Najnovije

Srbija

Srbija skinuta sa liste bezbednih zemalja

Ambasadori zemalja članica Evropske unije skinuli su Srbiju sa liste bezbednih zemlja za čije građane važi preporuka da mogu da pređu preko spoljnih granica Šengena, preneo je RTS. Srbija je, zajedno...

Svet

Britanija pravi zaokret, potpuno zabranjuje Huavei 5G opremu

Oprema kompanije Huavei za umrežavanje neće moći da se koristi u britanskoj 5G mreži, a kompanije će moći da je nabavljaju samo do kraja ove godine, saopštila je Vlada Ujedinjenog kraljevstva, prenosi portal The Verge.Telekom operateri moći da kupuju novu 5G telekomunikacionu opremu od kineske firme do januara sledeće godine, a ostaje im sedam godina da uklone postojeću tehnologiju iz svoje 5G infrastrukture.Procenjuje se da će troškovi toga biti oko dve milijarde funti. Objava britanske vlade prati novi izveštaj Nacionalnog centra za sajber bezbednost, koji govori o ulozi Huaveija u nacionalnoj infrastrukturi Velike Britanije.Odluka predstavlja zaokret u odnosu na prethodno stanovište, koje je najavljeno u januaru i podrazumevalo je da se oprema kompanije koristi uz izvesna ograničenja, u nacionalnoj 5G infrastrukturi.Tada je odlučeno da se kompanija ograniči na 35 odsto tržišnog udela, kao i da se njena oprema ne koristi u jezgrima mreže i na osetljivim lokacijama.Sada će, međutim biti potpuno uklonjena iz Velike Britanije.Britanski ministar za digitalnu kulturu, kulturu, medije i sport Oliver Dovden upozorio je da će ta odluka odložiti primenu 5G mreže.Sa druge strane, operateri se savetuju da izbegavaju kupovinu širokopojasnih optičkih vlakana koje proizvodi ta kompanija.U zemlji i inostranstvu, Vlada Velike Britanije poslednjih meseci trpi sve veći pritisak, da potpuno zabrani Huavei, jer su stručnjaci zabrinuti da bi oprema te kompanije mogla da ugrozi nacionalnu bezbednost.Kako se navodi, Peking bi na taj način mogao da špijunira zapadne zemlje.Huavei je oštro demantovao sve te tvrdnje, a predstavnici firme odgovorili su da su iznenađeni zbog najnovijih vesti.Spoljni pritisak na britansku vladu da ukine Huavei najviše dolazi iz Sjedninjenih Američkih Država, zemlje koja je toj kompaniji prošle godine u maju zabranila da kupuje američku tehnologiju.Vlasti SAD su to tada okarakterisali kao zatvranja rupe kroz koju je Huavei mogao efikasno da koristi američku tehnologiju.Odluka Britanije nije obradovala kompanije, koje su već počele da koriste opremu kineske kompanije.Sa druge strane čuju se mišljenja da je nemoguće da se njena oprema potpuno ukloni u narednih deset godina.

Svet

Preko 30.000 ljudi obuhvaćeno programima Generalijeve inicijative „The Human Safety Net“

