i bezbednost ljudi i drugih korisnika, elektromagnetska kompatibilnost i efikasno korišćenje radiofrekvencijskog spektra, ali ne i pitanje zaštite podataka o ličnosti i privatnosti pretplatnika”, navodi se u odgovoru RATEL-a Politici.Prošle godine Donald Tramp je stavio kinesku kompaniju Huavei na crnu listu, uz zabranu američkim kompanijama da koriste njihovu opremu, jer ona, kako se navodi ugrožava nacionalna bezbednost.Zemlje Evropske unije trebalo bi da preduzmu hitne akcije kako bi diversifikovale dobavljače opreme za 5G mreže, saopštila je Evropska komisija u svom zvaničnom dokumentu od 24. jula.Sjedinjene Države inače vrše pritisak na EU da poput Britanije zabrani opremu kineske kompanije u evropskim 5G mrežama.Mobilna mreža pete generacije, poznatija kao 5G, korisnicima u Srbiji biće dostupna početkom sledeće godine.ŠTA KAŽU SRPSKI ZAKONI“Na osnovu našeg zakona, mi ne možemo nikoga da isključimo kada raspisujemo aukciju. Neke države poput Poljske i Slovenije imaju propisano i eksplicitno navedeno koja oprema može da bude korišćena”, kaže pomoćnica ministra trgovine, telekomunikacija i turizma Irini Reljin.Ukoliko se ova odredba sporazuma odnosi konkretno na Huavej, to, prema njenim rečima, ne bi trebalo da predstavlja problem, jer Srbija trenutno ima samo jednu njihovu baznu stanicu koja ne radi. Nju je prošle godine instalirala kompanija Telenor u Naučno-tehnološkom parku na Zvezdari zbog probnog rada 5G mreže.Zdravstvena kriza je odložila raspisivanje aukcije za dobijanje dozvola za korišćenje radio-frekvencija i ona će se desiti oko Nove godine. Telenor za četvrtu generaciju mobilne mreže ima opremu kompanije Huavei, Telekom koristi Eriksonovu i Nokijinu opremu, a VIP Nokijinu.U Telenoru kažu da „u potpunosti posluju u skladu s zakonom i propisima Republike Srbije i ponašaju se u skladu sa tim  zakonom.“Ovo nije sporazum koji nas u potpunosti obavezuje, ali jeste osnova od koje će se krenuti u realizaciju svih tačaka”, smatra Miloš Jončić naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu.Govoreći o 5G mreži, on kaže da je dobro što nigde poimenice ne stoji da je u pitanju Narodna Republika Kina i to omogućava da sami utvrdimo ko su nepouzdani partneri u nabavci opreme.Prema njegovom mišljenju, odnosi Srbije i Kine nisu narušeni ovom tačkom sporazuma, a SAD nemaju valjane pravne norme da utiču na Srbiju u tom smislu.

Svet

U Evropi se ponovo očekuje rast broja preminulih od COVID-19

Očekuje se da će se broj umrlih od COVID-19 u Evropi tokom oktobra i novembra uvećavati, pošto se u tom periodu predviđaju i veće stope novih zaražavanja korona virusom, upozorio je direktor evropskog ogranka Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Hans Kluge. Kako navodi Dojče vele (DW), više od 51.000 novih slučajeva prijavljeno je u petak na teritorijama 55 država koje evropski ogranak SZO posmatra, što je više od vrhunca zabeleženog u aprilu.Broj slučajeva naglo je porastao posebno u Španiji i Francuskoj u poslednjih par nedelja.Podaci SZO pokazuju da je do sad stopa dnevnih smrti u Evropi ostala otprilike na istom nivou od početka juna, sa oko 400 do 500 dnevnih smrti povezanih sa COVID-19.Dok je Kluge za AFP rekao da želi da pošalje pozitivnu poruku da će se pandemija "završiti u jednom trenutku," dalje navodi da se to neće nužno desiti putem vakcine."Ne znamo čak ni da li će vakcina biti efikasna u svim grupama (populacije). Trenutno dobijamo signale da će pomoći jednoj grupi, a drugoj ne", navodi Kluge i dodaje da će kraj pandemije predstavljati trenutak kada kao zajednica "naučimo da živimo sa pandemijom".Evropski ogranak Svetske Zdravstvene Organizacije (SZO) održava 14. i 15. septembra onlajn sastanak na kojem će 53 država članica raspravljati o merama zaštite usled pandemije koronavirusa i usaglasiti se po pitanju svoje petogodišnje strategije.Evropski komesar za ekonomiju Paolo Đentiloni rekao je za DW da blok "trenutno nije pod ozbiljnim rizikom drugog talasa sa zabranama kertanja"."Za sad, mislim da ima nesigurnosti, ali ne možemo reći da ulazimo u drugi talas", kaže on.

