Narodna banka Srbije (NBS) dodelila je sopstveni novčani iznos nagrade "Heroj Beograda" od 500.000 dinara Kliničkom centru Srbije, u skladu sa odlukom guvernerke Jorgovanke Tabaković, . U saopštenju ...
U cilju reforme javne uprave podrazumeva se da izbor službenika javne uprave treba da bude transparentan i baziran na stručnosti, navode u Službi za upravljanje kadrovim, prenosi N1.Iz te službe napominju da su te stavke precizirane uvođenjem Okvira kompetencija, kao i da proces jačanja profesionalnog i depolitizovanog javng sistema ima podršku Evropske unije i Saveta Evrope. "Cilj uvođenja okvira kompetencije je, da da odgovor na pitanje šta državni službenik treba da zna i da ume da radi i na koji način treba da obavlja poslove radnog mesta, kako bi delotvorno, odnosno efikasno obavljao poslove radnog mesta", kaže Dragana Janković iz Službe za upravljanje kadrovima. S druge strane, šef misije Saveta Evrope u Beogradu Tobias Flesenkemper navodi da je važno ojačati poverenje građanja u državni sektor."Moramo graditi kompetencije državnih službenika u lokalnim sredinama. Takođe, važno je uspostaviti poverenje, profesionalan stav, ali i atmosferu funkcionisanja javnih usluga. Važno je obezbediti napredak zasnovan na zaslugama, pravilnom zapošljavanju i mogućnoti napredovanja u službi. To je ono šta treba da vide građani", rekao je Tobias Flesenkemper.Poslednjih nekoliko godina usvojen je niz zakonskih akata u tom procesu, pa su tako promenjeni i uslovi pod kojima može da se postane javni službenik, prenose Južne vesti.Zakonom su uspostavljena i osnovna načela karijernog službeničkog sistema za zaposlene u organima autonomne pokrajine i jedinicama lokalne samouprave. U okviru projekta koji je sprovodio Savet Evrope, u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština i Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave, aktivno učestvuje 50 opština.U ukupnim aktivnostima projekta biće obuhvaćeno 170 gradova i opština u Srbiji, naglasio je Tobias Flesenkemper.Napominje se da će proces selekcije kadrova pri zapošljavanju obuhvatati proveru opštih i posebnih funkcionalnosti kandidata, kao i njihovog ponašanja i sposobnost.To uključuje, kako se naglašava i proveru orijentacije ka učenju i promenama, sposobnosti za zgradnju međuljudskih odnosa, digitalne pismenosti, savesnosti.Na kraju, u okviru procedure selekcije sprovodi se intervju pred komisijom.Sve promene trebalo bi da od sporih i nervoznih naprave službenike koji će svoje psolove obavljati brže i efikasnije.
Izveštaj Hjuman rajts voča utvrdio je da deca sportisti u Japanu često trpe fizičko, verbalno, a ponekad i seksualno zlostavljanje tokom treninga, nakon što su dokumentovali iskustva preko 800 sportista u 50 sportova, prenosi agencija Rojters.Izveštaj dolazi u nedelji koja bi označila početak Olimpijade u Tokiju da nije bilo globalne pandemije koronavirusa. Igre su pomerene za godinu dana.„Zlostavljanje koje smo dokumentovali uključuje udaranje, šamaranje, kao prekomerna ili nedovoljna količina hrane i vode“, izjavio je na konferenciji za novinare Minki Vorden, direktor globalnih inicijativa Hjuman rajts voča (HRV).U 2013. godini, Japanski olimpijski komitet (JOC) obećao je da će preduzeti korake za uklanjanje nasilja među svojim sportskim savezima nakon što je internim istraživanjem otkriveno da je više od 10 odsto sportista bilo žrtva maltretiranja ili uznemiravanja.HRV je rekao da od tada nije učinjeno dovoljno i da je zlostavljanje dece u sportu globalan problem, da su sistemi za prijavljivanje zlostavljanja nepouzdani i neadekvatni.Izveštaj je zasnovan na intervjuima sa više od 50 sadašnjih i bivših sportista, internetskom istraživanju koje je prikupilo 757 odgovora i sastanaka sa osam japanskih sportskih organizacija.Osamnaest procenata prijavilo je da je doživelo verbalno zlostavljanje, a pet procenata njih da su doživeli seksualni napad ili uznemiravanje dok su učestvovali u sportu kao deca.
Ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije u 2019. godini iznosila je 41,4 milijarde evra, što označava porast od 8,4 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, naveo je Republički zavod za statistiku (RZS).Izvoz robe u Srbiji tokom cele prošle godine imao je vrednost od 17,5 milijardi evra, što je povećanje od 7,7 odsto u poređenju na 2018. godinu, dok je uvoz robe imao vrednost od 23,8 milijardi evra, odnosno 8,9 odsto više na međugodištnjem nivou.Spoljnotrgovinski deficit je, dakle, iznosio 6,3 milijardi evra, što je 12,5 odsto više u odnosu na prethodni period, dok je pokrivenost uvoza izvozom bila 73,4 odsto, 0,9 procentna poena više nego 2018. godine.Kako navodi RZS, spoljnotrgovinska razmena Srbije bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, a zemlje članice Evropske unije činile su 61,8 odsto ukupne razmene.Drugi po važnosti partner su zemlje CEFTA (Centralnoevropski ugovor o slobodnoj trgovini), sa kojima imamo suficit u razmeni od oko 2 milijarde dolara, što je uglavnom rezultat izvoza poljoprivrednih proizvoda, nafte i naftnih derivata, električnih mašina i aparata, kao i drumskih vozila i pića.
Ujedinjeni Arapski Emirati lansirali su danas svoju prvu misiju na Mars jer kako kažu žele da razviju svoje naučne i tehnološke mogućnosti i da smanje svoje oslanjanje na naftu, javlja agencija Rojters.Lansiranje rakete pod nazivom "Amal" iz svemirskog centra "Tanegašima", na malom ostrvu na jugu Japana, prvobitno je bilo planirano za prošlu sredu, ali je odloženo zbog lošeg vremena.Predviđeno je putovanje dugo 500 miliona kilometara a robotsko vozilo će stići na odredište u februaru 2021. godine, za 50. godišnjicu osnivanja Ujedinjenih Arapskih Emirata.Misija UAE-a košta 200 miliona dolara i cilj je da pruži kompletnu sliku marsovske atmosfere po prvi put, proučavajući dnevne i sezonske promene, rekla je ministarka za naprednu nauku Sara Amiri.Ovo je prva uspešna interplanetarna misija jedne arapske zemlje.UAE su do sada lansirale tri posmatračka satelita, ali nijedan nije izašao iz Zemljine orbite.Japan ima sopstvenu misiju na Mars koja je planirana za 2024. godinu.
Razgovor sa dr Jasmina S. Ćirić, docentkinjom Filološko-umetničkog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu i spoljnom saradnicom Instituta za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, povodom odluke da se Aja Sofiji ukine status muzeja. Sa kojim utiskom ste dočekali vest da će Aja Sofija ponovo biti džamija? Zašto je to izazvalo reakcije širom sveta? Pritisci turskih nacionalističkih grupa na čijem čelu je predsednik Redžep Tajip Erdogan, već dugo su na snazi. Pomenute grupe su godinama nastojale da izmene namenu Aja Sofije u Istanbulu. Svake godine, 29. maja, organizovani su protesti, sasvim tendenciozno smišljeni budući da u hrišćanskoj svesti, ali i u svesti turskih državljana koji su nastrojeni ultranacionalistički, još uvek postoji sećanje na 29. maj 1453. kada je Carigrad pao, a Mehmed II Osvajač ušao u grad i kada je, naposletku, Aja Sofija pretvorena u džamiju. Imajući u vidu dugogodišnje najave da će Aja Sofija postati džamija, smatram da su brojni stručnjaci ipak ovu vest dočekali u neverici iako je, istini za volju, 2013. godine jedan drugi hram, u Trabzonu, sa istom hramovnom posvetom, pretvoren u džamiju. Odluka kojom je Aja Sofija u Istanbulu dobila ponovo status džamije pokazuje da oni koji su je usvojili i doneli apsolutno ne uvažavaju bogatu i višeslojnu istoriju ove građevine. Iz vaše perspektive, šta je tačno ugroženo i dovedeno u pitanje ovakvom odlukom turskog predsednika?Кada pomislite na ostatke Carstva koje danas nazivamo Vizantijom, svakako da je jedna od prvih asocijacija hram pod čijim svodovima su kao memorija uzidani brojni događaji koji su obeležili hrišćanski i otomanski svet, a to je Aja Sofija.