Osiguravajuća kuća Đenerali (Generali) objavila je izveštaj o radu svoje globalne inicijative za pomoć pripadnicima ranjivih grupa "The Human Safety Net", u kojoj je predstavila svoj rad u zajednicama u kojima posluje u Evropi, Aziji i Južnoj Americi, navodi se u saopštenju."The Human Safety Net" okuplja i osnažuje neprofitne organizacije i privatni sektor, kroz nju pomažu ljudima angažovanjem veština i resursa svojih zaposlenih, agenata, distributivnih mreža i klijenata.Do kraja 2019. godine, podržano je preko 30.000 ljudi, od toga oko 20.000 dece do šest godina starosti i 10.000 roditelja, a oko 700 izbeglica prošlo je obuku i osnovalo preko 100 novih preduzeća.Generalijevi zaposleni i agenti su tako tokom 2019. godine posvetili 20.000 sati volonterskom radu u okviru inicijative Dve godine po pokretanju, inicijativa "The Human Safety Net" aktivna je u 21 zemlji sveta i sprovodi tri programa za podršku porodicama s malom decom i radnu integraciju izbeglica.Nakon procesa selekcije, inicijativa je sklopila partnerstva s 46 vodećih nevladinih organizacija i socijalnih preduzeća, i sa njima formirala mrežu kako bi se pojačao uticaj svake organizacije pojedinačno."U Srbiji, Generali Osiguranje Srbija od 2018. godine u okviru incijative 'The Human Safety Net' sprovodi program za porodice, čiji je cilj da pruži jednake šanse deci koja žive u nemaštini da ostvare svoj puni potencijal u životu. Kako u odrastanju dece ključnu ulogu imaju njihovi roditelji ili staratelji, program treba da im pomogne da steknu znanja koja će im omogućiti da podrže razvoj svoje dece tokom prvih šest godina života", navodi se u saopštenju.Dodaju i da se program sprovodi u saradnji sa Fondacijom Novak Đoković i do sada je održano 390 radionica koje su obuhvatile 600 roditelja i 1.000 dece.Radi održavanja bliske veze sa što većim brojem ranjivih porodica i preduzetnika izbeglica, i radi obezbeđenja kontinuiteta programa tokom vanrednog stanja proglašenog zbog pandemije COVID-19, pokrenute su dodatne vanredne inicijative vredne preko milion evra u vidu pomoći za hitne potrebe (zdravstvenu opremu, maske, laptopove i tablete) i u vidu ulaganja u digitalna rešenja (poput onlajn platformi i aplikacija)."Ovo drugo će omogućiti partnerskim NVO da pomognu porodicama i izbeglicama tokom i posle krize tako što će im omogućiti da uče i imaju pristup osnovnim službama, i ograničiti socijalnu izolaciju onih najranjivijih. Na ovaj način, 'The Human Safety Net' pomaže smanjenju digitalnog jaza u neprofitnom sektoru", dodaje Generali.Predsednik kompanije Assicurazioni Generali, Gabrijele Galateri di Đenola, i Generalni direktor Grupe, Filip Done, objašnjavaju da su tokom pandemije COVID-19 nejednakosti došle do izražaja, a da je veliki segment stanovništva postao još ranjiviji. "Inicijativa se bavi nekim od najvećih društvenih izazova našeg vremena i predstavlja jedan od Generalijevih ključnih doprinosa postizanju ciljeva održivog razvoja.U ovom periodu, više nego ikada, projekti inicijative 'The Human Safety Net' postali su važni za oslobađanje potencijala ljudi iz najosetljivijih segmenata društva i za jačanje zajednica u kojima Grupa posluje", kazali su di Đenola i Done.Inicijativa se finansira sredstvima Generalijeve fondacije The Human Safety Net ONLUS, koja je osnovana 2017. godine kao podrška poslovnim jedinicama Grupe pri sprovođenju programa i aktivnosti u zemljama u kojima je inicijativa "The Human Safety Net" aktivna.Ukupan doprinos Generalijeve fondacije i Generalijevih poslovnih jedinica inicijativi "The Human Safety Net" iznosio je 6,3 miliona evra 2019. godine.Izveštaj o radu inicijative tokom 2019. dostupan je OVDE.

Srbija

Neke banke nezakonito obračunavaju kamatu nastalu tokom moratorijuma

Udruženje CHF Srbija, koja okuplja zadužene u švajcarskim francima, tvrdi da neke banke nezakonito obračunavaju kamatu koja nije plaćana tokom pauze u otplati kredita, kaže portal bankar.rs.Kamata koja nije plaćana tokom moratorijuma podeliće se na preostale rate kojih će sada biti za tri više, kao što je i najavljeno. Međutim, dužnici ukazuju da pojedine banke nezakonito obračunavaju “kamatu na kamatu”, čime im se uvećava ukupni dug.“Pripis ugovorene kamate glavnici je nezakonit. Trebalo je ugovorenu kamatu rasporediti na preostale rate, a ne uvećavati glavnicu za iznos te kamate. Pa potom ponovo, na tako uvećanu glavnicu, obračunati ugovorenu kamatnu stopu”, navode u Udruženju CHF Srbija.Osim ovakvog načina obračuna kamate, pojedini dužnici žale se i na zaračunat “trošak puštanja kredita” posle moratorijuma, koji je sabran sa kamatom i potom razdeljen na preostale rate.Ovakva vrsta troška na ime “puštanja kredita” obračunava se prilikom odobravanja kredita i obično se naplaćuje procentualno od iznosa celog zajma.Koliko će koji dužnik tačno da plati na ime kamate zbog korišćenja moratorijuma zavisi od nekoliko stvari.Najvažnija je iznos samog kredita. Potom, kamatna stopa pod kojom se uzajmio, pa rok otplate koji je ugovorio. Zavisi i od toga koliko je rata dužnik otplatio pre nego što je ušao u moratorijum.Najskuplje su prošli dužnici koji otplaćuju velike kredite, na dugi rok, a pre moratorijuma su otplatili tek nekoliko rata.

