Najnovije

Svet

Bugarski farmeri ne znaju kako će bez pesticida

Bugarski poljoprivrednici očekuju da će imati slabije prinose žitarica zbog nove ekološke politike Evropske unije i najviše ih brine plan da se značajno smanji upotreba pesticida i veđtačkih đubriva do 2030. godine piše portal Euractiv.Oni ne gaje optimizam u pogledu toga da će Evropska komisija biti u stanju da ponudi bio zamene za hemikalije koje su podjednako efikasne protiv štetočina.Čelni ljudi Ministarstva poljoprivrede u Bugarskoj poručili su da su svesni zabrinutosti i obećali su da će se založiti za dodatne subvencije EU.Unija želi da redukuje pesticide koji štete biodiverzitetu, biljkama, insektima, pticama, sisarima i vodozemcima kroz strategiju "Farma na raskršću".U okviru borbe protiv klimatskih promena do 2050. godine planira se smanjenje upotrebe hemikalija za 50 odsto do 2030. godine, kao i veštačkih đubrina za najmanje petinu.Sadašnje pesticide trebalo bi da zamene oni sa biološki aktivnim materijama, a uprkos obećanjima političara bugarski poljoprivrednici već su zabrinuti."Za sada jednostavno nema alternative hemikalijama. Procedura za odobravanje bioloških alternativa trajaće godinama i neizvesno je da li će biti efikasne protiv bolesti i štetočina", ocenio je predsednik Nacionalne asocijacije proizvođača žitarica u Bugarskoj Kostadin Kostadinov.GDE SE NAJVIŠE KORISTE PESTICIDIAgronomi inače negiraju da se pesticidi u Bugarskoj prekomerno koriste, čak ispod EU proseka, pa bi to trebalo imati u vidu.Navode da je od 320 miliona tona pesticida prodatih u EU, svega jedan odsto u Bugarskoj, dok je 20 odsto u Francuskoj, 19 procenata u Španiji. Te dve zemlje sa Nemačkom i Italijom koriste 70 odsto svih pesticida u EU.Ipak, podaci o prodaji pokazuju da se u Bugarskoj u periodu od 2012. do 2017. godine kupovina herbicida (lečenje korova) povećala 120 odsto, insekticida za 350, a fungicida za suzbijanje biljnih bolesti za 171 odsto. "Nema garancije da se ovde koriste sva gnojiva i pesticidi kupljeni u Bugarskoj. Bugarska je pogranična zemlja i deo prodaje namenjen je susednim zemljama koje nisu članice Unije", kaže Kostadinov odgovarajući na te tvrdnje.Naučnici iz Bugarske sa druge strane smatraju da ciljevi EU idu u pravom smeru.Oni podvlače važnost integrisane borbi protiv štetočina, koje se uspešno sprovodi u Velikoj Britaniji, Mađarskoj i Poljskoj. To se, kako dodaje, postiže takozvanom rotacijom useva, odnosno njihovim dodatnim ojačavanjem prirodnim putem.Žitarice su vodeća poljoprivredna kultura u Bugarskoj, a zasadi te biljne kulture su na preko 80 odsto njiva u zemlji. 

Svet

Gugl gradi ispod mora ogroman optički kabl

Gugl je danas objavio planove da izgradi podmorski optički kabl koji će povezivati Sjedinjene Američke Države sa Britanijom i Španijom kao deo napora da stvore mrežu koja će pomoći Guglovim potrošačkim i korporativnim proizvodima da budu fleksibilniji, prenosi CNBC.Optički kabl pod nazivom Grejs Hoper, nazvan po američkoj pionirki računarskog programiranja, pružiće „bolju otpornost na mreži koja je u osnovi Guglovih potrošačkih i poslovnih proizvoda“, saopštili su iz kompanije.Bikeš Kolej, potpredsednik Guglove globalne mreže, rekao je da će „kada bude završen, Grejs Hoper kabl biti jedan od prvih kablova koji su povezali SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo od 2003. godine", dodavši da je ovo prva investicija kompanije u privatni podmorski kabl ka UK, kao i prvi uopšte do Španije.Kabl će se kretati duž okeanskog dna od Njujorka do kornišanskog primorskog gradića Bude u Velikoj Britaniji i Bilbaa u Španiji. Prostiraće se 6.250 km od SAD-a do Ujedinjenog Kraljevstva i 6.300 km od Sjedinjenih Država do Španije.Gugl je početkom ove godine potpisao ugovor sa dobavljačem podvodnog kabla SubCom, sa sedištem u Nju Džersiju, a projekat bi trebalo da bude završen 2022. godine.