Кada je pre više od dve decenije Haralambos Statakis napisao studiju "Sveta Sofija – mistička svetlost Velike Crkve i njena arhitektonska odežda", jedno poglavlje je zaključio rečima da je to mesto i obrazac besmrtnog života jer u njoj živi Logos kao slika svetlosti. Kada pomislite da je reč o jedinstvenoj građevini čiji ktitor je zapravo želeo da pokaže da je ta građevina stanište Logosa i Reči kao medijuma stvaranja sveta, da je prilikom ceremonijalnog ulaska izgovorio reči "Solomone nadmašio sam te", aludirajući na činjenicu da je pomenuti jevrejski vladar, po legendi najbogatiji, sagradio čuveni prvi Hram u Jerusalimu, onda uistinu postajete svesni da je reč o spomeniku prvorazrednog značaja za celokupno čovečanstvo. Na mestu današnje Aja Sofije, postojala je bazilika iz vremena Konstantina Velikog, koju je potom obnovio car Teodosije II.Iako je uspela da preživi nekoliko požara, presudio joj je požar izazvan u pobuni Nika 532. godine protiv Justinijana, koju je on svirepo ugušio.Izgrađen za svega pet godina, ovaj hram je pratio sudbinu Vizantije sve do pada Carigrada 29. maja 1453.godine kada su se pre konačnog obračuna sa Osmanlijama u hramu okupili i Grci i Latini vođeni poslednjim vizantijskim carem Konstantinom XI Dragašem.Građevina koju vidimo danas, u velikoj meri je sačuvala prvobitan oblik po zamisli dvojice arhitekata - protomajstora Isidora iz Mileta i Antemija iz Trala. Oni su tvorci graditeljskog poduhvata u kojem se antički, drevni oblici kvadrata pretvaraju u kružnicu, a kružnica u oktagonalni oblik. To je princip koji je potom ponovljen potom u hiljadama crkava ali uz nove interpretacije, to su načela vizantijske arhitekture.Arhitektura Aja Sofije ujedno je bitno istorijsko svedočanstvo o upotrebi kamena i opeke. Veći deo materijala dovezen je iz kamenoloma koji se čak i danas naziva Bogorodičinim kamenolomom tj. kamenolomom "Majke Carigrada". Na tom mestu su na desetine hiljada radnika pripremali kamen kako bi bio upotrebljen upravo u hramu koji slavi Premudrost Gospodnju. Izmenom statusa Aja Sofije u Istanbulu, ne samo da postaje ugroženo buduće proučavanje arhitekture, već i ikonografije mozaika. Nabrojaću samo nekoliko: mozaik u luneti južnog vestibila gde su prikazani car Konstantin Veliki dok Bogorodici daruje model Carigrada i Justinijan sa modelom Aja Sofije koji daruje Bogorodici kao zaštitnici Carigrada. Potom mozaik u apsidi na kojem je Bogorodica sa Hristom, na zlatnoj pozadini koja u oku posmatrača proizvodi izvanredne optičke efekte svetlucanja. Zatim na istočnom zidu južnegalerije mozaik carice Zoe sa leve strane iz doba Komnina, kao i mozaik na kojem je prikazan Jovan II Komnin i carica Irina Piroška. Naposletku nipošto ne bi trebalo izostaviti mozaik iz vremena Paleologa, nastao po oslobođenju Carigrada od Latina 1261. godine. Reč je o kompoziciji Deizis na kojem su prikazani Hristos, Bogorodica i Jovan Krstitelj. Pomenute kompozicije su naročito problematične budući da u islamskoj umetnosti nije dopušteno prikazivanje antromomorfnih motiva na ovaj način. Nisam sklona uverenju da će turske vlasti malterom prekrivati mozaike. Već sada ima naznaka da će ih pokrivati zastorima ili da će koristiti izvesne svetlosne efekte koji će u trenucima molitve zatamniti mozaike na kojima se vide ljudski likovi. Problem sa kojim se suočavamo je ipak mnogo kompleksniji od prekrivanja mozaika. Naime, Muzeju Aja Sofija pripadaju po statutu i neke druge građevine poput Studitskog manastira koji Turci imaju nameru obnoviti isto tako kao džamiju. Moglo bi im, međutim, pasti na pamet da promene status i Muzeju Hora (manastir Hrista Hore, zadužbina Teodora Metohita) koji predstavlja lučonošu i osnov brojnih vizantoloških studija. Još dalekosežnije, ovakve odluke mogu imati uticaja i na promenu namene drugih srednjovekovnih crkava koje su u izvesnom delu svoje istorije imale funkciju džamije. Takav je slučaj sa hramom Svete Sofije u Ohridu, sedištem ohridske arhiepiskopije. Dualni identitet imala je i crkva na lokalitetu Plaošnik. Takođe, status srpskih hramova na Kosovu i Metohiji, može biti dodatno zakomplikovan. Moguć je scenario u okviru EU integracija da će srpski srednjovekovni spomenici biti proglašeni