Svet

Grčka traži sankcije za Tursku, EU i dalje za dijalog

Grčka traži od Evropske unije listu mogućih sankcija protiv Turske, u slučaju da Ankara povredi njenu teritoriju, prenosi Euractiv, dok neke članice smatraju da odnose ne treba pogoršavati.Ministri zemalja Evropske unije sastali su se u ponedeljak, kako bi razgovarali o svim otvorenim pitnanjima u odnosima sa Turskm.Ona se kreću od nelegalnih bušenja koje ta država namerava da sprovodi u Mediteranu, zbog traganja za naftom i gasom, do turske umešanosti u sukobe u Libiji i Siriji i najave da će Aja Sofija ponovo biti džamija.Kako prenosi Katimerini, prema dobro obaveštenim izvorima, sankcije će verovatno uključiti prekid pristupnih pregovora sa Ankarom, kao i opoziv sporazuma koji se odnosi na carinsku uniju sa EU.Međutim, Evropska unija saopštila je prošle nedelje da će u svetlu prkosnog ponašaja Turske, prvenstvo imati dijalog, prenosi Euractiv.Izvori bliski EU ministrima, rekli su za Euractiv da nametenje sankcija, u principu, nije na stolu.Za Brisel je najvažnije da se sklopi sporazum, ukoliko dođe do najavljenih bušenja u Sredozemlju, ako ona uključe teritorijalne vode Grčke i Kipra.Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, Žozep Borel, očekuje da će konkretne ideje pomoći da se otključaju drugi problemi, posebno u vezi sa turskim učešćem u Siriji.Od Francuske se takođe očekuje oštrija retorika prema Turskoj, jer su njene vlasti saopštile da su turski brodovi bili agresivni prema njenom brodu koji je učestvovao u jednoj zajedničkoj NATO misiji u Istočnom Sredozemlju.Međutim, čini se da Nemačka, koja je preuzela predsedavanje EU, ne želi da pogoršava odnose sa Turskom.Ministri spoljnih poslova EU, inače, strogo osuđuju ponašanje Turske i savetuju čvršći pristup u odnosima sa njom.VIKEND KOJI JE POJAČAO TENZIJEIonako napete odnose, dodatno je pogoršala najava Ankare da će čuvenu vizantijsku baziliku, Aja Sofiju, koja se nalazi u Istanbulu i koja je 1935. godine postala muzej, ponovo pretvoriti u džamiju.Najava je naišla i na oštro negodovanje grčkih vlasti.Situaciju je pokušao da ublaži turski ministar spoljnih poslova, Mevlut Čavišoglu, koji je rekao da će o namerama u vezi sa Aja Sofijom, Turska obavestiti UNESKO.Na optužbe Grčke, on je odgovorio da je to jedina zemlja u svetu koja u svom glavnom gradu nema džamiju.

Srbija

Osnovan Fond solidarnosti za pomoć umetnicima i zaposlenima u kulturi

Sedam asocijacija, udruženja i saveza osnovalo je danas Fond solidarnosti kulturnih radnika i radnica Srbije, koji je namenjen zaposlenima u kulturi i umetnicima koji su zbog pandemije ostali bez ikakvih primanja, javlja agencija Beta.Fond su osnovali Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS), Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS), Savez udruženja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV), BAZAART, STANICA Servis za savremeni ples i udruženje likovnih kritičara AICA Srbija.Za korišćenje sredstava Fonda mogu da se prijave i umetnici i kulturni radnici koji nisu članovi udruženja koosnivača.Prioritet za dodelu jednokratne pomoći imaće oni koji su u najtežoj socijalnoj i ekonomskoj situaciji.Kako navode u zajedničkom saopštenju Fond solidarnosti treba da nadomesti nedostatak sveobuhvatnih mera države za pomoć zaposlenima u kulturi i umetnicima.Fond solidarnosti je namenjen i onima od čijeg rada zavisi kulturna i umetnička produkcija modeli, statisti, tehničari, a nemaju nikakvih garantovanih radnih obaveza, niti prava, navodi se u saopštenju.Do sada je prikupljen novac za jednokratnu solidarnu pomoć za oko 150 osoba u iznosu od po 30.000 dinara bruto.Novac za to su dali Fond za otvoreno društvo, Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC) i platforma FundAction, kao i Fondacija "Hajnrih Bel" koja je podržala pripremu Fonda.Potpisnici očekuju odgovor Ministarstva finansija Srbije od kojeg su tražili oslobadjanje od plaćanja poreza pri isplati solidarne pomoći, da bi ugroženi dobili maksimalno moguću pomoć.