Svet

Dojče telekom: Pola Nemačke već pokriveno 5G mrežom

Više od tri hiljade gradova i opština u Nemačkoj od sada može da koristi 5G mrežu, jer je Dojče telekom nastavio da šiti svoju mrežu punom brzinom, saopštila je ta kompanija na svom internet portlu."Polovina stanovništva u Nemačkoj je sada pokrivena, 5G je stigao u sve nemačke države. Ovo je veliki korak za naše kupce, našu mrežu i digitalizaciju u Nemačkoj", izjavio je Valter Goldnits, šef za tehnologiju u kompaniji Dojče telekom.Prema njegovim rečima, posao na digitalizaciji se nsatavlja."Ovo nije razlog da se odmaramo na lovorikama. Uvođenje 5G nastavlja se istim intenzitetom. Dve trećine stanovništva je naš sledeći cilj. I to želimo da postignemo ove godine", naglasio je Goldnits.Kako navodi u saopštenju, još 18 hiljada antena je nadograđeno sa opremom za 5G, što znači da 40 miliona ljudi sada može da koristi tu mrežu.U toj kompaniji objašnjavaju da se to odnosi na gradove poput Frankfurta i Minhena, kao i na manje zajednice kao što su Valgau u Gornjoj Bavarskoj, Lampertsvalde u Saksoniji ili lorejski grad Sankt Goarshauzen. Čak i antene na najvišoj nemačkoj planini, Zugšprice (na slici), sada prenose 5G.PREDNOSTI NOVE MREŽEU ruralnim sredinama, uz pomoć nove mreže sada može da se surfuje na Internetu i pri brzini od 225 megabita po sekundi.U gradovima se ta brzina kreće i od 600 do 800 megabita po sekundi.Trenutno su Samsung Galaxy S20 5G modeli i Huawei P40 Pro 5G podrška na frekvenciji 2.1 GHz, koja se koristi za 5G mrežu. Uređaji OnePlus 8 će uskoro moći da koriste tu frekvenciju putem ažuriranja softvera, a ono što je novo u ponudi nemačkog telekoma je Huawei 5G ruter. Ove godine Dojče telekom najavljuje još uređaja koji će podržavati novu mrežu.Inženjeri često ističu prednosti koje 5G mreža može da ima u smislu uštede energije, a o tim problemima koji tek treba da se rešavaju portal Nove ekonomije je već pisao.

Srbija

Uprava za sprečavanje pranja novca istražuje poslovanje kritičkih medija, na spisku i urednica Nove ekonomije