islamskim spomenicima, kosovskim spomenicima, osobito ako se uzme u obzir da su neke crkve poput Bogorodice Ljeviške takođe imale funkciju džamije u nekom intervalu sopstvene istorije.I u tom slučaju, a to se već pokazalo na primeru Aja Sofije, bilo kakve žalbe koje bi razmatrao UNESCO, bile bi apsolutno bez naročitog rezultata. Ovo nije prvi put da pravoslavni hram u Turskoj postaje džamija. Da li očekujete i sada pritisak stručnjaka i kolega iz sveta i Turske?Sklona sam uverenju da hrišćanima, ali i svim pregaocima istorijsko-umetničke discipline ovaj trenutak nije lak. Sa druge strane, bitno je znati da Aja Sofija iako se pominje kao jedan od spomenika na teritoriji opštine Fatih, nije specifikovana kao spomenik pod zaštitom UNESCO. Preciznije, postoji serijski upis više kulturnih dobara na teritoriji centralne istanbulske opštine Fatih, ali budući da u tom upisu nema opisa namene objekata, taj zakonski "propust" ostavio je manevarski prostor za delovanje nacionalističkih grupa i odluku koju je odobrio sud.Premda su se zvaničnici vizantoloških komiteta u celoj Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama oglasili upozoravajući na stranputice ovakve odluke, u pogledu suštine Erdoganove odluke to nije imalo bitnog uticaja. Tako je 17. jula 2020. doneta je odluka da Međunarodni kongres vizantologa koji se održava svakih pet godina i koji okuplja više hiljada istraživača, ipak neće biti održan 2021.godine u Istanbulu. Podsetiću da je prethodni kongres održan u Beogradu 2016. godine kada je za centar narednog okupljanja vizantologa odabran Istanbul. Kongres je pomeren za 2022.godinu nakon promene namene Aja Sofije. Srpska Akademija nauka i umetnosti je takođe reagovala saopštenjem koje je poslato svim akademijama nauka kao i turskim zvaničnicima. Sklona sam uverenju da će polemike tek biti o ovom spomeniku koji je, podsetiću, odlukom Kemala Ataturka 1934.godine dobio status muzeja.Postoji divna priča o tome, da je natpis na vratima Aja Sofije "Muzej je zatvoren zbog restauracije" istakao Ataturk. Erdoganovom odlukom istorija građevine koja je svedok mnogih promena koje su zadesile čovečanstvo, vreme je vraćeno stotinu godina unatrag. U ovom trenutku čini se da je i Sultan Mehmed II Osvajač pokazao više poštovanja prema Aja Sofiji kao živom svedoku istorije posvećujući joj neke od najlepših stihova: "Kada jorgovan spazi da ruže sebe prostiru pod tvoj put, napreže se i on tada sа̑m ruže prosuti; dok se ne pojavi rumen obraz Avni u Đulistanu, neka suze tvojih očiju natope ovo tle". Njemu naime za potonje graditeljske poduhvate nije bila uzor džamija u Damasku kako bi se možda očekivalo već upravo carigradska katedralna crkva Aja Sofija koja će potom biti vekovima reinterpretirana, što vrlo slikovito prikazuje i istorijsku svest. Otuda motiv ruže koji on pominje može biti interpretiran i kroz osmanski i kroz hrišćanski kulturološki obrazac.
Na gejming i video igrice je u junu mesecu potrošeno oko 1,2 milijarde dolara širom sveta, što je za 26 odsto više nego što je to bio slučaj prethodne godine, javlja TechCrunch.Uključujući jun, u prvoj polovini godine ukupno je potrošeno 6,6 milijardi dolara u gejming industriji, što je najviši iznos za taj vremenski period još od 2010. godine, kada je bilo potrošeno 7 milijardi dolara. Video igrica "Poslednji od nas: Drugi deo" (The Last of Us: Part II) postala je najprodavaniji naslov u junu, a time je ujedno postala i jedna od najprodavanijih igrica za ovu godinu jer je u prva tri dana od lansiranja prodato oko 4 miliona primeraka.Takođe je zapažen uspeh Nintendove "Ring fit avanture" što je video igrica koja se fokusira na fitnes i vežbanje.Uspeh ovog naslova nesumnjivo je povezan sa pandemijom i sa činjenicom da su teretane širom sveta zatvorene zbog korona virusa. Nintendo Svič (Switch) konzola ponovo je bila najprodavaniji sistem u junu.Pandemija je čini se imala dobar uticaj na gejming industriju, jer se ljudi sada, više nego ikada, okreću video igricama kao primarnom načinu zabave.