Svet

Subvencije za ekološka vozila u Hrvatskoj planule za par minuta

Hrvatski Fond za zaštitu životne srednine (okoliša) i energetsku učinkovitost, u rekordnom roku zatvorio pozive za građane i javna preduzeća, putem koga su se oni prijavljivali na konkurs za subvencije u nabavci energetski efikasnih vozila, piše Jutarnji list.Za samo dva minuta na konkurs se prijavilo se više od 500 pojedinaca i firmi, kako bi dobili barem deo od preko 5,8 miliona evra državnih subvencija.Ukupno je stiglo 853 prijava za subvencionisanu kupovinu eko vozila, a tu, kako se navodi, spadaju fizička i pravna lica."Na ta dva poziva ukupno je primljeno 853 prijava što je jasan signal da kao društvo počinjemo da težimo transformaciji saobraćaja. Na javni poziv namenjen građanima prijavilo se 546 korisnika, a na onaj namenjen pravnim licima njih 307", rekli su u tom Fondu za zaštitu životne sredine.Program sufinansiranja ove godine je nešto izmenjen, pa je maksimalni iznos podsticaja za električna vozila iznosio nešto više od devet hiljada evra.Sufinansiranje električnih bicikala mogla su da dobiju samo pravna lica, u čiji program podsticaja su uključena i vozila na vodonik. Za kupovinu eko vozila i preduzeća i građani mogli su da dobiju do 40 odsto bespovratnih sredstava, odnosno od 663 do preko 9 hilajda evra, sve zavisi od kategorije vozila. Građani su mogli da kupe samo jedno novo vozilo, preduzeća više njih, ali u tom slučaju iznos subvenicije nije mogao da prelazi 53 hiljade evra.Ipak, dodaje se i tekstu Jutarnjeg lista, najveća novost bila je izmena načina prijave. Zbog digitalizacije koju je podstakla situacijom u vezi sa koronavirusom, prijave su išle isključivo putem sistema elektronske prijave.Ističe se da je ona sprovedena odlično, kao i da se server bio programiran da prijave zatvori automatski, odmah nakon što vrednost prijava pređe sumu određenu budžetom.U proteklih šest godina, Fond za zaštitu životne sredine u Hrvatskoj, obezbedio je oko 14,5 miliona evra za kupovinu 3500 novih vozila.

Svet

Amazon uvodi šoping kolica koja sama naplaćuju namirnice

Amazon lansira kolica za kupovinu koja će pratiti stvari dok ih kupci ubacuju, a zatim će ih automatski naplaćivati kada iz kolica uklone vreće s namirnicama, omogućujući im da preskoče redove za kasu, prenosi CNBC.Kompanija će nova „Dash“ kolica predstaviti u svojoj novoj prodavnici u Los Anđelesu koja bi trebalo da bude otvorena ove godine.Kupci moraju imati Amazon nalog i pametni telefon kako bi mogli da koriste ove usluge.Sva kolica biće opremljena kamerama, senzorima i vagama, a dok kupci dodaju i uklanjaju stvari, displej na prednjoj strani korpe prilagođava ukupnu cenu.Kompanija će kupcima naplaćivati preko kreditne kartice koja je povezana sa njihovim računom na Amazonu i putem mejla će slati kopiju računa.

Svet

Superbogataši poručuju: Korona krizu ne rešavamo dobrovoljnim prilozima

Grupa od 83 najbogatijih ljudi na svetu pozvala je vlade da njima i ostalim članovima bogataške elite trajno povećaju porez i na taj način pomognu da se da plati ekonomski oporavak od krize Covid-19, piše Gardijan.Super-bogataši, uključujući suosnivača poznatog brenda sladoleda Ben i Džeri, Džeri Greinfild, kao i Diznijevu naslednica Abigal Dizni, pozvali su vlade svojih zemalja da "odmah, uglavnom i trajno" povećju poreze ljudima poput njih."Mi ne vodimo brigu o bolesnicima u odeljenjima intenzivne nege, ne vozimo hitnu pomoć, ne radimo u marketima, ne dostavljamo hranu, ali imamo novac, koji će biti potreban i narednih godina, kada se svet bude oporavljao od krize", stoji u pismu upućenom u saradnji sa Gardijanom.Grupa je upozorila da će ekonomski uticaj krize korona virusa trajati decenijama, kao i da bi mogao da gurne još pola milijarde ljudi u siromaštvo.Među ostalim potpisanim ličnostima su Ser Stiven Tindal, osnivač Varehouse Group-a i drugi najbogatiji čovek na Novom Zelandu, britanski scenarista i reditelj Ričard Kurtis, zatim irski berzanski kapitlista Džon O’Farel."Problemi koje je Covid-19 izazvao i otkrio ne mogu se rešavati dobrovoljnim prilozima, ma koliko ljudi bili velikodušni. Čelnici vlade moraju da preuzmu odgovornost za prikupljanje potrebnih sredstava i njihovo pošteno trošenje", kaže se dalje u pismu.Dodaje se da većina ljudi nije dovoljno plaćena za poslove koje obavlja tokom krize. Pismo je objavljeno uoči sastanka ministara finansija zemalja članica G20, sa glavnom porukom koja se odnosi i na značaj poreske transparentnosti.Broj superbogataša inače i dalje raste, uprkos krizi korona virusa i globalnim zastojima. Osnvač Amazona i trenutno najbogatiji čovek na svetu Džef Bezos, ove godine povećao je bogatstvo, za 75 milijardi dolara i ono je dostiglo rekordnih 189 milijardi.Kritičari ističu da je Bezos donirao 100 miliona dolara, što predstavlja manje od 0,1 odsto njegovog procenjenog bogatstva.U svetu je više od pola miliono ljudi koji su okvalifikovani kao ultra bogati, sa imovinom većom od 30 miliona dolara i oni su više puta pozivani u pomoć od početka pandemije.To u prevodu znači i da širom sveta ima više bogatih ljudi nego što ima stanovnika u nekim državama, poput Islanda, Malte ili Belizea.U Britaniji je laburistička stranka pozvala vladu da razmotri uvođenje poreza za najbogatije, a  u cilju oporavka od pandemije koronavirusa.Pismo milionera zajedno su sastavila udruženja Milioneri patriote, Okfam, Hjuman akt, Taks Džastis VB, Rimski klub, Resursi pravde i Bridžing Venčrs.

