Najnovije

Svet

Epl odbija da dozvoli Majkrosoftovim, Guglovim i Fejsbukovim gejming aplikacijama prodaju na svom Ep Storu

Epl (Apple) odbija da dozvoli Majkrosoftovim, Guglovim i Fejsbukovim gejming aplikacijama prodaju na svom Ep Storu, jer kako Epl kaže, ovaj trojac kompanija ne želi da preda svaku pojedinačnu video igricu Eplu na pregled, piše Biznis Insajder."Ep Stor (App Store) je stvoren da bude sigurno i pouzdano mesto za kupce koji preuzimaju aplikacije i odlična poslovna prilika za sve programere", izjavio je ove nedelje portparol kompanije Epl za Biznis Insajder."Pre nego što dođu u našu prodavnicu, sve aplikacije se moraju pregledati u skladu sa smernicama koje imaju za cilj da zaštite kupce i omoguće programerima poštene i ravnopravne uslove", dodao je portparol.Međutim, Majkrosoft, Gugl i Fejsbuk ne žele da predaju te video igrice na pregled i zbog toga je Epl zabranio prodaju tih aplikacija.S obzirom da Epl dozvoljava usluge poput Netfliksa i Spotifaja bez preispitivanja svakog dela sadržaja, postavlja se pitanje zašto isto ne bi bilo dozvoljeno video igrama.Prema Eplu, razlika se svodi na to da su igre interaktivne, za razliku od muzike i filmova, a u Ep Storu postoje očekivanja potrošača vezana za video igre.Majkrosoft i Fejsbuk se javno protive ovoj politici Epla.

Srbija

Kompanija iz Srbije osmislila inovacuju za uništavanje DNK virusa i bakterija

Beogradska kompanija "Propokan PRO" razvila je npvi proizvod koji sprečava širenje virusa Kovid-19 u sistemima za klimatizaciju i ventilaciju, objavljeno je na sajtu Privredne komore Srbije (PKS).Reč je o kanalu za sterilizaciju pod nazivom "HVAC UVC", inovaciji koju su u potpunosti osmislili domaći stručnjaci."Preporuke stručnjaka, da se zbog mogućnosti širenja virusa Covid 19 vazduhom, isključe sistemi klimatizacije u tržnim centrima, poslovnim prostorijama i drugim zatvorenim prostorima, bio nam je  signal  da razvijamo proizvod koji bi odgovorio novim potrebama tržišta",  objašnjava Milan Zrnić iz Propokan Pro kompanije.Može da se primenjuje u kliničkim centrima, poslovnim i stambenim objektima, hotelima, sportskim salama, tržnim centrima i svim drugim objektima sa centralizovanom klimatizacijom i ventilacijom.HVAC UVC- sterilizacioni kanal predstavlja rešenje koje se već primenjuje u nekim zdravstvenim objektima, a koristi princip UVC zračenja, uništavajući DNK virusa i bakterija. Kako ističu u toj kompaniji, uz podršku PKS povezali su se sa investicionim fondovima koji su pomogli u razvoju novog proizvoda, a uskoro se očekuje plasman na tržište EU."Uvereni smo da naša tehnologija ima prednost u odnosu na konkurenciju, kako zbog kvaliteta projektovanog sistema i ekonomski prihvatljivog proizvoda za sve vrste objekata, tako i zbog prednosti poslovanja u Srbiji u odnosu na inostrana tržišta", kaže Zrnić.ONLAJN SKUPOVI PKSU kompaniji ističu da im je od velike pomoći bilo učešće na onlajn događajima u organizaciji PKS, sajmu "Messe, Hanover" i "Care & Industry together against CORONA", kao i poslovno povezivanje putem EEN mreže preduzetnika.

