Najnovije

Srbija

NBS: Devizne rezerve na kraju juna 14 milijardi evra

Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije su na kraju ovog juna iznosile 14 milijardi evra, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS).Deviznim rezervama na tom nivou obezbeđuje se pokrivenost novčane mase M1 od 147 odsto i više od šest meseci uvoza robe i usluga, što je dvostruko više od standarda. kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama, dodaje se u saopštenju.Neto devizne rezerve, što znači bruto rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve i drugim osnovima, na kraju juna iznosile su 11,8 milijardi evra.Bruto devizne rezerve su na međugodišnjem periodu povećane za 1,8 milijardi evra, čime je dodatno pojačan stub stabilnosti domaćeg finansijskog sistema, ocenjuje centralna banka.Na kraju juna bruto devizne rezerve su bile niže za 388,3 miliona evra u odnosu na kraj prethodnog meseca i rezultat su aktivnosti NBS na domaćem deviznom tržištu, sprovedenih radi ublažavanja efekata korona-krize na domaću ekonomiju.Ukupan efekat po osnovu neto prodaje deviza i svop aukcija manji smanjio je rezerve za 273 miliona evra, a neto razduženja Republike Srbije po osnovu deviznih kredita i deviznih hartija od vrednosti za 127,4 miliona evra.Neto prilivi u devizne rezerve tokom juna po osnovu efikasnog upravljanja deviznim rezervama, donacija, i drugim osnovima (ukupno 51,5 miliona evra), bili su više nego dovoljni da pokriju ostale neto odlive iz deviznih rezervi po drugim osnovima (ukupno 19,7 miliona evra) i u potpunosti amortizuju negativan neto tržišni efekat (19,7 miliona evra).Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u junu iznosio je 582,8 miliona evra i bio je za 132 miliona evra veći nego u prethodnom mesecu. U prvoj polovini ove godine u međubankarskoj trgovini realizovano je ukupno oko 3,4 milijarde evra.U junu, kao i od početka ove godine, vrednost dinara gotovo je nepromenjena u odnosu na evro.NBS je navela da je "blagovremenim i adekvatnim reagovanjem na deviznom tržištu uspešno održala stabilnost na domaćem deviznom tržištu", čime je povraćeno i poverenje međunarodnih investitora, pa je potreba za reagovanjem tokom juna bila značajno niža nego u aprilu i maju.U junu je NBS na međubankarskom deviznom tržištu neto prodala 155 miliona evra, a od početka godine 1,03 milijarde evra.

Svet

Kada će evro zameniti kunu i lev?

Hrvatska i Bugarska mogle očekuju da uđu u preliminarnu fazu za usvajanje evra kao svoje valute, u naredne tri godine, jer su, kako je javio Rojters, jer su, kako se dodaje, zvaničnici Evro zone spremni na taj korak.Uvođenjem Hrvatske i Bugarske u ERM-2 mehanizam deviznog kursa, otvorio bi put novom proširenju zone evra, prvi put od 2015. godine.Te godine, Litvanija se pridružila tom valutnom bloku, koji sada broji 19 članica.Dva izvora su navela da će odluka verovatno biti objavljena tokom ili posle vikenda, kako bi se sprečile spekulacije na tržištu.Dodaje se da je mala verovatnoća da će odluka o odluka o pristupanju Bugarske i Hrvatske zoni evra biti poništena.Kada se neka zemlja pridruži ERM-2 mehanizmu, u tom režimu obično provedu oko dve godine pre nego što počnu sa praktičnim pripremama za ulazak u zonu evra.To je proces koji traje otprilike još godinu dana, pa je 2023. najranija za godina za članstvo ova dva suseda Srbije u Zoni evra.

