Najnovije

Srbija

Zaštićeni beloglavi supovi životima platili bahate letove helikopterom

Mnoge građane Srbije uznemirila je vest o tome da je najmanje šest mladunaca beloglavih supova ispalo iz gnezda zbog helikoptera koji je bio u niskom letu iznad kanjona reke Uvac koji je njihovo poznato stanište, prenosi RTS.Zoran Karić iz Fondacije za zaštitu ptica grabljivica kaže da je prilikom spornog leta iz gnezda palo najmanje šest ptica"Pre svega je odgovoran Direktorat za civilno vazduhoplovstvo je zadužen za davanje dozvola ta ovakve letove. Protiv bilo kakve logike je da vi letite helikopterom u rezervatu gde imate ptice koje su teške 10 kilograma, imaju raspon krila od tri metra i mogu da veoma lako obore letelicu", objašnjava Karić.On naglašava da je u pitanju protivzakoniti akt, jer je bila ugrožena bezbednpst i ljudi i ptica.Miloš Radaković iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije kaže da nije prvi put da se tako nešto dešava u kanjonu Uvca.Pre dve godine dva aviona su letela iznad kanjona, a na uloženu prijavu je odgovoreno da nema zabrane letova bilo gde u Srbiji što se tiče ptica i njihovih gnezdilišta.Radaković napominje da su još 2010. godine dali nadležnim državnim organima detaljne podatke o koncentracijama ptica i mesta sa osetljivom faunom. Tu je navedeno da Jugozapadna Srbija, upravo zbog beloglavih supova, označena kao područje sa osetljivom faunom.Zbog toga se u Zborniku vazduhoplovnih informacija navodi da takve aktivnosti treba da budu zabranjene.Zoran Karić napominje da ti uslovi očigledno nisu dovoljni da se zaštiti fauna i smatra da iznad osetljivih područja, kao što je kanjon Uvca, treba propisati zabranu letenja.

Svet

Gugl briše veliki broj Jutjub kanala povezanih sa Kinom zbog dezinformacija

Gugl navodi da je obrisao više od 2.500 Jutjub kanala povezanih sa Kinom u pokušaju da ukloni širenje dezinformacija na toj platformi, piše britanska agencija Rojters.Kanali su uklonjeni između aprila i juna, „kao deo naše tekuće istrage o kineskoj kampanji širenja dezinformacija“, saopštio je Gugl.Kanali nisu identifikovani i Gugl je pružio malo detalja, ali je istakao povezanost sa sličnom aktivnošću koju je primetio i Tviter, a koju je u aprilu utvrdila kompanija za analitiku društvenih mreža, Graphika.Kineska ambasada u Sjedinjenim Američkim Državama nije pružila komentar, a Peking je u prošlosti negirao optužbe o širenju dezinformacija.Dezinformacije koje su širili strani akteri bila je goruća briga američkih političara tokom predsedničkih izbora 2016. godine, kada su kada su ruski akteri povezani sa vladom širili na hiljade lažnih poruka preko društvenih medija.Mnogi su proveli poslednje četiri godine pokušavajući da izbegnu istu situaciju, pri čemu kompanije poput Gugla i Fejsbuka redovno objavljuju informacije o tome kako se bore protiv internetske propagande.