Srbija

Unija poslodavaca: Kompromis oko minimalca realan, nužne dodatne mere

Povećanje minimalne cene rada za 6,6 odsto, na 32.126 dinara, koje je danas definisala Vlada Srbije, predstavlja realan kompromis između zahteva poslodavaca i sindikata, navodi se u saopštenju Unije poslodavaca Srbije (UPS).Ta organizacija dodaje da su neophodne dodatne mere kojima se preduzećima omogućava da primene povećanje, bez ugrožavanja sopstvenog poslovanja, a "da bi povećanje bilo održivo i dalo svoj puni efekat". ."Podsećamo da je od 2010. godine do danas minimalna cena rada udvostručena, sa 90 na 183,9 dinara po satu, dok rast privrede nije ni približno pratio taj (skok). U 2020. imali smo veliki udar pandemije na poslovanje preduzeća i predviđa se pad bruto društvenog proizvoda od oko 3 odsto, a u najoptimisičnijem scenariju oko nule", saopštio je UPS.Zbog svega toga, Unija ponavlja svoj zahtev da se kroz dodatne mere olakša poslovanje preduzeća, putem povećanja neoporezivog dela zarade (UPS tražio 19.000, Vlada prihvatila 18.300), smanjenje poreza i doprinosa na zarade za najmanje 1 odsto i ukidanje taksi i parafiskalnih nameta, kojih ima više od 500."Jedino rasterećenje preduzeća omogućava dugoročno isplaćivanje povećanih zarada, a u krajnjoj liniji i jačanje domaćih investicija, što je jedna od najslabijih tačaka u makroekonomiji Srbije", kaže Srđan Drobnjaković, direktor Unije poslodavaca Srbije.

Svet

Gotovo 80 odsto samoubistava u EU počine muškarci

Oko 48.700 ljudi u Evropskoj uniji umrlo je od samoubistva 2016. godine, što je 1 odsto svih smrti prijavljenih te godine. Gotovo 8 od 10 ovih samoubistava, odnosno 77 odsto, bilo je među muškarcima, navodi Eurostat.U proseku je bilo skoro 11 smrtnih slučajeva na 100.000 stanovnika usled samoubistva u EU 2016. godine.Standardizovane stope smrtnosti za samoubistva su najviše u Litvaniji, a najniže na Kipru.U 2017. godini, među državama članicama EU, Litvanija je zabeležila najveću stopu samoubistava sa 26 umrlih na 100.000 stanovnika, zatim slede Slovenija sa 20 smrtnih slučajeva na 100.000 stanovnika, Letonija sa 18, a Estonija i Mađarska su obe imale 17 smrtnih slučajeva na 100.000 stanovnika.Na suprotnom kraju skale, Kipar je zabeležio najniže standardizovane stope smrtnosti od samoubistava i to samo 4 smrtna slučaja na 100.000 stanovnika, Grčka i Malta su imale 5, Italija 6 i Slovačka 7.Kada se posmatraju regionalni podaci, centralni i zapadni region Litvanije zabeležili su najvišu standardizovanu stopu smrtnosti od samoubistava sa 28 umrlih na 100.000 stanovnika. Sledio je Luksemburg i Valonija u Belgiji, sa 25 umrlih na 100.000 stanovnika, pa Južna velika nizija u Mađarskoj i Istočna Slovenija sa 23 smrtna slučaja.Sa druge strane, regioni sa najmanjim brojem smrtnih slučajeva usled samoubistva bili su Majote u Francuskoj, Kampanja u Italiji, Seuta u Španiji i Centralna Grčka. Svi oni zabeležili su samo tri smrti na 100.000 stanovnika.

Srbija

Stigla odluka o minimalcu, čeka se potvrda Vlade

Novi minimalac biće 32.126 dinara i to predstavlja rast od 6,6 odsto, uz smanjenje neoporezivog dela zarade i olakšice za poslodavce, izjavio je nakon sednice Socijalno-ekonomskog saveta Zoran Stojiljković, predsednik sindikata Nezavnisnost, javlja N1. "Za nas u sindikatima to nije bilo prihvatljivo jer u zonu beskrajnog produžavanja ostavlja dogovor od pre tri godine da minimalna zarada stigne makar minimalnu potrošačku korpu", rekao je Stojiljković.Odluku koju je doneo Socijalno-ekonomski savet treba da potvrdi Vlada Srbije.Stojiljković je napomenuo da su sindikati pokazali razumevanje u teškoj situaciji zbog pandemije."Bili smo svesni da zbog krize koja nastaje oko koronavirusa to nije realno i prihvatili smo smanjenje, ali nismo očekivali ovoliko. Očekivali smo cifru koja bi bila prihvatljiva za zaposlene, a to je 34 hiljade", rekao je predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović.On je takođe podsetio i na prethodni dogovor o izjednjačavanju minimalca sa potrošačkom korpom.

