Najnovije

Srbija

Šarčević: Odluka o modelu nastave sledeće nedelje

Za novu školsku godinu pripremljeno više modela nastave, a istovremeno se snima i školski program izjavio je ministar prosvete Mladen Šarčević za televiziju N1. Prema njegovim rečima, kako će škole raditi zavisi pre svega od preporuka Kriznog štaba."Zajednički stav je da, u slučaju da se ide u školu, da se to radi u bezbednim uslovima i da prednost imaju deca mlađeg uzrasta, do 12 godina. Pretpostavka je da mnogi roditelji moraju da rade i da nemaju kome ni da ostave tu decu kod kuće", rekao je Šarčević.Podsetio je da se tokom leta rade onlajn obuke za 25 hiljada nastavnika, a u školama će se naći i novi predmet Digitalni svet."Preporučujem roditeljima da prvaci budu što je više moguće u školi, za njih je to pedagoško pitanje, a ispred svih pitanja je i pitanje bezbednosti", naglasio je ministar prosvete.Šarčević je rekao da modeli nastave moraju da se kombinuju u zavisnosti od okolnosti jer nijedna škola nema isti broj đaka, isti broj prostorija i kvadraturu."Limit je da u zatvorenom prostoru budu četiri kvadrata po osobi i o tome moramo da vodimo računa. Prema tome smo i 'skrojili' sve ove modele", objasnio je Šarčevič.Dodao je i da će nastavnicima biti omogućeno da rade i od kuće.

Svet

Kinezi „tražili“ podatke o vakcini u fajlovima američke firme

Kineski hakeri povezani sa vladom te zemlje pokušali su da ukradu vredne podatke američke kompanije Moderna Inc, vodeće firme koja se bavi u Sjedinjenim Državama koja se istraživanjem vakcine protiv koronavirusa, izjavio je američki bezbednosni zvaničnik zadužen za kineske hakere, javio je Rojters.Ministarstvo pravde u podiglo je prošle nedelje optužnicu protiv dvojice kineskih državljana optuženih za špijunažu, uključujući i tri neimenovana čoveka iz  SAD, koji su se bavili izstraživanjima u borbi protiv COVID-19U optužnici se navodi da su kineski hakeri "obavili izviđanje" unutar računarske mreže kompanije Moderna Inc u Masačusetsu za koju je od januara poznato da radi na vakcini protiv korone.Predstavnici te kompanije potvrdili su Rojtersu da su od strane službenika FBI obavešteni o hakerskom incidentu.Više detalja o svemu tome nije saopšteno.Kompanija Moderna je inače jedna od najranijih i najvećih investicija i očekivanja Trampove administracije u borbi protiv korone.Savezna vlada investirala 500 milijardi dolara u kompaniju koja je početkom jula počela kliničko ispitivanje vakcine za 30 hiljada ljudi.Kina se takođe takmiči i radi na vakcini protiv korona virusa, a u to je euključila svoj državni, vojni i privatni sektor.U SAD je inače prošle nedelje pokrenuta optužnica protiv dvojice kineskih hakera Li Siajoua i Dona Đijažia.Optuženi su da se hakerskim napadima bave već deset godina i da su nedavno ciljali medicinare istraživče vakcine protiv COVID-a 19.Kao njihov posodavac navodi se Kineska državna bezbednost.Kineska vlada dosledno je negirala bilo kakvu ulogu u hakovanju širom sveta. 

