Najnovije

Svet

Savez evropskih gradova udružio se u borbi protiv Airbnb-a

Savez 22 evropska grada pozvao je Evropsku uniju da uspostavi stroža pravila za internetsku platformu kratkoročnog najma nekretnina, Airbnb, jer veruju da zbog njih cene nekretnina rastu čime se lokalno stanovništvo nalazi u nezavidnom položaju, piše portal Seebiz.Predstavnici Amsterdama, Barselone, Firence i drugih turističkih gradova sastali su se danas u Parizu sa evropskom komesarkom za konkurenciju Margaret Vestager kako bi skrenuli pažnju na „zastareli“ pravni okvir za rad digitalnih platformi za odmor.Airbnb, koji ima dominantan tržišni udeo u ovom sektoru, ljuti lokalno stanovništvo, pa lokalne vlasti pokušavaju da uravnoteže želju za prihodom od turizma i pogoršanje situacije na tržištu nekretnina.Nekoliko gradova je već primenilo ograničenja usmerena prvenstveno na borbu protiv ilegalnog iznajmljivanja stanova.Zvaničnici ukazuju na potrebu za zakonodavnim okvirom za čitavu EU, jer bez njega Airbnb posluje bez većeg nadzora i insistira da nudi samo uslugu povezivanja turista i iznajmljivača.Ovakav stav kompanije dodatno je ojačan prošlogodišnjom presudom Suda EU, prema kojoj Airbnb-u u Francuskoj nije potrebna dozvola za rad sa agentima za nekretnine. Airbnb, kao posrednik  pruža „uslugu informacione prirode“, presudio je evropski sud.„Vreme je za novi evropski regulatorni pristup, koji prvenstveno služi opštem interesu“, rekla je danas gradonačelnica Pariza En Hidalgo.Alijansa 22 grada predviđa inovacije povezane sa digitalnim platformama za odmor prema Zakonu o digitalnim uslugama, koji se priprema u odeljenju koje vodi Vestager.

Srbija

Otvorene prijave za Elevator Lab challenge 2020.

Raiffeisen banka i Startit pozivaju sve zainteresovane startape da se prijave na Elevator Lab challenge 2020. Timovi koji se uključe u takmičenje imaće priliku da predstave svoje inovacije i najnovija rešanja iz oblasti finansijskih tehnologija pred stručnjacima iz industrije i startap ekosistema, navodi se u saopštenju Startita.Prijave su zvanično otvorene 16.09.2020. i trajaće do 31.10.2020.Elevator Lab challenge je regionalno fintech startap takmičenje koje je organizovano kroz lokalna takmičenja u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, a otvoreno je i za startape iz Crne Gore i Slovenije. Ove godine će lokalna finala po prvi put biti održana u potpunosti online, i to 20.11. za Bosnu i Hercegovinu, 23.11. za Srbiju i 26.11. za Hrvatsku.Najbolji startapi sa svakog takmičenja dobijaju nagradu od 5.000 €, kao i mogućnost za prezentaciju svoje ideje pred odborom direktora Raiffeisen banke u svojoj zemlji. Regionalni Elevator Lab Challenge biće okončan Gala događajem na kome će pobednici takmičenja iz sve tri zemlje dobiti priliku da svoj biznis predstave pred stručnim žirijem i publikom i izbore se za nagradu od dodatnih 5.000€. Dodatna, i još značajnija nagrada je da će regionalni pobednik imati priliku da se predstavi na međunarodnom Elevator Lab Demo Day-u u martu/aprilu 2021. godine.Prijave za Elevator lab challenge se nalaze na linku: LINKPrijavljivanjem za učešće, startap kompanije prolaze kroz proces selekcije od strane stručnog žirija, koji čine menadžeri Raiffeisen banke i uspešni regionalni preduzetnici i investitori. Regionalni Elevator Lab challenge sprovodi Raiffeisen banka uz podršku organizacije Startit. Detaljne informacije o takmičenju, učešću i nagradama možete pronaći na linku: https://elevator-lab.com/challenges/regional-1/

Srbija

GSP za novac kojim iznajmljuje minibuseve može da kupi duplo više svojih

U okviru javnog poziva koji je napisan tako da uslove ispunjava jedna firma, GSP Beograd plaća 7,4 miliona evra za iznajmljivanje žutih školskih minibuseva, piše BIRN.BIRN tvrdi da bi Javno komunalno preduzeće GSP Beograd za taj novac kojim iznajmljuje 47 školskih minibuseva, moglo da kupi duplo više novih vozila.Kako se dodaje, na osnovu analize konkursne dokumentacije, pokazalo se  da se cene novih minibuseva kreću do 85 hiljada evra, što je upola manje od 165 hiljada evra koju GSP plaća za iznajmljivanje jednog vozila. Posao je dobila firma SDT Group iz Surčina koja se zajedno sa ćerkom firmom SDT Renting jedina javila na tendere i pobedila bez konkurencije. Ova firma je od 2014. godine, kada je dobila prvi posao za GSP, do danas pobedila na više od 40 javnih poziva gradskog prevoznika. NELOGIČAN POTEZ GSP-aStručnjaci koje je BIRN konsultovao potez gradskog prevoznika da u narednih pet godina iznajmi minibuseve smatraju nelogičnim, naročito kada se uzmu u obzir dodatni troškovi.Dodaju i da postoje sporne tačke u konkursnoj dokumentaciji, pojedini zahtevi su neopravdani i to pokazuje da su tenderi pisani tako da na njih može da se javi samo jedna firma.Drugi uslovi nisu precizno definisani, čime je ostavljen prostor za malverzacije, objašnjavaju sagovornici BIRN-a.BEZ ODGOVORA NADLEŽNIHNovinari BIRN-a kažu da direktor GSP Beograd Radiša Momčilović ni nakon tri nedelje nije odgovorio na njihova pitanja upućena elektronskom poštom.Odgovor nije stigao ni iz firme SDT Group, koja je sa ćerkom firmom SDT Renting pobednik na tenderu.Prvi poziv GSP-a za minibuseve pokrenut je u decembru za 10 vozila po ceni od 1,1 miliona evra, dok je drugom, iz jula tražena renta 37 vozila za 6,3 miliona evra. KUPOVINA NOVIH VOZILA ISPLATIVIJAProfesor Vladimir Momčilović sa Saobraćajnog fakulteta u Beogradu kaže da se radi o troškovima iznajmljivanja vozila sa osiguranjem, registracijom, pneumaticima i redovnim održavanjem. Troškovi za gorivo i vozače dodaje nisu uključeni u cenu, iako usluga iz predmetne javne nabavke spada u oblast: Najam vozila za prevoz putnika sa vozačem.Momčilović kaže i da kada bi se proračunali ukupni troškovi sa gotovo dvostruko većom prosečnom godišnjom kilometražom minibuseva, nabavna cena jednog novog isplatila bi se za tri godine, uzevši u obzir maksimalnu vrednost takvog vozila od 80.000 evra. 