Svet

Donatori obećali Libanu pomoć od 250 miliona evra

Svetski lideri su u nedelju tokom međunarodne donatorske konferencije za Liban obećali više od 250 miliona evra pomoći nakon katastrofalne eksplozije luke u Bejrutu, a dogovor je da pomoć bude upućena direktno stanovništvu radi sprečavanja vlasti da zloupotrebe sredstva, piše portal Euractive.Petnaest svetskih lidera, uključujući američkog predsednika Donalda Trampa, učestvovalo je u virtuelnoj konferenciji koju su organizovali francuski predsednik Emanuel Makron i UN, obećavajući da će u narednim danima i nedeljama prikupiti "velike resurse".„Učesnici su se složili da njihova pomoć treba da bude koordinisana pod okriljem UN i dostavljena direktno libanskom narodu, uz maksimalnu efikasnost i transparentnost", stoji u zajedničkoj izjavi sa konferencije.Makronova kancelarija saopštila je da ukupna vrednost „obećane hitne pomoći“  252,7 miliona evra, uključujući 30 miliona evra od Francuske, a donatori su obećali da će fokus pomoći biti lekovi, bolnice, škole, hrana i smeštaj.Makron je bio prvi svetski lider koji je posetio bivšu francusku koloniju nakon razorne eksplozije u kojoj je poginulo više od 150 ljudi, ranjeno oko 6.000 i zbog koje sada ima oko 300.000 beskućnika.Svetski lideri sutakođe obećali pomoć za "verodostojnu i nezavisnu" istragu prošlonedeljne eksplozije u Bejrutu, a podršku za oporavak Libana uslovili su sprovođenjem reformi koje traže libanski demonstranti.UN kažu da će oko 117 miliona evra biti potrebno za reagovanje u vanrednim situacijama u naredna tri meseca, za zdravstvene usluge, sklonište za hitne slučajeve, distribuciju hrane i programe za sprečavanje daljeg širenja COVID-19, između ostalih intervencija.

Svet

Proizvodnja automobila u Evropi do kraja godine biće za četvrtinu manja nego lane

Automobilska indusrija u Evropskoj uniji nalazi se u veoma teškoj situaciji zbog pandemije koronavirusa i u ovoj godini očekuje pad od 25 procenata, prenosi Indikator.ba"Mi smo posvećeni saradnji sa kreatorima politika u Briselu i zemljama članicama EU kako bismo osigurali da naš sektor može da preživi i oporavi se, a cilj nam je da zaštititimo radna mesta, proizvodnju i buduća ulaganja", rekao je Erik-Mark Huitema, generalni direktor Evropskog udruženja proizvodača automobila  (ACEA).Proizvodači vozila morali su da zatvore svoje razvojne centre i proizvodna mesta u EU u proseku 30 radnih dana tokom perioda zaključavanja, što je dovelo do gubitaka u proizvodnji od više od 2,4 miliona motornih vozila.ITALIJANSKA AUTO-INDUSTRIJA UBRZO NASTAVLJA PROIZVODNJU Automobilska industrija zapošljava 14,6 miliona Europljana, a to je 6,7% ukupne zaposlenosti na nivou Evropske unije. Sa 2,7 miliona ljudi koji rade na proizvodnji vozila u 226 fabrika u EU, auto-industrija čini 8,5% odsto ukupnih proizvodnih poslova u tom regionu.Prošle godine u Evropi je proizvedeno 18 miliona vozila, što predstavlja petinu svetske proizvodnje. Širom sveta izvezeno je 5,6 miliona vozila, čime je EU lani ostvarila trgovinski suficit od 74 milijardi evra.U istraživanje i potrošnju auto-industrija ulaže čak 60 milijardi evra godišnje.Oko 313 milona voila u Evropi državama donosi više od 440 milijardi poreza gdišnje.Mediji su ranije pisali da je u Srbiji prodaja automobila manja za dve trećine u prvoj polovini 2020, a u odnosu na isti period lane.Takođe, u Fijatovoj fanrici u Kragujevcu drastično je smanjena proizvodnja, preneo je portal 021.