Suđenje premijeru Izraela Benjaminu Netanjahuu zbog korupcije nastaviće se u januaru, uz saslušavanje svedoka i izvođenje dokaza na tri ročišta nedeljno, odlučio je danas sud u Jerusalimu, jav...
Britansko javno zdravstvo istaklo je da je moguće da su se u Engleskoj preuveličavale brojke umrlih povezanih s korona virusom, stoga je odlučeno da će se privremeno prekinuti svakodnevno izveštavanje o broju ovih smrtnih slučajeva, prenosi RSE.Britanski ministar zdravlja Met Henkok pozvao je na što hitnije preispitivanje metodologije kojom Državna agencija za javno zdravstvo Engleske utvrđuje smrtnosti povezane s korona virusom."Trenutno se u broj umrlih ubrajaju svi koji su bili pozitivni na korona virus i u međuvremenu su umrli, a da se ne navodi koliko je vremena prošlo od testiranja do smrti", istakao je Henkok.Henkok ističe da je broj umrlih podrazumevao sve smrti, iako je od pozitivnog testa do nečije smrti prošlo i nekoliko meseci. Međutim, u drugim delovima Ujedinjenog Kraljevstva ubrajali su se samo umrli u roku od 28 dana od momenta dobijanja pozitivnog testa.U Engleskoj je 40.528 smrti do sada povezivano s korona virusom.
Vozilo komunalne policije koje snima parkiranje mora imati jasno vidljivu tablu "snimamo parkiranje", predviđeno je izmenama i dopunama pravilnika o načinu snimanja na javnom mestu. Kako se navodi u najnovi...
Nemačka kompanija Megle uzburkala je javnost u Slavoniji kada je objavila da zatvara fabriku u Osijeku i otpušta 160 zaposlenih, a nakon toga je saopšteno da se proizvodnja seli u Srbiju i Bosn...
Pandemija koronavirusa teško je pogodila starije ljude, ojačali su stereotipi koji se odnose na starosno doba, a sloboda kretanja im je ograničena, pokazala je studija koju je objavila Agenciji za osnovna prava (FRA) krajem juna. U Španiji je nekoliko hiljada porodica pokrenulo tužbe protiv ustanova za negu, tvrdeći da je smrt štićenika zbog COVID-19 namerno prihvaćena kao rizik.Tokom vrhunca pandemije mnogim italijanskim bolnicama je nestalo respiratora, a postavljeno je i pitanje da li bi starost trebalo da bude kriterijum za donošenje odluke o životu ili smrti.Ali prema studiji FRA-a, bečke agencije iz EU koja je osnovana 2007. godine, pandemija je takođe pokazala da je strukturna diskriminacija na osnovu starosti duboko ukorenjena u našem društvu.Stariji ljudi su klasifikovani kao „stari i slabi“.Kada se virus počeo širiti u Evropi, usvojene su stroge mere, posebno za staračke domove.Posete su bile zabranjene, uveden je policijski čas, a bake i deda više nisu smele da se brinu o svojim unucima. Kasnije, kada se desilo prvo labavljenje pravila, ona se često nisu odnosila na staračke domove.U mnogim slučajevima, niti institucije niti pogođeni štićenici nisu bili uključeni u početna politička razmatranja o "zaključavanju" staračkih domova. Međutim, takve restriktivne mere moraju uvek da budu podržane inicijativama za suzbijanje izolacije.Uticaji izolacije na fizičko i mentalno zdravlje štićenika staračkih domova su ozbiljni. Prema studiji koja je obavljena u Nemačkoj, 70% od 1.000 anketiranih ljudi izjavilo je da se opšte stanje rodbine koja je živela u staračkim domovima pogoršalo tokom zatvaranja. I čak 65% se žalilo na pad kognitivnih sposobnosti.
Vlasti u španskoj regiji Katalonija u petak su pozvale stanovnike Barselone da ostanu kod kuće i da se ne okupljaju u grupe veće od 10 kako bi se borili protiv porasta zaraženih koronavirusom, javljaju lokalni mediji.Portparol regionalne vlade, Meritkel Budo, takođe je preporučio da ljudi u drugom najvećem španskom gradu i njegovom metropoli ovog vikenda ne putuju van grada, pošto se pokazalo da je u Kataloniji tokom prethodna 24 sata registrovano 1111 novih zaraženih.Budo je takođe rekao da će društvena okupljanja biti ograničena na deset ljudi, dok će kapacitet barova i restorana biti smanjen. Ali vlada nije zvanično uvela obavezan karantin za to područje, tvrdeći da su nove preporuke usmerene na to da se izbegne tako drastičan korak.
