Najnovije

Svet

Stranci u crnogorskim bankama čuvaju skoro pola milijarde EUR

Nerezidenti, odnosno osobe koje ne žive u Crnoj Gori, u tamošnjim bankama drže 447 miliona evra, ili 13,5 odsto svih depozita u njihovom bankarskom sistemu, podaci su Centralne banke Crne Gore koje prenosi Pobjeda."Najveći pojedinačni depozit nerezidenta kod jedne banke u Crnoj Gori iznosi 9,4 miliona evra. Depoziti 30 nerezidenata sa više od milion eura u poslovnim bankama iznose ukupno 58,6 miliona eura", prenosi portal Bankar.me.Ukupni depoziti građana i privrede u crnogorskim finansijskim institucijama iznose 3,3 milijarde evra, a podaci ukazuju da se novac koji deponuju stranci u Crnoj Gori smanjuje."Na isti datum prethodne godine učešće depozita nerezidenata u ukupnim depozitima iznosilo je 14,6 odsto", ističu iz Centralne banke.

Svet

Indonezija povećava PDV tehnološkim gigantima

Indonezija je dodala još 12 tehnoloških kompanija, među kojima i Tviter i Zum, na listu onih koje će plaćati veći porez. Firme koje se nalaze na ovoj listi uglavnom posluju na internetu i sada su u obavezi da plaćaju PDV od 10 odsto, piše portal Biznis i Finansije.Prethodno, u julu ove godine, ta država je stavila na pomenutu listu i Alfabet, koji u vlasništvu ima Gugl, kao i Fejsbuk i Netfliks.Australija takođe trenutno razmatra uvođenje sličnih mera. Australija je napravila nacrt zakona koji bi primorao tehnološke divove poput Gugla i Fejsbuka da medijima plaćaju distribuciju njihovog sadržaja.

Srbija

Divlja gradnja ponovo procvetala na Perućcu

Veštačko jezero u podnožju Nacionalnog parka Tara ugroženo je nezakonitom gradnjom, zbog črga list Politika postavlja pitanje "da li su jači lokalni moćnici ili država". Planina Tara ove godine usred pandem...

Srbija

Saša Ćioringa (Continental Automotive Novi Sad): Zapošljavamo i dalje, nova fabrika do kraja godine

Continental Automotive Novi Sad u poslednja četiri meseca zaposlio je više od  100 inženjera i nastavlja i dalje, kazao je u intervjuu za najnoviji broj Nove ekonomije Saša Ćioringa, generalni direktor ove kompanije. On je najavio da će do kraja godine biti otvorena nova fabrika u Novom Sadu koja će proizvoditi veoma kompleksna rešenja za auto-industriju, kao što su sistemi koji informišu vozača, ekran i kamera sistemi. Kako je ocenio, izuzetno je važno za celokupno poslovno okruženje to što se u Srbiji više neće raditi samo razvoj komponenti koje će biti proizvedene i integrisane negde drugo, već će se u Novom Sadu razvijati kompletni proizvodi.On je ocenio da auto-industrija i u Srbiji i u svetu posle pandemije više neće izgledati isto, već sada se uveliko menja. Već neko vreme globalni trendovi u ovoj oblasti su autonomna vožnja, povezanost i uslužno korišćenje prevoza, rekao je on.Prema njegovim rečima,  za pet do deset godina automobili koji se voze sami biće realnost na putevima Evrope.„Ja sam imao to sjajno iskustvo i priliku da već vidim kako će to izgledati - učestvovao sam zajedno sa kolegama u test vožnji kamiona bez vozača na jednom aerodromu i to je bilo neverovatno. To je rešenje upravo našeg tima iz Novog Sada i to je nešto što će uskoro biti u upotrebi“, rekao je Ćioringa.    