Svet

Sukob TikToka i Fejsbuka zbog Instagram Reels

Fejsbuk je lansirao novu aplikaciju Instagram Rils (Reels) kao konkurenciju popularnom kineskom TikToku za koji Trampova administracija smatra da je pretnja za nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Američkih Država, piše NPR.org.Rils je nova funkcija na Instagramu, koji je u vlasništvu Fejsbuka. Poput TikTok-a, korisnici mogu praviti kratke video zapise, dodavati filtere i druge efekte i lako ih deliti.Lansiranje Rilsa dolazi u trenutku kada je kineski TikTok pod velikim pritiskom Vašingtona.Predsednik Tramp rekao je u ponedeljak da BajtDens (ByteDance) mora prodati američki deo poslovanja TikTok-a do 15. septembra ili će ga u potpunosti zabraniti u Americi. Majkrosoft je trenutno najveći potencijalni kupac.Fejsbuk već mesecima testira Rils u Brazilu, a sada je lansirao aplikaciju u SAD-u i na drugim tržištima, uključujući Indiju, gde je TikTok nedavno zabranjen. To je drugi put da je kompanija pokušala da pobedi TikTok, prethodni pokušaj aplikacija Laso (Lasso) ugašena je u julu.Rils je lansiran u periodu kada regulatori ispituju da li Fejsbuk i druge velike tehnološke kompanije koriste svoj obim i dominaciju da nepravedno uguše svoje rivale.Ova aplikacija je najnovija u dugom nizu Fejsbukovih proizvoda i funkcija koje jako podsećaju na uspešne usluge drugih kompanija. To uključuje Priče, slične Snepčetovoj Priči, koje nestaju nakon 24 sata, i Mesendžer Rums, aplikaciju za video pozive koja je rival Zumu.Izvršni direktor TikTok-a napao je Fejsbuk zbog ove aplikacije i optužio giganta društvenih medija da je ukrao ideju i da pokušava da ih izbaci sa tržišta.Pored Instagram Rilsa lansirane su još neke aplikacije u pokušaju da obore dominaciju TikTok-a.Tako je Bajt (Byte) lansiran ranije ove godine kao naslednik aplikaciji Vajn (Vine) od koje je sve krenulo, a koju je Tviter ugasio 2016. godine.Triler je još jedna aplikacija koja preti TikTok-u, iako postoji od 2015. godine, poslednjih nedelja preti TikTok-u pogodivši broj 1 u prodavnici aplikacija tokom vikenda kako se vesti o potencijalnj zabrani TikTok-a šire.

Srbija

Oboren Privacy Shield tera kompanije da čuvaju podatke u lokalu

Nakon što je Sud pravde Evropske unije prošlog meseca proglasio nevažećim Privacy Shield, sporazum koji je omogućavao prenos ličnih podataka iz EU u SAD, kompanije na obe strane ubrzo su krenule sa razvijanjem novog sistema za neometani prenos podataka, ali se razmatra i ograničenje protoka u vidu lokalnog čuvanja, prenosi Politico EU.Podsećamo, Sud pravde EU je 16. jula 2020. godine doneo presudu kojom je EU-US Privacy Shield –  pravni mehanizam koji je omogućavao prenos podataka o ličnosti iz EU u SAD – praktično proglašen nevažećim. Sud je presudu doneo na inicijativu Maksa Šremsa, austrijskog aktiviste i pravnika.Ova presuda je takođe od direktnog značaja na prenos podataka iz Srbije u SAD, napominje Share fondacija u svojoj analizi.Politico u svojoj analizi navodi da se evropska regulaciona tela izjašnjavaju u prilog potpuno skladištenje podataka unutar teritorije EU.Dok se i dalje čeka kako će nadzorna tela Evropske unije interpretirati  Privacy Shield presudu, sve veći broj kompanija proaktivno donosi odluke da svoje podatke lokalizuje i zadrži na svojoj teritoriji tj. tamo gde posluju.Na primer, Kasperski je još 2018. počeo selidbu podataka iz Evrope i Severne Amerike u Švajcarsku. Evropski autoriteti za zaštitu podataka naveli su da nova presuda znači da je velika verovatnoću da će kompanije biti u obavezi da vrše kompletnu analizu zakona za nadzor kad god požele da šalju podatke u inostranstvo.Za kompanije poput Gugla i Fejsbuka koje zavise od svoje sposobnosti da velike količine ličnih podataka prenesu za svrhe analize, obrade i istraživanja, ovakva promena ka lokalizaciji podataka predstavlja veliki problem.Potreba za podelom tih funkcija po regionu bi dovela do potpune reorganizacije korporativne strukture, kao i do većeg regulacionog nadzora u drugim zemljama.Kako presuda utiče na poslovanje u SrbijiPresuda je od direktnog značaja na prenos podataka iz Srbije u SAD, zbog toga što je našim Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti predviđeno da je prenos podataka iz Srbije, između ostalog, dozvoljen u zemlje za koje je od strane EU utvrđeno da obezbeđuju primereni tj. adekvatni nivo zaštite podataka, ocenuje Share fondacija.SAD je uživala taj status zahvaljujući Privacy Shield odluci. To praktično znači da je sa stanovišta Srbije prenos podataka u  SAD sada u istom režimu kao prenos u države poput Rusije, Kine ili Indije, dodaje Share fondacija.Veliki broj sprskih kompanija “autsorsuje” obradu ličnih podataka američkim IT kompanijama, na primer, koriste servere američkih kompanija poput Amazona ili Digital Ocean-a za skladištenje podataka. Jedan od odgovora je svakako da svoje poslovanje preusmere na neke druge teritorije u koje je prenos podataka ovog trenutka još uvek dozvoljen (evropske zemlje, Japan, Kanada, itd). Sada kada više nije dozvoljeno da veliki broj američkih kompanija koriste EU standardne kluzule kao osnov za unos podataka u USA, ukoliko te podatke prema američkim zakonima moraju da dele sa američkim obaveštajnim službama (NSA) – postavlja se pitanje šta moraju da urade EU i srpske kompanije na koje se GDPR ekstrateritorijalno primenjuje koje sa njima sarađuju i prenose im lične podatke.U slučaju da te kompanije ipak žele da vrše prenos podataka u USA na osnovu ovih klauzula, potrebno je da izvrše dodatne provere kako bi bilo moguće proceniti da li je prenos podataka konkretnoj američkoj kompaniji još uvek dozvoljen. 