Srbija

Nove mere nadzora u Srbiji zbog korone

Nove mere Kriznog štaba Vlade Srbije za borbu protiv korona virusa stupaju na snagu u petak, 18. septembra, za građane koji se vraćaju iz zemalja gde je veliki broj zaraženih, piše Radio Slobodna Evropa.Mere podrazumevaju da su svi koji nakon 18 časova uđu u Srbiju pod posebnim i pojačanim zdravstvenim nadzorom.Na granici mogu da očekuju upozorenje sa instrukcijama šta da rade ukoliko imaju, odnosno nemaju simptome virusa.Građani koji imaju simptome dužni su da se jave u kovid ambulante, dok oni koji ih nemaju moraju odmah po povratku da popune upitnik samoprocene simptoma koji je dostupan na sajtu e-zdravlje.Preporučeno je da se rezultati prvog testa sačuvaju, a da se nakon deset dana, koliko traje period zdravstvenog nadzora, ponovi upitnik samoprocene.Nadležni apeluju na odgovornost i podsećaju da su Zakonom predviđene kazne od 50.000 do 150.000 dinara (od 430 do 1.280 evra) u slučaju ugrožavanja zdravlja ljudi.Od početka epidemije u Srbiji je korona potvrđena kod 32.695 osoba, a od posledica zaraze preminulo je 738 ljudi.Do sada je testirano ukupno 1.056.256 ljudi. Iako je epidemijska situacija trenutno povoljna Krizni štab je upozorio da nije vreme za opuštanje.