Srbija

Korona minimalac za sada ne vodi u krizu javnog duga

Vlada Srbije pre nekoliko dana isplatila je poslednji treći korona minimalac kao deo paketa pomoći privredi u pandemiji. Uz ostale mere u vidu odlaganja plaćanja poreza i garancija za kredite, ukupni fiskalni stimulans Srbije iznosi oko 2,1 milijarde evra, pokazuje računica Kvartalnog monitora, biltena Ekonomskog fakulteta i Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN).Tromesečno odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade i poreza na dobit najvećim delom predstavlja formalizaciju onoga što bi se dogodilo automatski, bez državne intervencije, jer veliki deo preduzeća u tom periodu ne bi bio u stanju da izmiruje poreske obaveze, ocenjuje se u Kvartalnom monitoru Fiskalni stimulans koji se primenila Srbija je relativno veliki, ali je fiskalno održiv, što znači da njegova realizacija neće značajno povećati verovatnoću krize javnog duga, ocenjuje se u analizi. Prema prognozama, javi dug će skočiti na 60 odsto BDP.Međutim, primena snažnog fiskalnog stimulansa u kratkom  periodu znatno je umanjila je fiskalni prostor za primenu dodatnih fiskalnih mera tokom druge polovine 2020. godine i u narednoj godini. Autori analize očekuju da će Vlada tokom druge polovine godine usvojiti dodatne fiskalne mere kako bi pomogla opstanak i oporavak preduzeća u delatnostima koje su naročito snažno pogođene krizom,  što će imati za posledicu dodatno povećanje fiskalnog deficita i javnog duga. Podsećamo, predsednik Srbije je rekao da neće biti novog paketa pomoći privredi.Najveći antirecesioni potencijal ima tromesečna isplata minimalca preduzetnicima i zaposlenima u mikro, malim i srednjim preduzećima. Ova mera će doprineti očuvanju radnih mesta u segmentu privrede koji je najsnažnije pogođen krizom. Najslabiji antirecesioni efekat ima odobravanje 100 evra svim punoletnim građanima Srbije. Dodeljivanje pomoći samo siromašnima građanima bi imalo veći uticaj na privredu, nego da se ista količina novca dodeli svim građanima, jer bi siromašni potrošili celu pomoć, a u njihovoj potrošnji više učestuju domaći proizvodi. Ekonomisti mupozoravaju i da je sa stanovišta dobre antirecesione politike vrlo pogrešna odluka Vlade da javne investicije smanji za 0,8% BDP, jer okončanje epidemije predstavlja pravi trenutak za ubrzanje javnih investicija. 