Svet

Novac se retko pere kriptovalutama

Tradicionalni metodi nastavljaju da dominiraju globalnim operacijama za pranje novca, čija se vrednost procenjuje na 2 biliona dolara, navodi se u izveštaju Udruženja za međunarodne međubankarske finansijske telekomunikacije (SWIFT).Kako prenosi portal ZeroHedge, uloga kriptovaluta u prajnu novca je često preuveličana, dok se za te svrhe i dalje najčešće koristi "običan" novac i tradicionalne kriminalne metode.Metode poput trgovine droge, krijumčarenje novc, ili poslovnica koja uglavnom primaju gotovinu poput restorana i dalje su najzastupljeniji.U odnosu na njih, slučajevi gde je zabeleženo korišćenje kriptovaluta za pranje novca je na minimalnom nivou, a SWIFT navodi da je opšto korišćenje digitalnih valuta od strane sajberkriminalaca "veoma retko".Međutim, privatne kriptovalute i internet tržišta navedeni su kao rastuća pretnja."Pogodni faktori uključuji rastući broj 'altkoina' (alternativnih kriptovaluta) koji su nedavno pokrenuti i koji se usredsređuju na potpuni anonimitet tokom transakcija", navodi izveštaj SWIFT.Još jedan potencijalni alat za pranje novca predstavlja pojava specijalizovanih internet tržišta koja zahtevaju samo imejl adresu za korišćenje, a omogućuju razmenu ilegalnih kripto prihoda u stvarna sredstva poput nekretnina ili satova.

Svet

AstraZeneka obustavila testiranje vakcine na ljudima

Velika studija faze 3 koja ispituje vakcinu Covid-19, koju Astra Zeneka i Univerzitet Oksford testiraju na desetinama lokacija širom SAD-a, obustavljena je zbog sumnje da je izazvala ozbiljnu neželjenu reakciju kod učesnika u Ujedinjenom Kraljevstvu, piše portal Statnews.U narednoj izjavi, Astra Zeneka je saopštila da je pokrenula obustavu studije. Priroda neželjene reakcije i kada se dogodila nisu bile odmah poznate, iako se očekuje da se učesnik oporavi.Postoji niz različitih reakcija koje se mogu kvalifikovati kao ozbiljne neželjene reakcije, koje mogu izazvati hospitalizaciju, bolest opasnu po život, pa čak i smrt. Takođe nije bilo odmah jasno u kom kliničkom ispitivanju se pojavila neželjena reakcija, mada je jasna mogućnost da se to dogodilo tokom ispitivanja faze 2/3 u Velikoj Britaniji.Portparol je opisao pauzu kao „rutinsku radnju koja se mora dogoditi kad god postoji potencijalno neobjašnjiva bolest u nekom od ispitivanja, dok se istražuje, osiguravajući da održimo integritet studije“. Portparol je takođe rekao da kompanija „radi na ubrzavanju pregleda pojedinačnog događaja kako bi se umanjio svaki potencijalni uticaj na vremenski raspored studije“.Pauziranje kliničkih ispitivanja nije retka pojava, međutim za sada je nejasno koliko dugo ova pauza može trajati.Napredak ispitivanja pažljivo se prati s obzirom na hitnu potrebu za novim načinima za suzbijanje globalne pandemije. Trenutno ima devet kandidata za vakcinu u ispitivanjima faze 3. Astra Zeneka je prvo ispitivanje faze 3 za koje je poznato da je stavljeno na čekanje.Istraživači koji vode druga ispitivanja sada traže slične slučajeve neželjenih reakcija pročešljavanjem baza podataka koje je pregledao takozvani Odbor za nadzor podataka i bezbednosti.Astra Zeneka je tek u avgustu započela svoje testiranje faze 3 u SAD-u. Studija u SAD-u trenutno se odvija na 62 lokacije širom zemlje, prema kliničkim istraživanjima, vladinom registru, iako neki još uvek nisu započeli upis učesnika. Ispitivanja faze 2/3 prethodno su započeta u Velikoj Britaniji, Brazilu i Južnoj Africi.Treba napomenuti da je pravni tim Astra Zeneke zahtevao da ugovori, koje je kompanija potpisala sa zemljama o isporučivanju vakcine, sadrže klauzule o „odgovornosti kompanije“. Kompanija kaže da bez te klauzule ne bi bili voljni da istražuju i proizvode lek. Izgleda da se većina država složila sa takvim zahtevom.Dakle, Astra Zeneka neće snositi odgovornost za bilo kakve neželjene efekte koje mogu pretrpeti kandidati za vakcinaciju. Drugim rečima, kompanija je u potpunosti zaštićena od tužbi ljudi koji su vakcinisani i imaju neželjene efekte, bez obzira na to koliko su ozbiljni ili dugotrajni.Ovo zakonodavstvo, poznato kao "PREP Act", rezultat je velikog napora za lobiranje od strane američke farmaceutske industrije, a zakon je uveden uprkos snažnom protivljenju potrošačkih grupa. To znači da ako vas vakcina ne ubije ili namerno nanese povredu, ne možete tužiti te kompanije.