Srbija

Uprkos obećanju, manje plate u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva

Zaposleni u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije nedavno su dobili smanjene plate u iznosu od dvadeset odsto, iako su najviši predstsavnici države više puta istakli da se zarade u javnom sektoru neće menjati, saznaje N1."Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije je zbog pada svih kategorija poslovnih prihoda iz kojih se finansira u skladu sa odredbama Zakona o vazdušnom saobraćaju, koje su prouzrokovane smanjenjem obima vazdušnog saobraćaja, izvršio usklađivanje svih vrsta rashoda, ne dovodeći u pitanje finansijsku stabilnost i održivost poslovanja", navode u Direktoratu za N1.OČUVANJE PLATA U JAVNOM SEKTORU NEREALNO NA DUŽE STAZE Dodaje se da su zarade korigovane za mesec avgust 2020. Godine, sa tendencijom smanjenja za svaki naredni mesec, a u skladu sa raspoloživim prihodima Direktorata.Odluka o smanjenju plata zaposlenih u toj javnoj agenciji doneta je ubrzo pošto je predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio da je finansijski sistem stabilan i obećao da plate u javnom sektoru neće biti umanjene."Srbija će podneti krizu ne lako, ali lakše nego svi naši susedi i lakše nego većina drugih u Evropi, i po stopi rasta i po stopi javnog duga i po stopi zaposlenosti odnosno nezaposlenosti. I po tome da nećemo smanjivati plate i penzije", istakao je tada Vučić.Očuvanje plata u javnom sektoru nerealno na duže stazeOčuvanje plata u javnom sektoru nerealno na duže stazOčuvanje plata u javnom sektoru nerealno na duže sta

Svet

SZO: Broj smrtnih slučajeva od korone u Evropi skočiće tokom naredna 2 meseca

Regionalna kancelarija Svetske zdravstvene organizacije za Evropu saopštila je danas da će se svakodnevna smrtnost od korona virusa u Evropi povećati u oktobru i novembru, predviđajući "oštriju" jesen, javlja portal Breaking the News.Broj novih infekcija nastavlja da raste širom kontinenta, a Francuska, Španija, Ujedinjeno Kraljevstvo i Austrija su među najjače pogođenim zemljama.Ranije je SZO rekla da je zabeležila najveći jednodnevni porast slučajeva korona virusa pošto je zabeleženo 307.930 širom sveta.

2020

BAT donirao medicinsku opremu za zdravstvene institucije u Vranju

Kompanija British American Tobacco (BAT) donirala je vrednu medicinsku opremu Gradskom štabu za vanredne situacije u Vranju, koja će dalje biti preusmerena zdravstvenim ustanovama koje su na prvoj liniji borbe protiv epidemije virusa COVID – 19 u tom gradu. Ovim potezom BAT je još jednom potvrdio status odgovornog odnosa prema zajednici i lokalnoj samoupravi u kojoj posluje. U okviru donacije za zdravstvene ustanove koje su deo kovid sistema obezbeđena su medicinska sredstva koja će doprineti značajnom povećanju kvaliteta zdravstvene zaštite, u vidu pulsnih oksimetara, bezkontaktnih termometara, zaštitne opreme za medicinsko osoblje i drugih. “Kao predstavnici kompanije kojoj su prosperitet i uslovi zdravstvene zaštite veoma visoko na lestvici prioriteta, izuzetno smo zadovoljni što smo u mogućnosti da odgovorimo na ono što je trenutno najpotrebnije zdravstvenom sistemu u Vranju. Budući da je to grad u kojem naša fabrika godinama uspešno posluje, ova donacija je najmanje što smo mogli da učinimo u znak zahvalnosti zdravstvenim radnicima i lokalnoj samoupravi na posvećenosti u zaštiti zdravlja stanovništva”, istakao je Milorad Krstikeski, direktor kompanije BAT za Srbiju i Crnu Goru. Kao jedan od začetnika principa društveno-odgovornog poslovanja u Srbiji, kompanija BAT je, osim pomenute donacije, tokom celokupnog trajanja epidemije virusa korona pružala podršku zdravstvenom i socijalnom sistemu Srbije, a takva praksa ostaće opredeljenje kompanije i u budućnosti. 