Srbija

Poslovanje Elektroprivrede Srbije: Monopol, a pravi gubitke

U prvoj polovini prošle godine vodila se velika rasprava u javnosti oko razloga zašto je privredni rast u tom periodu bio vrlo skroman. Oko 2,5 odsto rasta u prvom polugodištu je bilo daleko manje od ostvarenog u 2018. ali i od planova za 2019. godinu. Pokazatelji industrijske proizvodnje u prvim mesecima 2019. ukazali su na pad rudarske proizvodnje, odnosno kopanja uglja i pad proizvodnje električne energije. Kao i prethodnih godina, odgovor EPS-a svodio se na vremenske prilike, na led na Dunavu, nizak vodostaj, pa na klizište na ugljenokopu, pa na nešto treće. A u stvari, kako su mnogi ekonomisti zaključili, radi se o sistemskom problemu koji se izgleda ne rešava.Ove kritike tek sada, nakon objavljivanja finansijskih izveštaja, dobijaju i svoju kvantifikaciju.Elektroprivreda Srbije, verovatno najznačajnija kompanija u našoj privredi, prošle godine je na nivou grupe zabeležila gubitak od 3,9 milijardi dinara ili oko 33 miliona evra.Godinu pre ostvarena je dobit, ali jako skromna, svega 543 miliona dinara ili oko 4,6 miliona evra. Ako se uzme u obzir da kompanija angažuje imovinu vrednu skoro 10 milijardi evra, ovaj rezultat je u najmanju ruku razočaravajući. Razloga za to je mnogo, budući da je EPS ogromna, kompleksna i državna kompanija. Gledajući bilanse na nivou grupe, kompanija je ostvarila dobit iz poslovanja od 12 milijardi dinara, što je za skoro 50 odsto više nego 2018. godine.I u finansijskom delu bilansa je zabeležen višak od 4,9 milijardi (za dve milijarde manji nego 2018. godine) da bi u tzv. ostalom rezultatu poslovanja bio zabeležen gubitak od čak 19,8 milijardi dinara koji je uzrokovao da u konačnom ishodu EPS izgubi 2,8 milijardi dinara pre poreza, a nakon poreskih rashoda skoro 3,9 milijardi dinara, ili oko 33 miliona evra. Ako se pogledaju kompanije koje čine grupu, dve najvažnije su JP EPS i EPS Distribucija. JP EPS je prošle godine završio u plusu od oko 30 miliona evra (i pored ogromnog gubitka u ostalim rezultatima od 17 milijardi dinara), ali je EPS distribucija zabeležila gubitak do čak 5,75 milijardi dinara. I u 2018. godini je u distribuciji napravljen gubitak, ali daleko manji -2,45 milijardi (oko 20 miliona evra).Objašnjenja za gubitkeObjašnjenje za gubitak iz godišnjeg izveštaja se svodi na to da je “Elektroprivreda Srbije usled otežanih uslova poslovanja (naročito u zimskom periodu) 2019. godine, završila sa negativnim finansijskim rezultatom (nakon oporezivanja) u iznosu od 3,9 milijarde dinara, dok je planom za isti vremenski period bio predviđen neto dobitak u iznosu od 0,1 milijardi dinara.Lošiji rezultat u 2019. godini u odnosu na planirani u istom periodu posledica je, pre svega, manje proizvodnje električne energije sa jedne strane (proizvodnja termoelektrana u 2019. godine bila je manja u odnosu na plan za pet odsto) i veće nabavke električne energije usled manje proizvodnje električne energije u elektranama EPS-a (troškovi nabavke električne energije su u odnosu na plan veći za tri odsto)”.Nema nažalost objašnjenja zašto je planirani dobitak bio svega 100 miliona dinara ili manje od milion evra. Poređenja radi, u 2019. je Hrvatska elektroprivreda (HEP) ostvarila neto dobit od 186 miliona evra, rumunska Elektrika 42,7 miliona evra, a češki ČEZ koji mnogi porede sa EPS-om i šta bi mogao biti da se njim upravlja kako treba, 550 miliona evra.Ukupna proizvodnja električne energije u 2019. godini iznosila je 33.482 gigavat-sati i bila je za tri odsto manja od ostvarenja prethodne godine. Ovim se nastavlja pad proizvodnje električne energije, jer je u 2018. proizvodnja struje bila manja za osam odsto nego pet godina ranije. Zbog manje proizvodnje trebalo je kupiti više struje, što je više i koštalo. Radi obezbeđivanja uslova za redovno i sigurno snabdevanje električnom energijom tarifnih kupaca na teritoriji Republike Srbije, priznati su rashodi po osnovu nabavke električne energije od pravnih lica na domaćem tržištu u ukupnom iznosu od 18,99 milijardi dinara, što je za oko 6,5 milijardi više nego 2018. godine.Međutim, veći deo toga je potrošen za otkup struje od povlašćenih proizvođača iz obnovljivih izvora energije za šta je plaćeno 13,3 milijarde dinara, dok je preostalih 5,7 milijardi potrošeno na uvoz struje. Potreban profit od 200 milionaPrema proceni Fiskalnog saveta, kada 2024. godine stigne na red obaveza o gašenju zastarelih termoenergetskih blokova i ako se potrošnja električne energije poveća, što je neizbežno ukoliko privreda nastavi da se razvija prema planovima države, EPS-u će nedostajati oko 5.000 gigavat-sati godišnje da zadovolji potrebe za strujom. To je oko 15 odsto proizvodnje iz prošle godine. Da bi se to nadoknadilo i još zadovoljili ekološki kriterijumi proizvodnje, od kojih je EPS trenutno jako daleko, prema proceni Saveta potrebno je investirati 5,6 milijardi evra u sledećih sedam godina. Za tako nešto potrebno je da EPS pravi godišnji profit od 200 do 250 miliona evra, što u ovom trenutku deluje kao fantastika. Takođe, treba da investira godišnje oko 600 miliona evra umesto dosadašnjih oko 350 do 400 miliona, u zavisnosti od godine. U prošloj godini recimo, plan je bio da se uloži 105 milijardi dinara. Umesto toga realizovano je 47,7 milijardi, odnosno svega 45,5 odsto plana. To je skoro identično amortizaciji koju je EPS imao u 2019. od 47,85 milijardi dinara, što znači da je investicijama obezbeđena prosta zamena sredstava.Razlozi lošeg poslovanja s jedne strane leže u problemima u samoj kompaniji.Fiskalni savet već godinama apeluje da se uvede kontrola nad rashodima za zaposlene u ovoj kompaniji.Prošlu godinu EPS je završio sa 28.083 zaposlena što je za 977 manje nego prethodne godine, a svega 10 odsto manje od češkog ČEZ-a koji ima prihode iz poslovanja od oko 10 milijardi dolara, dok EPS pravi prihode od 2,3 milijarde dolara.Naša Elektroprivreda je prošle godine isplatila za plate 27 odsto poslovnih prihoda, dok je prosek za slične kompanije 20 odsto. Doduše deo toga je posledica nižih prihoda zbog nižih cena struje, kao i činjenice da EPS ne koristi usluge eksternih preduzeća kao što to rade druge kompanije. Na osnovu uporedne analize u Savetu su ocenili da je oko 10 odsto zaposlenih višak, što je skoro 3.000 ljudi. S druge strane, prosečna mesečna bruto zarada po radniku u EPS Grupi za 2019. godinu iznosila je 136.506 dinara, a prosečna mesečna neto zarada 97.198 dinara. Pored toga razlog za loš rezultat su ogromni gubici u distributivnoj mreži. “Usled ograničenog investicionog ulaganja, tehnički i netehnički gubici su iznad optimalnog nivoa za postojeću strukturu mreže i potrošnje”, navodi se u izveštaju EPS-a za 2019. Ostvareni gubici su 11,73 odsto i nešto su niži od ostvarenih gubitaka u 2018. godini (12,16 odsto). Kasa za socijalnu politikuS druge strane, EPS se već decenijama koristi kao instrument za vođenje socijalne politike i za zapušavanje drugih rupa u državi. To se pre svega vidi po tome što je ova kompanija od 2015. do 2019. uplatila više od 250 miliona evra u budžet, iako su joj preko potrebne investicije.Ipak, ono što je najuočljivije je cena. Cena jednog kilovat-sata za stanovništvo je u 2019. godini zajedno sa taksama iznosila 7,3 evrocenta, a bez poreza i akcize 5,6 evrocenti.To je najniže u Evropi i daleko ispod prosečnih 16,4 evrocenta koliko je recimo u Grčkoj ili Sloveniji. Ipak, to se odnosi samo na stanovništvo koje čini otprilike polovinu prodaje EPS-a i od decembra prošle godine cena je povećana za 3,9 odsto.Drugu polovinu čine komercijalni kupci, odnosno pravna lica. Za njih je cena kilovat-sata bez nameta iznosila 6,8 evrocenti i bila je za 11 odsto viša nego prethodne godine. S druge strane, cena kilovat-sata za izvoz i licencirane kupce koštao je svega 4,2 evrocenta.A o ceni struje kažu u EPS-u: “Dugogodišnje vođenje politike neekonomske cene električne energije, uzrok je izuzetno visoke specifične potrošnje električne energije po društvenom proizvodu i neracionalnog udela ovog (skupog) vida energije u zadovoljenju ukupne finalne potrošnje energije u Srbiji. Cena električne energije za garantovano snabdevanje u Republici Srbiji znatno je ispod cena u regionu i Evropi”. Osim toga, EPS distribucija se nalazi u makazama, tako što država odobrava povećanje mrežarine koje EPS plaća Elektromrežama Srbije, dok istovremeno ne odobrava povećanje mrežarine koje EPS Distribucija naplaćuje. Željko Marković, stručnjak za energetiku iz revizorske kuće Dilojt ističe da EPS distribucija tu gubi oko 10 do 20 odsto.“EPS Distribucija, kao i EPS, kao monopoli posluju po cenama koje odobrava Agencija za energetiku. EPS Distribucija plaća određen iznos mrežarine po jedinici EMS-u, a onda ga naplaćuje od krajnjih korisnika. EMS-u su prethodnih godina odobravali veću cenu usluge distribucije, dok EPS-u nisu, pretpostavljam zato što bi to podiglo cenu električne energije za domaćinstva”, objašnjava Marković.Ono što EPS debelo košta poslednjih godina je otkup struje iz obnovljivih izvora energije.Tarifa koju EPS naplaćuje od krajnjih korisnika je 9,33 pare po kilovat-satu prodate struje. Međutim ta tarifa stoji nepromenjena još od 2015. godine, dok je nabavka električne energije od povlašćenih proizvođača u ovom periodu povećana osam puta.Samo u toku 2019. godine isporuke su povećane 2,3 puta. Da bi EPS ostao na nuli, upravo toliko je trebalo da bude povećana i taksa koja se naplaćuje od krajnjih potrošača. Opet zbog socijalnog mira i da bi se zadržala niska cena struje, ide se na štetu EPS-a. “Posebna naknada za podsticaj OIE u 2019.g. iznosila je 0,093 dinara po kilovat-satu i nije menjana od 2015. godine i po ovom osnovu EPS ostvaruje značajne gubitke”, navodi se u izveštaju ove kompanije.“Kada bi se to sve raščistilo i liberalizovalo, jeste da bi više koštalo potrošače, ali bismo znali na čemu smo i ne bi bilo više opravdanja” zaključuje Marković.Visoke plate, niska produktivnostPrema rečima Gorana Radosavljevića, profesora na FEFA, u EPS-u za razliku od nekih drugih državnih kompanija, situacija je veoma kompleksna i radi se o strukturnim problemima, a ne o jednoj ili dve pojedinačne stvari.„Dugo se tamo presipa iz šupljeg u prazno. Imamo visoke plate, a nisku produktivnost. Teško je razlučiti koji deo gubitaka se odnosi na proizvodnju, a koji na distribuciju. Decenijama nema investicija. Deo njih je izostao zato što država uzima dobit”, kaže on. Takođe, smatra da niske cene nisu jedino objašnjenje za loše rezultate. “Čim se uđe u žutu ili crvenu zonu, cene su znatno više. Osim toga cene za komercijalne kupce nisu najniže u Evropi. Ali kada se govori o cenama, onda se mora prvo videti koliki su troškovi. Onda se može reći da je razlog gubitku niska cena ili možda niska produktivnost i visoki troškovi. Pored toga, već smo imali veliko povećanje cene struje, kada je uvedena akciza, ali taj novac nije otišao u EPS, nego u budžet. EPS je kompanija od značaja za državu i mora se uraditi analiza zašto je takvo stanje, a ne da se sve svodi na to niska je cena”, zaključuje Radosavljević.Još jedan uticaj države gde je EPS žrtva, jesu nenaplaćena potraživanja mahom od društvenih preduzeća, pošto je naplata od stanovništva poslednjih godina preko 99 odsto, a od komercijalnih kupaca preko 98 odsto. Tako EPS ima učešća u vlasništvu po osnovu konverzije duga u HIP Azotari u stečaju, u Petrohemiji u vrednosti od preko 30 miliona evra. Zatim, u skladu sa UPPR-om Trajala, Simpa, Novkabela, Toze Markovića i FAP Priboj potraživanja su konvertovana u kapital i obezvređena. Ukupan iznos je oko milijardu dinara ili oko 8,5 miliona evra.EPS Grupa je prošlu godinu završila sa finansijskim dugom od 122,6 milijardi dinara (više od milijardu evra), a kada se oduzme gotovina na računima, neto dug je iznosio 102 milijarde dinara. Verovatno najdepresivnija stavka iz bilanca EPS-a je kumulirani gubitak od 129,6 milijardi dinara ili čak 1,1 milijardu evra. On iznosi čak 51 odsto ukupnih prihoda i 15 odsto ukupnog kapitala kompanije.