Srbija

Zašto su važne Gazivode

U javnosti se trenutno vodi polemika u vezi sa tim šta Srbija dobija podelom jezera Gazivode, koje je izvor vode za piće i električne energije, prenosi list Danas.„Obe strane će se složiti da sarađuju sa Ministarstvom energetike SAD i drugim odgovarajućim pravnim licima američke vlade na studiji izvodljivosti za potrebe deljenja jezera Gazivode kao pouzdanog snabdevanja vodom i energijom“, piše između ostalog u dokumentu koji su potpisali predstavnici Srbije i Kosova.„Tu se navodi da će doći do podele jezera a ono je već podeljeno. Ovako nejasnim sporazumom i prepuštanjem trećoj strani da arbitrira u navedenim pitanjima Srbija može samo izgubiti ono što ima u ovom trenutku a nikako bilo šta dobiti“, smatra ekonomista Milan R. Kovačević.Nigde zapravo ne piše da će Srbija imati pravo na deo profita koji ostvaruje Vodoprivredno preduzeće „Ibar – Lepenac“ pod ingerencijom Prištine.Kada je reč o „pouzdanom snabdevanju vodom i energijom“ takođe nije jasno naglašeno šta bi to konkretno trebalo da znači. Neke opštine sa većinskim srpskim stanovništvom na severu Kosova već se snabdevaju vodom iz Gazivoda i dobijaju struju iz istoimene hidroelektrane.„Ako dođe do podele resursa srpska strana će ostvariti određenu zaradu a pored toga stanovništvo u srpskim opštinama koje radi u hidroelektrani će zadržati svoja radna mesta. Sporazum može da predstavlja prvi korak i ohrabrenje da će biti uvod u pregovore o vrednoj imovini Srbije koja je sada zarobljena na Kosovu“, smatra profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić.Hidroelektrana „Gazivode“ je u vlasništvu EPS-a i postavlja se pitanje da li novi sporazum predstavlja garant da će to tako ostati ili se očekuje da ono pređe pod kontrolu Prištine.Veštačko jezero Gazivode nastalo je 1977, a kredit od 45 miliona dolara kojim je izgrađena brana, nakon raspada SFRJ, nastavila je da otplaćuje Srbija.Hidroelektrana „Gazivode“ ima snagu od 38 megavata, petina jezera nalazi se na teritoriji Srbije, a veći deo na teritoriji Zubinog Potoka na Kosovu.POSTOJI NEKOLIKO PREDLOGA O KORIŠĆENJU GAZIVODA