Srbija

Grci će do 2022. držati već uplaćen novac srpskih turista?

Nacionalna asocijacija turistickih agencija Srbije (JUTA) narednih dana će nastojati da napravi pritisak na ambasadu Grčke i da razgovara sa resornim ministarstvom da bi se turističkim radnicima omogućilo da sa PCR testom ipak odu u Grčku i razgovaraju sa partnerima o rešavanju problema srpskih građana i nerealizovanih putovanja, prenosi portal eKapija.Direktor Nacionalne asocijacije Aleksandar Seničić kaže za Tanjug da je cilj da se dobiju vaučeri koji će biti garancija da su Grci dobili novac i da će građani dobiti novac koji su uplatili.Do 15. marta za celu Evropu uplaćeno je oko 150 miliona evra, a 90 odsto aranžmana nije realizovano, dok je najveći deo novca, oko 90 miliona evra avansa za ovu godinu otišlo na Grčku.„Novac smo prebacili partnerima, a gotovo ništa nije realizovano, imamo bojazan, Grci sve češće pomnju da će sredstva vrati tek 2022. bez obaveze da plaćene aranžmane odrade sledeće godine“, rekao je Seničić i naglasio da je zato cilj da predstavnici agencija odu do grčkih partnera i razgovaraju.Seničić je ocenio da će nam za rešavanje problema verovatno biti portebni razgovori na državnom nivou, jer je to novac garajana koji su agencije uplatile partnerima.On smatra da bi država morala da nađe način da bilateralnim razgovorima dođe do rešenja zadovoljavajućeg i za građane i za agencije. Napominje da bi agencije mogle da budu u problemu i naredne godine, ako bi na primer Grci rešili da prodaju aranžmane Bugarima ili nekom drugom.Dodao je da ne postoji način da bilo ko natera Grke na sarađanju sa srpskim turističkim agencijama ako imaju drugi plan.Seničić dodaje da u celoj priči postoji i drugi problem koji se odnosi na to šta će se desiti ako neko od partnera, između ostalog, propadne ili odluči da proda hotel.„Moramo da razgovaramo sa resornim ministarstvom i novom Vladom i moramo da nađemo model za sve zemlje, kako da rešimo problem da imamo obećanje da ćemo moći da radimo pod bilo kojim uslovima makar sa PCR testom“, rekao je Seničić.Seničić je dodao da nema pomaka što se tiče putovanja u Grčku i da očekuje da se to čuje i zvanično.„Tako se ponašaju cele godine i ne verujem da će se promeniti nešto na temu otvaranja granica“, rekao je Seničić.Grčka je, podseća, donela propis gde je davaocima usluga, hotelijerima i vlasnicima privatnih kuća omogućila da "novac koji smo mi uplatili ne moraju da vrate, da mogu da ga vrate početkom 2022. godine".