Srbija

Kad se narod probudi iz anestezije, biće odgovoran samo Vučić

Autor: Bogdan Petrović, kolumna objavljena u štampanom izdanjuVanredno stanje uvedeno zbog virusa korona „uspavalo“ je i stanovništvo i privredu Srbije. Na samom početku krize svi bankarski krediti su automatski reprogramirani za tri meseca (osim ako korisnik nije insistirao da ih i dalje vraća). Posle malo otezanja, država je početkom aprila odobrila pomoć za skoro 1,1 milion preduzetnika i zaposlenih u privatnom sektoru, u visini tromesečnog minimalca od 30.000 dinara po zaposlenom; plaćanje poreza i doprinosa na zarade za tri proletnja meseca odloženo je do januara sledeće godine, uz reprogram koji se plaća u 24 mesečne rate bez kamate. Građanima je omogućeno da do kraja juna ne plaćaju račune za struju i komunalne usluge u Beogradu. Plus, kako se ministar finansija potrudio da saopšti, lično predsednik Vučić je odlučio da „časti“ sve punoletne građane (njih 6,2 miliona) sa po 100 evra koji su krajem maja i početkom juna isplaćeni na tekuće račune stanovništva. Nije teško zaključiti da je upravo mera podele 100 evra „podstrek“ stanovništvu da izađe na izbore u atmosferi opšte apatije i potpunog odsustva političke utakmice, gde se unapred zna apsolutni pobednik, a jedino je zanimljivo pitanje (osim žestoke utakmice muslimanskih stranaka) koja će od lista sklepanih na brzinu preći sniženi cenzus od 3%.Izbori su u trenutku objavljivanja ovog teksta već prošlost; isplatom trećeg minimalca 7. jula prestaje i poslednja mera „anestezije“. Privredi i stanovništvu već u julu stižu za plaćanje rate kredita (koje će biti uvećane za kamatu za vreme reprograma), a računi za komunalije moraće da se plaćaju na vreme. Privatna privreda će morati da plaća sve poreze i doprinose, kao i da isplaćuje punu zaradu bez minimalca iz državne pomoći, a 100 evra „bačenih iz helikoptera“ biće odavno potrošeno.Plašimo se da buđenje društva iz anestezije neće proći lako. Posle letnjeg mamurluka uz vrućine, odmore i jeftinu letnju pijacu, sačekaće nas sumorna jesen.Građani će morati da se suoče sa činjenicom da smanjivanje potrošnje i standarda neće biti samo privremeno.Obogaljenu privredu čeka krajnje neizvesna situacija; procenjuje se da će se pravi udar krize preliti u Srbiju tek posle nekoliko meseci (kao i 2008. godine) kada će krenuti masovna otpuštanja radnika i zatvaranja firmi. Da stvari budu gore, epidemija nije suzbijena, i lako nas može zadesiti novi talas, koji je već krenuo u najbližem okruženju (Bugarska, Makedonija, BiH).Tada će se videti koliko je (ne)realna euforija koju je iskazivao u kampanji predsednik Vučić u svakodnevnim nastupima na nacionalnim televizijama  prilikom gostovanja, kao i u direktnim prenosima otvaranja raznih pogona ili obilazaka gradilišta.Građani su stalno bombardovani tvrdnjama o napretku u svim oblastima i prognozama da će Srbija imati fantastičan rast privrede od čak 9% sledeće godine i prosečne plate od 900 evra 2025. godine. Iako, po predsedniku Srbiji, nikada nije bilo bolje, njegov fizički izgled ukazuje da je iscrpljen i bezvoljan; nastupa bez žara, verovatno i sâm sumnjajući u realnost tih obećanja, očigledno istrošen osmogodišnjom vlašću u kojoj sve odluke donosi samo on. Nije jasno zašto su  Vučiću te priče o „zemaljskom raju“ uopšte bile potrebne u situaciji kada je praktično potpuno eliminisao opoziciju kao stvarnu pretnju režimu. Zato će, kada prođu efekti „anestezije“ i narod shvati u kakvoj se situaciji nalazi, sva odgovornost za (ne)uspehe i neostvarena obećanja biti samo njegova.

Svet

Grčka: Brine broj zaraženih turista, rano za zatvaranje granica

Napore Grčke da zaustavi širenje koronavirusa i istovremeno otvori granice za strane turiste, zbog svoje ekonomije, komplikuje porast "uvezenih" slučajeva Covida-19, posebno iz balkanskih zemalja, piše Katimerini, uz vest da vlasti razmatraju neka nova ograničenja.U međuvremenu, grčke inspekcije planiraju kontrolu preduzeća, posebno barova i restorana, kako bi se vlasti uverile u poštovanje mera zaštite.U četvrtak je inače prijavljeno 50 novih slučajeva zaraze, od čega je 27 bilo među stranim turistima, dok je broj smrtnih slučajeva ostao nepromenjen.Zdravstvene vlasti brine i sve manje pridržavanje propisanih pravila ponašanja, uključujući gužve u kafićima, barovima i restoranima, kao i slabo korišćenje zaštitnih maski.Neki lekari preporučili su zatvaranje kopnenih granica zemlje, mada trentuno vlada opšti stav da je prerano za takav potez.Za sada, situacija se procenjuje.Od domaćih slučajeva, većina je prijavljena u severnoj Grčkoj, a sedam u Atici.Zdravstveni radnici posebno su zabrinuti zbog simptoma otkrivenih kod stranih turista. Kako upozoravaju, njihovo prisustvo u prometnim turističkim mestima, u kombinaciji sa slabom primenom zdravstvenih protokola, moglo bi da dovede do stvaranja lokalnih žarišta."Ako se opustimo, to ćemo platiti", ocenio je zvaničnik Grčke vlade, Stelios Petsas i dodao da bi dodatna ograničenja mogla da se uvedu već naredne nedelje.Sve zavisi od toga, kako će se situacija odvijati preko vikenda, rekao je Petsas i dodao da je među stranim turistima do sada je otkriveno 100 slučajeva korona virusa.Petsas je međutim rekao da najveća pretnja u smislu širenja zaraze iz same zemlje.