Svet

Svetske cene hrane skočile treći mesec zaredom

Globalne cene hrane porasle su treći mesec zaredom u avgustu, pod uticajem generalno bolje tražnje i slabijeg američkog dolara, navodi se u izveštaju koji je objavila Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).FAO indeks cena hrane, koji prati međunarodne vrednosti najčešće korišćenih prehrambenih proizvoda, u avgustu je u proseku iznosio 96,1 poena, što je 2 odsto više u odnosu na prethodni mesec i dostigao je najviši nivo od februara 2020. godine.FAO indeks cena žitarica porastao je za 1,9 odsto u odnosu na jul, u proseku za 7 odsto više od vrednosti zabeleženih u avgustu 2019. godineCene kukuruza porasle su za 2,2 odsto zbog zabrinutosti da će nedavna šteta na usevima u Sjedinjenim Američkim Državama uticati na ponudu, dok su međunarodne cene pirinča takođe porasle, usled sezonske potražnje i sve većim potrebama afričkog tržišta.FAO indeks cena šećera porastao je za 6,7 odsto u odnosu na prethodni mesec, što je odraz smanjenih izgleda za proizvodnju zbog nepovoljnih vremenskih uslova u Evropi i na Tajlandu, drugom po veličini izvoznika šećera na svetu, kao i snažne potražnje Kine.Indeks cena biljnog ulja povećao se za 5,9 odsto, posebno pod uticajem tražnje za palminim uljem, ali i za uljem soje, suncokreta i uljane repice.Ove izmene uglavnom se tumače očekivanim usporavanjem proizvodnje u vodećim proizvođačima, ali i sve većim pritiskom uvoza.Cena mlečnih proizvoda praktično se ne menja od jula, a kotacije sira i punomasnog mleka u prahu opadale su usred očekivanja obilne sezonske raspoloživosti izvoza u Okeaniji, dok su cene maslaca porasle zbog pooštravanja izvoznih mogućnosti u Evropi nakon avgustovskog toplotnog talasa koji je smanjio proizvodnju mleka.Indeks cena mesa FAO takođe je bio gotovo nepromenjen od jula, mada je bio manji za 8,9 odsto u odnosu na prethodni avgust, pošto je efekat niže potražnje za govedinom, piletinom i ovčetinom neutralisan rastućom potražnjom za svinjskim mesom u Kini.

Svet

Fon der Lajen predložila Mejred Mekginis za novu evrokomesarku

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predložila je 8. septembra da Irkinja Mejred Mekginis bude evropska komesarka za finansijske usluge a da potpredsednik EK Valdis Dombrovskis preuzme porfelj donedavnog  komesara za trgovinu Fila Hogana, javlja portal Euractiv.Izbor Mejred Mekginis, članice grupe Evropska narodna partija (EPP) i trenutno prve potpredsednice Evropskog parlamenta, doneće napredak na putu ka rodnom paritetu u Evropskoj komisiji koja će sada imati 13 žena i 14 muškaraca, što je za Fon der Lajen veoma važno.Irska je kao kandidata za komesara koji će zameniti Hogana predložila i Endrjua Mekduela, bivšeg potpredsednika Evropske investicione banke.Fil Hogan je u avugustu morao da da ostavku zbog kršenja zdravstvenih mera za suzbijanje epidemije korona virusa tokom posete Irskoj.Fon der Lajen je istakla "iskustvo" oba kandidata u pitanjima EU ali je izabrala Mekginis dodajući da ima "odlične kvalifikacije" i njeno "puno poverenje" za tu poziciju.Rezultat tog izbora je da će EPP zadržati "moćan" trgovinski portfelj.Mekginis će preuzeti portfelj finansijskih usluga u ključnom trenutku za EU. Komisija tokom jeseni treba da objavi brojne inicijative, ukjljučujući dugo čekane propise o kriptovalutama i predlog integrisanja sektora platnih usluga u Evropi.Irska evrokomesarka će biti zadužena i za poslove oko kompletiranja unije tržišta kapitala EU.Istovremeno će Dombrovskis, izvršni potpredsednik Evropske komisije zadužen za ekonomiju u interesu građana, dodati u svoj portfelj i trgovinu.Predsednica EK je rekla da će Dombrovskis takođe biti predstavnik Komisije na sastancima Evrogrupe zajedno sa komesarom za ekonomiju Paolom Đentilonijem.Pre nego što preuzmu portfelje, Mekginis i Dombrovskis će ići na slušanje pred evroposlanicima u Evropskom parlamentu.Uz Evropski parlament, izbor Ursule fon der Lajen mora da odobri i Savet EU.