Svet

Britiš petroleum: Očekujemo ubrzan pad potražnje za naftom

Prema najnovijoj analizi Britiš petroleuma, naftu će praktično zameniti čista električna energija, a pandemija taj proces samo ubzava, prenosi Gardijan."Naša vizija o energetskoj budućnosti sveta je se promenila zbog uticaja pandemije Covid-19 i veće borbe protiv klimatskih promena. Beleži se veliki pad potražnje za naftom. Prelazak na obnovljive izvore energije mogao bi da se ubrza ako države odluče da investiraju u ekološki ekonomski oporavak od pandemije ", izjavio je Spencer Dale, glavni ekonomista u Britiš petroleumu.Najnovije analize te kompanije, ukazuju da je rekordna potražnja za naftom možda već dostigla svoj vrhunac i da se suočava sa najvećim padom u poslednjih nekoliko decenija.Dodaje se da se potražnja za naftom možda nikada neće u potpunosti oporaviti od uticaja pandemije koronavirusa, a i tak pad potražnje mogao bi da dostigne rekorde.Prema tim procenama, naftu će zameniti čista električna energija koju proizvode vetroelektrane, hidroelektrane i solarni paneli.Razlog za to vidi se u činjenici da je rast proizvodnje obnovljive energije obara sve dosadašnje rekrode. CENE NAFTE PADAJU UPRKOS DOGOVORU O REKORDNOM SMANJENJU PROIZVOVNJE Potražnja nafte je inače svoj vrhunac dostigla prošle godine, a za narednih 30 godina, navode se tri moguća scenarija.U jednom od njih, koji ne predviđa ubrzanje borbe protiv klimatskih promena, potražnja za naftom ostaje slična kao 2019, sve do pada 2035. Izveštaj je inače potvrdio upozorenje nezavisnih eksperata, da će pandemija pokrenuti pad potražnje za naftom."Izveštaj će nam pomoći da bolje razumemo promene na polju potražnje energije i da u narednih trideset godina razvijamo planove i postanemo kompanija koja će proizvoditi energiju koja će oslobađati minimalne količine CO2", rekao je izvršni direktor Britiš petroleuma, Bernard Lonei. Glavni deo izveštaja govori o padu potražnje za naftom u iznosu od 55 odsto do 2050. godine.On je u skladu sa Pariskim klimatskim sporazumom koji ograničava rast globalnog zagrevanja na 2 stepena Celzijusa u odnosu na period pre industrijalizacije.Drugi deo izveštaja, u kojem se namerava ograničenje globalnog zagrevanja na 1,5 stepena Celzijusa, predviđa pad potražnje za naftom za 80 procenata u istom tom periodu.Britiš petroleum je u avgustu najavio da će osam puta povećati investicije u čistu energiju do 2025. i deset puta do 2030.Istovremeno planira samanjenje proizvodnje fosilnih goriva za 40 odsto u odnosu na 2019. godinu.

Srbija

Srbiju će nadzirati 8.000 kamera

Srbiju će umesto 1.000, nadzirati 8.000 kamera i prema Pravilniku o načinu snimanja na javnom mestu i načinu saopštavanja namere o tom snimanju, Ministarstvo unutrašnjih poslova moraće svaku kameru da obeleži, piše portal Startit.Ukoliko se na javnom mestu vrši nadzor, nužno je da postoji znak koji ukazuje da se na tom mestu trajno ili povremeno snima.Lokacije kamera za nadzor resorno ministarstvo, prema pravilniku, mora da pruža na svojoj znaničnoj internet stranici.Iz Share fondacije podsećaju da je Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti još krajem maja utvrdio kako je čitava procedura nadzora i procena njenog uticaja u neskladu sa zakonom.  Zato ukazuju da je vrlo diskutabilno da li je pravilnikom predviđen način adekvatnog obaveštavanja građana o obradi njihovih podataka i pravima koja imaju u tom pogledu pripadaju.„Zvanično obeležavanje policijskih kamera jeste bitan korak ka transparentnosti, ali se i dalje primećuju ogromne razlike u lokacijama kamernih mesta i broju kamera kada se uporede ažurirani MUP-ov spisak i građanska mapa”, zaključuju u Share fondaciji. Međutim, samo obeležavanje kamera nije dovoljno, niti je najveći problem. Ono što jeste sporno je način na koji će se podaci sa tih kamera čuvati i obrađivati, a posebno onih pametnih kamera.

Srbija

Bioskopi u Srbiji zbog korone izgubili oko 20 miliona evra

Od prvog septembra otvoreni su gotovi svi bioskopi u Srbiji, od velikih lanaca poput Cineplexxa, Art Viste, Cinegrand/MCF i drugih, do malih prikazivača okupljenih u udruženju koje čini 23 bioskopa sa 31 salom. Međutim, ne očekuje se potpun oporavak ovog sektora do kraja godine.Kako kaže Ivan Hinić, predstavnik distributera i prikazivača filmova u Cineplexxu, bioskopi su najverovatnije najteže pogođena grana, jer su fiksni troškovi izrazito visoki.Trenutna procena gubitka bioskopa za ovu godinu je oko 20 miliona eura.U mesecima tokom karantina, distribucija novih filmova potpuno je obustavljena, a projekcije filmova će se u narednom periodu održavati u smanjenom kapacitetu.Uz dodatnu pomoć države, bioskopi će moći da opstanu sa smanjenim kapacitetom do kraja godine.„Mi moramo da se nadamo da će poseta bioskopima pre svega biti moguća, a onda i rasti tokom vremena. Interesovanje postoji, prvi rezultati su u okvirima predviđenih, ali ne očekujemo potpuni povratak do kraja godine“, kaže Hinić.„Ako početkom sledeće godine dostignemo rezultate koji su na nivou prethodnih, moći ćemo da kažemo da smo na putu oporavka. Sve ovo naravno, ako se epidemija ne povrati u nekom većem obimu. Sa druge strane veliki filmski studiji pružaju podršku i sve je više najava velikih filmskih hitova“, dodaje on.Jelena Kostadinović Burazor iz Kombank Dvorane kaže da je zatvaranje bioskopa zbog panedmijske krize značajno poremetilo funkcionisanje te institucije, koja je istovremeno i kultni objekat u kome se održavaju i raznovrsni kulturno-umetnički događaji."Za Kombank Dvoranu gubitak je višesturk i višeslojan. Šest meseci nije mali period, i otvaranje bioskopa, iako veoma značajan momenat, još ne može da nadomesti gubitke koje je Kombank Dvorana pretrpela", kaže Burazor.Prihodi bioskopa bili su na apsolutnoj nuli gotovo pola godine, ali zahvaljujući pomoći države, uspeli su da zadrže zaposlene u mesecima bez ikakvog prihoda.„Iskreno smo zahvalni na onome što je Vlada Srbije do sada učinila. To nam je omogućilo da zadržimo zaposlene u mesecima bez ikakvog prihoda. S obzirom da do kraja godine ne očekujemo intenzitet poslovanja ni blizu onoga što je bilo do pandemije, nadamo se da ćemo dobiti i neku dodatnu pomoć“, zaključuje Hinić.