Srbija

Letovanje u Srbiji: Skače i potražnja i cene smeštaja

Građani Srbije ovog leta mogu da se kupaju samo na plažama Albanije, Egipta, Meksika, Turske, Neuma u Bosni i Hercegovini, Maldiva, pa je shodno tome poraslo interesovanje za domaće destinacije, piše portal Slobodna Evropa.Pravilo ponude i potražnje ovog leta podiglo je cene letovanja u Srbiji.Dorđe Matić iz Stare Pazove iznenadio se kada je utvrdio da za deset dana na Fruškoj gori treba da izdvoji 830 evra, što je više za 200 evra više od smeštaja iste kategorije u Grčkoj.Danica Malešević iz Beograda odustala je od letovanja na Zlatiboru jer dvokrevetni apartman u jednom odmaralištu za 10 dana u avgustu košta više od 64 hiljade dinara (544 evra).Ponovo se neprijatno iznenadila kada je videla da u selu Račanska Šljivovica na Tari jedno domaćinstvo traži 900 evra za 10 noćenja.Na kraju, iznajmiće kući na Staroj planini, gde će za 10 dana boravak platiti četiri i po puta manje, oko 200 evra.Milan Petković, direktor niške turističke agencije Euroturs, kaže da je većina kapaciteta u privatnom smeštaju, gde se primaju vaučeri, rasprodata."To su uglavnom jeftinije sobe, koje su se izdavale po ceni od 1000 do 1500 dinara (od 8,5 do 12,5 evra) dnevno, ali toga više nema", kaže za RSE Petković.Ostali su, dodaje on, hoteli u banjama i planinama, gde se soba može iznajmiti za 30 evra dnevno, napominje da je hotelski smeštaj daleko skuplji."Podatak da nema skoro ni jednog slobodnog termina u narednih mesec i po dana daje za pravo vlasnicima da ih shodno tražnji ponude po višim cenama, s obzirom da je očigledno da na tržištu postoji klijentela koja to može i hoće da plati", ističe direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija YUTA, Aleksandar Seničić."U privatnom smeštaju na najpopularnijim destinacijama, Zlatiboru, Sokobanji, Vrnjačkoj Banji, Kopaoniku, Staroj Planini, cene su više u proseku za oko 15 odsto, čemu je uzrok veća potražnja i limitiran broj kreveta u ponudi", kaže Seničić za RSE.Ipak, nisu svi iskoristili priliku da podignu cene, neki vlasnici smeštaja ne slažu se sa tim."Imajte u vidu, makar za sledeću sezonu, da nismo bili barabe i nismo dizali cene u ovom ludilu i opštoj pomami za smeštajem u Srbiji", napisao je na tviteru vlasnik jedne vikendice na Zlatnom jezeru u Nacionalnom parku Đerdap.CENE LETOVANJA U INOSTRANSTVUDržavljanima Srbije bez PCR testa i karantina omogućen je ulazak u Albaniju, Egipat, Meksiko, Tursku, Neum u Bosni i Hercegovini i na Maldive.Do Turske, Albaniji i Neuma može da se stigne kolima, ali do Egipta, Maldiva i Meksika samo avionska karta košta i do 1600 evra.Devetodnevni aranžman u meksičkom Kankunu, u hotelu sa pet zvezdica, u avgustu i septembru košta više oko 1700 evra po osobi, navode u agenciji Dream Land.Slične su cene i na Maldivima, a kreću se zavisno od hotela, između 1370 i 1570 evra po osobi.Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, za prvih šest meseci ove godine u Srbiji je boravilo ukupno 780 hiljada turista, što je za 53 odsto manje u odnosu na isti period prošle godine. Stranih gostiju je bilo za 65 posto manje nego zaključno sa junom 2019, a domaćih za 42 odsto.