Svet

Nemačke firme očekuju ukidanje restriktivnih mera tek narednog maja

Nemački privrednici u proseku očekuju da će do potpunog ukidanja restriktivnih mera protiv širenja koronavirusa, poput ograničenja okupljanja i kretanja, doći tek za osam ipo meseci, ukazuje anketa koju je sproveo Ifo institut za ekonomska istraživanja.To znači da bi se mere predostrožnosti u potpunosti ukinule tek u maju 2021. godine, ali pojedini privredni sektori smatraju da će se povratak na pređažnje stanje desiti tek 2022. godine.Firme koje se bave turizmom, zabavom i sportom, koje je korona-kriza najteže i pogodila, su naročito pesimistične, obzirom da očekuju da će restriktivne mere na njihovo poslovanje uticati još 13 meseci.Akteri iz oblasti umetnosti, kulture i ugostiteljstva očekuju još 11 meseci restriktivnih mera, dok sektor obrazovanja poboljšanje stanja očekuje u proseku za deset meseci.Kompanije koje pružaju poštanske i kurirske usluge su najoptimističnije i očekuju najkraći da će ograničenja u javnom životupotrajati tek nešto više od šest ipo meseci.U industrijskom sektoru, proizvođači kože, kožnih proizvoda i obuće očekuju najduži period trajanja ograničenja, od 11,2 meseca.Proizvođači odeće očekuju dodatnih 9,3 meseci, a proizvođači tekstila tačno devet meseci restriktivnih mera.Teška industrija očekuje da će se mere ukinuti za oko osam, dok su proizvođači pića najoptimističniji, obzirom da očekuju da će restriktivne mere na snazi biti još nepunih šest ipo mesece.Trgovci na veliko očekuju još 8,4 meseca, a maloprodaje još 8,8 meseci obaveznih mera.

Svet

Bugarska: Oko 200 dece svake godine dobije nove roditelje u inostranstvu

Prema podacima bugarskog Ministarstva pravde, u poslednje dve i po godine 646 dece iz te zemlje usvojeno je u inostranstvu, što je oko 200 svake godine u proseku, objavila je bugarska novinska agencija Novinite.U 2018. godini Ministarstvo pravde u Bugarskoj odobrilo je stranim državljanima 221 zahtev za usvajanje 290 dece.To uključuje 71 saglasnost za 104 dece kroz posebne mere usvajanja koje važe za stariju decu i onu sa posebnim potrebama.U 2019. godini ministar pravde dao je saglasnost za 197 zahteva i tada je  van Bugarske usvojeno 273 dece, od čega je 101 dete sa posebnim potrebama.Ove godine do 15. jula odobreni su zahtevi za usvajanja 66 dece, uključujući i period tokom vanrednog stanja koje je proglašeno 13. marta, a nove procedure nastavljene su 13. jula.Ono što je bitno da se napomene u vezi sa decom koja mogu da se usvoje je činjenica da su to uglavnom starija deca, a neka od njih imaju posebne potrebe.Značajan deo njih je u grupama od dvoje, troje, četvoro ili petoro braće i sestara za koje se traži jedna usvojiteljska porodica.Na primer u 2019. godini od ukupno 273 usvojene dece, 136 nema nikoga, a 137 je u grupama koje se sasoje od braće i sestara.U 2018. godini broj grupa sastavljenih od dece srodnika iznosio je 57.Što se tiče njhovog uzrasta do četiri godine starosti je njih 82, od četiri do deve godina 44 dece, preko 10 godina 38.Samo 48 njih je kako se navodi "relativno dobrog zdravlja".Prema podacima Ministarstva za rad, 206 dece iz Srbije je od 2006. do 2019. godine usvojeno u inostranstvu, najviše u Švedskoj i Sjedinjenim Američkim Državama.OTVORENA PITANJA U SLUČAJU ODUZIMANJA USVOJENOG DETETA