Srbija

Otvorene prijave za novi BioSense startap akcelerator

Institut BioSense raspisao je konkurs za novi programe podrške inovativnim preduzetnicima koji razvijaju rešenja za digitalnu transformaciju poljoprivrede.BioSense će preduzetnicima i timovima obezbediti intenzivan personalizovani osmonedeljni program ubrzanja, a učesnici će dobiti podršku odabranih međunarodnih i domaćih mentora.Ciljna grupa su ag-tech startapi u ranoj fazi, koji imaju formirane timove i inovativno rešenje u oblasti poljoprivrede.Rok za prijavu je 21. septembar, program će se održati putem interneta, a mogu da se prijave startapovi iz regiona."Zajedno će raditi na razvoju, dorađivanju sopstvenih predloga, fokusirajući se na marketinške kanale i alate koji će odvesti kupce do vaših vrata. Najbolji deo toga je što nema (obaveznog ustupanja udela) ili drugih obaveza", navodi se na sajtu.Najbolji timovi imaće priliku da učestvuju na velikom regionalnom završnom događaju (Demo Day), gde će predstaviti svoju ideju pred internacionalnom publikom.Navodi se i da će na ovogodišnjem programu učestvovati i vodeći evropski B2B akcelerator Startup Wise Guys i European Fund for Southeast Europe (EFSE).Prijave za učešće na konkursu dostupne su OVDE.

Srbija

Sve jači uticaj stranih kompanija na poslovanje srpske privrede

Kompanija sa većinskim stranim kapitalom imaju sve veći uticaj na poslovanje privrede Srbije,  ocenjuje se u nedavno objavljenoj publikaciji Repupličkog zavoda za statistiku koja se bavi performansama srpske privrede od 2015. do 2019. godine.Strane privatne kompanije konstantno povećavaju doprinos privrednom rastu, povećale su zaposlenost za više od 50%, natprosečno su im rasli prihod, BDV i kapital, ali i kumulirani gubitak i obaveze. Domaći privatni sektor je poboljšao svoje performanse poslovanja, ostvario je značajan neto rezultat i smanjio gubitke. Državni sektor je smanjio broj zaposlenih za 1/5, kao i gubitke i obaveze, ali je i poslovao sa gubitkom. Učešće kompanija u većinskom stranom vlasništvu (strana privatna preduzeća) u BDP-u se konstantno povećava, sa 12,3% u 2015. na 15,9% u 2019. Učešće domaćih privatnih preduzeća u BDP-u se povećalo sa 17,5% na 21,4%, dok je istovremeno učešće državnih preduzeća opalo sa 8,3% na 7,3%. Rast broja stranih privatnih kompanija u periodu 2015‒2019. iznosio je 8,1%. Rast broja zaposlenih u privredi od 18,3% najviše je lociran u stranim kompanijama (rast od 53,1%), u kojima danas radi oko 300.000 radnika. Strane privatne kompanije povećale su novostvorenu vrednost za 50%, što je značajno više od domaćeg privatnog sektora (41,1%). Takođe, strana privatna preduzeća su povećala kapital dvostruko više od rasta kapitala u domaćem privatnom sektoru (55% nasuprot 27,8%). Ambasador Švedske: Investitori pažljivo prate tok reformi u Srbiji Kako se ocenjuje, senka nad poslovanjem preduzeća sa većinskim stranim kapitalom je rast kumuliranog gubitka (25,6%, u domaćem privatnom sektoru je smanjenje od -6,6%) i ukupnih obaveza (31,5%), što je tri puta više od rasta obaveza u domaćem privatnom sektoru (10,9%). Produktivnost stranih privatnih kompanija je konstantno viša od domaćih privatnih kompanija, ekonomičnost je neznatno viša kod stranih preduzeća, rentabilnost stranih kompanija je 2015. bila 8 puta viša, da bi se dispariteti 2019. smanjili na 30%. Solventnost privatnog stranog sektora je konstantno viša od domaćeg privatnog sektora. Takođe, likvidnost stranih komapanija je konstantno na višem nivou.Profitabilnost poslovanja stranih kompanija je veća, i to posebno ukupna profitabilnost.  Zaduženost stranih kompanija je, uz neznatne oscilacije, na nižem nivou od zaduženosti domaćeg privatnog sektora. Državni sektor posluje nerentabilno, nelikvidno i neprofitabilno.Stranim investitorima subvencije, domaćima ni razgovor sa Vladom

Svet

Stavovi Evropljana prema SAD nikada gori

Simpatije prema SAD spale su u svetu na rekordno niske grane, pokazuje istraživanje koje je američki Centar Pju (Pew Research) sproveo u 13 zemalja. Evropljani su u anketi uglavnom pokazali nezadovoljstvo spoljnopolitičkim odlukama predsednika Donalda Trampa i načinom kako se SAD nose sa pandemijom, prenosi portal Euractiv.Istraživanje "Globalni stavovi", koje je centar Pju objavio 15. septembra, pokazuje da ogromna većina građana ispitanih u periodu od juna do avgusta ima nepovoljno mišljenje o SAD i predsedniku Trampu.Tako je pozitivno mišljenje o SAD izrazilo svega 26 odsto Nemaca i 31 odsto Francuza. Taj nivo može da se poredi jedino sa negativnim mišljenjem o SAD koje je pokazala odgovarajuća anketa u martu 2003. godine, na vrhuncu iračke krize.U Velikoj Britaniji simpatije prema SAD izrazilo je 41 odsto učesnika ankete, što je najniži nivo u poslednjih 20 godina od kako Centar Pju sprovodi istraživanje.Kada je reč o američkom predsedniku Donaldu Trampu, postotak simpatizera još je i niži. Samo jedan od deset Nemaca kaže da ima poverenje u Trampa. U Francuskoj, postotak je sličan, sa 11 odsto. Najviši nivo poverenja Trampu su u anketi poklonili Britanci, njih 19 odsto.Anketa je pokazala da manje građana gaji poverenje u Trampa, nego u kineskog predsednika Si Đinpinga i ruskog lidera Vladimira Putina.I dok Trampov ugled i dalje pada, evropski lideri uživaju relativno veliko poverenje građana, pokazalo je Najveće poverenje uživa nemačka kancelarka Angela Merkel, za koju u 13 zemalja u proseku 76 odsto građana veruje "da će učiniti pravu stvar u međunarodnim odnosima".Na drugom mestu je francuski predsednik Emanuel Makron, sa prosekom od 64 odsto, iako u svojoj domovini uživa znatno manje poverenje od 52 odsto.Uprkos ozbiljnim kontroverzama oko Bregzita, 48 odsto svih učesnika ankete i dalje ima poverenje u spoljnopolitičke odluke britanskog premijera Borisa Džonsona, za razliku od 46 odsto koji ne dele to mišljenje.ispitivanjem su od evropskih zemalja, pored Nemačke, Francuske i Velike Britanije, bile obuhvaćene i Belgija, Italija, Holandija, Danska, Švedska i Španija. U anketi su učestvovali i građani Kanade, Australije, Japana i Južne Koreje.