Srbija

Nova pomoć privredi – Dva puta po 155 evra

Vlada Srbije usvojila je zaključak u vezi sa direktnim davanjima i fiskalnim pogodnostima privrednim subjektima u privatnom sektoru.Ovo se odnosi na drugi paket pomoći za privredu, sa ciljem ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled pandemije korona virusa.Kako je saopšteno iz Vlade Srbije, paket podrazumeva isplatu dva puta po 60 odsto od minimalne zarade, kao i odlaganje poreza i doprinosa na zarade za jedan mesec, a vredan je 66 milijardi dinara.„Ove mere počeće odmah da se sprovode, tako da će prvih 155 evra biti uplaćeno na poseban kovid račun poslodavaca do 10. avgusta, dok će druga isplata biti u septembru. Reč je o oko milion i pedeset hiljada zaposlenih u 235.000 privrednih subjekata“, stoji u saopštenju.Podseća se da će svi kojima su isplaćena direktna davanja u julu, a spadaju u grupu mikro, malih i srednjih privrednih subjekata, biti automatski prijavljeni za isplatu direktnih davanja.„Mikro, mali i srednji privredni subjekti koji su osnovani počev od 16. marta zaključno sa 20. julom, treba da se prijave za korišćenje mera, s obzirom na to da nisu imali pravo na prvi paket pomoći.Njima će jednokratno biti ispaćena direktna davanja u septembru u visini od 120 odsto minimalne zarade po zaposlenom“, piše u saopštenju.Navodi se i da je potrebno da do 15. septembra podnesu PPP – PD obrazac na kome će kao datum dospeća poreza i doprinosa staviti 5. januar 2021. godine.„Što se tiče privrednih subjekata koji su registrovani kao preduzetnici, koji u skladu sa odgovarajućim poreskim propisima ne podnose PPP-PD obrazac, njima će direktna davanja biti isplaćena jednokratno u septembru bez ikakvog dodatnog angažovanja“, navedeno je iz Vlade Srbije.Dodaje se da ukoliko privredni subjekti ne žele da koriste ta sredstva, odnosno nisu u mogućnosti da ispune obaveze koje proizilaze po osnovu tih davanja, ne moraju da ih troše i ona će na kraju ovog ciklusa mera biti sa namenskog računa vraćena u budžet države.„Kada je reč o uslovima za korišćenje mera, poslodavci imaju obavezu da ne smanjuju broj zaposlenih za više od 10 odsto u periodu od tri meseca od isplate poslednjeg direktnog davanja, dakle najkasnije do kraja godine“, podsetili su iz Vlade Srbije.Navodi se da će velikim pravnim licima, koja su tako razvrstana po finansijskim izveštajima za 2018. godinu, biti isplaćena direktna davanja ukoliko do 15. avgusta dostave spisak lica za koja se ostvaruje pravo na uplatu bespovratnih novčanih sredstava za jun i juli.„Na njih se primenjuju ista pravila kao i do sada – dobiće 50 odsto minimalne zarade po zaposlenom koji je imao prekid rada od najmanje 15 radnih dana u navedena dva meseca. Isplata će se izvršiti na već otvoreni kovid račun i direktna davanja se mogu koristiti isključivo za isplate zarada i naknade zarada zaposlenima“, piše u saopštenju.Dodaje se da će za novoosnovane privredne subjekte koji žele da koriste mere pomoći biti otvoreni takodje posebni namenski računi.„Privredni subjekti su u obavezi da primljena sredstva iskoriste najkasnije do 31. oktobra 2020. godine, a nakon isteka ovog roka namenski računi biće ugašeni, a neutrošena sredstva vraćena u budžet“, piše u saopštenju.

Srbija

Fond za nauku finansira projekat vešačke inteligencije Mašinskog fakulteta u Beogradu

Projekat oblasti veštačke inteligencije Mašinskog fakulteta u Beogradu MISSION4.0 biće finansiran iz Fonda za nauku republike Srbije, objavljeno je na internet portalu Mašinskog fakulteta u Beogradu. Na projektu će raditi multi interdisciplinarni Mašinskog i Filozofskog fakulteta u Beogradu."Projekat se odnosi na duboko mašinsko učenje i biološki inspirisanu višekriterijumsku optimizaciju pri upravljanju i terminiranju kibernetsko fizičkih sistema u okviru tehnološkog okruženja Industrije 4.0. Кokretno, projekat je prevashodno orijentisan na razvoj i primenu inteligentnog ponašanja autonomnih mobilnih robotskih sistema sopstvenog razvoja", rekao je rukovodilac projekta profesor Mašinskog fakulteta Zoran Miljković. "Imajući u vidu naučni potencijal i entuzijazam istraživača na Mašinskom fakultetu, uvereni smo da će u budućnosti biti više ovakvih projekata, posebno u oblastima koje se odnose na razvoj novih tehnologija i razvoj Industrije 4.0, a koji će biti usmereni na pospešivanje proizvodnje, podizanje konkurentnosti proizvodnih kapaciteta i povećanje BDP-a u Srbiji", rekao je profesor Mašinskog fakultet Aleksandar Simonović.On je podsetio da su istraživači Mašinskog fakulteta među prvima u Srbiji počeli da rade na projektima veštačke inteligencije.Projektni tim čini 14 naučnika i mladih istraživača, među kojima su 3 redovna profesora, 2 vanredna profesora, 2 docenta, asistent sa doktoratom, asistent i 5 istraživača-pripravnika.Industrija 4.0 podrazumeva potpunu digitalizaciju svih procesa proizvodnje i primenu digitalnih tehnologija prilikom kreiranja ideje o nekom proizvodu, inženjeringu proizvoda, organizaciji proizvodnje, realizaciji proizvodnje, kontroli procesa i pružanja industrijskih usluga.