Uprava za sprečavanje pranja novca pri Ministarstvu finansija napravila je spisak medijskih radnika, nevladinih organizacija i udruženja građana i od banaka zatražila uvid u sve njihove transakcije od 1. januara 2019.Na tom spisku, nazivom organizacije ili ličnim imenom i prezimenom i matičnim brojem nalazi se 20 ljudi i 37 organizacija ili udruženja.U zahtevu koji je Uprava uputila bankama, a u koji je Newsmax Adria imao uvid, podaci se traže kako bi se utvrdilo da li organizacije i pojedinci sa spiska imaju veze sa finansiranjem terorizma ili pranjem novca.Primetno je da se na ovom spisku nalaze imena pojedinaca i organizacija koje otvoreno kritikuju vlast.Na spisku su, između ostalih, NUNS, UNS, CINS, BIRN, KRIK, CRTA, Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija, Novosadska novinarska škola. Evropski pokret u Srbiji, Fond za humanitarno pravo, Građanske inicijative, Vojvođanski građanski centar, Inicijativa mladih za ljudska prava, Biro za društvena istraživanja (BIRODI), Komitet pravnika za ljudska prava (Jukom), Centar za evroantlantske studije (CEAS), Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj, Centar za vladavinu prava, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Beogradski centar za ljudska prava, LIBEK, CANVAS, Nacionalna koalicija za decentralizaciju, Helsinški odbor za ljudska prava...Što se tiče pojedinaca, podatke su zatražili za novinare Slobodana Georgieva, Biljanu Stepanović, Branka Čečena, Vukašina Obradovića... Na spisku su, između ostalih, i političar Vuk Jeremić, reditelj Andrej Nosov, Jelena Milić iz CEAS-a, advokat Ivan Ninić...Traže se podaci i o produkcijskoj kući Non Aligned Films, Trag fondaciji, Fondaciji Katalist, Fondacija Sloboda štampe...Uprava za pranje novca traži promet po dinarskom i deviznom računu uključujući ukupno po godini, sa navedenim osnovama priliva i odliva i podatke po čijem nalogu se vrše uplate i u čiju korist se vrše isplate, podatke o ovlašćenim licima i "da li su navedena lica ovlašćena po računima drugih lica", čak i da li imaju sef i, kako se navodi, "sve druge korisne podatke".Direktor Centra za istraživačko novinarstvo (CINS) Branko Čečen, koji se i sam nalazi na spisku, ocenio je da zahtev za proverom računa predstavlja zloupotrebu institucija zarad obračuna sa kritičarima vlasti.

Svet

Pfizer i BioNTech započeli su poslednju fazu ispitivanja vakcine protiv korona virusa

Američki proizvođač lekova Pfizer i nemački BioNTech započeli su u ponedeljak poslednju fazu testiranja vakcine protiv korona virusa na ljudima, kaže CNBC.Testiranje će obuhvatiti do 30.000 učesnika u dobi od 18 do 85 godina na 120 lokacija širom sveta, uključujući 39 američkih država, saopštile su kompanije.Ukoliko testiranje bude uspešno, očekuju da će vakcinu podneti na konačnu regulativnu reviziju već u oktobru. Planiraju da do kraja 2020. godine isporuče do 100 miliona doza i približno 1,3 milijarde doza do kraja 2021. godine.Odluka da započnemo ispitivanje odražava „naš osnovni cilj da na tržište donesemo dobro i visoko efikasnu vakcinu“, izjavio je izvršni direktor BioNTech-a Ugur Sahin.Ranije ovog meseca, kompanije su saopštile da je jedan od četiri kandidata za vakcinu protiv koronavirusa proizveo neutralizujuća antitela, za koja istraživači smatraju da su neophodna za stvaranje imuniteta na virus.Prošle nedelje, američka vlada najavila je da će platiti Pfizer-u i BioNTech-u 1,95 milijardi dolara za proizvodnju i isporuku 100 miliona doza njihove vakcine, ako se dokaže da su sigurne i efikasne.Pfizer i BioNTech su među nekoliko kompanija koje se takmiče da bi razvile vakcinu za borbu protiv virusa, koji je zarazio više od 16 miliona ljudi širom sveta i ubio najmanje 650.029.Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u svetu se razvija više od 150 vakcina, a 25 se već testira na ljudima.