Svet

Profit najveće naftne kompanije na svetu prepolovljen zbog pandemije

Naftni gigant Saudi Aramco izvestio je o padu neto prihoda od 50 odsto za prvu polovinu svoje financijske godine, odražavajući poražavajuću godinu za naftna tržišta i globalnu ekonomiju u celini, dok svet nastavlja da se bori protiv pandemije, piše CNBC.U saopštenju objavljenom u nedelju, kompanija je navela da je neto dobit u prvoj polovini godine opala na 23,2 milijarde dolara, što je upola manje u odnosu na 46,9 milijardi dolara iz istog perioda 2019. godine.“Smanjene potražnje i niže cene nafte odrazile su se na rezultate iz drugog tromesečja“, rekao je predsednik Aramca i izvršni direktor Amin Naser.Naftna kompanija koja je u većinskom državnom vlasništvu Saudijske Arabije i najveći svetski proizvođač nafte zadržala je dividendu od 18,75 milijardi dolara u drugom tromesečju, rekavši da će biti isplaćena u trećem tromesečju.Ukupni novčani tok u kompaniji iznosio je 21,1 milijardu dolara u prvih šest meseci, što je pad sa 38 milijardi dolara godinu pre.Finansijski rezultati za drugi kvartal odražavaju najveći šok na globalnim energetskim tržištima u poslednjih nekoliko decenija.Naftna industrija se bori sa istorijskim tržišnim i operativnim izazovima. Korona virus je izazvao najveći šok na svetskim energetskim tržištima u decenijama, ali rukovodioci kompanije Aramco optimistični su da će se kompanija oporaviti.Neke američke i evropske naftne kompanije bile su primorane da drastično smanje vrednost naftnih sredstava i preispitaju pretpostavke o cenama da bi se borile protiv problematične globalne ekonomije. 

Srbija

Kako doći do besplatnog državnog poljoprivrednog zemljišta

Uprava za poljoprivredno zemljište objavila je konkurs za zakup preko 450.000 hektara zemljišta u državnoj svojini, izdato je oko 275.000 hektara, a država želi da u narednom periodu povećava površine oranica izdatih u zakup, prenosi Politika.Zemljište je davano u zakup po osnovu prava prečeg zakupa i putem javnog nadmetanja, a najviše neizdatih površina su zapravo pašnjaci, livade, močvare i zapušteni voćnjaci. Da bi animirali poljoprivrednike, takve parcele potencijalnim korisnicima država nudi besplatno, a u nadležnoj upravi za taj list navode da je u poslednje tri godine 5.255 hektara zaparloženog zemljišta poljoprivrednicima dato na korišćenje za nula dinara."Interesovanja ima i očekujemo da će ga biti još više... Na taj način dobijamo potpuno nove površine i novu vrednost u oblasti poljoprivredne proizvodnje, što direktno utiče na povećanje bruto domaćeg proizvoda, iz dela koji se odnosi na agrar", izjavio je za Politiku direktor Uprave za poljoprivredno zemljište Branko Lakić.Zakon propisuje mogućnost da se zaparloženo zemljište da gazdinstvima na korišćenje bez naknade na period do pet godina, uz obavezu poljoprivrednika da ga stavi u funkciju proizvodnje.Posle isteka tog perioda, moguće je produžiti korišćenje na 25 godina, pod uslovom da se na njemu obavlja poljoprivredna proizvodnja na manje od deset hektara, dok je za veće površine uslov da korisnik dobije odobrenje ministarstva za investicione radove na tom zemljištu.Lakić objašnjava da poljoprivrednik kao preduslov mora da investira u raskrčivanje i pripremu zemljišta za proizvodnju, a da, dok ne izvrši tu obavezu, zakupac ne plaća ništa.Nakon toga, zakupac može da podnese zahtev za investiciona ulaganja da bi ga dobio na 25 godina korišćenja.Lakić dodaje da raščišćavanje zemljišta nije jeftino, da košta od 1.000 do 2.500 evra po hektaru jer se koristi najteža mehanizaciji "zbog čega se samo ozbiljni poljoprivrednici odlučuju za to".