Svet

Dokle se stiglo sa vakcinom za kovid-19

Četiri biotehničke kompanije objavile su prve detaljne kliničke podatke u poslednjih nekoliko dana, a rezultati ovih ispitivanja su ohrabrujući, pa su tako sve veće naznake da je brz razvoj vakcine moguć.Vakcine na kojima rade kompanije Sinovac-Biotech, Moderna, Cansino Biologics, kao i dvojac Oxford Universtiy i Astra-Zeneca pokrenule su pretežno snažne imunološke reakcije kod zdravih ispitanika sa samo blagim nuspovajavama, koje se lako mogu podneti.Stručnjaci i analitičari smatraju da treba biti optimističan zbog ovih rezultata, mada upozoravaju da ne treba pre vremena slaviti.Još uvek nije poznato koliko dugo će trajati zaštitni efekat vakcine kada se bude primenjivala u praksi, jer broj do sada lečenih ljudi je relativno mali u poređenju sa populacijom koja će biti vakcinisana kasnije.Najbolje rezultate pokazaće velika ispitivanja treće faze koja su tek počela ili su planirana.Sve četiri kompanije imaju različit pristup razvoju vakcine, što je prema glavnoj naučnici Svetske zdravstvene organizacije, Sumji Svaminatan, pozitivna stvar, jer bi različiti tipovi vakcina mogli da budu prilagođeni različitim grupama stanovništva, kao što su starije osobe, trudnice ili deca.Kompanija Moderna tako razvija vakcinu koristeći iRNK, odnosno informacionu RNK kako bi naterala telo da samo proizvede virusne proteine.DNK i RNK vakcine sadrže genetske informacije o patogenu, međutim za infektivne bolesti ni jedna takva vakcina do sada nije odobrena, iako mnogi stručnjaci smatraju da bi proizvodnja bila dosta lakša.Cansino Biologics i Sinovac-Biotech se fokusiraju na vakcine zasnovane na neaktivnim virusima, što je donekle proverena metoda, ali koja sa sobom nosi određene nedostatke u pogledu primene, bezbednosti  i proizvodnje.Proizvodnja se smatra relativno skupom, a postoji rizik da takva vakcina pogorša bolest u slučaju infekcije.Pristup Univerziteta u Oksfordu i kompanije Astra-Zeneca bazira se na dostavljanje vakcine putem virusa šimpanze, koji se naziva vektor vakcine.Vektor sadrži genetski kod proteinskih šiljaka koji se nalaze na koronavirusu i koji pokreće snažan imunološki odgovor u ljudskom telu.Nakon što funkcionalna vakcina bude dostupna, zemlje širom sveta moraće da se izbore sa problemom proizvodnje dovoljno velikog broja doza kako bi čitava populacija imala pristup vakcini.S tim ciljem je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predstavila evropsku strategiju za podršku razvoju i proizvodnji vakcina u EU.Prema ovim sporazumima, deo prvih troškova s kojima se suočavaju proizvođači vakcina biće finansiran iz sredstava EU u zamenu za pravo na kupovinu bilo koje uspešne vakcine pod unapred definisanim uslovima.Evropska investiciona banka takođe je aktivno uključena u istraživanje i razvoj vakcina, stvarajući portfelj najnaprednijih EU kompanija koje se bave borbom protiv COVID-19. Ulaganjem novca povećava se verovatnoća uspeha u fazi razvoja i dovođenja održivog rešenja na tržište.Poverenje u razvoj vakcine protiv korona virusa raste proteklih nedelja i veliki broj biotehničkih kompanija tako planira da dobije odobrenje za svoje verzije vakcina do kraja godine.Trenutni predvodnici u razvoju vakcine su dvojac Oxford i Astra-Zeneca i kineski Sinovac-Biotech koji prelaze na treću fazu ispitivanja u Južnoj Africi i Brazilu. 

Svet

Cela Evropa se maskira, Holanđani teraju kontru

Dok se u većini Evrope nalaže nošenje maski kako bi se suzbilo širenje zarazne bolesti COVID-19, u Holandiji i dalje nije preporučeno nošenje maski na javnim mestima.  Holandski zvaničnici smatraju da efikasnost pokrivanja lica za suzbijanje zaraze nije dokazana, preneo je Politico EU.Tamara van Ark, holandska ministarka zdravlja, rekla je da nakon sastanka sa medicinskim stručnjacima i gradonačelnicima da "iz medicinske perspektive efikasnost maski nije dokazana, pa smo odlučili da ne uvodimo nacionalnu obavezu."Budući da je broj zaraženih u Holandiji na porastu, gde je prošle nedelje prijavljeno skoro 1,400 novih slučajeva, za 342 više nego u prethodnoj nedelji, gradonačelnici Amsterdama i Roterdama su prošle nedelje najavili uvođenje obaveznog nošenja maski u prometnim područjima tih gradova.Van Ark navela je da su gradovi slobodni da “eksperimentišu sa merama,” što uključuje obavezno nošenje maski, ukoliko se smatra potrebnim.Belgijski virolog Mark van Ranst upozorio je holandsku vladu da će morati da uvede obavezno nošenje maski u prometnim područjima ako Holandija želi da izbegne potpunu zabranu kretanja.

Srbija

Kazna za švercovanje u GSP sada 10.000 dinara

Grđani Beograda koje u vozilu GSP-a prilikom ulaska kontrole ne budu imali kartu, plaćaće kaznu od 10 hiljada dinara, umesto dosadašnjih šest, odlučila je Skupština Grada Beograda na poslednjoj sednici, javlja portal Nova S.Ovu odluku usvojili su odbornici Skupštine i ona će na snagu stupiti osmog dana od njenog objavljivanja u Sluzbenom glasniku.Napominje se da ukoliko se kazna plate u roku od osam dana, biće upola manja i koštaće 5.000 dinara.