Svet

Hrvatski Rimac automobili kupuju Bugati od Folksvagena

Rimac Automobili na korak su da preuzmu Bugati od Folksvagena, tvrde izvori bliski upravi Folksvagen grupe, piše portal Breaking the News.Vest je prvo objavio nemački Manager Magazin, potom Rojters i portal Car Magazine. Folksvagen je u procesu konsolidacije portfelja svojih automobilskih brendova. Među njima su Bugati, Porše i Rimac Automobili.Prema nekim navodima uprava Folksvagena potvrdila je ovu transakciju prošle nedelje, ali da se čeka još potvrda nadzornog odbora Folksvagen grupe.Rimac razvija i proizvodi električne sportske automobile, pogonske sisteme i sisteme baterija. Kompanija je takođe dobavljač za druge proizvođače automobila, uključujući automobile Pininfarina. Folksvagenov Porše već ima udeo u Rimcu.Bugati, Mate Rimac i Folksvagen odbili su da komentarišu.

Srbija

Zbog apela „Ujedinjeni protiv kovida“ smenjeni načelnici VMA?

Bez funkcije su ostali načelnik Instituta za medicinska istraživanja prof. dr sc. med. Danilo Vojvodić, načelnik Klinike za urgentnu internu medicinu prof. dr Slobodan Obradović i načelnica Klinike za kožne i polne bolesti prof. dr sc. med. Lidija Kandolf Sekulović, saznaje N1 pozivajući se na izvore bliske njima.Zvanična potvrda ove informacije nije stigla, a prema izvorima N1, u poslednjih nekoliko dana smenjeno je ukupno sedam načelnika Vojno-medicinske akademije.Kako se navodi, ono što je zajedničko svim smenjenim načelnicima je njihova podrška otvorenom pismu koje su Vladi Republike Srbije i ostalim nadležnim institucijama uputili lekari okupljeni u grupi “Ujedinjeni protiv kovida”.Grupa od 350 lekara u proglasu objavljenom 21. jula oštro se ogradila od republičkog Kriznog štaba za borbu protiv kovida-19 i zatražila njegovu smenu, navodeći da se Srbija našla u javno-zdravstvenoj katastrofi.Inače, početkom septembra, inicijativa “Ujedinjeni protiv kovida” prerasla je u udruženje građana, a broj lekara koji su svojim potpisima podržali otvoreno pismo povećao se na skoro tri hiljade.NEFORMALNA GRUPA OD PREKO 300 LEKARA TRAŽI ODGOVORNOSTUDVOSTRUČIO SE BROJ POTPISNIKA INICIJATIVE UJEDINJENI PROTIV KOVIDA

Svet

Brisel planira da oporezuje CO2 emisije država koje nisu članice EU

Francuska se već godinama zalaže za uvođenje poreza na emisiju ugljen-dioksida na spoljnim granicama Evropske unije, a sada je tu ideju prihvatila i Evropska komisija koja namerava da je uključi u svoj razvojni plan, piše portal Euractive.Evropski parlament je 16. septembra odobdrio nove poreske prihode. Jedan od izvora prihoda bilo bi i oporezivanje proizvoda iz zemalja sa blažim ekološkim zakonodavstvom, a EU bi na taj način trebalo da dođe do dodatnog novca za fond za oporavak od pandemije vredan 750 milijardi evra.Dugoročni ciljevi francuske inicijative su borba protiv klimatskih promena i zaštita evropskih pravila tržišne konkurencije.Takav potez bio bi prvenstveno prst u oko Pekingu, ali su i Rusija i SAD već stavile do znanja da su protiv takvog evropskog poreza. Brisel je, međutim odlučan i insistira da je odluka konačna."EU neće prihvatiti da roba koja ne odgovara ekološkim standardima, na nefer način konkuriše evropskim proizvodima i istovremeno nanosi štetu našoj planeti", naglasio je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel početkom septembra na Ekonomskom forumu u Briselu.Mišel je rekao da je EU "spremna da u kombinaciji sa oštrijim sistemom trgovine dozvolama za emisiju, uspostavi i mehanizam za granično prilagođavanje emisije CO2, da bi zaštitila jednake uslove takmičenja" na evropskim tržištima.Evropska komisija planira da, u okviru svog Zelenog plana, već u drugom kvartalu 2021. godine predloži odgovarajuću direktivu. To bi ujedno bio i važan izvor prihoda, pošto Komisija, da bi podmirila dugove nastale zbog fonda za obnovu, "postepeno mora da uveća sopstvena sredstva", rekao je evropski komesar za unutrašnje tržište Tijeri Breton.  Glavni cilj mehanizma za granično prilagođavanje CO2 (Border Carbon Adjustments, BCA), bio bi da ograniči takozvano "curenje ugljenika" (Carbon Leakage). Tako se naziva proces kada delovi industrije sa visokom emisijom štetnih gasova svoju proizvodnju sele u zemlje sa blažim ekološkim zakonima.Erik Moris, direktor briselske kancelarije Fondacije Robert Šuman, smatra da je diskusija o uvođenju poreza na CO2 deo šireg geopolitičkog konteksta, i da EU postaje sve svesnija sopstvenih strateških interesa."Granični porez CO2 omogućava EU da se dokaže i da demonstrira da se brani od klimatskog dampinga. Na taj način ispunjava dva cilja: Onaj koji se tiče Zelenog plana i zaštitu trgovinske politike", izjavio je Moris za portal Euraktiv  Francuska, dodajući da "više nije najvažnije da se komercijalni interesi stave iznad svega" i da je to znak "kraja evropske naivnosti", posebno u odnosima sa Kinom.Kako će mehanizam izgledati i funkcionisati, još je neizvesnoJanik Žado, poslanik Zelenih u Evropskom parlamentu i izvestilac na temu oporezivanja CO2, kaže da se na tome "još radi".  "EU mora da dokaže svoj kredibilitet i legitimitet u borbi protiv klimatskih promena i u promeni naših ekonomskih modela", rekao je Žado na sastanku odbora EP za ekonomska i socijalna pitanja.Evropska komisija je 22. jula pokrenula javnu raspravu koja će trajati do 28. oktobra i podnela formular sa opcijama za realizaciju poreza.Prva opcija je carina na robu čija proizvodnja izaziva veliku emisiju CO2 i na sektore u kojima preti "curenje ugljenika". Druga bi bila proširenje evropskog tržišta emisijama CO2 i na uvoz, što bi značilo da uvoznici ili proizvođači iz trećih zemalja moraju da kupuju dozvole iz sistema trgovine emisionim jedinicama EU (ETS).Opcija bi bila i kupovina emisionih dozvola izvan sistema ETS, i konačno uvođenje potrošačkih poreza ili PDV na upotrebu evropskih ili uvoznih proizvoda iz industrijskih sektora sa velikim "curenjem ugljenika".  Nemačka je i dalje uzdržanaU Nemačkoj i dalje postoje brojne rezerve prema francuskom planu, iako su predsednik Makron i nemačka kancelarka Angela Merkel dažbine na CO2 na spoljnim granicama Unije sredinom maja predstavili kao jedan od elemenata u zajedničkom predlogu Fonda za obnovu EU."U teoriji, zamisao je sjajna, ali mora da se dalje razvije da bi mogla da se sprovede. To mora biti učinjeno na način da granična dažbina na CO2 bude podnošljiva i za našu privredu", ocenio je direktor odeljenja za ekonomsku politiku u nemačkom ministarstvu privrede Filip Štajnberg.Štajnberg je rekao da i nemačka vlada razmatra različite modele kako bi dažbina na CO2 na granicama mogla da se primeni.Nikola Bergmans, stručnjak za energetsku i klimatsku politiku u Institutu za održivi razvoj i međunarodne odnose (IDDRI), sa sedištem u Parizu, misli, naprotiv, da su granične dažbine na CO2  važan elemenat ambiciozne politike dekarbonizacije industrije.Bergmans veruje da bi perspektiva poreza na CO2 na spoljnim granicama EU mogla da podstakne globalnu diskusiju o dekarbonizaciji određenih grana privrede sa visokim emisijama. Taj mehanizam mogao bi postepeno, prema njegovoj oceni, da postane i važna poluga međunarodne klimatske politike."Čim nacrt bude o formulisan i predočen, EU bi mogla da se potrudi da izađe u susret trgovinskim partnerima i da im predloži saradnju u dekarbonizaciji pogođenih industrijskih sektora - kao verodostojnu alternativu plaćanju poreza na CO2 na njenim granicama", ocenio je Bergmans.