Svet

Nemačka: Karantin je moguć ukoliko se poveća broj zaraženih

Nemačka nije odbacila ponovno uvođenje obaveznog karantina ukoliko broj infekcija korona virusa u zemlji nastavi da raste, saopštio je danas nemački ministar zdravlja Jens Špan, saznaje portal Breaking The News.Špan je takođe napomenuo da bi Nemačka mogla da preispita politiku dopuštanja određenih događaja i proslava, jer neki građani nisu shvatili ozbiljnost pandemije, ali je naglasio da smatra da prodavnice i marketi treba da ostanu otvoreni.Nemačka je zabeležila najveći dnevni broj novozaraženih od početka maja, pošto je u poslednjih 24 časova 1.045 ljudi pozitivno testirano na korona virus.

Srbija

Čekajući odvajanje otpada u domaćinstvima: Kako radi Regionalna deponija u Subotici

Problem primarne selekcije otpada još uvek nije rešen, a u cilju razvoja cirkularne ekonomije, koja akcenat stavlja na reciklažu, neophodno je uspostaviti sistem koji će funkcionisati u celosti, kažu za Novu ekonomiju u Regionalnoj deponiji u Subotici.U postrojenju za preradu otpada Regionalnoj deponiji u Subotici tretira se mešani komunalni otpad iz sedam opština, koji nije opasan objašnjava za Novu ekonomiju stručni saradnik za laboratorijska ispitivanja u tom preduzeću Bjanka Čuturilo.Ona napominje da u razvoju cirkularne ekonomije prvo treba početi od rešavanja problema u vezi sa primarnom selekcijim otpada u samim domaćinstvima."Još uvek ne postoji sistemsko rešenje, građani koji su svesni problema i zagađenja su zainteresovani da razvrstavaju otpad, ali ako dođete u situaciju da nemate sistem koji će to da podrži onda ostajete samo na temi edukacije i podizanju svesti".Prema njenim rečima, nema svrhe ako neki građani dvajaju otpad, a drugi sve bacaju u jedan kontejner. "Ako pojedinac uloži volju da razvrsta otpad na mestu nastanka i na kraju sav taj otpad ide u jedan kamion pitate se gde je svrha. Svesni smo da je cena odvoženja smeća socijalna kategorija, samim tim troškovi prikupljanja, razvrstavanja i tretmana ne pokrivaju troškove rada centralnog postrojenja u Regionalnoj deponiji", podeća Čuturilo.Plan Regionalne deponije u Subotici je da se primarna separacija čvrstog komunalnog otpada u domaćinstvima obavlja putem dve kante, različitih boja.Plava kanta bi se koristila za reciklabilni otpad suvi otpad, a kanta zelene boje za odlaganje ostalih vrsta otpada, koji se struci naziva "mokri otpad". "Dobar primer je da neke opštine kao što je Kanjiža donose sav otpad na transfer stanice, dok neke opštine baš zbog troškova transporta autosmećara još uvek otpad delimično odnose na nesanitarne deponije koje ugrožavaju životnu sredinu i zdravlje ljudi", podseća stručni saradnik za laboratorijska ispitivanja Regionalne deponije u Subotici.KAKO SE OTAPD TRETIRA U POSTROJENJU"Nakon mehaničkog otvaranja kesa otpad pomoću pokretne trake ulazi u roto sito. Posle toga otpad dolazi u sortirnicu gde se ručno izdvaja reciklabilni otpad. Linija ima i magnetni separator tako da se izdvaja sva metalna i aluminijumska ambalaža", objašnjava Bjanka Čuturilo.Samo odvajanje otpada nema mnogo smisla ako se ne razmišlja o njegovom korišćenju u reciklaži koju bi obavljala mala ili velika preduzeća."Mora da se obezbedi veća podrška od strane države u vidu davanja subvencija i otvaranje novih poslovnih mogućnosti za cirkularnu ekonomiju. Što se tiče saradnje zaista gledamo da postignemo dobar kvalitet izdvojenih sekundarnih sirovina, za sada imamo samo zadovoljne klijente", poručuje Bjanka Čuturilo.U Regionalnu deponiju u Subotici otpad se dovozi iz Subotice, Bačke Topole, Kanjiže, Sente, Malog Iđoša i Čoke, uključujući i seoske sredine u njihovom sastavu.U tim mestima postoje trasfer stanice gde se otpad sakuplja pre transporta u postrojenje Regionalne deponije.KAKO RADI REGIONALNI CENTAR ZA UPRAVLJANJE OTPADOM U ZAPADNOJ SRBIJI