E-biznis

Digitalna plaćanja u doba pandemije

Nakon proglašenja globalne pandemije, korisnici širom sveta suočili su se sa brojnim promenama u obavljanju uobičajenih svakodnevnih aktivnosti. Jedna od njih je svakako način na koji kupuju i plaćaju. Kućna izolacija, fizička distanca i smanjenje fizičkog kontakta prouzrokovala je promene u dnevnoj rutini korisnika, pa je tako istraživanje kompanije Mastercard o navikama potrošača u izolaciji sprovedeno u maju ove godine pokazalo znatan porast online kupovine.Na fizičkim mestima prodaje korisnici sve više biraju beskontaktno plaćanje, a glavni razlog tome je činjenica da kartica tada ostaje u rukama korisnika. Plaćanje se vrši brzo i jednostavno, čime se smanjuje vreme zadržavanja na kasama i samim tim čini da se korisnik oseća sigurnije nego prilikom upotrebe gotovine. Dodatno, ukoliko je račun koji se plaća u vrednost do 4000 RSD, nema potrebe za unošenjem PIN koda odnosno dodirivanjem POS terminala.Mastercard beskontkatna infrastruktura koja je na srpskom tržištu lansirana 2008. godine, danas je postala standard za srpske korisnike. U uslovima bezbednosnih mera koje su postale nova normalnost, beskontaktna plaćanja postaju rasprostranjenija. Pokrivenost srpskog tržišta beskontaktnim POS terminalima danas iznosi 97%, pa je na taj način korisnicima omogućeno da na skoro svim  prodajnim mestima mogu da plate na ovaj brz, praktičan i siguran način.Prema podacima prošlogodišnje Mastercard  Studije o digitalizaciji 87% ispitanika u Srbiji u mobilnom telefonu vide najbolju alternativu plaćanja platnom karticom, zbog višeg nivoa sigurnosti iz dva razloga. Prvi je biometrija kao najviši nivo autentifikacije transakcija, koja podrazumeva da korisnici prilikom plaćanja mobilnim telefonom, zaduženje svog računa odobravaju na osnovu prepoznavanja otiska prsta ili lica, kao i ukucavanjem koda za otključavanje njihovog mobilnog telefona. Drugi razlog je činjenica da telefon ostaje u rukama korisnika sve vreme što pruža veći osećaj sigurnosti za samog korisnika jer omogućava potpuno beskontaktno plaćanje, bez ukucavanja PIN-a kao i fizičku distancu i smanjenje fizičkog kontakta.  Sa dolaskom Apple Pay i Mastercard korisnici koji poseduju iPhone telefone, dobili su priliku da plaćaju na brz, siguran i jednostavan način, a srpsko tržište je postalo 51. tržite na kojem je ova usluga omogućena što predstavlja veliki korak u pogledu razvoja mobilnih plaćanja u Srbiji. Besprekorno korisničko iskustvo i sigurnost podataka korisnika koju obezbeđuju Apple i Mastercard tehnologija tokenizacije su razlog zašto veliki broj korisnika digitalizuje svoje kartice u vrlo kratkom periodu od trenutka lansiranja ove usluge na tržištu.U Srbiji korisnici Mastercard kartica izdatih u ProCredit ili OTP banci mogu da koriste Apple Pay novčanik, a nakon što digitalizuju svoju karticu u okviru Wallet aplikacije, svoj iPhone ili drugi povezani uređaj mogu da koriste za plaćanja na fizičkim mestima prodaje, online i u okviru aplikacija na bezbedan i praktičan način. Sigurnost i bezbednost korisnika predstavljaju prioritet u poslovanju kompanije Mastercard, a potrebe korisnika su središte svih proizvoda koje kompanija razvija. Zato Mastercard u saradnji sa partnerima nastavlja da razvija rešenja od kojih korisnici dobijaju maksimum i čine da se oni osećaju zaštićeno kada se radi o njihovim podacima.

Lifestyle

Arhitektura u Čileu: Izgled krova prati oblik morskih talasa

Arhitektonski studio Sanaa iz Tokija dobio je prestižnu Pritzkerovu nagradu za projekat kuće Los Vilos, koja ima talasastu strukturu krova i prati obrise krajolika na obali okeana, piše Gradnja.rs. Stenovito i visoko okolno zemljište na čileanskim obalama podjednako je inspirisalo arhitekte, kao i talasi Tihog okeana.Formom kuće dominira monolitna struktura krova koja se u svojim početnim tačkama spušta do zemlje, ali i lagani prostor ispod njega koji je u potpunosti zastakljen."Ne postoje zidovi o kojima bi se ovde moglo govoriti, kuća izgleda kao da je izrađena samo od zemlje i krova usred bogate prirode", rekao je arhitekta Ryue Nishizawa za Dezeen.Prostor kuće je podeljen na tri dela. Sauna zauzima prednji deo objekta, zatim slede spavaća soba i dnevni boravak u sredini, dok su kuhinja i trpezarija smešteni na drugoj strani kuće i na njih se nastavlja terasa. Na zadnjem delu kuće krov se u određenom delu podiže kako bi natkrio spoljašnji prostor.Glavna spavaća soba je ukopana na nižem nivou i njoj se iz glavnog objekta pristupa stepeništem. Taj prostor, koji se zapravo nastavlja na primarnu strukturu kuće, sa tri strane je ukopan u teren, dok je četvrta zastakljena i otvorena prema okeanu.Pri pogledu na unutrašnjost pažnju privlači vizuelno izložen betonski krov tokom cele dužine kuće. Nasuprot njemu stoji drveni pod, dopunjuje nameštaj i gotovo je u potpunosti napravljen od drveta.Los Vilos je deo privatnog projekta organizovan od strane čileanskog investitora Phillipea Godoya. U projektu je učestvovalo osam japanskih i osam čileanskih arhitekata na razvoju objekata na ruralnim područjima.