Srbija

Davor Lukač: Tanjug do dan-danas nije objavio da je Knin pao

Intervju sa Davorom Lukačem, ratnim dopisnikom Tanjuga iz Krajine, za podcast "Dan posle".Razgovarao: Aleksandar GubašLINK NA AUDIO INTERVJUKako je izgledalo biti dopisnik Tanjuga iz Knina 1995. godine, i kakvo je bilo stanje duhova među stanovništvom u Kninu uoči operacije "Oluja"? Davor Lukač: Biti dopisnik, i uopšte, biti novinar, nije bilo nimalo lako. Tamo su postojale razne frakcije -- kako političke, tako i vojne i paravojne -- i uvek si mogao nekome da se zameriš. Često se dešavalo da novinarima prete. Srećom, nisu nikoga ubili -- ali bilo je pretnji, i bilo je šamaranja. Konkretno, ja sam jednom bio i kidnapovan, da me ubede da se malo prizovem pameti. Međutim, imao sam tu sreću da sam radio za Tanjug, pa sam bio donekle zaštićen, jer je ta agencija ipak nekad bila ime. Što se tiče stanovništva -- sve je bilo jasno već posle pada zapadne Slavonije u maju. Bilo je samo pitanje meseca kada će pasti Krajina. Ipak, niko od stanovnika nije očekivao da će to biti ovako baš naglo, i da ćemo svi da se odselimo za Srbiju. Bilo je raznih priča o nekoj reintegraciji, o postizanju sporazuma... Narodu su time punjene uši, a u stvari je sve bilo jasno onog trenutka kada je Milošević naredio da se plan Z-4 ne odbije, nego da se uopšte ne sme primiti u ruke. I to mi je priznao lično Milan Martić, tadašnji predsednik Republike Srpske Krajine -- da je od Miloševića dobio nalog "Ne smeš to uzeti u ruke." Pošto je Državna bezbednost Srbije vladala Krajinom, i imala svoje pipke svuda, Martić je bio dovoljno pametan da posluša Miloševića. Tako da je tamo narod živeo u jednoj apatiji, u iščekivanju kraha Republike Srpske Krajine. Ali, ponavljam -- niko nije očekivao da će se desiti to što se desilo. U kakvom su stanju bile vojne snage Republike Srpske Krajine u to vreme, i šta je najviše doprinelo tako brzom slomu?DL: Vojne snage su bile u žalosnom stanju. To su sve bili mobilisani radnici, seljaci... Linije su bile dugačke, malo je bilo ljudi. Vladalo je jedno beznađe. A, u isto vreme, mnogi ljudi su jednostavno dezertirali. Mnogi vojno sposobni su radili po raznim ministarstvima, izmišljana su im mesta da ne bi bili mobilisani. Zatim je, u maju i junu, krenula masovna mobilizacija -- ali to nikako nije moglo da promeni stanje. Recimo, vojska Krajine je na papiru imala 30.000 ljudi. Na papiru... Od toga je 10.000 bilo u istočnoj Slavoniji, koja nije napadnuta, i oni nisu ratovali. Znači, ostalo je 20.000 - 21.000 ljudi da se suprotstavi hrvatskim vojnicima, kojih je bilo 200.000. To je bilo apsolutno nemoguće, pogotovo zato što se, kažem, radilo o ljudima bez ikakve obuke -- profesionalne vojske nije bilo. Suština brzog pada Knina je prvo u izdaji Vojske Republike Srpske, koja je povukla sve snage sa Glamoča i Kupresa. Kada su u jesen 1994. pali Kupres i Glamoč, onda je hrvatska vojska nonšalantno pravila put na Dinaru, a da ih niko nije ometao. Onog trena kada su prešli Dinaru, imali su Knin na dlanu. Ono malo krajiške vojske iz tog 7. severnodalmatinskog korpusa nije imalo šanse da im se suprotstavi. Neki otpor je ipak pružen, i nada se u maloj meri vratila kad je napravljena parada na Slunju, na Vidovdan 1995.U vojsci koja je tada branila Krajinu je bilo dosta nasilno mobilisanih po Srbiji. Dovoljno je bilo da je neko slučajno rođen u Rijeci... Ko god da je bio iz Hrvatske i Slovenije, mobilisan je -- ili iz Bosne, njih su slali u Vojsku Republike Srpske. Onda je iz Srbije poslat i starešinski kadar, da