Zbog pandemije, neki digitalni proizvodi i usluge su postali mnogo više cenjeni, jer su u toj situaciji ljudi prisiljeni da sede kod kuće, pokazalo je istraživanje potrošača u Velikoj Britanij, prenosi portal Quartz.Od 27. februara do 3. marta 2020. ekonomisti Dajan Koli i Dejvid Nguen dobili su odgovore deset hiljada odraslih ispitanika u Velikoj Britaniji, na pitanja o digitalnim proizvodima i uslugama koje najčešće koriste.Cilj je bio da se istraži koliko se cene besplatni proizvodi, poput Votsapa (WhatsApp), Vikipedije ili Google Maps-a, pa sve do javnih dobara, poput parkova i da se oceni njihov utaicaj na bruto domaći proizvod (BDP).Promene u upotrebi besplatnih proizvoda bile su velike, tačnije dramatične. Broj ljudi koji su rekli da su ikada koristili proizvode dostupne putem interneta, naglo je porastao, sa 50 pre pandemije, na 59 odsto tokom nje. Četiri odsto porastao je broj ljudi koji koriste Skajp, Mesindžer, Netfliks, Votsap i Fejsbuk i sve ono što se koristi za onlajn komunikaciju.Najveći pad zabeležile su štampane novine, Gugl mape i radio, svi proizvodi koji se koriste tokom putovanja.Kada su istraživači pitali za koliko novca bi se odrekli tih onlajn usluga, većina ispitanika je odgovorila da je spremna da primi veću sumu novca u odnosu na sumu koju su ispitanici pominjali pre pandemije.Iako odgovore, kako kažu analitičari, treba uzimati sa rezervom, oni ipak mogu da se koriste za poređenje proizvoda.Rezultati su pokazali da je broj ispitanika koji su rekli da su spremni da kupuju namirnice preko interneta porastao za 50 odsto, broj onih koji koriste Votsap za preko deset procenata.Vrednost Tvitera, Gugl mapa, štampe, sa druge strane opala je 10 odsto, prema mi[enjima ispitanika.U celini gledano, kako dodaju istraživači, opada vrednost svih prozvoda koji se koriste tokom putovanja dok raste cena onih koji se korste kod kuće.Pandemija je dodaju, podstakla proizvođače i da isprobaju neke digitalne proizvode, pa je moguće da će nastaviti sa njihovim plasiranjem kada se okonča pandemija. Što se tiče negativnih uticaja, oni bi mogli da se, na primer ogledaju u rastu popularnosti Netfliksa, sa jedne strane i propasti bioskopa i manjem broju poslova u filmskoj industriji, sa druge strane.
Vlada Crne Gore u junu je očekivala da će pad turizma zbog pandemije korona virusa biti oko 40 odsto, međutim, pad poseta tokom jula dostigao je cifru od 92 procenta, prenose podgoričke Vijesti.Kako se navodi, Vlada Crne Gore procenila je da će pad prihoda od turizma uticati na pad ekonomije od 6,8 odsto, dok bi iznos javnog duga na kraju godine dostigao 82,5 odsto BDP-a.Ministarstvo turizma navelo je da 45-50 odsto hotela nije ni otvoreno, a da je u ostalim smeštanim kapacitetima popunjenost između 10 i 13 procenata. Potvrdili su i da se otkazuju aranžmani za početak avgusta.Crna Gora je prošle godine od turizma zaradila oko 1,1 milijardu evra, što je bila skoro četvrtina bruto domaćeg proizvoda.Ta zemlja je 10. jula imala 11.191 registrovanog turistu, što je svega oko osam odsto u odnosu na isti dan prethodne godine, rekli su u Nacionalnoj turističkoj organizaciji.