Svet

Turski parlament usvojio sporni zakon o društvenim mrežama

Turski parlament usvojio je Zakon o regulisanju sadržaja na društvenim mrežama koji će, po tvrdnjama nekih kritičara, povećati cenzuru i pomoći vlasti u gušenju opozicionih glasova, saznaje Al Jazeera.Zakon nalaže da strane društvene mreže odrede predstavnike u Turskoj koji će voditi računa o strahovima vlasti u vezi sa sadržajem, a postoji i krajnji rok za uklanjanje spornog materijala.Ukoliko kompanije budu kršile ovaj novi zakon biće suočene sa novčanim kaznama, blokiranjem oglašavanja i smanjenjem opsega širokopojasnog interneta do 90 posto, čime se zapravo blokira pristup.Vladajuća stranka predsednika Erdogana, koja s nacionalističkom strankom drži većinu u parlamentu, podržala je predlog zakona, a njegovo usvajanje nakon rasprave započete u utorak objavljeno je na Tviteru.

Srbija

Tvrđava: Crni prah nad Smederevom zbog havarije u Železari

Pokret Tvrđava u Smederevu saopštio je na svojoj fejsbuk stranici da se noćas u tom gradu desila havarija i to kako se navodi u Železari.Pri tome je, upozoravaju u vazduh emitovana velike količine crnog praha o čijem poreklu za sada nema informacija.Pokret Tvrđava podneo je i pritužbe Ministarstvu ekologije i Republičkoj inspekciji."Ovo je ekoterorizam, ovo je direktno ugrožavanje života ljudi u Smederevu. Mi smo kolateralna šteta privatnih interesa kineskog investitora koji se prema nama ponaša kao da smo pacovi, a ne ljudi. Najgore je što država ćuti", izjavio je Kolja Krstić, koordinator Pokreta Tvrđava.Kako je objavljeno na toj fejsbuk stranici, zbog tog incidenta, koji je samo jedan u nizu, otežano se diše."Ovo je strašno, kuće, dvorišta i usevi su nam prekriveni crnim prahom. Ovo postaje neizdrživo, oni se iživljavaju nad našim zdravljem. Do sada smo se suočavali sa crvenom kišom, čeličnom prašinom, ali ovo što se desilo juče je za nas novo. Užas!", rekao je meštanin Radinca, Vladimir Milić,  koji živi na 50 metara od Železare.

Srbija

Danas: Uprkos Vučićevim obećanjima, u Krušiku se spremaju otkazi

Uprkos predizbornim najavama predsednika Srbije, u valjevskoj fabrici Krušik do kraja meseca jedan odsto zaposlenih dobiće automatski otkaz, piše list Danas. Glavni razlog je što im neće biti produženi ugovori o radu."Predsednik Vučić nam je krajem februara kad je bio u predizbornoj poseti našoj fabrici obećao da neće biti otpuštanja i da će država da uloži u razvoj Krušika i njegov raketni progam. Najavio je utvrđivanje odgovornosti rukovodstva a katastrofalne rezultate odnosno ogromne dugove i gubitke Krušika. Sve to će, po svemu sudeći da plate radnici koji nemaju partijske SNS veze, koji će da stanu bez posla", kažu sagovornici Danasa u tom preduzeću.Spisak prekobrojnih je pravljen pre nekoliko dana i tada je svaki rukovodilac proizvodne celine morao da odredi po jedan odsto viška radnka, saznaje taj list.Sagovornici Danasa kažu i da u Krušiku radi oko dve hiljade radnika na određeno vreme.Njima će od avgusta ugovori umesto dva ili tri meseca trajati mesec dana, što se od strane zaposlenih smatra samo uvodom u dalja otpuštanja.Tvrde i da rukovodstvo aneksima ugovora nastoji da smanji naknade za topli obrok, otežane uslove rada, koeficijent za minuli rad i regres za oko osam do deset hiljada dinara.Naglašavaju i da se na spiskove stavljaju isključivo proizvodni radnici.Sa druge strane tvrde da u predstvaništvu Krušika u Beogradu, gde  nema ni struje ni vode, "radi" dvadesetak ljudi koji se međusobno ni ne poznaju, ali će sigurno ostati na svojim radnim mestima.