Svet

Farmaceutska industrija EU protiv „nerealnih očekivanja“, bezbednost vakcine najvažnija

Generalna direktorka Evropske federacije farmaceutskih industrija i udruženja (EFPIA) Natali Mol izjavila je da je nemoguće sa sigurnošću odrediti kada će se pojaviti pouzdana vakcina protiv COVID-19. Istovremeno, mediji ocenjuju da Evropska unija kasni za drugim razvijenim državama u nabavci dovoljnih količina buduće vakcine za svoje građane, piše Euractiv."Imamo razumevanje i zaista delimo nadu i želju svih ljudi da se što pre pojavi vakcina protiv COVID-19 ali to nipošto ne sme da se dogodi nauštrb bezbednosti", rekla je Mol u intervjuu za grčku televiziju MEGA.Širom Evrope sve su žustrije rasprave o tome kada bi željno očekivana vakcina mogla da se nađe na tržištu. Pojedini zvaničnici EU izrazili su nadu da bi prva vakcina već u novembru mogla da dobije komercijalnu dozvolu, ali je sama farmaceutska industrija ublažila takva preterana očekivanja."Mnogo ljudi je reklo mnoge stvari. Znam da ima i glasina da Evropska agencija za lekove barata sa avgustom 2021.  godine kao terminom za tržišnu autorizaciju", rekla je Natali Mol."Zato treba da se držimo stvarnih najava a ne glasina i da osiguramo da budu sprovedeni svi neophodni testovi bezbednosti i efikasnosti da bi postojalo apsolutno poverenje u vakcinu", rekla je Mol.Prema najnovijim podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), širom sveta u toku je 176 projekata razvoja vakcine protiv korone, a 39 potencijalnih vakcina ušlo je u kliničku fazu ispitivanja na ljudima.SZO je početkom septembra saopštila da ne očekuje masovniju vakcinaciju protiv COVID-19 do sredine 2021. godine.Istovremeno, prema izveštajima medija, Evropska unija u globalnoj utrci država da za svoje građane obezbede buduću vakcinu značajno zaostaje za SAD i Velikom Britanijom.Nemački dnevnik Velt (Die Welt) objavio je u nedeljnom izdanju da su SAD već obezbedile 800 miliona doza vakcine od šest različitih proizvođača. Pored toga, SAD su rezervisale i mogućnost da u nekom kasnijem trenutku nabave još 1,4 milijarde doza vakcine.Velika Britanija je takođe sa šest proizvođača sklopila ugovore o kupovini više od 340 miliona jedinica vakcine, što je stavlja na prvo mesto među industrijskim zemljama po broju vakcina po stanovniku.Sa druge strane, EU je za svojih 446 miliona stanovnika u 27 zemalja članica samo sklopila okvirni ugovor sa farmaceutskom kompanijom Astra Zeneka o kupovini 300 miliona doza vakcine, sa dodatnom opcijom za još 100 miliona.U Evropskoj komisiji, listu Velt je rečeno da komisija "radi na svim frontovima kako bi istu stvar dogovorila i sa drugim proizvođačima, sa kojima je već završila početne pregovore".