Veća privredna aktivnost i popularizacija potrošnje doveli su Srbiju do činjence da se samo osam odsto ukupnog otpada prerađuje, a čak 78 odsto otpada završi na deponijama i u prirodi. U nekim gradovima i regijama problem je počeo da se rešava izgradnjom postrojenja za odvajanje otpada.Izvesni pomaci primećuju se u Zapadnoj Srbiji, gde je pre nekoliko godina počeo da radi Centar za upravljanje otpadom JKP Duboko u Užicu .U tom preduzeću razdvaja se samo komunalni, kućni otpad i otpad koji po svom karakteru nije opasan, kaže u odgovoru za Novu ekonomiju, direktor tog preduzeća Momir Milovanović."Regiju Duboko čine 9 lokalnih samouprava Zlatiborskog i Moravičkog okruga. Otpad na deponiju stiže iz Užica i Čačka i sedam opština: Ivanjica, Požega, Bajina Bašta, Lučani, Arilje, Čajetina, Кosjerić". ŠTA SE SVE ODVAJA"U centru za sekundarnu selekciju iz dopremljenog pomešanog komunalnog otpada izdvajaju se metali: otpadno gvožđe, aluminijum, mesing i drugi, PET ambalaža, papir i karton, plastične folije, tetrapak, staklo, otpadne gume, tvrda plastika."Kako se naglšava, izdvojene sirovine se baliraju i odlažu u skladište, odakle ih preuzimaju ovlašćeni operateri sa odgovarajućom dozvolom za preradu.Centar za selekciju otpada JKP Duboko učestvuje i u projektu prekogranične saradnje Srbije i Bosne i Hercegovine, koji finansira Evropska unija. "Trenutno je aktuelan projekat Subrec, koji partnerski sprovode Regionalni centar za upravljanje otpadom Duboko i JКP Bioktoš iz Užica, JКP Кomunalac i Centar za ekologiju i energiju iz Tuzle", navodi se u odgovoru Novoj ekonomiji direktora Milovanovića.On objašnjava da je cilj da se tim projektom, putem medijske kampanje, obuhvati stanovništvo u pomenutim gradovima i ukaže se na značaj pravilnog odlaganja otpada.Plan je i da se nabavi 10 hiljada kanti za ambalažni i mešani otpad, koje će biti dovoljne za pet hiljada domaćinstava, kao neophodna infrastruktura za odvajanje otpada.U to ulazi i šest stotina kompostera za prikupljanje organskog otpada i 40 kontejnera za prikupljanje abalaže od stakla.Očekuje se da se u posao reciklaže uključe i manja preduzeća."Što se tiče malih preduzeća, možemo da im ponudimo dobar kvalitet sekundarnih sirovina, a težimo i ka još boljem kvalitetu i dosta većim količinama, jer se nadamo da će nakon uspostavljanja primarne selekcije to biti izvodljivo", napominju u JKP Duboko. Poručuju i da je primarna selekcija otpada važna i njihovom preduzeću, jer se smanjuju količine obrađenog otpada koji stoji na deponiji.Dodaje se da će na taj način i njen životni vek biti duži, a preduzeća koja se bave reciklažom imaće izvor dobrih sirovina za kvalitetniji rad. U Evropi se reciklira oko 43% plastike, u Evropskoj uniji čak 47% komunalnog otpada iz domaćinstava se sakupi i reciklira, dok je u Srbiji samo 0,3 odsto otpada obuhvaćeno tim procesom.Nova ekonomija je ranije pisala o reciklaži tekstila, kao primeru takozvane kružne ekonomije, gde se odbačena tkanina prerađuje u reciklirano vlakno i kasnije koristi u izradi izolacionih materijala.Čedomir Savković
Finansijske potrebe hotelskog sektora u Grčkoj iznose oko 1,66 milijardi evra, a preduzeća koja posluju na tom tržištu prijavila su se za razne programe i sredstva finansiranja u vrednosti 1,57 milijardi eura, piše Katimerini.Iznos koji im je odobren, kako se dodaje, manji je od polovine i na račune će im za sada u te svrhe bit uplaćeno samo 743 miliona evra. Od toga je do 10. jula isplaćeno samo 77 miliona, dok je gubitak koji su hoteli napravili 830 miliona evra, pokazala su istraživanja Instituta za istraživanje i prognoze turizma.Istraživanje je naručila Grčka komora hotelijera, a posmatrana je aktivnost hotela počevši od 30. juna do 10. jula.Podaci pokazuju i da je udeo hotela koji su već otvoreni ili koji će biti otvoreni do avgusta 84 odsto ukupnih kapaciteta zemlje, dok rukovodstvo 9 odsto njih još uvek nije odlučilo da li će raditi.Oko 6 odsto hotela u Grčkoj odlučilo je da neće raditi ove godine, dok će od onih koji rade tokom cele godine biti otvoreno 90 odsto naspram 80 procenata sezonskih.Glavni razlozi za neaktivnost su nedostatak novca i potražnje za uslugama, navodi se u istraživanju.Zbog svih okolnosti izazvanih pandemijom očekuje se da pad prihoda svih čalanova Grčke komore hotelijera bude oko 67 odsto.Ukupni prihodi njenih članova prošle godine bili su 8,4 milijarde evra, pa se očekuje da gubitak ove godine bude preko 5,5 milijardi evra.U grčkom hotelijerstvu radi više od 186 hiljada radnika, a pad u poslovanju koji se očekuje ove godine mogao bi da 46 hiljada njih ostavi bez posla.Inače, hoteli u Grčkoj su zbog otkazanih aranžmana, već morali da vrate više od 160 miliona evra turističkim operaterima.