Srbija

Kinezi zaustavili rad topionice u Boru

Kompanija će, kako je saopšteno, zbog povećane koncentracije štetnih čestica u vazduhu odmah krenuti u remont, koji je bio planiran za novembar, javlja RTS."Kompanija pridaje izuzetno veliki značaj zaštiti životne sredine, bez obzira što je i pre preuzimanja RTB-a ovaj problem godinama unazad bio prisutan i što dimni gasovi iz topionice nisu jedini faktor koji utiče na kvalitet vazduha na ovom prostoru", navodi "Ziđin".Kao odgovor na veliko zagađenje, lokalna vlast u Boru je početkom nedelje u Osnovnom javnom tužilaštvu podnela krivičnu prijavu protiv odgovornih u "Ziđinu Koper -u".Iz Tužilaštva poručuju da će javnost dobiti sve informacije kada se završi istraga.Posle ispitivanja, potvrđeno je da su uzroci prekoračenja ozbiljna oštećenja već veoma stare opreme za sakupljanje prašine i dimnih gasova, kao i sistema za odsumporavanje.Kompanija je u saopštenju izrazila žaljenje zbog takve, kako navodi, nepredviđene situacije.Podsećaju i da se pogoni topionice nalaze u dolini, pa da nizak vazdušni pritisak zadržava dim na nižem nivou koji se povećanjem vazdušnog pritiska koncentrišu i podižu uvis. Saopšteno je i da će se izvršiti pregled svih delova opreme u procesu proizvodnje i odmah pristupiti rešavanju svih problema koji budu otkriveni.AEROZAGAĐENJE PA POŽARPored svih dosadašnjih nevolja, Topioica RTB Bor u sredu je prekinula rad zbog požara na cevi koje vode od topionice do fabrike sumporne kiseline. Požar je lokalizovan posle nekoliko sati, a gasilo ga je pet vatrogasnih vozila i nije bilo povređenih.Inače, u Boru je prethodnih dana koncentracija štetnih supstanci stotinama puta veća od dozvoljene.KRIVIČNA PRIJAVA PROTIV KINEZA ZBOG EKOLOŠKE KATASTROFE U BORU 

Svet

Tramp: Sumnjam u dogovor ukoliko Bajtdens zadrži udeo u TikTok-u

Donald Tramp doveo u pitanje planove kineske kompanije ByteDance da zadrži većinski udeo u poslovanju aplikacije TikTok na teritoriji SAD, kao deo dogovora sa američkom firmom Oracle, piše Gardijan.“Mogu vam reći da mi se to ne sviđa. Sve mora biti 100 odsto rešeno što se tiče državne bezbednosti,” rekao je Tramp.Naveo je i da će uskoro biti obavešten o bezbednosnim procenama takve mogućnosti.On je takođe bio iznenađen činjenicom da Vašington ne može da zahteva isplatu od kompanija, kao uslov za prihvatanje bilo kakvog dogovora.Trampovu inicijativu prati šest republikanskih senatora koji su pozvali američku administraciju da odbije TikTok dogovor ukoliko u novom odnosu vlasništva ostane veza sa kineskim vlasnikom ByteDance.Tramp je prethodno pretio da će zabraniti aplikaciju na teritoriji SAD ukoliko ne bude prodata nekoj američkoj kompaniji, a u tom slučaju vlada bi primala deo njene zarade.ORAKL POBEDIO U NADMETANJU ZA TIK TOK, NIJE JASNO ŠTA TAČNO DOBIJA Predstavnici državne bezbednosti SAD inače smatraju da bi ByteDance mogao da šalje podatke o američkim korisnicima kineskoj vladi.Međutim, postavlja se pitanje da li Tramp zaista želi da se odrekne oko 100 miliona Amerikanaca koji koriste TikTok, jer su se približili izbori 3. novembra.U međuvremenu Kina je promenila zakon o izvozu i po njemu vlada te zemlje ima prednost kada neka strana kompanija želi da kupi kinesku tehnologiju.Tačnije, prvo se proverava koliko je eventualnom prodajom ugrožen neki njen interes.Kineske vlasti saopštile su da kompanija Byte Dance ne bi trebalo da bude na silu naterana od strane SAD da sklopi dogovor o prodaji apliojacije TikTok.