Srbija

Veći deo Palate Beograđanke prodat iz drugog pokušaja novoosnovanoj firmi

Grad Beograd prodao je za 16 miliona evra veći deo Beograđanke jedinom ponuđaču, firmi "MPP new project DOO", objavio je na svom tviter nalogu aktivista pokreta Ne davimo Beograd, Dobrica Veselinović.Prema raspoloživim podacima, radi se o firmi koja predstavlja jedan od ogranaka "Marera Investment Group" i osnovana je pre nekoliko dana.Osnivač je "Marera properties DOO" iz Beograda.To preduzeće, kako se navodi poseduje veći broj nekretnina i lokacija u Beogradu koje su u izgradnji, poput bivše fabrike "Beko" na Dorćolu, navodi Veselinović na svom tviter nalogu.Pošto je jedan ponuđač, potpisivanjem ponude je konstatovano da je "Beograđanka" prodata, a time je javno nadmetanje završeno.Prva pretraga o kupcu, govori da je u pitanju preduzeće osnovano pre nekoliko dana.PRETHODNI POKUŠAJ PRODAJEPrvi put sredinom jula, na prodaju je ponuđeno 19.000 kvadrata poslovnih prostora u toj zgradi, preneo je tada portal Nove ekonomije.Cena u prvom pokušaju otuđenja bila je 20,6 miliona evra, ali je javno nadmetanje 31. jula otkazano, jer nije bilo zainteresovanih kupaca.Kako se navodi u oglasu, kupac je u obavezi da u roku od tri godine izvede građevinske i zanatske radove na adaptaciji i rekonstrukciji objekta u vrednosti koja ne sme biti niža od osam miliona evra.Početna cena u drugom, uspešnom pokušaju prodaje bila je 16,5 miliona evra.

Srbija

Beograd oglasio rani javni uvid za još jednu izmenu plana, da li ponovo preti seča šume

Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove Grada Beograda, oglasio je rani javni uvid povodom izmena i dopuna Plana detaljne regulacije za područje privredne zone „Autoput“ u Novom Beogradu, Zemunu, Surčinu i za Blok 26.Rani javni uvid, kako se dodaje, obaviće se u zgradi Gradske uprave Beograda, u Ulici 27. marta br. 43-45 u sali u suterenu do 21. Septembra, svakog radnog dana od 9 do 18 časova.Informacije o predloženim rešenjima, zainteresovanim ljudima, davaće predstavnik obrađivača plana od 12 do 18 časova, utorkom i četvrtkom.Svi zainteresovani mogu tokom ranog javnog uvida svoja mišljenja na planirana rešenja da u pisanoj formi dostave na adresu: Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove, Beograd, Kraljice Marije 1.Krajnji rok je takođe 21. septembar.REAKCIJA INICIJATIVE NE DAVIMO BEOGRADInicijativa Ne davimo Beograd upozorila je javnost da gradska vlast planira da omogući novu seču šume u Beogradu, prenosi N1.Kako navode, to bi se dogodilo u području zaštitnog šumskog pojasa duž autoputa Beograd - Zagreb, kod pumpe Zmaj."Iako je, prema planovima višeg reda, ova zona zaštićena i namenjena javnim zelenim površinama i prirodnoj retenziji, gradske vlasti spremaju njegovu prenamenu u zonu komercijalne gradnje", navela je Inicijativa u saopštenju.Ovoga puta upozoravaju da su sada na udaru četiri hektara šume koja se nalazi uz auto-put.Inicijativa saopštava da će podneti prijave na Plan detaljne regulacije za to područje i tražiće da se odustane od prenamene šumskog zemljišta."I ovaj, kao i plan da se na Košutnjaku poseče skoro 30 hektara šume, doživljavamo kao poziv na mobilizaciju građana kako bismo sprečili nepovratnu štetu po životnu sredinu i prirodna dobra Beograda. Svedoci smo opšte otimačine o naše parkove, obale, reke ili šume, koje vlast želi da pretvori u komercijalno zemljište i tako omogući zaradu njima bliskim investitorima", ističu predstavnici organizacije Ne davimo Beograd.ARHITEKTE: ŠUMA NA KOŠUTNJAKU MOGLA BI DA POSTANE TRAVA NA KROVU PODZEMNE GARAŽE