Svet

Evropska unija najavljuje regulaciju i oporezivanje kriptovaluta

Na neformalnom sastanku Saveta za ekonomska i finansijska pitanja u Berlinu sa ministrima finansija država članica EU razgovarano je o efikasnom i poštenom oporezivanju i izazovima koje predstavlja digitalizacija 21. veka, piše portal Seebiz.Nemačka, Francuska, Italija, Španija i Holandija od Evropske komisije zahtevaju stroža pravila za kriptovalute, poput Fejsbukovog projekta Libra, rekao je nemački ministar financija Olaf Šolc na marginama neformalnog sastanka. Naglasio je da oni zadržavaju pravo zabrane takvih valuta."Postoji jednostavan princip: samo centralna banka, Evropska centralna banka, može imati dozvolu za izdavanje valuta", citirala je Šolca nemačka novinska agencija dpa.On je naglasio da projekt Libra ne bi smeo ugroziti ovaj princip. Prema njegovim rečima, pet zemalja je vrlo zabrinuto i čeka predloge Evropske komisije u vezi s jasnim pravilima, koja bi poseban naglasak stavila na prevenciju terorizma i pranje novca.Kritike Libre i sličnih projekata od samog početka su dolazile od vlada, centralnih banaka, regulatora i supervizora finansijskog sistema, kao i od tehnoloških stručnjaka iz celog sveta. Među najglasnijim vladama su Francuska, Nemačka i Italija, koje su prošle jeseni najavile mere za blokiranje Libre.Strahovi nekih zemalja od pranja novca su neutemeljeni. Nekoliko studija otkriva da su najveći problem na ovom području tradicionalne fiat valute. Nedavno istraživanje međunarodnog međubankarskog sistema SWIFT takođe je pokazalo da je uloga kriptovaluta u pranju novca često preterana.Analitičari pišu da je pranje novca i dalje jedan od najozbiljnijih problema globalnog finansijskog sistema. Samo u Sjedinjenim Državama, prema UN, fiat valute peru između 800 milijardi i 2 biliona dolara godišnje. Kriptovalute zauzimaju izuzetno mali udeo ovog "tržišta"."Otkriveni slučajevi pranja novca uz pomoć kriptovaluta ostaju relativno mali u poređenju sa obimom pranja novca tradicionalnim metodama", ističe se u studiji.Prema SWIFT-u, kriptovalute retko peru čak i novac stečen sajber napadima i iznudama. Tradicionalne metode, kao što su gotovinske firme ili trgovina drogom, češće se koriste.Očekuje se da će Brisel ovog meseca predstaviti predloge za regulaciju kriptovaluta.