Svet

Hrvatski poljoprivrednici: Megleove pogone ponuditi radnicima

Hrvatska udruga poljoprivrednika predložila je Osječko-baranjskoj županiji da otkupe pogone kompanije Megleove i kasnije ih prodaju radnicima tog preduzeča i kooperantima prenosi Jutarnji list."Na taj način ćete Vi župane kao i županijski većnici Osječko baranjske županije ispuniti svrhu svoga postojanja, a to je rad u opštem interesu stanovništva Osječko-baranjske županije", ističe se u otvorenom pismu hrvatskih poljoprivrednika predsedniku te županije Ivanu Anušiću.Poljoprivrednici upozoravaju da zatvaranjem fabrike za preradu mleka kod Osijeka u vlasništvu kopmanije Megle u opasnost dolazi 200 porodičnih gazdinstava, oko 300 zaposlenih Opštim poljoprivrednim gazdinstvima i oko 160 radnika fabrike.Kompanija je odlučila da svoje pogone premesti iz Hrvatske u Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, zbog jeftinijih troškova poslovanja, navelo je tada rukovodsvo.Problem odlaska nemačke kompanije bi se rešio tako što bi županija osnovala trgovačko društvo u svom vlasništvu koje bi kupilo njen pogon.Nakon stabilizacije proizvodnje županija bi, smatraju u udruženju, fabriku ponudila na javnu prodaju u kojoj bi prvenstvo kupovine sa nominalnom cenom imali njeni radnici i kooperanti.

Svet

Sutra istorijsko saslušanje direktora tehnoloških kompanija u američkom Kongresu

Saslušanje pododbora za zaštitu tržišnog prava sa direktorima Amazona, Epla, Fejsbuka i Gugla u američkom Kongresu pomereno je za sredu, saopštila je komisija Kongresa u subotu, saznaje Politico.Četiri generalna direktora prvobitno je trebalo da svedoče u ponedeljak kao deo dugogodišnje istrage pododbora u vezi sa konkurencijom na mrežnim tržištima, međutim odloženo je zbog smrti kongresmena Džona Luisa.Na saslušanju će svedočiti Amazonov Džef Bezos, Eplov Tim Kuk, Fejsbukov Mark Zakerberg i Guglov Sundar Pičai.Biće ovo istorijsko saslušanje, jer će sada po prvi put rukovodioci najmoćnijih tehnoloških giganata svedočiti zajedno, a ovo će ujedno biti prvo saslušanje Bezosa, najbogatijeg čoveka na Zemlji.

Srbija

Udruženje hotelijera: Gostiju nema, a moramo da platimo TV pretplatu

Svega četiri odsto hotela popunjeno je u prestonici Srbije, a hotelijeri i ugostitelji zbog pandemije imaju loše rezultate u poslovanju i niz drugih finansijskih problema, izjavio je za N1 direktor Udruženja hotelijera i restoratera Srbije HORES Georgi Genov.Genov je naglasio da je ugostiteljima i hotelijerima neophodna dodatna intervencija države i direktna pomoć, kako bi opstali i naglašava da je Vladi Srbije upućen niz predloga, na koje se za sada još uvek čeka konkretan odgovor."Vi imate 12 zemalja koje su smanjile takozvani 'PDV-kovid', gde su smanjili PDV na 1, 2, 3 ili 5 procenata, tako da da smo mi zahtevali te mere", naglasio je Genov najbitnije mere koje se prema njegovim rečima odnose na fiskalnu politiku."Druga mera odnosi se na parafiskalne takse, a da ne govorim o TV pretplati, koja se plaća, a gostiju nema, autorskim pravima... Vi sada imate novu uredbu koja je izašla pre koji dan vezana za uticaj hotela na zaštitu životne sredine, gde gostiju nema, a mi moramo da plaćamo tu taksu, koja je od 50.000 do 500.000 dinara", kaže Genov. On je podsetio i da hoteli još uvek čekaju rezultate Fonda za razvoj o dobijenim kreditima kako bi dobili sredstva i počeli da rade.Krediti, podseća treba da se koriste za likvidnost i obrtna sredstva.Udruženje HORES je inače pre tri nedelje uputilo svoje zahteve Vladi Srbije.Tada su istakli da je manje od pet odsto hotela u Srbiji popunjeno, a u Beogradu 16 odsto, što je više od sadašnje popunjenosti.Prema njihovim podacima, pre tri nedelje polovina hotela u Srbiji nije radila.Kako je preneo naš portal, hotelijeri i ugostitelji su tada tražili od države da im konkretno pomogne, jer će posle, kako su tada naglasili, biti kasno.

Srbija

Još jedan moratorijum u otplati kredita

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) usvojio je danas propise kojima dužnicima banaka i davalaca finansijskog lizinga omogućava da dodatno odlože obaveze po osnovu kredita, kreditnih proizvoda i l...