Srbija

RSE: Suzavac iz devedesetih na protestima u Beogradu

Na protestima koji su u Beogradu počeli 7. jula zbog najave pooštravanja epidemioloških mera, policija je na demonstrante ispaljivala suzavac koji je proizveden devedesete godine, što je izazvalo uznemirenost i osude građana i pojedinih opozicionih stranaka, saznaje Radio Slobodna Evropa.U rasterivanju okupljenih ispred zgrade Skupštine Srbije i okršajima sa grupama demonstranata u centru Beograda 7., 8. i 10. jula ispaljen je veliki broj patrona suzavca koje su se mogle ponaći na ulicama i po završetku višesatnih sukoba.Reporteri Radija Slobodna Evropa (RSE) zabeležili su one sa oznakama "Metak 38mm MN-01 CS"."Metak 38 milimetara je standardni kalibar za puške koje vidite u rukama policajaca koji ih ispaljuju, a CS je oznaka nadraživca", kaže vojni analitičar Aleksandar Radić.Kao godine proizvodnje na nekim patronama je upisana 2012. godina, a neke su proizvedene pre trideset godina.Ovaj tip patrone nalazi se u ponudi kompanije "Trayal" iz Kruševca.U tehničkim karakteristikama navodi se da je rok upotrebe suzavca pet godina, odnosno da ga je "najbolje upotrebiti" u tom periodu.Iz Trajala nisu odgovorili šta se dešava sa sastavom i njegovim efektima događa kada je rok prekoračen 25 godina.Odgovori nisu stigli ni iz Ministarstva unutrašnjih poslova na pitanje da li toliko star suzavac može imati posledice po zdravlje ljudi."Pod uslovom da su stajala u magacinu u originalnom pakovanju, protokom vremena ova sredstva samo gube deo svoje snage", rekao je direktor Instituta za opštu i fizičku hemiju Stevan Blagojević.Prema navodima američkog državnog Centra za kontrolu bolesti i prevenciju, simptomi izlaganja suzavcu, uz suzenje i peckanje očiju i sluzokože, zamagljen vid, crvenilo, kašalj, otežano disanje i gušenje, mogu biti i opekotine ili osip na koži, a ponekad se javljaju i mučnina i povraćanje.Dugotrajno izlaganje ili izlaganje velikoj dozi, posebno u zatvorenom okruženju, može izazvati ozbiljne efekte, upozorava američki centar.

Srbija

Predmeti zaštite uzbunjivača hitni, ali i dalje ima nerešenih

Predmeti radi zaštite uzbunjivača u srpskim sudovima smatrahu se hitnim, ali i dalje ima predmeta u kojima postupak nije oknčan ni posle tri godine, navodi se u Godišnjem izvešaju o radu sudova u Srbiji za 2019. godinu.Takvih predmeta je na kraju prošle godine bilo trinaest, dok je ukuono ostalo nerešeno 60 predmeta radi zaštite uzbunjivača od odmazde zbog obelodanjivanja informacija u skladu sa Zakonom o zaštiti uzbunjivača. U 2019. godini primljeno je 152 nova predmeta, od ukupnog broja predmeta u radu (220) sudovi su rešili 160 predmeta.Iako ovi predmeti nisu brojni, njihov je značaj veliki, s obzirom na to da je ostvarenje prava na uzbunjivanje, kao ljudskog prava koje štiti slobodu govora, od značaja za vladavinu prava i razvoj svakog demokratskog društva, ocenjuje se u izveštaju.Prema izveštajima sudova zbog krivičnih dela sa elementima korupcije u 2019. primljeno je 1.516 novih predmeta, rešeno je 1.792 predmeta, a ostalo nerešeno 1.290. Smanjen je broj ovih nerešenih predmeta, a od ukupnog broja nerešenih predmeta u 498 starih premeta, postupak traje duže od tri godine računajući od dana podnošenja inicijalnog akta.Uzbunjivač iz Krušika: Četiri preduzeća povlašćena prilikom kupovine municijeUkinut pritvor uzbunjivaču iz Krušika

Svet

Džoni Voker prelazi u papirne flaše

Popularni viski Džoni Voker (Johnnie Walker) sa istorijom proizvodnje od 200 godina, uskoro će biti dostupan u papirnim bocama, piše BBC.Kompanija Diageo, vlasnik ovog brenda, rekla je da planira da pokrene probu nove ekološke ambalaže od sledeće godine.Dok se većina Johnnie Valker prodaje u staklenim bocama, firma traži načine korištenja manje plastike u svojim robnim markama.Pravljenje boca od stakla takođe troši energiju i stvara emisiju Co2.Da bi napravio boce, Diageo će pokrenuti firmu pod nazivom Pulpek, koja će takođe proizvoditi ambalažu za Unilever i PepsiCo.Diageo-ova boca sa papirnim viskijem, koja će se isprobati u proleće 2021. godine, biće napravljena od drvene celuloze i biće u potpunosti reciklažna, saopštila je kompanija.Ideja je da ih kupci, nakon što popiju viski, bace flašu pravo na reciklažu.