Svet

Gugl odustaje od planova za iznajmljivanje novih kancelarija u Evropi

Gugl je odustao od iznajmljivanja kancelarije u Dablinu za nekih 2.000 radnika, što odražava nesigurnost u pogledu budućnosti tradicionalnih radnih okruženja, piše Bloomberg.Tehnološki gigant je pregovarao o zakupu oko 18.766 kvadratnih metara prostora, a Gugl nije objasnio zašto je odustao od ovog plana.Gugl je ogroman igrač u tržištu nekretnina u Dablinu, zapošljava hiljade radnika i zauzima kancelarije oko takozvanih silicijumskih dokova u gradu. Iako kompanija planira da nastavi da ulaže u svoje irske operacije, pažljivo će se pratiti odluka da se ne nastavi sa novim lizingom, dok investitori vagaju uticaj izbijanja pandemije na grad.Tehnološki gigant trenutno ima oko 104.051 kvadratnih metara nekretnine širom Dablina, što je dovoljno za nekih 11.000 zaposlenih.Kompanije poput Tvitera, Gugla i Fejsbuka pomogle su u oživljavanju zemlje nakon kraha tržišta nekretnina, jer se inostrani novac slivao u izgradnju kancelarija i stanova.Guglova odluka verovatno odražava „dugotrajnije posledice pandemije koje ukazuju da će znatno više ljudi raditi od kuće čak i nakon korone“, rekli su Imon Hjuz i Beri Igan, analitičari kompanije Goodbody Stockbrokers.

Svet

Kovid aplikacija u Hrvatskoj doživela fijasko, kasni i diže lažnu uzbunu

Aplikacija Stop Covid 19 za praćenje korona virusa preko pametnih telefona trebalo bi da pomogne u suzbijanju pandemije, prenosi portal Index."Instalirali su mi je. Zasad ne radi ništa posebno", rekao je premijer Vlade Hrvatske Andrej Plenković.Ako aplikacija, kako piše ovaj portal još uvek postoji na Plenkovićevom telefonu, ona je prilično usamljena jer nema sa kim da komunicira. Preciznije bi zapravo, bilo da se kaže kako ne radi ništa, jer prema podacima stranice Sensor Tower koja prati preuzimanja i instaliranja neke aplikacije, hrvatski Stop Covid 19 preuzelo je manje od 15 hiljada ljudi. U Hrvatskoj inače ima više od 4 miliona aktivnih mobilnih telefona, što je više od broja stanovnika te zemlje.Kada je aplikacija lansirana govorilo se da treba da je koristi najmanje 60 odsto stanovništva da bi dala ikakve rezultate."Ta aplikacija služi samo da bi se pokazalo da se nešto radi. U stvarnosti je potpuno beskorisna", rekao je za Index IT stručnjak i konsultant Marko Rakar. On je još pri najavama aplikacije upozoravao na brojne tehničke probleme koji onemogućavaju da ona stvarno bude od koristi.Najvažniji problem je, kako je on objasnio, što ona značajno kasni u odnosu na zarazu i što upozorava na lažno pozitivne kontakte.NADLEŽNI RAZMATRAJU UVOĐENJE KOVID APLIKACIJE U SRBIJI