Srbija

Nijedna firma iz Srbije na listi 500 najbrže rastućih tehnoloških kompanija

Na ovogodišnjoj Deloitovoj listi (Deloitte) listi 500 najbrže rastućih tehnoloških kompanija u regionu koji objedinjava Evropu, Bliski Istok i Afriku nije se našla nijedna firma iz Srbije.Prošle godine na listi je jedini predstavnik bio novosadska Vega IT Sourcing na 435. poziciji sa rastom prihoda od 170% u periodu od 2014. do 2017. godine.Na vrhu ovogodišnje liste je Revolut iz Ujedinjenog Kraljevstva sa rastom od 39.754 posto. Revolut je fintech kompanijaa koja je napravila aplikaciju za poslovanje i trgovanje kripto valutama.Vodeću petorku zaokružuju OakNorth iz UK sa rastom od 30.706 posto, nemački Cloud&Heat Technologies GmbH (21.474%), DivideBuy (19.572%), takođe iz Ujedinjenog Kraljevstva i FINEWAY iz Nemačke sa rastom od 16.594 posto.Iz komšiluka, ove godine Hrvatska ima 9 kompanija plasiranih na lestvici 500 najbrže rastućih tehnoloških kompanija u EMEA, što je za četiri više u odnosu na prošlu godinu.Uz kompanije koje su i prošle godine bile na listi: Q Software, Infinum, te Microblink, ove godine su se na listu 500 najbrže rastućih iz Hrvatske plasirali još i Bazzar.hr (Prati me d.o.o.), AG04 Innovative Solutions, Arbona, IPS d.o.o., Serengeti d.o.o. i Lemax d.o.o.Bazzar.hr je sa svojim 39. mestom i rastom od 2.821 posto ostvario najbolji plasman, a zanimljivost je da je Infinum od 2013. do sada na listu EMEA 500 ostvario plasman čak šest puta.Jednog predstavnika ima i Bosna i Hercegovina, Ministry of programming, na 175. mestu liste.Listu „Deloitte’s Technology Fast 500™ EMEA“ već devetnaestu godinu kreira Deloitteov globalni Sektor za tehnologiju, medije i telekomunikacije.

Srbija

Novinari na listi za istraživanje pranja novca: pritisak, osveta Siniše Malog i gušenje medija

Zbog zahteva Uprave za sprečavanje pranja novca koja je od banaka u Srbiji zatražila proveru finansijskih transakcija nekih novinara, nevladinih organizacija i građanskih udruženja, oglasili su se i najpre Evropska unija, Ambasada SAD, a potom Amnesti internešnl i Fridom haus, preneli su domaći mediji.Programska menadžerka Fridom hausa za Evropu i Evroaziju Sofija Orloski izjavila je za Glas Amerike da je ta nevladina organizacija duboko zabrinuta zbog događaja u Srbiji."Imajući u vidu da objavljena lista sadrži imena poznatih i poštovanih istraživačkih medija, organizacija za zaštitu ljudskih prava, novinara i aktivista, ostavlja se utisak otvorenog i sistematičnog napada na kritiku, pre nego kredibilne istrage izolovanog incidenta", naglasila je Orolski u pisanoj izjavi.Međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenl ocenila je spisak kao "nesumnjiv čin zastrašivanja"."Te istrage moraju biti odbačene", istakao je nejn predstavnik u Evropi Nils Muižnieks.Delegacija Evropske unije u Srbiji saopštila je da razmatra dodatne informacije i činjenice kako bi u potpunosti razumela šta se događa u Srbiji."NVO i mediji imaju ključnu ulogu u srpskom društvu i oni treba da rade slobodno, bez neprimerenog pritiska. Iako se zalažemo za punu transparentnost, neopravdane istrage ne bi trebalo da se sprovode".Reagovala je i ambasada Sjedinjenih Država u Beogradu."SAD su uvek spremne da pomognu Srbiji na njenom putu ka članstvu u EU. Međutim, utisak da Beograd možda guši civilno društvo ili slobodu medija naškodiće ugledu Srbije i otežati njeno napredovanje ka tom visoko vrednom cilju", prenela je Slobodna Evropa.UOBIČAJENA PROCEDURA: KO SE NAŠAO NA SPISKU, A KO NIJENa spisku Uprave za sprečavanje pranja novca Ministarstva finansija su se našli: BIRN, KRIK, NUNS, CINS, Evropski pokret u Srbiji, Fond za humanitarno pravo.Pored tih organizacija na spisku su i novinari: Slobodan Georgiev, Biljana Stepanović, Branko Čečen, Vukašin Obradović i drugi.Potez Uprave delimično je objasnio njen direktor Željko Radovanović. "Cilj je procena rizika od finansiranja terorizma, a ne sprovođenje bilo kakve istrage ili svrstavanje organizacija u red kriminalnih grupa".Novinar Danasa, Aleksandar Milošević ocenenio je šta u spisku nedostaje, alidirajući na sumnjive poslove ljudi bliskih vlastima u Srbiji."A gde su na spisku takozvane GONG organizacije (vladine NVO), gde je Nacionalna avangarda, Antidod, Patku daj tati".Od državnih institicija oglasio se Zaštitnik građana koji je pokrenuo pitanje zakonitosti problematične odluke.