Srbija

Od svih odeljenja za darovite jedino su sportska popunjena

Od svih specijalizovanih odeljenja za darovite učenike, jedino su sportska „planula“ u prvom roku gde ni jedno od planiranih 280 mesta na republičkom nivou nije ostalo slobodno, saznaje Politika.Najviše nepopunjenih mesta za talente ostalo je u smeru za računarstvo i informatiku.Upisna kvota za IT odeljenja bila je 1.100 u 49 škola širom Srbije, ali je u prvom krugu upisa u ove klupe raspoređeno 990 prvaka. Primera radi, tek dvoje u gimnaziji „Svetozar Marković“ u Jagodini, osmoro u drugoj kragujevačkoj i devetoro u Mitrovačkoj gimnaziji.Specijalizovana odeljenja formiraju se za do 20 učenika. Koji je minimalan broj učenika potreban da bi se oformila ova odeljenja, juče nisu mogli da odgovore u Ministarstvu prosvete.Ostaće nepopunjenih klupa i u smerovima koji su ove godine prvi put uvedeni, kao što su scenske i audio-vizuelne umetnosti i istorija i geografija.Nije ovo dobra godina ni za smer za talentovane za fiziku, gde je od predviđenih 80 mesta na republičkom nivou gotovo pola ostalo nepopunjeno.Jedino je u novosadskoj gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj“ svih 20 predviđenih mesta popunjeno.Drugog upisnog kruga neće biti u svim smerovima za gimnazijalce naklonjene filološkim naukama, jer mesta na republičkom nivou nije ostalo u grupama za norveški, japanski, kineski, italijanski i španski jezik.

Srbija

Sad se vidi zašto su važni domaći investitori

Direktne strane investicije u Srbiji u aprilu, kada je svet zahvatila zdravstvena kriza, smanjene su za preko 30%, rekao je glavni ekonomista Fiskalnog saveta Danko Brčerević.On je za Betu rekao da su aprilu ove godine neto direktne strane investicije u Srbiji iznosile 240 mil EUR, a da su u istom mesecu 2019. godine ta ulaganja iznosila 355 mil EUR.- Taj trend opadanja direktnih stranih investicija će se nastaviti i zato je neophodno stvoriti uslove za rast domaćih privatnih ulaganja - rekao je Brčerević.Dodao je da će se na taj način umanjiti šokovi u privrednom rastu u velikim krizama kada padaju direktna strana ulaganja.- Ukupne investicije, strane i domaće u Srbiji i pre krize nisu bile dovoljne za veći privredni rast i tek u poslednje dve godine su premašile 20% bruto domaćeg proizvoda (BDP), a u zemljama centralne i istočne Evrope u periodu značajnog rasta bile su 25%BDP-a - rekao je Brčerević.Uz to, u Srbiji, prema njegovim rečima, u okviru ukupnih investicija postoji velika asimetrija između domaćih i stranih ulaganja.U zemljama centralne i istočne Evrope uobičajeno je, kako je rekao, da strane investicije čine 5% do 6% BDP-a, a u Srbiji u poslednje tri godine one su bile više od 7% BDP-a, a to znači da su investicije domaćeg privatnog sektora izuzetno niske.Razlog za mala ulaganja domaćeg privatnog sektora je, kako rekao Brčerević, nepovoljan privredni ambijent, pre svega visoka korupcija i nedovoljna vladavina prava zbog čega se domaći preduzetnici suzdržavaju od investiranja.- Strane direktne investicije su u Srbiji nadprosečne, jer su te kompanije orjentisane, ne na domaće nego na strano tržiše, zato što su im na raspolaganju državne agencije koje im pomažu da se izbore sa domaćom birokratijom, a često koriste i poreske olakšice i državne subvencije za otvaranje radnih mesta - rekao je Brčerević.Sada kad je, prema njegovim rečima, gotovo izvesno da strane direktne investicije zbog krize neko vreme neće biti dovoljne da pomažu privredni rast, dobra politika za 2021. bi bila da država poveća svoje investicije u infrastrukturu kako bi nadomestila taj manjak.U krizama, sličnim ovoj se, kako je rekao, pokazuje koliko je važan stimulativan ambijent za domaća privatna ulaganja: vladavina prava i efikasno pravosuđe, suzbijanje korupcije, izgrađena infrastruktura i drugi preduslovi kako Srbija ne bi toliko zavisila od promenljivih uslova i šokova na međunarodnom tržištu.

Svet

Barbados razmatra da dozvoli besplatan boravak „digitalnim nomadima“

Vlada Barbadosa razmatra da dozvoli posetiocima da ostanu i rade na daljinu sa ostrva narednih godinu dana, saopštila je premijerka Barbadosa Mija Motli, prenosi CNBC.Motli je rekla da zakonodavci planiraju da uvedu „Barbadosov pečat dobrodošlice“ koji će trajati narednih 12 meseci, zato što je pandemija znatno otežala kratkotrajna putovanja.„Ne morate raditi u Evropi, SAD-u ili Latinskoj Americi da biste mogli da dođete ovde i radite nekoliko meseci pre nego što se vratite“, rekla je premijerka.Barbados očekuje putnike od 12. jula.Turizam direktno čini 12 odsto Barbadosovog bruto domaćeg proizvoda, a indirektno i 40 odsto njegove ekonomske aktivnosti, pokazuju podaci koje je sačinilo Barbadoško udruženje hotela i turizma.Zabeleženo je 98 potvrđenih slučajeva Covid-19 na Barbadosu i sedam smrtnih slučajeva od virusa. 