Svet

Počela globalna glavobolja zbog otvaranja škola

Bivši savetnik vlade Engleske, Nil Ferguson, smatra da je ponovno otvaranje škola veliki rizik koji može izazvati povećan broj slučajeva zaraze, jer kako on kaže, stariji tinejdžeri prenose virus u istoj meri koliko to čine i odrasli, prenosi britanski Gardijan.„Škole i fakulteti koji povezuju veliki broj domaćinstava i ponovo stvaraju društvenu mrežu koju je fizičko distanciranje pokušalo da umanji, predstavljaju stvarni i veliki rizik od širenja zaraze“, rekao je Ferguson za BBC.Južnokorejsko istraživanje objavljeno prošlog meseca u časopisu Centra za kontrolu i prevenciju bolesti ustanovilo je da je stopa zaraze Covidom najviša u domaćinstvima u kojima žive osoba ili osobe u starosnoj dobi od 10 do 19 godina. Nasuprot tome, najniža stopa zaraze bila je u starosnoj grupi od 0 do 10 godina.Doktor Sajmon Klark, vanredni profesor ćelijske mikrobiologije na Univerzitetu Riding, kaže da je ovo istraživanje „najbolje što imamo.“ Deca dobijaju virus u raznim godinama. Budući da ljudi nisu bili u školi, ne postoje pravi epidemiološki dokazi da li je to problem ili ne", dodao je Klark.Drugo istraživanje, objavljeno u junu pokazalo je da je „povratak većine (prvenstveno starijih) studenata u Nemačkoj povećao prenošenje među studentima, ali ne i među zaposlenima. Nejasno je da li stariji učenici prenose više ili je fizičko distanciranje praktično nemoguće izvršiti u učionicama velikog kapaciteta. "Međutim, isti fenomen nije primećen u Danskoj i Norveškoj, zemljama sa slabijim stepenom prenosa od Nemačke, pokazalo je to istraživanje. Situacija je dodatno otežana, jer je istraživanje pokazalo da deca mlađa od pet godina sa blagim do umerenim Covid-19 imaju mnogo veće virusno opterećenje.„Postoji pretpostavka da mlađe dete ima jači virus, ali tinejdžeri imaju više kontakata, pa je tako širenje zaraze dodatno olakšano“, rekao je Pol Hanter, profesor medicine na Univerzitetu u Istočnoj Angliji.„Ako pogledate Švedsku, ta država svoje osnovne škole nije zatvarala, ali je zatvorila srednje i visokoškolske ustanove. Pa možda je to bilo dovoljno da malo spreči širenje virusa“, dodao je Hanter.Nekoliko stručnjaka smatra da veći društveni kontakt objašnjava zašto starija deca šire virus više od mlađe dece. Međutim, doktorka Sara Luis, profesorka genetske epidemiologije na Univerzitetu u Bristolu, smatra da to „može biti posledica različitih imunoloških mehanizama kod mlađe dece."