Srbija

Još 6,2 miliona dinara za preventivne mera za održavanje konstitutivne sednice Skupštine Srbije

Vlada Srbije odlučila je da izdvoji iz budžetske rezerve  6,2 miliona dinara potrebnih za obezbeđivanje preventivnih mera i epidemioloških uslova za održavanje konstitutivne sednice Narodne skupštine, objavljeno je u najnovijem Službenom glasniku.Na toj sednici treba da se potvrde mandati poslanika izabranih na nedavno održanim parlamentarnim izborima 21.juna. Skupština Srbije već je ranije uvela oštre mere prevencije i zaštite u vidu providnih panoa ispred poslanika, merenja temperature i sredstava za dezinfekciju. Parlament izabran na izborima 2016. se nije sastajao više od mesec i po dana tokom pandemije i vanrednog stanja. Prvi put se, uz sve navedene mere, sastao 28. aprila. Pokret Dosta je bilo je saopštio juče da će konstitutivna sednica biti održana u Centru Sava.

Svet

Nemačka najcenjenija zemlja na svetu

Rezultati najnovije globalne ankete o liderstvu pokazuju da je Nemačka treću godinu zaredom najcenjenija zemlja na svetu i da je za sobom ostavila Kinu, Rusiju i Sjedinjene Države koje se bore za drugo mesto, prenosi Gardijan.Nemačka je po rezultatu godišnje ankete daleko ispred ostalih svetskih sila, pošto je 44 odsto ispitanika smatra globalnim liderom. Sjedinjene Američke Države su dobile 33 odsto glasova, dok Kina i Rusija zaostaju za 1 odnosno 3 procenta.Rezultati su prikupljeni u okviru godišnjeg istraživanja koje je sprovela konsultantska agencija Gallup.Time se u pitanje dovodi nedavna tvrdnja američkog sekretara Majka Pompea da su Sjedinjene Države savršeno pozicionirane kao svetski lider koji ideološki može da se suprotstavi Kineskoj komunističkoj partiji.Anketa je sprovedena među punoletnim stanovništvom 135 zemalja u 2019. godini, pre pandemije korona virusa. Zbog lošeg upravljanja krizom izazvanom pandemijom, usled koje su postale jedno od najvećih svetskih žarišta Kovida 19, SAD bi u rejtingu mogle još više da padnu u narednim istraživanjima. Istraživanje je demantovalo tvrdnje Donalda Trampa da je popravio ugled svoje države u svetu. U prilog tome ide podatak da su SAD bile najcenjenija zemlja na svetu tokom svih godina administracije Baraka Obame, izuzev 2011. godine, a da su za vreme Trampove administracije izgubile na popularnosti."S druge strane Nemačka kancelarka Angela Merkel, koliko god je neki voleli ili ne, pokazala se kao jedan od najpouzdanijih lidera u izuzetno nesigurnim vremenima, kako u Evropi tako i u svetu", objasnio je glavni urednik u kompaniji Gallup, Muhamed Junis.Poverenje u američko vođstvo je najniže u evropskim zemljama saveznicima SAD gde samo 24 odsto ispitanika ima poverenje u tu zemlju kao lidera.Slično je i u Australiji gde Ameriku, kao svetskog lidera, smatra svega 23 procenta ispitanika.Jedini kontinent gde je ugled SAD pretežno pozitivan je Afrika, gde je oko 52 odsto ispitanika vidi kao globalnog lidera.