Svet

Orakl pobedio u nadmetanju za TikTok, još nije poznato šta tačno dobija

Kineska kompanija Bajtdens (ByteDance) obavestila je Majkrosoft da neće prodati američki deo poslovanja svoje aplikacije TikTok, već da će stupiti u partnerstvo sa korporacijom Orakl, javlja Rojters."Uvereni smo da je naš predlog bio dobar za korisnike TikToka i da bi zaštitio interesa nacionalne bezbednosti. Da bismo to uradili, napravili bismo značajne promene kako bismo osigurali da usluga ispunjava najviše standarde sigurnosti, privatnosti... i borbe protiv dezinformacija", saopštio je Majkrosoft.Neimenovani Rojtersovi izvori navode da je kineski tehnološki gigant dogovorio partnerstvo sa Oraklom, kako bi izbegla zabranu poslovanja u SAD.Vol strit džurnal, pozivajući se na sopstvene izvore, javlja da je Orakl zapravo dogovorio otkup TikTokovog poslovanja u Sjedinjenim Državama, ali napominje da dogovor "verovatno neće imati oblik klasične (direktne) prodaje".S druge strane, kineska državna televizija CGTN javila je rano jutros da Bajtdens neće prodati kod svoje aplikacije ni Oraklu ni Majkrosoftu, kao ni drugim američkim firmama.Orakl će početi da upravlja podacima TikTokovih korisnika u SAD, a između dve firme i dalje teku pregovori o o preuzimanju udela u američkom poslovanju TikToka.Predsednik SAD Donald Tramp dao je prošlog meseca kompaniji Bajtdens rok da proda ili obustavi operacije u Americi ili da se suoči sa zabranom poslovanja.

Srbija

Srbija u grupi zemalja sa malim riizikom od pretnji po mir

Srbija je na 34. mestu ovogodišnjeg Normandijskog indeksa koji ocenjuje nivo pretnji po mir, bezbednost i demokratiju u svetu, pokazao je novi izveštaj tink tenka Evropskog parlamenta EPRS, javlja portal Euractiv.U poređenju sa 2019, rezultati Normandijskog indeksa 2020 ukazuju na blago smanjenje pretnji po mir i bezbednost na planeti.Normandijski indeks, koji se ove godine radi drugi put, razlikuje se od drugih indeksa po tome što je prilagođen pristupu i delovanju EU u oblasti mira i bezbednosti.Krirerijumi na osnovu kojih je rađen Normandijski indeks su: klimatske promene, sajber bezbednost, demokratski procesi, ekonomske krize, zavisnost u energetici, fragilnost države, kriminal, dezinformacije, terorizam, nasilni konflikti,  naoružanje.U izveštaju "Mapiranje pretnji po mir i demokratiju u svetu" najbolje plasirane zemlje su Norveška, Australija i Švajcarska, kao i godinu dana ranije.Evropska unija (27 članica) tretirana je kao celina među 136 zemalja obuhvaćenih indeksom i nalazi se na 11. mestu sa indeksom 7,54 pri čemu 10 znači da nema rizika a O (nula) ukazuje na veliku pretnju po mir.Svetski prosek je 5,64 poena.Srbija je na istom mestu kao 2019, sa ocenom 6,5 , i nalazi se u grupi zemalja sa malim rizikom od pretnji po mir.Od zemalja iz okruženja, Crna Gora je na 28. mestu a Albanija deli 30. poziciju sa još tri zemlje.  U grupi zemalja sa malim rizikom je i Severna Makedonija, na 42. mestu svetske liste, dok je Bosna i Hercegovina (BiH) među državama sa umerenim rizikom i plasirana je na 74. mestu.Međutim, BiH, Albanija i Crna Gora su u grupi onih koji su najviši napredovali u odnosu na prethodnu godinu - BiH se popela za 12 mesta a Albanija i Crna Gora za po devet.Istovremeno su na listi najviše pali Šri Lanka, za 19 mesta, i Nikaragva i Brazil, za po 15.Među najvećim gubitnicima je i Severna Makedonija koja se u 2020. u odnosu na 2019. spustila za deset mesta.Velika Britanija je na 17. mestu liste, SAD su 48, Kina 89, Rusija 107. a Turska 122.Na dnu liste je Centralnoafrička Republika a među najslabije plasiranim su i Irak, Avganistan, Pakistan, Čad, Jemen.Izveštaj sadrži i studije slučaja za 40 zemalja ali među njima nije Srbija.Predgovor za izveštaj napisao je predsednik Evropskog parlamenta David Sasoli koji je istakao da nas je 2020, verovatno više nego ijedna godina poslednjih decenija, podsetila da bezbednost ne treba da uzimamo "zdravo za gotovo" i da pretnje po bezbednost i demokratiju mogu da budu u različitim oblicima."I pre pandemije u nekim delovima sveta mir, bezbednost i stabilnost nisu bili deo svakodnevnog života. Klimatske promene, terorizam, sajber napadi, trgovina oružjem za masovno uništenje, siromaštvo i pregogranični kriminal, samo su neki od faktora koji ruše mir", naveo je Sasoli.Sasoli je istakao da je unapređenje mira i međunarodne bezbednosti temelj spoljne politike EU i dodao da je Evropski parlament posvećen ponovnom aktiviranju multilateralizma za razvoj, bezbednost i mir.EPRS je dizajnirao i uradio Normandijski indeks zajedno sa Institutom za ekonomiku i mir i na osnovu podataka te organizacije.