Svet

Ujedinjeno Kraljevstvo traži alternative za Huawei

Ujedinjeno Kraljevstvo ubrzava napore da sa svojim "Five Eyes" bezbednosnim partnerima i ostalim savezničkim državama pronađe alternativu za snabdevanje 5G opremom, uoči odluke o zabrani Huawei (Huavei) opreme u britanskim mrežama koja se očekuje ove nedelje.Britanski sekretar za kulturu Oliver Douden rekao je da vrši razgovore sa drugim državama po pitanju telekomunikacione strategije, međutim zvaničnici SAD upozoravaju da Ujedinjeno Kraljevstvo mora prvo da zauzme čvršći stav prema Huaveiju kako bi iz Vašingtona mogli da pokrenu saradnju sa takozvanom "D10" grupom zemalja, preneo je Financial Times (Fajnenšel Tajms).Ovim planovima bi ujedinili "Five Eyes" grupu, bezbednosni kompleks koji čine službe Velike Britanije, SAD, Australije, Kanade i Novog Zelanda sa širom, "D10" grupom koja bi trebala da uključuje G7 zemlje plus Indju, Južnu Koreju i Japan, u zajednicu, koja bi zajednički investirala i istraživala 5g tehnologiju, kako bi prestigle kineski Huavei.Budući da je Australija već isključila Huawei iz svoje 5G mreže, a Kanada je u procesu odluke, Douden se nada da može ubediti ove, a i druge zemlje, kako bi se proširilo 5G tržište. “Izazov je u obezbeđivanju toga da se druge zemlje slože sa nama u tretiranju postupka sa dovoljnom ozbiljnošću i željom da se stvarno dođe do toga” rekao je Douden.Ideja koja je, kako navode zvaničnici Ujedinjenog Kraljevstva, prvi put razmotrena prošle godine, dobila je na hitnosti nakon što su nove sankcije SAD protiv kineske telekomunikacione kompanije naterale Britaniju da ponovo razmotri odluku o dozvoli limitiranog učešća Huavei opreme u tamošnjoj telekomunikacionoj mreži.Ujedinjeno Kraljevstvo trenutno je u nezgodnoj situaciji, budući da ove sankcije ugrožavaju lanac nabavke 5G opreme, što dalje sprečava razvoj ostrvske zemlje, koja za sada nema alternativu osim da znatno uveća troškove ili drastično uspori ustopstavljanje svoje mreže.Zvaničnik SAD rekao je za inicijativu da skoriji pregovoriji između "D10" grupe nisu doveli do konkretnih odluka zbog "frustracija" Vašingtona zbog odluke Londona da dozvoli korišćenje Huawei opreme, uprkos upozorenja da bi to omogućilo Peking da špijunira tamošnje komunikacije."Ovo nije obični vojni, bezbednosni ili obaveštajni savez, već bi trebao da savez oko industrijskih politika. To bi bilo genijalno, ali sedenje i deklarisanje da će (u dogledno vreme) postojati 'Five Eyes' ili 'D10' tehnološko rešenje je lakše reći nego sprovesti u delo", naveo je jedan zvaničnik za bezbednost. 

Srbija

Oglašena prodaja Specijalne bolnice za rehabilitaciju u Vranjskoj Banji

Početna vrednost Specijalne bolnice za rehabilitaciju Vranjska Banja, koju je država odlučila da proda, zajedno sa 4 hilajde kadratnih metara zemljišta, iznosi 870.304 evra, a ponude pisanim putem svi zainteresovani kupci mogu da dostave do 28. jula, saopštila je Republička direkcija za imovinu.U ponudu ulazi i zgrada za ugostiteljstvo Kičer, koja se nalazi u kompleksu pored zgrade specijalne bolnice sa pomoćnim zgradama, dodaje se u saopštenju.Pravo učešća na oglasu imaju sva pravna lica, koja otkupe prodajnu dokumentaciju, uplate depozit i ispune ostale uslove oglasa.Krajnji rok za uplatu depozita, nakon otkupljene dokumentacije je 24. jul dok se dokumentacije preuzima do 21. julaBolnica se prodaje u postojećem, takozvanom, "viđenom" stanju, bez prava kupca na naknadne reklamacije.Кupac se obavezuje i da preuzme, odnosno zasnuje radni odnos sa određenim brojem lica zaposlenih u Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju Vranjska Banja, a prema spisku koji je sastavni deo prodajne dokumentacije.