Srbija

Dekan Šumarskog fakulteta: U Košutnjaku zaštititi interes većine građana, a ne investitora

Urbanizacija Кošutnjaka, uz smanjenje zelenih površina, predstavljaja negaciju svih principa usvojenih strateškim dokumentima Grada Beograda, ali i globalnim "RIO" konvencijama, koje je Srbija ratifikovala u nacionalnoj skupštini, piše u svom autorskom tekstu dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu, profesor Ratko Ristić."Teško je razumeti princip razvoja i urbanizacije, uz redukciju šumskih i drugih zelenih površina i drastično povećanje broja stanovnika, uz još intenzivniji saobraćaj na već zagušenim lokalnim saobraćajnicama", smatra profesor Ristić, koji važi i za jednog od glavnih protivnika izgradnje malih hidro-elektrana (MHE) na našim rekama", smatra profesor Ristić.On upozorava da  uklanjanje šumskih i zelenih površina u urbanim delovima Beograda, dovodi do efekata staklene bašte, smanjuje kiseonik, pojačava efekat tzv. "toplotnog" ostrva, degradira biološku raznovrsnosti, dehumanizuje grad i povećava mogunost za pojavu bujičnih poplava.To je, prema njegovom mišljenju, naročito izraženo u  slivu Topčiderske reke i susednih, manjih vodotokova, a upozorava i na štete od poplava iz maja 2014. godine.Ristić smatra da su  Beogradu potrebni projekti kojima se oblikuje koncept rešenja za trajnu zaštitu preostalih prirodnih potencijala u urbanizovanim zonama.Cilj tih projekata bio bi pošumljavanje, izgradnja pešačkih, trim i biciklističkih staza, dečjih igrališta, igrališta za decu sa posebnim potrebama, vežbaonica na otvorenom, odmorišta sa senicima i klupama, kao i zona sa  duhovnim i estetskim vrednostima. Prema rečima profesora Ristića, dobri modeli sa kojma Beograd može da se koristi primenjeni su širom sveta.Postoje u Torontu, Masačustesu, Singapuru (priobalje reke Kalang), zatim tu su "plavo-zeleni" projekti u Portlandu (Oregon, SAD), kao i priobalje reke Manzanares u Španiji.Budućnost Beograda treblo bi, podseća, da se zasniva na tri stuba: ekonomskom, ekološkom i etičkom."Planirano uklanjanje zelenih površina na području Кošutnjaka, bez obzira na to da li su zaštićene ili ne, da li predstavljaju manje ili više vrednu šumu, jeste direktna negacija interesa većine građana i pokušaj zadovoljenja ogoljenog materijalnog interesa pojedinaca i interesnih grupa", zaključio je Ratko Ristić profesor Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Svet

Kina više nije đubrište EU

Nakon što je Kina 2017. godine zabranila uvoz četiri klase i 24 vrste čvrstog otpada, izvoz materijala za recuklažu iz Evropske unije opao je za preko 95 odsto, navodi Evrostat.Statistička služba EU, navodi da je tokom 2016. godine trgovinski blok izvezao oko 1.4 miliona tona plastičnog otpada u Kinu, a da je nakon izmene trgovinskih propisa dve godine kasnije izvozio svega 50 hiljada tona.Prošle godine se ta količina dodatno smanjila, na 19 hiljada tona.Kina je zabranila uvoz svog plastičnog otpada, nesortiranog papirnog otpada, tekstila, pojedine vrste otpadaka koje nastaju nakon obrade metala, kao i sav nesortirani metalski otpad.Zabrana je dovela do nagle promene odredišta za evropski papirnii plastični reciklabilni otpad, koji je uglavnom preusmeren ka drugim azijskim zemljama i Turskoj.Za papirni otpad smanjene je bilo umerenije. Tokom 2016. godine, EU je Kini izvezla pet miliona tona papirnog otpada, do 2018. godine je prepolovljen, a lane je ta količina dodatno smanjena, na 700 hiljada tona.Ukupna količina izvezenog otpada iz EU je između 2016. i 2019. opala sa 7,4 miliona tona na 5,8 miliona tona. Brojke za januar 2020. godine ukazuju na nastavak ovog negativnog trenda, sa najnižim stopama izvoza do sad, premda je moguće da su ove brojke takođe pogođene pandemijom koronavirusa u Kini.