Svet

Huavej prvi prodavac pametnih telefona uprskos američkim sankcijama

Huavej je uspeo da zauzme prvo mesto na globalnom tržištu pametnih telefona uprkos američkim ograničenjima, prema podacima kompanije za istraživanje tržišta Canalys, javlja Telecompaper.Ova kompanija za istraživanje tržišta procenjuje da je Huavej tokom drugog tromesečja 2020. godine prvi put isporučio više pametnih telefona širom sveta nego bilo koji drugi proizvođač i time obeležio prvi kvartal u poslednjih devet godina kao vodeći proizvođač na tržištu.Huavej je isporučio oko 55,8 miliona uređaja, što je pet odsto manje u odnosu na isti period prethodne godine. Samsung je na drugom mestu sa 53,7 miliona pametnih telefona, što 30 odsto manje nego prethodne godine.Isporuke Huavej pametnih telefona su u Kini porasle za 8 odsto, a Canalys procenjuje da je preko 70 odsto pametnih telefona prodato u Kini.Kompanija Canalys kaže da se ovo verovatno ne bi dogodilo bez pandemije, Huavej je profitirao od snažnog oporavka u kineskoj ekonomiji, dok Samsung ima vrlo slabo prisustvo u Kini, manje od jednog procenta tržišnog udela, a trpeo je ograničenja na ključnim tržištima kao što su SAD, Indija, Brazil i Evropa.Huaveju će biti teško da održi svoje vođstvo na duži vremenski period, s obzirom da sve više evropskih zemalja bojkotuje uređaje i usluge koje nudi ova kineska kompanija. Sama Kina neće biti dovoljna da održi Huavej na vrhu kada globalna ekonomija počne da se oporavlja.

Srbija

Atlantic Grupa dobila sertifikat Poslodavac Partner

Konsultantska kuća SELECTIO je i ove godine Atlantic Grupi dodelila certifikat Poslodavac Partner, na osnovu nezavisne evaluacije njenih HR procesa. Status Poslodavac Partner Atlantic Grupa nosi od 2008. godine, svake godine iznova demonstrirajući predanost obezbeđivanju zadovoljstva i dobrobiti svojih zaposlenih. U ovogodišnjoj CEP certifikaciji Atlantic Grupa je ponovno ostvarila 99% bodova čime se ističe kao kompanija sa najvišom ocenom u regionu, na svim tržištima na kojima posluje, navodi se u saopštenju Atlantic grupe.Tokom ovogodišnjeg evaluacijskog procesa kompanija se posebno istakla upravo brojnim inicijativama usmerenim na razvoj i dobrobit svih svojih zaposlenih. Svesni da je radno mesto samo jedan od faktora u životu njihovih zaposlenih, uz privatan život, lična interesovanja, želje i poglede na svet, u Atlantic Grupi zaposlenima pristupaju holistički kroz program Be Well. Program uključuje aspekte Atlantic Body usmeren na zdravlje, kroz koji su zaposlenima dostupni besplatni zdravstveni pregledi i subvencionirane sportske aktivnosti, Atlantic Mind usmeren na mentalno zdravlje, različite treninge i edukacije, Atlantic Soul čiji cilj je promovisati solidarnost među zaposlenima, kreativnost i volontiranje u zajednici, kao i Atlantic Spirit usmeren na balans privatnog i poslovnog života, koji uključuje fleksibilno radno vreme i radno mesto, kao i mogućnost odlaska na duži plaćeni dopust.S obzirom na sve mogućnosti za razvoj koje se u kompaniji nude, ne iznenađuje da su u poslednjem istraživanju zadovoljstva dobijeni visoki rezultati angažovanosti zaposlenih. Neke od edukacija koje zaposleni imaju priliku da pohađaju su Mini MBA program za mlade managere, Atlantic School program koji uključuje čitav spektar razvojnih treninga (pregovaračke veštine, efikasna komunikacija, kursevi stranih jezika, osnove finansija, well-being aktivnosti), kao i programi razmene putem kojeg zaposleni mogu da provedu između mesec i tri meseca radeći na drugom radnom mestu. Takođe, obzirom na to da su zaposleni u različitim životnim i poslovnim periodima zainteresovani za različite benefite, u Atlantic Grupi imaju priliku da biraju benefite prilagođene sebi kroz Flex Benefits program. Uz sve to, Atlantic Grupa je nedavno postala i nosilac priznanja Izvrsnost u izazovima, koje se od travnja dodeljuje kompanijama koje i tokom ovog perioda pandemije pokažu predanost u obezbeđivanju sigurnosti i zadovoljstva zaposlenih. Zaposlenima Atlantica je u vreme pandemije koronavirusa pravovremeno omogućen rad u sigurnim uslovima, uz obezbeđenu svu potrebnu zaštitnu opremu i uvedenim kvalitetnim preventivnim merama. Takođe, osiguran je i čitav niz programa podrške za zaposlene i njihove porodice, a u Atlanticu ističu i da su uspešno sačuvali sva radna mesta, što im je od početka bio jedan od prioriteta. „Svake godine otvoreni smo da podelimo sa nezavisnim timom stručnjaka način na koji upravljamo kulturom u Atlanticu, kao i svim aktivnostima i procesima usmerenim na naše zaposlene. Izuzetno nam je drago da je kvalitet prepoznat i izvan kompanije, a čemu svedoči i CEP certifikat u čijem procesu ocenjivanja već drugi puta za redom ostvarujemo najviše rezultate u regionu i na svim tržištima na kojima poslujemo kao kompanija. Pored izvrsnosti kojoj uvek i u svemu težimo, verujemo da osnovu uspeha čini zapravo usmerenost na korisnika i pružanje pravih rešenja u pravom trenutku“, istakla je tom prilikom  Ivana Đorđević, direktorka Izvrsnosti ljudskih potencijala i kulture. Trenutno je 58 nosioca Certifikata u Hrvatskoj, Austriji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji, Rusiji, Sloveniji i Srbiji. Projekt Certifikat Poslodavac Partner podržava generalni pokrovitelj portal MojPosao, poslovni nedeljnik Lider kao medijski pokrovitelj, i Poslovi Infostud kao partner projekta. Više o projektu Certifikat Poslodavac Partner možete doznati na stranici projekta www.poslodavacpartner.org.