Svet

Regionu zbog pandemije preti siromaštvo

Svetska banka (SB) je procenila da bi na Zapadnom Balkanu, da vlade nisu uvele određene mere, korona kriza oterala najmanje 400.000 ljudi u siromaštvo, a ako potraje duže, čak i 950.000 u periodu od juna do avgusta, prenosi b92.Prihodi će pretrpeti jak udarac, posebno u sektorima koji su teže pogođeni krizom, a gubitak prihoda znači da će i veći broj stanovnika biti izložen siromaštvu.Viši ekonomista SB Trang Van Ngujen naglasila je da bi, imajući u vidu dalju neizvesnost i drugi talas pandemije, situacija mogla biti još gora."Države su već preduzele određene korake i konkretne mere, a osim toga i civilni sektor i međunarodne organizacije mogle bi da ulože dodatne napore da se pojedine praznine, kada je u pitanju pružanje socijalnih usluga, popune", rekla je ona."Čak i pre krize smo procenili da otprilike jedna petina stanovništva u regionu živi u siromaštvu", rekla je Tang Van Ngujen.Postoje porodice koje su već siromašne i koje zavise od prihoda koje imaju sedmično ili svakodnevno i oni će biti posebno pogođeni krizom."S druge strane, imate porodice koje su blizu siromaštva. One nisu pre krize bile siromašne, ali se oslanjaju na neka manje sigurna zaposlenja ili čak zaposlenje u neformalnom sektoru, pa im sada sa ovom krizom preti potpuna opasnost da pređu u kategoriju siromašnog stanovništva", tvrdi Ngujen.U Crnoj Gori bi, zbog pandemije korona virusa, između devet hiljada i 20 hiljada građana moglo upasti u siromaštvo, ocenila je Svetska banka i dodala da bi efekat mogao biti i gori ako kriza potraje.Veoma su bitni napori vlade da se smanji uticaj krize na gubitak radnih mesta, jer se time onda smanjuje i mogućnost da više ljudi završi u siromaštvu.Beleške SB, koje su prezentovane krajem maja, predstavljaju dopunu ranije objavljenog Redovnog ekonomskog izveštaja za Zapadni Balkan i, osim na siromaštvo, odnose se na oblast fiskalne politike, finansijskog sektora, tržišta rada i socijalne zaštite.

Srbija

Ekonomisti: Železara smanjila proizvodnju, pašće i srpski izvoz

HBIS grupa, koja je vlasnik železare u Smederevu, ugasila je jednu od dve visoke peći i prepolovila proizvodnju, jer je prodaja njenog čelika na međunarodnom tržištu opala za 100 miliona evra, zbog kovida 19, piše list Politika.Kako prenosi ovaj dnevni list, kada je izvoz pao za trećinu, Kinezi su peć stavili u režim tihog hoda i prepolovili proizvodnju najvećeg izvoznog aduta Srbije."Razlozi gašenja visoke peći broj 1 u kompaniji HBIS Srbija jesu uticaj kvota na izvoz našeg čelika u zemlje Evropske unije i smanjena potražnja za čelikom na tržištu, jer su mnogi naši klijenti obustavili proizvodnju usled pandemije kovida 19", obrazložili su u železari i najavili da će poslovanje prilagoditi porudžbinama.Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da pandemija jeste dovela do globalnih poremećaja, kao i da ništa nije neočekivano, kada se udruži sa kvotama koje je Evropska unija uvela na uvoz čelika."Ako je jedna peć na tihom hodu, to praktično znači da mogu najviše da proizvedu milion tona čelika. To će se odraziti na izvoz, ali i na rast srpskog BDP-a jer je železara imala značajno mesto u njegovom generisanju", kaže Savić, koji podseća da smederevska čeličana zapošljava 5.500 radnika."U svakom slučaju, dobar deo radnika više nema šta da radi. Da li će oni ići na plaćeno odsustvo od 60 odsto plate ili će nekoga privremeno otpustiti, možemo samo da nagađamo. Nešto će promeniti što se tiče zaposlenih jer nije normalno da polovina fabrike ne radi, a da svi ostanu kao da se ništa nije desilo", kaže Savić.Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, inače, nije optimista kada je reč o pozitivnoj stopi rasta srpske privrede. Železara kontroliše trideseti deo srpskog BDP-a i njeno iskakanje iz sistema ne može da prođe bez posledica.Pad međunarodne tražnje za čelikom, inače je umanjio srpski izvoz za oko 100 miliona evra.Kineska kompanija HBIS je pre dve godine skinula Fijat sa trona najvećih izvoznika, kada je smederevski čelik prodala u svetu za oko 800 miliona evra. Čak i prošle godine, kada je Evropska unija uvela kvote na uvoz čelika, ona je zadržala prvu poziciju i izvezla čeliku u vrednosti oko 600 miliona evra.U najnovijem broju časopisa „Makroekonomske analize i trendovi”, autori su zapazili i da se uticaju kvota za čelik pridružio i pad tražnje u eri pandemije.Dodaje se i da je proizvodnja sirovog gvožđa, čelika i ferolegura smanjena je za 42 odsto.