Srbija

Air Srbija: Dobit u 2019, uz državnu pomoć od 20 miliona evra

Air Serbia je u 2019. godini ostvarila neto dobit od 9,5 miliona evra, ali je dobila i državnu pomoć od 21 milion evra, sledi iz Napomena uz finansijski izveštaj kompanije za prošlu godinu.Društvo je u 2019. godini priznalo prihode od državne pomoći u skladu sa svoji računovodstvenim politikama u iznosu od 2.461 milijardi dinara (oko 21 milion evra), isto koliko i prethodne godine, navodi se u napomenama. Kako piše, u skladu sa Okvirnim ugovorom o transakciji potpisanim između Republike Srbije, Etihad Airways PJSC i Air Serbia, ugovorne strane su saglasne da strateška saradnja zahteva obezbeđivanje finansijske državne pomoći i investicija od strane Republike Srbije i Etihad Airways PJSC u cilju postizanja kratkoročne i dugoročne finansijske stabilnosti Air Srbije.Državna pomoć koju obezbeđuje Republika Srbija je definisana i treba da se obezbedi u vidu novčanih davanja, uz formalno preuzimanje od strane Republike Srbije nasleđenih finansijskih obaveza Društva na dan 31. decembar 2013. godine, dodaje se dalje.Podsećamo, Air Srbija je 49 odsto u vlasništvu Etihada sa sedištem u Abu Dabiju, a 51 odsto u vlasništvu Srbije. Kompanija je za poslednjih pet godina dobila više od 200 miliona evra subvencija.  Ministarka Zorana Mihajlović je ranije tokom godine najavila da će država možda povećati udeo u vlasništvu kompanije.Er Srbija možda neće imati para da vrati pozajmicu Etihad ervejz partners BVKompanija je juče saopštila da ostvarila je snažan rast u oblasti čarter-saobraćaja, gde su inače rekordni prihodi iz 2018. godine povećani u 2019. za dodatnih 24,17%, na 25,7 mil EUR. Osim toga, u 2019. godini nastavljeno je sa rastom prihoda u oblasti prodaje dodatnih usluga, za 27,54% u odnosu na 2018. godinu - navodi se u saopštenju.Tokom pandemije, otkazano više od 5600 letova Air SrbijeU 2019. godini prevezeno je 2,81 miliona putnika.U delu napomena koji se tiče pandemije i poslovanja u ovoj godini, Air Srbija navodi da je kao nacionalni avio‐prevoznik Republike Srbije, obavila 89 međunarodnih letova od 18. marta, kako bi prevezla medicinsku opremu i medicinske radnike tokom pandemije.Takođe, prevezla je i preko 5 hiljada srpskih državljana nazad u Srbiju i preko 1.8 hiljada stranih državljana u njihove zemlje.Ukupan broj otkazanih komercijalnih letova Air Srbije u periodu od 8. marta do 7. maja je iznosio 5.635 i uticaj ovih otkazanih letova se značajno odrazio na pad prihoda i gotovinskih priliva kompanije. Kompanija je  ponovno otpočela svoje operacije dana 21. maja 2020. godine, povezivanjem Beograda sa 8 destinacija u Evropi: Amsterdamom, Frankfurtom, Larnakom, Ljubljanom, Londonom, Parizom, Bečom i Cirihom.Operacije ka Njujorku su se nastavile 6. juna 2020. godine, dok je ponovno uspostavljanjeoperacija sa aerodroma „Konstantin Veliki“ u Nišu nastavljeno 16. juna 2020. godineletom ka Frankfurt – Hanu.Air Srbija: Ponudili smo svim putnicima refundaciju karataKompanija navodi da je od izbijanja pandemije virusa, za sve otkazane letove, ponudila svojim putnicima punu refundaciju karata ili korišćenje novog proizvoda – vaučera, uvećanih za 10%, koji se mogu iskoristiti u budućnosti, kada se redovni saobraćaj ponovo uspostavi (čak i tokom 2021. godine).Sprovela je i niz ušteda u poslovanju.Air Serbia je racionalizovala broj aviona u floti i ispregovarala sa najmodavcima, kao strateškim dobavljačima, određene olakšice i odlaganja uključujući i dogovore kao što su varijabilne naplate po izletenom satu umesto fiksnih iznosa zakupa.Ističe se da do današnjeg dana, Air Srbija izmiruje svoje obaveze na vreme prema svim ključnimi strateškim dobavljačima i velikoj većini povezanih lica i dobavljača koji nisu ključni, a u skladu sa obostrano usaglašenim uslovima i planovima otplate.Navodi se između ostalog da je, u dogovorima sa komercijalnim bankama, kompanija obezbedila mogućnost kreditnih linija i linija za bankarske garancije u slučaju potrebe za dodatnim sredstvima do 31. decembra 2020. godine.Društvo je odložilo nekoliko zahteva aerodroma i dobavljača vezanih za garancije ili depozite koji su pozitivno uticali na likvidnost.