Svet

Granice se otvorile pred rastavljenim parovima

Neke zemlje članice Evropske unije odlučile su da otvore svoje granice za vanbračne parove razdvojene zabranom ulaska zbog pandemije korona virusa, saznaje SchengenVisaInfo.com.Budući da kraja pandemiji još uvek nema na vidiku, mnogi ljudi su rekli da im zabrane otežavaju kako profesionalni, tako i privatni život.Pojedini parovi razdvojeni su još od marta, EU je olakšala pravila o ulasku koja porodicama omogućavaju ponovno ujedinjenje, pa su se tako i vanbračni parovi nadali da će moći isto, ali takva stvar se do sada nije dogodila.Parovi već nedeljama vode kampanju na Tviteru pod heštegovima #LoveIsEssential i #LoveIsNotTourism, pozivajući regulatorna tela EU i vlade svake države članice da naprave izuzetak za njih.Kampanja, potpomognuta podrškom nekoliko poslanika i komesara, je uspela, a do sada su pet zemlje ponovo otvorile svoje granice.Ovu odluku donele su Austrija, Češka Republika, Danska, Norveška i Holandija.Austrijsko ministarstvo za socijalna pitanja pobrinulo se da doda „posetu životnom partneru“ kao razlog vredan da uđe u Austriju.Da bi se ovi parovi mogli ponovo ujediniti u Češkoj, moraće da podnesu oficijalnu izjavu o svojoj dugoročnoj vezi, kao i da dostave dokaze o njihovom odnosu.Danska je bila jedna od prvih zemalja članica koja je dozvolila devojkama ili momcima državljanima Danske da uđu u zemlju.Norveška je najavila da će oni koji su u vezi od najmanje devet meseci i ostali članovi porodice iz zemalja van EU imati pravo da uđu u zemlju kako bi se pridružili svojim voljenima.Oni koji žele da dođu u Holandiju u skladu sa ovim izmenama, moraju dokazati da su bili u vezi najmanje tri meseca pre uvođenja zabrane, i da su se u tom periodu viđali redovno.Još sredinom marta, kada je Komisija Evropske unije preporučila državama članicama da uvedu zabranu ulaska niko nije očekivao da će ta zabrana putovanja trajati ovoliko dugo.

Svet

Velika Britanija objavila rat brzoj hrani i slatkišima

Onlajn oglasi za brzu hranu mogli bi da budu potpuno zabranjeni u Velikoj Britaniji, nakon odluke da se do devet sati uveče na Internetu i televiziji potpuno zabrani reklama svake hrane koja šteti zdravlju, piše londonski Gardijan. Mere su u javnosti dočekane sa oprezom jer su lekari zabrinuti da se njima previše naglašava individualna odgovornost ljudi za masovnu pojavu gojaznosti u britanskom društvu.Nova odluka inače se opravdava kao deo strategije u borbi protiv gojaznosti koju lekari sve češće nazivaju tempiranom bombom.Neki lekari sa druge strane misle da je neophodno rešiti nejednakosti u pristupu zdravstvenom sistemu, tvrde da on nije svima dostupan podjedanko.Vlada Britanije je saopštila da će zabraniti reklame brze i štetne hrane do devet časova uveče.Razmatra se i da li bi zabranu trebalo pooštriti i u nju uključiti oglase za slatkiše na Internetu.Ostale mere odnose se na zabranu prodaje čokolade, grickalica i slatkiša na blagajnama supermaketa, kao i na obavezu za prikazivanje količine kalorija u jelovnicima restorana i pabova.Mera u vezi sa kalorijama odnosi se i na alkoholna pića, jer se za njih procenjuje da čine skoro 10 odsto unosa kalorija kod onih koji ih konzumiraju."Pristup nije uzeo u obzir koliko je gojaznost rezultat bioloških, genetskih i društvenih faktora, to nije samo lični izbor. Ne smemo da upadnemo u zamku i da sve svaljujemo na individualnu odgovornost", ocenio je predsednik Kraljevskog koledža lekara profesor Endru Godard.Vlasti mere pravdaju i borbom protiv korona virusa.NEUMOLJIVA STATISTIKAStatistike govore da je trećina odraslih u Engleskoj preterano gojazna, a jedno od troje dece koja pohađaju osnovnu školu.Skoro 8 odsto obolelih od korona virusa na intenzivnoj nezi, bilo je predebelo, u poređenju sa 2,9 odsto gojaznih u celoj populaciji.Prema Istraživanjima kancerogenih bolesti u Velikoj Britaniji, gotovo polovina svih reklama za hranu na televzijama ITV, Channel 4, Channel 5 i Sky One odnosi se na proizvode sa visokim sadržajem masti, šećera i soli.Broj se povećava na gotovo 60 odsto u terminu između šest i devet časova posle podne, kada ih najviše dece može videti, pa su zabrane određene na osnovu tih podataka.