Svet

Zelena arhitektura: U Kini se gradi bolnica sa hiljadu biljaka

U gradu Šendženu, na jugoistoku Kine, u naredne tri godine gradiće se poseban centar za rehabilitaciju koji bi trebalo da bude potpuno otvoren ka zajednici i integrisan u urbano tkivo četvrti prenosi portal Gradnja.rs. Autor rešenja je arhitekta Stefano Boeri, koji se proslavio čuvenom zgradom Bosco Verticale u Milanu."Naš projekat otvara novu perspektivu u arhitekturi velikih rehabilitacionih centara. Prvenstveno zato što se motorički i/ili kognitivni invaliditet ne doživljava kao krhkost manjine ljudi, već kao stanje koje je svima nama zajedničko, čak i samo tokom jedne faze našeg života", naglasio je Boeri.Prema njegovoj najavi, objekat će odlikovati skup zelenih terasa i prostora koji se preklapaju u održivom sistemu, sa kombinacijom prirode, arhitekture i biodiverziteta.Arhitekta Xu Yibo, iz studija Stefano Boeri Architetti, kaže da će centar imati zadatak da spoji prirodu i okolni pejzaž u nameri da preuzme zreli, sigurni i gostoljubivi karakter ovog grada, preneo je portal ArchDaily.U projektu se kombinuju novi pristupi i kombinacija aspekata koji nisu dovoljno istraženi.Centar će biti namenjen osobama sa različitim stepenom invaliditeta, starosti od 16 do 60 godina.U objektu će se obavljati rehabilitacija, trening, rekreativne i umetničke aktivnosti, obrazovni i radni sadržaji, smeštajne jedinice ali i muzejski prostor. U želji da se pruži svakodnevna podrška pacijentima centar nudi prostore za raznovrsna takmičenja, individualne i timske treninge.U vrtu za terapiju, koji će se nalaziti na krovu, gde su kreirani i prostori za zelenilo, nalaziće se sistem za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora. Zahvaljujući odabranim biljnim vrstama na krovu, ali i u centralnom dvorištu, zelenilo se uklapa sa javnim parkom u komšiluku.To, kako se ocenjuje, ojačava odnos objekta sa susedstvom kroz spoljašnjost i unutrašnjost podjednako.

Svet

Zaposleni u Fordu traže da kompanija prestane da pravi policijska vozila

Zaposleni u Fordu zatražili su od rukovodstva kompanije da prestane sa proizvodnjom i prodajom policijskih vozila, prenosi The Verge.Nacionalni protesti su naterali neke Fordove zaposlene da preispitaju odnos kompanije sa policijom.Pitanje je postavljeno na nedavnim sastancima gradske skupštine, a sada su zaposleni, uključujući afroameričke radnike, koji su deo Fordovog programa koji zapošljava ljude afričkog porekla (FAAN), poslali pismo sa zahtevom da kompanija „prekine razvoj, proizvodnju i prodaju svih policijskih vozila i proizvoda po meri."Ostali zaposleni su od tada potpisali pismo (iako je nejasno koliko) i žele da kompanija preduzme neku vrstu akcije do 15. jula. "Naši resursi moraju se preusmeriti u druge oblike javne sigurnosti", napisali su zaposleni.Izvršni direktor Forda Džim Heket rekao je zaposlenima u pismu da ne smatra da je „sporno da Fordov presretač pomaže policajcima da rade svoj posao“ i da će Ford nastaviti da proizvodi i prodaje policijska vozila.Ford je vodeći proizvođač automobila u Americi kada je u pitanju proizvodnja i prodaja posebno dizajniranih vozila za sprovođenje zakona, čineći oko dve trećine tržišta.

Srbija

Reciklaža tekstila: (Ne)dostižan biznis u Srbiji

Reciklaža otpada u Srbiji, mogla bi više da zaživi kada bi se poboljšala zakonska regulativa za njegov tretman, kaže u razgovoru za Novu ekonomiju Marina Tucović iz Ženskog centra u Užicu, koji se, pored ostalih aktivnosti, bavi i reciklažom tekstila. Krajnji cilj u preradi korišćenog tekstila je reciklirano vlakno, koje se ponovo koristi u nekoj vrsti proizvodnje.Prema rečima Marine Tucović, Ženski centar u Užicu trenutno je prešao dve trećine puta u razvoju reciklaže kao isplativog i samoodrživog biznisa."Naš cilj je pre svega bio da zapošljavamo žene sa invaliditetom ili žene koje nisu konkurentne na tržištu rada, ili su pretrpele neki oblik nasilja. Postali smo prepoznatljivi po korporativnim poklonima, promo torbicama, cegerima, jer različite vrste tih torbi mogu da budu od potpuno recikliranih materijala. Od jedne bluze, možete da sašijete jednu torbicu, jednu lutku, kecelju ili nek drugi proizvod", kaže menadžerka Ženskog centra u Užicu.Prema njenim rečima, tekstil čini četiri do pet odsto ukupnog otpada, veoma je kabast i teško se razgrađuje, pa je reciklaža veoma korisno rešenje. "Našu proizvodnju bi zaokružila proizvodnja recikliranog vlakna, jer poslujemo u sistemu cirkularne ekonomije, nije poenta da mi sad skupljamo taj otpad i da se on spaljuje. Spaljivanje otpada, trenutno je jedina mogućnost u Srbiji, to jeste zakonsko rešenje, ali tim gubite mogućnosti ekonomske valorizacije tekstilnog otpada kroz proces reciklaže", objašnjava Marina, koja je po struci tekstilni inženjer.Za reciklirano vlakno međutim, potrebne su veće investicije i posebna oprema, a za to su se već obraćali nekim investitorima. Naglašava da postoje određene vrste tekstila koje mogu da se koriste u reciklaži, čiji krajnji proizvodi mogu da se široko primenjuju."Zvučna, toplotna izolacija, mnogi geotekstili, tekstilne podloge u hortikulturi  upravo nastaju od tekstilnog vlakna niže kategorije. Zato je reciklaža tekstila u tom kontekstu vrlo interesantna", kaže Marina.Podseća i da se na taj način smanjuje kyagađenje."Ako imate podatak da se četvrtina pesticida na svetu troši upravo na poljima pamuka, da je tekstilna industrija vrlo agresivna, da oslobađa veliki procenat štetnih gasova, a da ne govorimo o veštačkim vlaknima koja su nastala kao derivati nafte i mnogim drugim stvarima", objašnjava sagovornica Nove ekonomije jedan deo priče o ciljevima reciklaže. NEDOSTAJU PREDUSLOVIU reciklaži međutim, ne mogu da se koriste sve vrste tekstilnog otpada, pa je prema rečima naše sagovornice neophodno stvoriti preduslove u smislu njegove selekcije."Postindustrijski otpad je izuzetno dobar za reciklažu, jer kod komunalnog otpada nemate jasnu strukturu. Kada dobijete odevni predmet, ako na njemu imate tačnu oznaku, to je jedini način da ga vi negde sortirate", kaže Marina Tucović.Prema njenim rečima, jedan deo problema u razvoju reciklaže je nezainteresovanost investitora, jer je profit neizvestan, barem kada se reciklira tekstil, papir ili staklo.ULOGA REGIONALNE DEPONIJEMarina Tucović kaže da ih interesuje i saradnja sa Regionalnom deponijom Duboko u Užicu, u kojoj, za sada, prema njenim rečima, postoji samo linija za razdvajanje otpada."Na određeni način, oni tu odvajaju različite sirovine koje imaju mogućnost da se dalje obrađuju u procesu reciklaže, dok ove druge, koje su u mešanom otpadu idu direktno na telo deponije", naglašava Marina  i objašnjava da je tekstil lakše obrađivati ako je odlagan u suve kontejnere. Regionalna deponija u Užicu pokriva još devet opština Zlatiborskog okruga, kao i Grad Čačak.Prema poslednjim istraživanjima, Srbija na deponije baca 60 miliona tona smeća godišnje, što je 95 odsto ukupnog otpada, saopštio je Republički zavod za statistiku.Čedomir Savković