Srbija

Trećina namirnica iz ugostiteljskog sektora završi na deponijama

U Srbiji se godišnje baca gotovo 250.000 tona hrane ili 35 tona po stanovniku, saopštila je Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), prenosi portal Euractiv.Istraživanje o poznavanju procedura za odgovorno upravljanje otpadom od hrane pokazalo je da ugostiteljski objekti na dnevnom nivou prosečno "proizvedu" oko osam kilograma otpada od hrane, a u zdravstvenim ustanovama u kojima se priprema i služi hrana svakodnevno čak tri i po puta više – do 28 kilograma.Oko 65 odsto ugostitelja i zaposlenih u zdravstvenim ustanovama u kojima se sprema i služi hrana sav otpad od hrane odvaja, a 19 odsto firmi i ustanova taj otpad baca u kontejner."Trebalo bi najpre sprečiti stvaranje otpada smanjenjem porcija ili boljim planiranjem nabavke, a kada otpad nastane raditi na njegovoj separaciji i kontaktirati ovlašćenog operatera koji će ovaj otpad zbrinuti na adekvatan način koji nije štetan po životnu sredinu", objasnio je Bojan Gligić, regionalni menadžer kompanije Esotron koja se bavi prikupljanjem i obradom otpada.Načelnica Odeljenja za upravljanje otpadom u Ministarstvu zaštite životne sredine Radmila Šerović najavila je da će uskoro biti izmenjen Zakona o upravljanju otpadom, što će otvoriti prostor da se posebnim pravilnikom o upravljanju biorazgradivim otpadom unapredi oblast zbrinjavanja otpada od hrane.Pravilnik bi obavezao sve koji imaju otpad od hrane da ga predaju registrovanom operateru, što je jedan od predloga NALED-a koji je izradio i predlog nacrta pravilnika.

Srbija

Niš: Olakšicama za građane protiv divljih deponija

Trenutno je u Nišu aktuaelna akcija za sakupljanje kabastog otpada i ona je besplatna, kažu za Novu ekonomiju u Javnom komunalnom preduzeću Mediana.Svi građani Niša koji žele da odlože kabast otpad mogu to da učine ako tu uslugu zakažu putem kontakt centra, a služba će doći na kućnu adresu i preuzeti tu vrstu otpada.Građani mogu da besplatno odlože građevinski otpad ili zemlju, ali to sami moraju da doteraju na deponiju, kažu u JKP Mediana.Napominju i da preduzeće poseduje liniju za odvajanje i presovanje reciklabilnog otpada koja se nalazi u Reciklažnom centru.ODVAJANJE OTPADA„Posude za prikupljanje reciklabilonog otpada raspoređene su po celom gradu, posebno se odvaja staklo u plave kontejnere, a posebno MET i PET ambalaža, koje je potrebno odložiti u posude za za reciklažu sa logom JKP Mediana“, objašnjavaju u tom preduzeću odgovarajući na pitanja Nove ekonomije.Praksa da se otpad za reciklažu odlaže u posebno namenjene i obojene kante inače je počela da se primenjuje u raznim gradovima Srbije.„Takođe u dve opštine postoje takozvane plave kante koje su zadužila individualna domaćinstva gde odlažu reciklabilni otpad, a mi kao JKP Mediana redovno prikupljamo otpad iz tih kanti i ne odovozimo ih na deponiju već u Reciklažni centar radi daljeg tretmana. Ova usluga je takođe besplatna“, napominju u Mediani.Pored Niša, postavljanje posebnih kanti za otpad zaživelo je i u Užicu.U tom gradu je na primer, u okviru projekta „Predgrađa recikliraju – Uspostavljanje sistema upravljanja otpadom u prigradskim naseljima Užica i Tuzle/SUBREC“, početkom godine počela raspodela komunalne opreme za 2.500 domaćinstava. Čedomir Savković

Lifestyle

Završen 7. Šekspir festival

U autentičnom ambijentu pod vedrim nebom, kao u vreme najvećeg dramskog stvaraoca, sinoć je, 16. septembra, uz ovacije publike spuštena zavesa na 7. Šekspir festival!Ovaj jedinstveni festival, održan u bašti velelepne vile Stanković u Čortanovcima, simbolično je zatvorio Moj Šekspir  -  predstava Nikite Milivojevića u kojoj su proslavljeni glumci: Svetozar Cvetković, Svetlana Bojković, Zijah Sokolović, Vojislav Brajović, Milica Mihajlović, Nebojša Dugalić, Jelena Đulvezan i prevodilac Šekspirovih dela Zoran Paunović, najvećeg dramskog pisca smestili u sadašnjost, predstavljajući ga kroz dogodovštine iza scene i iskustva stečena nastupima u Šekspirovim pozorišnim delima. Tokom pet festivalskih dana, publika je uživala u nesvakidašnjem spoju muzike i komedije. Festival je otvoren koncertom Betoven i Šekspir u izvođenju Gudačkog kvarteta Beogradske filharmonije.U gotovo intimnoj, jedinstvenoj festivalskoj atmosferi, publika je na neki način i sama bila deo pozorišnih predstava odigranih na otvorenom, baš kao u vremenu Šekspirovog života i stvaralaštva. Muzika je billa osnov i inspiracija i za kreiranje ideje predstave Kako vam drago - romantične komedije koja je nastala kao plod saradnje Narodnog pozorišta u Nišu, Kruševačkog pozorišta i Internacionalnog Nišville Jazz festivala a prema konceptu Nikite Milivojevića. Publika je imala priliku da uživa i u nastupu Šabačkog pozorišta kroz komediju  Dva viteza iz Verone  rediteljke Mie Knežević ali i da pogleda čuvenu dramu Toma Stoparda o dvojici sporednih likova iz Šekspirovog Hamleta Rozenkranc i Gildenstern su mrtvi  novosadskog Srpskog narodnog pozorišta a u režiji Igora Pavlovića. Nakon zatvarnja ovogodišnjeg, sedmog po redu Šekspir festivala, Nikita Milivojević, osnivač i direktor festivala, je izjavio: Naša namera i motiv da vratimo osmeh publici su se ispostavili tačnim. Jedna od stvari po kojoj ću pamtiti ovaj festival je ta da smo svih ovih pet večeri mogli da vidimo puno radosti u gledalištu i na sceni, što je bilo naročito lepo. Mogu da kažem da je festival bio i bolji nego što smo očekivali, imajući na umu promenjen koncept usled aktuelnih okolnosti. Ono što takođe smatram važnim je da se ispostavilo da se u našim manjim pozoristima i sredinama poput Šapca, Subotice, Niša. Kruševca, Zrenjanina, igra Šekspir. A to je vrlo ohrabrujući znak. Šekspir festival, jedinstven kulturni događaj, prošle godine je Evropska mreža festivala i zvanično uvrstila u listu najznačajnijih na Starom kontinentu. Festival, osmišljen kako bi predstavama pod vedrim nebom istinski dočarao atmosferu Šekspirovog doba negujući uspomenu na najvećeg svetskog dramskog stvaraoca, od početka se održava uz podršku Pokrajinske vlade, Opštine Inđija, Ministarstva kulture, Grada Novog Sada, UNIQA osiguranja i MTS Telekom Srbija.Sam Šekspir je rekao da je vera u radost gotovo ista kao i sama radost. Za nas je radost što omiljeni Festival poklonika umetnosti i kulture  raste sa nama već sedam godina. Svima nam je potrebno više smeha, optimizma i dobre energije. Šekspir festival sve to objedinjuje  na ovom jedinstvenom mestu na kom, u Šekspirovom duhu, radost i vedrina sigurno nalaze put do svoje publike – rekla je Sonja Marić, direktorka marketinga i korporativnih komunikacija UNIQA osiguranja. Iako održan u drugačijim okolnostima koje su donele novi programski koncept, bez inostranih gostiju, u novom terminu i sa manjim brojem mesta za gledaoce, 7. Šekspir festival je pokazao koliko se publika uželela pozorišne scene. Ulaznice su rasprodate već prvog dana najave Festivala, a tražila se karta više pa poklonici umetnosti nestrpljivo očekuju 2021. godinu i svojevrsni “pozorišni praznik” koji će nesumnjivo biti 8. Šekspir festival!