Svet

Cene u atinskim hotelima pale za petinu

Cene u hotelima Atičke regije, kojoj se pripada glavni grad Grčke nastavljaju da padaju, jer nema posetilaca, a mnogi od njih otkazuju rezervacije jer ne žele da nose maske i da se testiraju na korona, piše Katimerini.Statistika govori i da takvo raspoloženje kod nesuđenih posetilaca nema veze sa evantualnim karantinom.Prema podacima platforme Trivago, prosečna cena hotelske sobe u Atini pala je nešto više od 20 odsto u odnosu na jul prošle godine, sa 107 na 84 evra.To je Atinu svrstalo među šest najjeftinijih gradskih destinacija, rame uz rame sa Lisabonom,Ipak, u Atini su cene noćenja u hotelima nešto više nego u Moskvi (49 evra po noćenju), Varšavi (56 evra), Istanbulu (58 evra) i Madridu (78 evra).HOTELIJERI U GRČKOJ POLAKO OTVARAJU KAPACITETE, NADAJU SE NAJBOLJEM, SPREMNI NA NAJGORE Pet najskupljih evropskih destinacija su Cirih (168 evra), London (126 evra), Pariz (125 evra), Dablin (119 evra) i Rejkjavik (117 evra).GDE SE BELEŽI NAJVEĆI PAD CENA NOĆENJANajveći pad cena hotela primećen je u Amsterdamu od 140 do 98 evra, ili 30 odsto), Barseloni (od 141 do 99 evra, 20 odsto), Dablinu (164 do 119 evra, 27 odsto) i Rejkjaviku (156 evra za 117, 25 procenata). Cene hotelskih noćenja u Londonu i Istanbulu, kao i u Atini, manje su za 20 odsto u odnosu na jul mesec 2019.Razlog obaranja cena su je drugi talas pandemije, jer putnici ne vole ograničenja.Prema istraživanjima kompanije IouGov, polovina britnaskih, francuskih i nemačkih turista, otkazalo bi putnovanje ako mora da se testira, nosi maske ili ide u karantin.To su ujedno tri od pet najvažnijih zemalja iz kojih turisti dolaze u Grčku.Dve trećine ispitanika u Danskoj, Nemačkoj, Švedskoj i Velikoj Britaniji ne bi volelo da putuje ako bi na letovanju moralo da nosi masku.Ipak, polovina Nemaca i 60 odsto Britanaca prihvatili bi da nose maske u zatvorenim prostorima.UDRUŽENJE HOTELIJERA: OPORAVAK TEK OD PROLEĆA 2021. GODINE

Svet

Građani Srbije mogu u Austriju pod dva uslova: test i boravišna viza

Putnici iz zemalja "visokog rizika", među kojima se nalazi i Srbija, koji žele da uđu u Austriju biće podložni novim propisima o ulasku, uključujući obavezan test na korona virus, saopštio je Međunarodni aerodrom u Beču, a piše SchengenVisaInfo.com.Svi putnici koji se vraćaju iz zemalja sa rizičnog spiska, gde je uvrštena i Srbija, moraju da dostave negativan testa na korona virus (PCR test), koji ne sme biti stariji od 72 sata kako bi ušli u Austriju.Turistička putovanja i dalje nisu dozvoljena, ulazak će biti dozvoljen samo osobama koje imaju boravišnu vizu.Svi putnici koji slete u Austriju bez negativnog testa na korona virus, moraće da se samoizoluju na 10 dana, ali mogu se osloboditi tog karantina, ukoliko u roku od 48 sati urade test u Austirji.Putnici koji imaju boravišnu vizu ili stalno prebivanje u Austriji moći će da uđu u zemlju bez bilo kakvih ograničenja.Neki putnici biće potpuno oslobođeni svih testova, jer dolaze iz zemalja koje su bezbedne po proceni Austrije, kao što su Hrvatska, Danska, Norveška i Slovenija između ostalih.  