Svet

SAD finaliziraju propis o zabrani za kompanije koje koriste Huawei

Trampova administracija planira propise koji će zabraniti američkoj vladi da kupuje robu ili usluge bilo koje kompanije koja koristi proizvode pet kineskih kompanija, uključujući Huawei, Hikvision i Dahua, prenosi agencija Rojters.Pravilo bi moglo imati dalekosežne posledice za kompanije koje prodaju robu i usluge američkoj vladi, jer će sada morati da potvrde da ne koriste proizvode Dahua ili Hikvision, iako su obe kompanije među najvećim u svetu za prodaju uređaja za nadzor i kamere.Svaka kompanija koja koristi opremu ili usluge u svakodnevnom poslovanju od ovih pet kompanija više neće moći da posluje sa vladom Amerike.Odluka Bele kuće dolazi nakon sve većih tenzija između Amerike i Kine.„Opasnost s kojom se naša država suočava od stranih protivnika poput Kine koji žele da se infiltriraju u naše sisteme je velika“, rekao je Ras Vot, vršilac dužnosti direktora Kancelarije za upravu i budžet Bele kuće.Američka vlada godišnje dodeljuje više od 500 milijardi dolara u ugovorima, prema podacima vladine kancelarije za odgovornost.Pravilo Saveznog regulatornog saveta za akvizicije stupa na snagu 13. avgusta.Iako nije jasno da li će ovo pravilo uticati na trenutne ugovore, sigurno je da će komplikovati buduće ugovore.

Svet

Danas odluka o sudbini Aja Sofije

Vrhovni sud Turske u petak će verovatno saopštiti da je pretvaranje istanbulske Aja Sofije u muzej nezakonito, i planira se da ona bude pretvorena u džamiju uprkos strahovima međunarodne zajednice, prenosi Al Jazeera. Predsednik Erdogan predložio je pretvaranje Aja Sofije u džamiju.Ova odluka alarmirala je američke, ruske i grčke zvaničnike i pravoslavnu hrišćansku zajednicu uoči presude turskog Visokog upravnog suda, koji je prvo ročište održao prošli četvrtak.Sporna je zakonitost odluke iz 1934. godine da pretvori ovu drevnu građevinu u muzej."Očekujemo da će se ta odluka poništiti i da će presuda biti objavljena u petak", rekao je visoki turski zvaničnik Rojtersu.Ekumenski patrijarh Bartolomej, duhovni vođa skoro 300 miliona pravoslavnih hrišćana u svetu, čije je sedište u Istanbulu, rekao je da će takva presuda razočarati hrišćane i "podeliti" Istok i Zapad. Vođa Ruske pravoslavne crkve kaže da bi taj potez pretio hrišćanstvu.Američki državni sekretar Majk Pompeo i Grčka takođe su pozvali Tursku da za Aju Sofiju zadrži status muzeja.Ali turske grupe dugo su se zalagale za pretvaranje Aja Sofije u džamiju, tvrdeći da bi to bolje odražavalo status Turske kao pretežno muslimanske zemlje.