Srbija

Kon: Elektronska prijava u zdravstveni sistem sprečava gužve u kovid-ambulantama

Sutra od 18 časova svi građani koji se u Srbiju vraćaju iz država koje imaju veliki broj zaraženih korona virusom imaju obavezu da se elektronski prijave, a ako imaju simptome, da se jave kovid ambulante, izjavio je za RTS epidemiolog Predrag Kon."Ja obično kažem, niko nije u konfliktu ni sa kim, nego je samo u sukobu sa zakonom. Ovo je samo podsećanje svakog građanina da to nije više njegova lična stvar da li će se javiti u ambulantu ili ne, znači mora da se javi ako ima tegobe, kao što su povišena temperatura, gubitak čula ukusa i mirisa i ostale respiratorne tegobe", poručio je Kon.Kon naglašava i da ne bi bilo dobro da se svi odmah upute u ambulante, jer bi to izazvalo gužve, naročito jer se očekuje da u zemlju uđe 50 hiljada ljudi nedeljno.To, naglašava nijedna kontrola izolacije ne bi mogla da izdrži, a prijave već postoje kao test samoprocene na portalu e-zdravlje i veoma su jednostavne, jer se popunjavaju ličnim podacima.Od podataka koje je potrebno uneti tu su granični prelaz i datum prelaska, uz ostale lične podatke, a nadzor ističe posle 10 dana.KON: ODRŽATI STABILNU EPIDEMIOLOŠKU SITUACIJU Kon kaže da je to mera gde kazna nije glavni način borbe, već je potrebno shvatiti da onaj ko se bahato ponaša, ne prijavi se, a dovede do posledica i zaražavanja, pogotovo ako dođe do tragičnih posledica, ne može da izbegne ono što piše u zakonu.Dodaje i da završetak nadzora podrazumeva odjavu posle deset dana.Član Kriznog štaba kaže da su druga mesta rizika škole, slave, praznici, i dodaje da će taj isti sistem najverovatnije biti primenjivan i kasnije, uključujući i doček Nove godine.Smatra da je druga varijanta vanredno stanje.BLAGI PORAST BROJA ZARAŽENIHDirektorka Instituta za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut" Verica Jovanović izjavila je da u pojedinim gradovima, u Beogradu, Kragujevcu, Zaječaru dolazi do blagog porasta broja zaraženih korona virusom.Ona je za Javni servis rekala da se u tim gradovima posebno sprovode mere nadzora.

E-biznis

Siguran put za digitalnu transformaciju menadžera

Kurs digitalnog marketinga - Professional level Digitalni kanali komunikacije neophodna su podrška biznisu i tome u prilog govori činjenica da je procenat ljudi koji istražuju neki proizvod na društvenim mrežama, pre nego što ga kupe, svake godine sve veći. U Americi ovaj procenat trenutno iznosi 82 odsto, pokazuje Ge shopper reaserch study istraživanje. Važnost digitalnih kanala komunikacije pokazala se i tokom pandemije korona virusa, kada su korisnici počeli da provode još više vremena na društvenim mrežama, a vodeće svetske kompanije su usled različitih restrikcija većinu svojih aktivnosti prebacili upravo na svoje digitalne platforme. Da bi digital bio prava podrška biznisu potrebno je poznavati inovativne alate i razumeti sve procese koje podrazumeva razvoj organizacije i pojedinca u digitalnom okruženju.Zbog toga je agencija Homepage, na osnovu svog dugogodišnjeg rada sa raznim klijentima,  kreirala Kurs digitalnog marketinga - Professional level u okviru svoje platforme Homepage akademije, koji je namenjen vlasnicima biznisa, liderima u organizacijama i profesionalcima koji žele da se usavršavaju u sferi digitalnog marketinga. Kurs digitalnog marketinga - Professional level postavlja standarde i upoznaje polaznike sa procesima koje bi jedna organizacija trebalo da prođe prilikom planiranja svojih aktivnosti na digitalu, iz ugla iskusnih digitalnih stručnjaka. Velika prednost ovog kursa je to što će polaznici imati priliku da sagledaju svoje resurse i mogućnosti u odnosu na digitalnu komunikaciju. Na osnovu svih predavanja, oni će moći da zaključe gde se oni nalaze na lestvici digitalne transformacije, odnosno koja je njihova digitalna zrelost, šta je to što njihovom poslovanju najviše odgovara na digitalnim kanalima komunikacije, ali pre svega biće upoznati sa svim nivoima digitalnih procesa, što će ih učiniti zaista digitalno transformisanim liderima. Za strateški pristup digitalnoj transformaciji i komunikaciji od posebnog značaja polaznicima kursa će biti predavanja Lazara Džamića. Lazar Džamić je tokom svog višedecenijskog iskustva u oblasti marketinga i digitalnog marketinga prepoznat kao jedan od poznatih svetskih digitalnih stratega, a svoje znanje i iskustvo sticao je tokom rada u nekoliko vodećih britanskih agencija i u samom Guglu, gde je imao priliku da sarađuje sa kompanijama poput Procter & Gamble, Unilever, Tesco, Lexus, Visit Wales, Waitrose, GAP, Glenfiddich, Virgin Holidays i mnogim drugim. Predavanja Lazara Džamića, između ostalog, daće odgovore na pitanja šta stvarno znači digitalna komunikacija jedne organizacije, koje su uloge različitih sektora, šta je to mapiranje potrošačke putanje (costumer journey), šta predstavlja Google-ov koncept - Moments that matter. Kurs digitalnog marketinga - Professional level sadrži 240 lekcija i traje šest meseci. Obuhvata i executive i manager level digitalnih aktivnosti, tako da će svi polaznici imati uvid u sve nivoe procesa digitalne komunikacije, od operativnih do strateških.Na kraju, važan deo ovog kursa je TEST Digitalne transformacije koji se polaže online, nakon svih odslušanih online predavanja. Na testu će se proveravati znanje koje su korisnici stekli tokom trajanja kursa, nakon čega će dobiti sertifikat Homepage akademije kao potvrdu svoje digitalne transformacije.Osoba nakon odslušanog kursa dobija široko i sveobuhvatno znanje koje joj omogućava da učestvuje i upravlja svim procesima koji se odnose na digitalne kanale komunikacije, postavlja adekvatne ciljeve i meri rezultate učinjenog.Do kraja septembra traje promotivni period i Kurs digitalnog marketinga - Professional level možete poručiti po 30% nižoj ceni na platformi Homepage akademije.