Srbija

Više od 13.000 potpisa protiv gradnje nacionalnog stadiona

Više od 13.000 građana potpisalo je za deset dana peticiju protiv izgradnje nacionalnog fudbalskog stadiona u Beogradu, saopštilo je nevladino Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti, koje je i jedan od pokretača inicijative, prenosi Radio Slobodna Evropa."Naredni korak biće podnošenje zahteva za informacije od javnog značaja kako bi bila dostavljena studija o ekonomskoj isplativosti stadiona čija se izgradnja planira", dodaje se u saopštenju.Udruženje je navelo da je odluku o izgradnji stadiona u javnosti zastupao predsednik Aleksandar Vučić, koji nema formalnih ovlašćenja da donosi odluke povodom tog pitanja.U momentima kada nova vlada nije formirana svako donošenje odluke o tome je "tipična uzurpacija javnih ovlašćenja", dodaje se u saopštenju ove organizacije."Opasna je zamena teza da stadion zapravo gradi jedan čovek, kako god se on zvao. U pitanju je projekat koji se finansira iz budžeta, dakle novcem građana Srbije. To je novac koji su građani poverili delu državnih institucija kako bi škole u koje im idu deca imale normalne toalete, kako bi u zdravstvu radio dovoljan broj lekara i kako ne bi čekali besciljno dugo preglede i lekarske intervencije, kako bi imali normalne puteve i infrastrukturu, a građani u udaljenim područjima kanalizaciju i vodovod", navodi se.Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je krajem 2019, predstavljajući investicioni plan “Srbija 2025”, vredan 14 milijardi evra, najavio i ulaganja pola milijarde evra u narednih pet godina u sportsku infrastrukturu, a kao prioritet je izdvojio izgradnju nacionalnog fudbalskog stadiona u Beogradu.Ministar finansija Siniša Mali istovremeno je naveo i da je u budžetu za 2020. godinu opredeljeno 250 miliona evra za izgradnju nacionalnog stadiona.

Srbija

MMF o javnim preduzećima: Vlade Srbije najavila finansijsku pomoć Er Srbiji

Predstavnici Vlade Srbije su se u razgovoru sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda složili da će pažljivo pratiti državne prihode i rashode.Misija MMF-a je u svom izveštaju naglasila da državna podrška problematičnim državnim preduzećima, poput Air Srbije, treba da bude sprovedena na transparentan način. Predložena je tehnička pomoća Fonda za praćenje mogućih gubitaka na bankarskim zajmovima potpomognutim državnim garancijama.MMF je naglasio potrebu za očuvanjem blagovremenih naplata dobavljačima i praćenje i rešavanje svih zaostalih budžetskih obaveza, uključujući zaostale obaveze prema javnim preduzećima  Elektroprivreda Srbije i Srbijagas.Kako se dodaje, Vlada Srbiji tvrdi i da su pregovori o strateškom partnerstvu za Petrohemiju u toku i da se rešenje očekuje tokom ove godine. Predstavnici MMF-a su ponovili rizike u vezi sa dugoročnom održivošću te firme i podstaklo vlasti da se što pre sprovede tender."NALET" PANDEMIJE ZAOBIŠAO EPSVlast uticaj pandemije na likvidnost Elektro privrede Srbije (EPS) smatraju privremenim, napominjući da je naplata bila relativno dobra uprkos odloženom plaćanju računa za električnu energiju tokom vanrednog stanja. Takođe je potvrđeno da je pokretanje tendera za procenu imovine EPS-a (kraj decembra 2019. godine RT), što je sledeći korak za pretvaranje tog javnog preduzeća u akcionarsko društvo i dalje moguće sprovesti do kraja 2020. godine. MMF je, kako se dalje navodi u izveštaju ohrabrio Vladu da što pre dovrši planiranu procenu tarifa za električnu energiju do kraja godine.To je neophodno za pokriće troškova, uključujući i tone nastale zbog većeg oslanjanja na obnovljive izvore energije i potrebe za ulaganjem radi zaštite proizvodnih kapaciteta. Procena takođe treba uzeti u obzir mogući uticaj na ranjiva domaćinstva. Vlasti su planirale da dovrše procenu do jula, omogućavajući moguće prilagođavanje carina do kraja septembra 2020.Vlada Srbije takođe je naglasila da nastavlja sa traženjem strateških investitora za ulaganje u Metanolsko-sirćetni kompleks u Kikindi (MSK).Takođe, navodi se i da je odložen tender za privatizaciju autobuske kompanije Lasta, čiju je potrebu MMF ranije naglašavao.MMF: U SRBIJI UGROŽENO VIŠE OD 140 HILJADA RADNIH MESTA