Srbija

Zaposleni dužni da prijave ako je neko u porodici zaražen

Ministarstvo za rad donelo je pravilnik za poslodavce i zaposlene sa preventivnim merama za sprečavanje širenja epidemije koronavirusa, koji će stupiti na snagu 11. jula, objavio je Službeni glasnik.Poslodavci do 10. avgusta da donesu plan primene mera, u skladu sa pravilnikom.Pravilnikom o preventivnim merama, za bezbedan i zdrav rad za sprečavanje pojave i širenja epidemije zarazne bolesti propisuju se preventivne mere koje je poslodavac dužan da primeni radi sprečavanja pojave i širenja zarazne bolesti i otklanjanja rizika za bezbedan i zdrav rad zaposlenih, kao i lica koja se zateknu u radnoj okolini, kada nadležni organ proglasi epidemiju zarazne bolesti.Pravilnik se primenjuje na svim radnim mestima u radnoj okolini u kojoj se obavlja rad izuzev rada na terenu i rada od kuće.Obaveze poslodavcaPoslodavac je dužan da, za sva radna mesta u radnoj okolini, donese plan primene mera za sprečavanje pojave i širenja epidemije zarazne bolesti, koji je sastavni deo akta o proceni rizika koji se donosi saglasno zakonu i propisima iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.Takođe, poslodavac je dužan da plan primene mera, usled nastalih promena koje utiču na bezbedan i zdrav rad tokom trajanja epidemije usaglašava sa odlukama nadležnog organa.Plan treba da sadrži: preventivne mere i aktivnosti za sprečavanje pojave epidemije zarazne bolesti, zaduženje za sprovođenje i kontrolu sprovođenja preventivnih mera i aktivnosti, mere i aktivnosti za postupanje u slučaju pojave epidemije zarazne bolesti.Poslodavac je dužan da na svakom radnom mestu u radnoj okolini obezbedi primenu preventivnih mera, a naročito da pre početka rada obezbedi pisane instrukcije i uputstva o merama i postupcima za sprečavanje pojave epidemije zarazne bolesti, koji sadrže informaciju o simptomima zarazne bolesti.U skladu sa mogućnostima, ukoliko nije organizovan rad u smenama, izvrši preraspodelu radnog vremena uvođenjem druge ili treće smene sa manjim brojem zaposlenih.Da sprovodi pojačanu higijenu i dezinfekciju radnih i pomoćnih prostorija što uključuje redovnu dezinfekciju prostorija i često provetravanje radnog prostora.Takođe, da obezbedi zaposlenima dovoljne količine sapuna, ubrusa, tekuće vode i dezinfekcionih sredstava na bazi alkohola za pranje ruku, da obezbedi redovno čišćenje svih površina koje se često dodiruju na radnom mestu, posebno prostorija i opreme kao što su toaleti, kvake na vratima, fiksni telefoni, računarska oprema i druga oprema za rad, da uredi način vođenja evidencije o dezinfekciji radnih i pomoćnih prostorija koju organizuje i sprovodi.Poslodavac treba da obezbedi izradu uputstava za bezbedan i zdrav rad sa izvođačima radova, dobavljačima, distributerima i spoljnim saradnicima, organizuje i obezbedi redovno uklanjanje otpada i smeća (kante za smeće obložene plastičnom kesom) iz prostorija tako da se mogu isprazniti bez kontakta sa sadržajem.Poslodavac je dužan da u slučaju pojave zarazne bolesti kod svojih zaposlenih obezbedi primenu preventivnih mera, a naročito da prostor u kome je boravio zaposleni koji je zaražen se redovno fizički i hemijski dezinfikuje i provetrava, da se poštuju procedure ulaska i izlaska u prostorije poslodavca, koriste propisana sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu i druge mere zaštite tokom procesa rada.Treba precizno da se definišu pravci kretanja zaposlenih kroz radne i pomoćne prostorije, da se organizuje stroga kontrola kretanja zaposlenih iz organizacione jedinice u kojoj je radio zaposleni koji je zaražen, da se kontakti zaposlenih iz organizacione jedinice u kojoj je boravio zaposleni koji je zaražen sa drugim zaposlenima svode na nužne uz propisane mere zaštite.Predviđa se i primena svih drugih mere po preporuci epidemiologa.Poslodavac je dužan da u planu primene mera uredi obaveze i odgovornosti u vezi sa praćenjem i kontrolom primene mera bezbednosti i zdravlja na radu.Zatim, proveru efikasnosti primene mera bezbednosti i zdravlja zaposlenih na radu kod poslodavca vrši lice za bezbednost i zdravlje na radu.Lice za bezbednost i zdravlje na radu u saradnji sa poslodavcem planira, sprovodi i podstiče primenu preventivnih mera, a posebno: učestvuje u izradi plana primene mera, priprema pisana uputstva i instrukcije za bezbedan i zdrav rad u cilju zaštite zdravlja zaposlenih od epidemije zarazne bolesti, kontroliše primenu mera koje su utvrđene u planu primene mera koji donosi poslodavac, vrši kontrolu korišćenja sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu, kao i da sarađuje sa državnim organima i daje potrebna obaveštenja o primeni preventivnih mera bezbednosti i zdravlja na radu.Obaveze zaposlenogZaposleni je obavezan da: sprovodi sve preventivne mere bezbednosti i zdravlja na radu kako bi sačuvao svoje zdravlje, kao i zdravlje drugih zaposlenih, namenski koristi propisana sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i da sa njima pažljivo rukuje, da ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje kao i bezbednost i zdravlje drugih lica, dodatno brine o svojoj higijeni tako što će redovno i pravilno prati ruke, ličnu odeću drži odvojenu od sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu i radnog odelam.Obavezno da obavesti poslodavca ukoliko posumnja na simptome zarazne bolesti kod sebe, kod drugih zaposlenih ili članova svoje porodice, pre početka rada pregleda svoje radno mesto uključujući i sredstva za rad koja koristi, kao i sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i da u slučaju uočenih nedostataka izvesti poslodavca ili drugo ovlašćeno lice.Pre napuštanja radnog mesta, da radno mesto i sredstva za rad ostavi u stanju da ne ugrožavaju druge zaposlene, u skladu sa svojim saznanjima odmah obavesti poslodavca o nepravilnostima, štetnostima, opasnostima ili drugoj pojavi koja bi na radnom mestu mogla da ugrozi njegovu bezbednost i zdravlje ili bezbednost i zdravlje drugih zaposlenih.Sarađuje sa poslodavcem i licem za bezbednost i zdravlje na radu, kako bi se sprovele dodatne neophodne mere za bezbednost i zdravlje na radu.