Svet

Građani Podgorice se uplašili 5G mreže koja ne postoji

Pomor vrabaca u Podgorici nije posledica zračenja 5G mreže, već nevremena i naglog pada temperature, saopštio je crnogorski Digitalni forenzički centar, a preneo portal Nova.rs."Na portalima se mogu pročitati komentari da su nadležni tokom večeri iskoristili nevreme da krijući postave 5G predajnike i da se jutros već vide posledice, kao i da je narod tražio tu tehnologiju koja se nigđe lakše neće instalirati nego u Crnoj Gori, jer niko ne zna šta je to", naveo je Centar.Dodaje se da vrapci nisu stradali od posledica zračenja 5G mreže, jer se prve instalacije te tehnologije u Crnoj Gori očekuju do kraja 2022. godine.Nove 5G mreže u Crnj Gori zapravo nema, napominju.Orintolozi objašnjavaju da je razlog pomora ptica nevreme i nagli pad temperature.“Pošto su mladim vrapcima ovo prve padavine nakon izlaska iz gnezda, oni nisu očeličeni na ovakvu kišu sa padom temperature od više od 20 stepeni. Jak vetar imao je smrtonosni faktor rashlađivanja. Kiša je padala horizontalno. Sve to je uzrokovalo smrt na stotine njih”, rekao je orintolog Darko Saveljić.Stanovnici Podgorice su u jutarnjim satima da vide na stotine uginulih vrabaca na trotoarima, zelenim površinama, na potezu od Bazara do Doma zdravlja u tom naselju. Veliki broj ptica uginuo je i kod Ekonomskog fakulteta, na Zabjelu, u Tuzima.Radnici "Čistoće" uklonili su ogroman broj vrabaca u blizini Doma zdravlja i vrtića, a pojedine ptice su ležale na zemlji i još su se mrdale.

Srbija

Komisija za zaštitu konkurencije ispituje Janjušević prevoz

Кomisija za zaštitu konkurencije pokrenula je postupak u cilju da utvdi povredu konkurencije po službenoj dužnosti protiv Akcionarskog društva autoprevoz - Janjušević Priboj, objavljeno je u Službenom glasniku.Protiv ovog društva sa sedištem na adresi Jarmovac b.b. u Priboju, kako se obrazlaže, pokreće se postupak radi utvrđivanja zloupotrebe dominantnog položja, na osnovu člana 16. o zaštiti konkurncije.Pozivaju se svi ljudi koja raspolažu podacima, ispravama ili drugim relevantnim informacijama koje mogu biti od značaja za utvrđivanje činjeničnog stanja u tom postupku, da ih dostave Кomisiji za zaštitu konkurencije.Informacije je neophodno dostaviti na adresu Savska 25, Beograd.Komisija se inače bavi cenama peronizacije autobusa koje je ovo preduzeće naplaćivalo na autobuskoj stanici u Kragujevcu naplaćivalo drugim autoprevoznicima u iznosu od 800 dinara.To kako se navodi u zaključku Komisije za zaštitu konkurencije, diskriminiše korisnike te usluge.Problematična je i naplata istih staničnih usluga po različitim cenama pojedinim autoprevoznicima, piše u zaključku Komisije za zaštitu konkurencije.O preuzimanju autobuske stanice u Priboju mediji su pisali 2015. godine, kada je njen zakupac nakon firme Bamiron KG postalo preduzeće Janjušević prevoz.

Svet

Bivši izvršni direktor Ubera osuđen na osamnaest meseci zatvora

Bivši izvršni direktor Ubera Entoni Levandovski, koji je bio u središtu tužbe između Ubera i Vajma (Waymo) osuđen je na 18 meseci zatvora zbog krađe trgovinskih tajni, javlja TechCrunch.Tokom sudskog postupka danas, Levandovski je takođe pristao da plati restituciju Vajmu u vrednosti od oko 750.000 dolara, kao i novčanu kaznu u iznosu od 95.000 dolara.Okružno tužilaštvo Sjedinjenih Američkih Država preporučilo je kaznu od 27 meseci, tvrdeći na sudu da je Levandovski počinio zločin zbog ega ili pohlepe.Levandovski je tražio novčanu kaznu, 12 meseci kućnog zatvora i 200 sati društveno-korisnog radaSlučaj je počeo u februaru 2017. godine kada je Vajmo optužio Uber da je ukrao najmanje osam poslovnih tajni Vajma za autonomna vozila.Prema Vajmu, Levandovski je ukrao oko 14.000 Guglovih dokumenata od kojih su mnogi sadržali Vajmove trgovinske tajne i da je to učinio kada je Uber kupio startap Oto (Otto) koji je bivši inženjer Gugla Entoni Levandovski osnovao.