Svet

Škola u Melburnu na meti kritika zbog zahteva da se maske slažu sa uniformom

Privatna škola u Melburnu kritikovana je zbog uvođenja smernica koje zahtevaju da studenti nose maske u bojama koje odgovaraju školskoj uniformi, prenosi britanski Gardijan.Škola Lighthouse Christian College rekla je učenicima da se moraju pridržavati specifičnih smernica za maske u školama, prema videu koji su prošle nedelje delili roditelji učenika putem društvenih mreža.Škola je kasnije rekla da neće sprečavati učenike da nose maske koje ne ispunjavaju pravila.Kako su prvobitno rekli iz škole maske moraju biti sive, plave, crne ili bele, ne smeju imati dezene ili šare, a takođe nisu dozvoljeni nikakvi šalovi ili marame.Roditelji kažu da ova politika škole „primorava decu da koriste maske za jednokratnu upotrebu ako kod kuće nemaju resurse ili ne mogu da pronađu tkaninu odgovarajuće boje“.Direktor škole izjavio je da je škola posvećena obezbeđivanju najviših standarda bezbednosti i da su tu „samo smernice“.Od prošlog četvrtka, maske su obavezne širom Melburna kako bi se izborili sa pogoršavajućom koronavirusnom krizom.

Srbija

Odložena aukcija za prodaju 5G spektra u Srbiji

Aukcija za spektar 5G u Srbiji biće odložena zbog epidemije virusa korona i verovatno će biti održana u prvom kvartalu 2021. godine, preneo je Blic.Pomoćnica ministra Irini Reljin je za Tanjug rekla da se mobilni operatori već obraćaju Ministarstvu da se obavi prodaja spektra za nove servise.Navela je da je mrežom 4G pokriveno 98 odsto populacije u Srbiji, da većina servisa može da bude pokrivena tom tehnologijom, ali da se u slučaju prodaje spektra proširuje mreža i nastoji se da se uvede nova tehnologija.Reljin kaže da 4G spada u relativno stare tehnologije, te da se očekuje da će biti raspisana aukcija za 5G, koja je prvobitno bila planirana do kraja ove godine."Da bi održali kvalitet mobilne usluge operatorima je potrebno još spektra, onda je logično da se uvodi nova tehnologija", navela je Reljin.

Svet

Hrvatski guverner: Za Hrvatsku dobro da uvede evro

Za Hrvatsku je i u kriznim vremenima, kao što je pandemija, i u normalnim, korist da uvođenja evra višestruko veća od troškova, ocenio je u intervjuu za Poslovni.hr guverner Hrvatske narodne banke Boris Vujčić.Povodom ulaska Hrvatske u Kursni mehanizam ERM II ili "čekaonicu za evro" koji će omogućiti Hrvatskoj uvođenje evra, on je kazao da će u tom mehanizmu zemlja morati da provede najmanje dve godine i ispuni formalne uslove koj se odnose na budžetski deficit, javni dug, visinu inflacije i kamatnih stopa, kao i stabilnost kursa. Prvi mogući trenutak za proveru Hrvatske je polovina 2022. godine, a odluka o uvođenju eura bi se mogla donositi najranije 1.1.2023, rekao je hrvatski guverner.U sadašnjim kriznim vremenima korist je izuzetno velika, jer znači siguran pristup izvorima finansiranja pod povoljnim uslovima koju osigurava Europska centralna banka te dodatno mogućnost finansiranja iz Europskog stabilizacijskog mehanizma (ESM), rekao je on "Povrh toga, korist koja se često zaboravlja, a koja je itekako važna, jest što zemlje koje imaju zajedničku valutu ne mogu imati problem valutne krize, koja je posebno opasna za zemlje s visokum nivoom duga u stranoj valuti", ocenio je on.