Svet

U Evropi radi više od 6,1 milion softverskih stručnjaka

U evropskim državama je 2019. godine radilo više od 6,1 miliona programera, a samo tokom te godine broj programera porastao je za oko 400.000, prema podacima istraživanja o stanju evropske tehnologije (State of European Tech) objavljenom povodom Međunarodnog dana programera, piše portal Euractiv.Srpska IT industrija izdvaja se po tome što žene čine između 15 i 20 odsto softverskih inženjera.Filip Gort iz beogradske kancelarije digitalne agencije Namics, navodi da ne postoje tačni podaci o broju programera na srpskom IT tržištu, ali da je, prema poslednjoj analizi "State of European Tech", Srbija rangirana u grupi država koje imaju do 85.000 programera."Prilikom interpretacije ovog istraživanja treba uzeti u obzir da nije istaknuto koja je metodologija korišćena zbog čega bi, za preciznije podatke o broju programera, trebalo pogledati i druge analize. Na primer, Statistički godišnjak Republičkog zavoda za statistiku pokazuje da je u Srbiji oko 64.000 ljudi zaposleno u sektoru informisanja i komunikacija, ali treba imati na umu da tu ne govorimo samo o programerima", napominje Gort.Osim po nivou znanja, veštinama i ekspertizi programera, srpska IT industrija izdvaja se i po broju žena softverskih inženjera, navodi se u saopštenju agencije Namics. Prema proceni Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija procenat žena u srpskom IT sektoru je između 15 i 20 odsto.Analiza "State of European Tech" pokazuje da je broj programera u državama Evrope porastao za oko 400.000 tokom samo jedne godine, a tome u prilog ide i podatak evropske agencije za statistiku Eurostat da se evropska IT industrija razvija pet puta brže neko ostatak ekonomije u Evropi.Međunarodni dan programera ustanovljen je 2009. u Rusiji gde je i zvanično priznat kao praznik. Od tada se obeležava svakog 256. dana u godini zato što broj 256 označava količinu različitih vrednosti koje se mogu predstaviti 8-bitnim bajtom (najmanjom jedinicom za predstavljanje podataka na računaru).Međunarodni dan programera obeležava se 12. septembra u prestupnoj, a 13. septembra u prostoj godini.

Srbija Japanske investicije

Japanski Nidec Corporation zainteresovan za gradnju fabrike u novosadskoj industrijskoj zoni

Japanska kompanija Nidec dolazi u Novi Sad, pa će tako ovaj proizvođač malih elektromotora izgraditi fabriku u industrijskoj zoni kod rafinerije, piše portal eKapija.Dolazak japanske kompanije Nidec u Novi Sad, koji je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, potvrdio je i pokrajinski premijer Igor Mirović. "Zahvaljujući radu Pokrajinske vlade i Razvojne agencije Vojvodine i stalnom prisustvu na velikim sajmovima investicija, japanska kompanija Nidec dolazi u Novi Sad", napisao je Mirović na svom Instagram nalogu.On je dodao i da je prvi kontakt ostvaren sajmu u Minhenu i nakon dve godine pregovora potvrđen je njihov dolazak."Zaposliće više stotina ljudi u novosadskoj industrijskoj zoni kod rafinerije", naveo je.Međutim, prema gradonačelniku Novog Sada, odluka nije definitivno doneta, pregovori su u toku, a japanska delegacija bi naredne nedelje trebalo da dođe u Srbiju."Sledeće nedelje bi iz Japana trebalo da dođe visoka delegacija u Beograd i Novi Sad. Novi Sad je jedan od potencijalnih gradova u Evropi gde oni razmišljaju o investiciji. Niko nam u Srbiji nije konkurencija, ali jesu drugi gradovi u Evropi. I država, pokrajina i grad Novi Sad su dali ozbiljnu ponudu i garancije da želimo da vidimo takvu investiciju. Vrednost investicije može da bude od pola do milijardu dolara i nekoliko hiljada zaposlenih", rekao je novosadski gradonačelnik, koji je tom prilikom najavio i moguć dolazak još jedne divizije nemačkog Continental-a.Nidec Corporation osnovana je u Japanu 1973. godine i jedni su od svetski najznačajnijih proizvođača malih elektromotora koji se nalaze u hard diskovima, električnim aparatima i automobilima.