Srbija

Kako se koriste turistički vaučeri u Sloveniji i Srbiji

Vreme pandemije primoralo je našu državu i susede u regionu da u skladu sa finansijskim mogućnostima pomognu turističkoj privredi pomoću vaučera za letovanje u zemlji. U Sloveniji se tako po jednom vaučeru može iskoristiti 50 i 200 evra, dok je u Srbiji jedan vaučer vredan pet hiljada dinara.Vaučere za odmor u Sloveniji dobija svako ko ima boravište u toj zemlji zaključno sa 16. martom ove godine.Ljudi sa više od 18 godina dobijaju 200 evra, a oni mlađi 50 evra. Koriste se samo za noćenja sa doručkom."Kada je odluka objvaljena, svi su počeli da razmišljaju kako na osnvu toga mogu dodatno da zarade, pa je država odlučila da cene ne smeju da se menjaju, jer su mnogi hotelijeri hteli da ih povećaju", objašnjava za Novu ekonomiju Jasmina Beganović iz Ljubljane.Ona kaže da svoj vaučer još uvek nije iskoristila."Planiram da posetim Gradiška brda. To je na zapadu Slovenije, blizu grada Nova Gorica i reke Soče. Kraj je poznat po velikom broju vinarija i po seoskom turizmu".Napominje da vaučeri ne mogu da se koriste za rezervisanje smeštaja preko onlajn platformi Airbnb i Booking.Slovenci bonove najviše koriste na svom primorju, u Prekmurju i na zapadu zemlje gde je reka Soča, poznata destinacija za rafting i aktivni odmor.Prvi vikend kada su počeli da se koriste turistički vaučeri, slovenačko primorje bilo je prepuno.Direktorka Turističke organizacije Slovenije Maja Pak, nedavno je izavila da je do sada unovčeno oko 32 hiljade vaučera, preneo je zagrebački Večernji list.Slovenija je planirala da potroši oko 345 miliona evra kako bi što više Slovenaca za vreme pandemije korona virusa, koja veoma loše utiče na turističku privredu, ostalo na odmoru u zemlji.VAUČERI U SRBIJIU Srbiji je suma koja je predviđena za subvencionisanje letovanja nešto manja nego u Sloveniji, vaučer vredi pet hiljada dinara.U skladu sa ponudom koja je u našoj zemlji specifična i bogata na svoj način, stariji građani koji su u penziji uglavnom ih koriste za boravak u banjama.To je bio slučaj i kod dve naše sagovornice iz Užica, koje su nedavno bile u Vrnjačkoj Banji."Iznos vaučera je 5 hiljada dinara, a njime smo platile doručak, večeru, to je bio švedski sto, sve ukupno je koštalo 17 hiljada dinara po osobi, za 5 dana boravka", kaže naša sagovornica Milena koja je u Vrnjačkoj Banji sa prijateljicom Milicom prošle nedelje."Koristile smo dvokrevetnu sobu, u vojnom hotelu Breza. Vaučere mogu da koriste svi, penzioneri, zaposleni, studenti. Prošle godine uslov za korišćenje vaučera za penzionere bio je da penzija bude do 45 hiljada. Sada pogodnosti mogu da koriste svi penzioneri i zaposleni čiji mesečni prihod nije veći od 70 hiljada dinara", kaže Milena.Mediji su prošle nedelje izveštavali da je u tom mestu bilo oko sedam hiljada gostiju. "Kada je proglašena vanredna situacija, ljudi su masovnije počeli da nose maske i da se pridržavaju mera zaštite. Konobari u restoranima služe pod maskama, kada je u hotelu švedski sto i gosti nose maske dok se poslužuju, veliki je razmak između stolova. Neki restorani rade samo ketering, drugi su skratili radno vreme", objašnjava naša sagovornica. U Vrnjačkoj Banji rade i bazeni na otvorenom, dok su bazeni u hotelima otvoreni samo za goste.Kulturni događaji su odloženi, ali na letnjoj pozornici, uz sve mere zaštite gostuju glumci do kraja avgusta.Za korišćenje vaučera u Srbiji prijavilo se skoro podjednako penzionera i radno aktivnih građana, oko 42 i 41 odsto.Zbog velikog interesovanja, posebno za Zlatibor, Sokobanju, Vrnjačku, Prolom i Lukovsku Banju, država je odobrila novi kontigent od 400 hiljada vaučera.Čedomir Savković