-270x152.jpg)
Snažnom podrškom sektoru poljoprivredne proizvodnje, koji čini oko 10% domaćeg BDP-a i zapošljava gotovo petinu radno aktivnog stanovništva, Crédit Agricole banka još jednom je dokazala svoj snažan doprinos u strateškom razvoju privrede Srbije. Najbolji dokaz za to je rast plasmana u poljoprivrednu proizvodnju od čak 20% u odnosu na isti period prethodne godine, dok činjenica da je nivo depozita u istom periodu dupliran govori da su domaći poljoprivrednici jasno prepoznali snagu i sigurnost Crédit Agricole banke, čiji tržišni udeo u navedenom segmentu iznosi više od 22%. „Crédit Agricole Grupa nastala je pre više od jednog veka udruživanjem uspešnih zemljoradničkih zadruga u Francuskoj, dok danas posluje u 47 zemalja sa više od 52 miliona klijenata i predstavlja jednu od najsnažnijih finansijskih institucija na svetu. Kombinujući snagu i iskustvo sakupljeno na više različitih tržišta, sa modernim digitalnim načinom poslovanja, naša Banka se ističe pre svega individualnim pristupom svakom od svojih klijenata u svim momentima, a posebno kada im je to najpotrebnije. Imajući u vidu stratešku važnost poljoprivrede kao društvene grane, kao i značaj koji ona ima za razvoj celokupne domaće privrede, kroz samostalne projekte kao i programe subvencije koje realizujemo u saradnji sa Vladom Republike Srbije nastvaićemo sveobuhvatno da podržavamo razvoj poljoprivrednih gazdinstava pružajući im svaki vid podrške, posebno u izazovnim vremenima, kao što je ovo u kome se naše društvo nalazi“ rekla je Marija Mitrović Marić, rukovodilac Divizije za poljoprivredno bankarstvo Crédit Agricole Srbija.
Izrael je uveo karantin preko vikenda kao i povratak pojedinih restriktivnih mera kako bi se smanjila stopa zaraženih koronavirusom, preneo je britanski Gardijan (The Guardian). Do odluke došlo ...
Globalna zajednica za osnaživanje žena (AFA) partner je na projektu "Igraj se sa tatom" sa idejom da podigne svest među muškarcima u Srbiji o značaju njihovog većeg uključivanja u brigu o deci i porodici.Ideja je i da se podstakne stvaranje zajednice očeva u Srbiji koji će motivisati očeve da se podjednako uključe u razvoj i odgajanje dece kao i u brigu o domaćinstvu, čime bi direktno doprineli da se žene više uključuju u razvoj društva i ekonomije i učestvuju u kreirenje digitalne budućnosti.Očevi na porodiljskom odsustvuKo čuva decu: Živeo baka servis AFA je partner na projektu “Rodno odgovorno upravljanje - Preraspodela neplaćenog rada” koji sprovodi Agencija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena - UN Women Srbija uz podršku Vlade Ujedinjenog Kraljevstva i Britanske ambasade.Na svetskom nivou, muškarci dominiraju u vođenju društava i većinski su zastupljeni na rukovodećim pozicijama u svim sektorima privrede u kompanijama. Sa druge strane, žene tradicionalno više učestvuju u obavljanju neplaćenih poslova, poput brige o deci i kući i obavljaju tri puta više ovih poslova od muškaraca, čime stvaraju vrednost koja se procenjuje na 10 biliona dolara, što je 3 puta više od profita svih tehnoloških kompanija.Međutim, postoje brojna istraživanja koja pokazuju da su društva u kojima su oba roditelja podjednako uključena u stvaranje ekonomske i socijalne vrednosti, zapravo najprogresivnija društva. Takođe, zemlje gde su žene lideri su najuspešnije odgovorile na pandemiju, i energičnije su u rešavanju ekonomskih i društvenih izazova. Osim toga, podjednakim uključivanjem oba roditelja u odgajanje dece, stvaraju se uspešnije buduće generacije, dok se istovremeno ženama omogućava da imaju više slobodnog vremena za usavršavanje, profesionalno napredovanje i društveni angažman.U cilju podizanja svesti o važnosti ove teme, u naredna 2 meseca će organizovati seriju online panela.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