Srbija

Kragujevački ugostitelji traže beogradske uslove

Ugostitelji iz Kragujevca čiji objekti od prošlog četvrtka, nakon proglašenja vanrednog stanja u gradu, rade skraćeno, od 7 do 20 sati, predali su novu peticiju nadležnima u gradskoj i državnoj upravi, kojom zahtevaju da u vreme pandemije imaju isti tretman kao njihove kolege u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji, javlja Danas.Epidemiolozi grada Kragujevca složili su se sa zahtevom za produženje radnog vremena do 23 sata, jer kako oni kažu, terase i letnje bašte nisu mesto širenja zaraze. „Mislimo da je poslednjih dana neopravdanom hajkom u Kragujevcu svim ugostiteljima načinjena dramatična šteta. Od ove profesije živi indirektno ili direktno gotovo 10 odsto Kragujevčana.""Ne vidimo ni jedan logičan razlog da ugostitelji u Kragujevcu budu diskriminisani u odnosu na kolege iz Beograda, Čačka, Užica i drugih gradova u Srbiji “, navodi se u peticiji kragujevačkih ugostitelja. Kako ugostitelji kažu ograničen rad veoma otežava servisiranje njihovih obaveza, plaćanje zakupa, nameta i davanje plata zaposlenima u trenutku kada se bore da isplivaju pod teretom poreskih reprograma iz prethodnog perioda. 

Srbija

Povećan broj gotovinskih i transakcija sa ofšor zemljama u 2019. godini

Broj izvršenih gotovinskih transakcija povećan je za preko 3,9 miliona u odnosu na 2018, dok je broj izvršenih bezgotovinskih transakcija smanjen za skoro 82 miliona, pokazuje analiza banaka na upitnik o aktivnostima u oblasti sprečavanja pranja novca u 2019. koji je objavila Narodna banka Srbije.Smanjen je broj izvršenih transakcija priliva i plaćanja s visokorizičnim zemljama, uz istovremeno povećanje broja izvršenih transakcija priliva i plaćanja sa ofšor zemljama, navodi se u AKTIVNOSTIMA BANKE IZ OBLASTI UPRAVLjANjA RIZIKOM OD PRANjA NOVCA I FINANSIRANjA TERORIZMABroj stranaka visokog rizika neznatno je iznad proseka za ranije analizirane periode, i iznosi nešto više od 75,5 hiljada.Sve banke su se izjasnile da nemaju uspostavljen loro korespondentski odnos s bankom ili drugom sličnom institucijom koja ima sedište u stranoj državi koja se nalazi na listi država koje imaju strateške nedostatke u sistemu za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma.Banke, kao najveći činioci finansijskog sistema, predstavljaju najosetljiviji deo finansijskog sektora u smislu izloženosti riziku od pranja novca i finansiranja terorizma, ocenjuje srpska centralna banka. Međutim, analizom podataka i informacija u vezi s merama koje su banke preduzele radi adekvatnog upravljanja i kontrole rizika od pranja novca i finansiranja terorizma tokom 2019, ukazuju na to da je navedeni rizik znatno umanjen.Naime, sve banke su uspostavile sopstvene sisteme za upravljanje rizikom od pranja novca i finansiranja terorizma.Skoro sve banke, 25 od 26 banaka, koristi neki od softvera za praćenje transakcija i stranaka radi otkrivanja sumnjivih transakcija i lica, dok je jedna banka u procesu završnog testiranja, pred puštanje softvera u rad.Sve banke koriste neku od komercijalnih baza za filtriranje stranaka i transakcija po embargo i tzv. crnim listama (OFAC, UN, EU i sl.);Kako se navodi, 23 od 26 banaka imaju posebnu organizacionu jedinicu koja se bavi isključivo sprovođenjem Zakona o sprečavanju pranja novca, dok tri banke te poslove izvršavaju u okviru drugih organizacionih jedinica.Kako su se prale pare u 2019?