izvrši egzekuciju Krajine i njene vojske. Nekoliko tih koji su komandovali padom Krajine je kasnije dobilo čin generala, i postavljeni su za načelnike uprava. Istovremeno, ove oficire i podoficire koji su izbegli su ovde šikanirali, davali su im nikakva radna mesta, zvali ih pobeguljama i izdajicama... A izdali su, u stvari, ti koji su tad počeli da komanduju. Korpus specijalnih jedinica je, tog jutra četvrtog avgusta, jednostavno napustio položaj čim su Hrvati zapucali... Ostavili su ogromnu rupu u odbrani, pa je hrvatska vojska tu faktički ušetala.Kako su se ponašale hrvatske oružane snage tokom akcije? Da li je "Oluja" imala karakter, kako oni kažu, legitimne vojno-redarstvene operacije, ili je to bilo sračunato etničko čišćenje, ili možda kombinacija oba? DL: Pa, da je bila legitimna, bila je -- pošto je Hrvatska međunarodno priznata država, i oni su dobili zeleno svetlo od Amerike i NATO-a da mogu to da urade. Dakle, bila je to kombinacija te dve stvari -- i vojna akcija, i etničko čišćenje. To je i sam Tuđman rekao, i to je zabeleženo na onom snimku sastanka na Brionima. Kad su zauzeli Velebit, oni nisu presekli taj put kod Gračaca, da bi se stanovništvo iz Dalmacije moglo izvući. Eto, to je primer dogovorenog rata… Hrvati su mogli bez problema da uđu u Knin, ali su čekali sve dok se krajiška 75. motorizovana, koja je bila na položajima prema Šibeniku, nije izvukla. Ova brigada je to prvo jutro čak i popravila linije, i sve -- ali su, kad se proneo glas da se narod povlači, vojnici pojurili da vide šta im je s familijama. Čitava ta brigada, koja je bila najjača u krajiškoj vojsci, se izvukla bez da su ovi na nju metka opalili... Hrvati su mogli da pucaju, ali su znali da bi onda došlo do borbe, pa je bilo jednostavnije da ih puste. Ko je ostao na području bivše Krajine kad su traktori krenuli prema Srbiji?DL: Ostali su nemoćni, i neki koji nisu hteli da idu... Ja vam mogu navesti primer sela odakle su moji -- tamo su sve, koga god da su zatekli, ubili. Načelno, sudbina tih ljudi je zavisila od toga koja vojska je na njih naišla. Pričali su mi ljudi koji su ostali u Kninu, u podrumima, jer su mislili da im ništa neće biti, da su dolazili pripadnici gardijske brigade iz Varaždina, i terali ih odatle. Maltene su ih molili, govoreći im: "Idite u kasarnu UNPROFOR-a, jer sad iz Sinja dolaze domobrani, i više vam niko ništa ne može garantovati." Ti koji su dolazili iz Sinja, oni su ubijali. Oni su ljude streljali, bilo je strašnih stvari -- streljali su i zarobljenike... Ovi Varaždinci, recimo, to nisu radili. Ko je imao sreće da ga oni zarobe, taj je dobro prošao. A splitska ili šibenska brigada, na koga god da je naletela, ubijala ga je...Na kakav doček je izbeglička kolona naišla među stanovništvom u Republici Srpskoj i Srbiji? DL: U Republici Srpskoj su ljudi pomagali izbeglicama, davali su sve što su imali. Jeste jedino da su zacepili cene goriva, ali dobro, to je tako u ratu… (smeh) Litra goriva je bila i po 20 maraka. Sem toga, doček u Banjaluci je bio dobar. Mada sam ja u tom gradu prisustvovao jednom sastanku, na kome je bila Buba Morina, koja je u Srbiji tada bila komesar za izbeglice. Ona nije znala da je tu i novinar, i otprilike je rekla: "Sve ćemo vam dati -- hranu, vodu, lekove, pomoć -- samo ne dolazite u Srbiju." Za to vreme se u Srbiji nije ni znalo šta se dešava, jer su ljudi kanalisani u izbegličke centre. Tu je bilo nekoliko situacija koje su meni lično bile mučne za gledanje... Kod Drvara je Vojska Republike Srpske, koja nije htela da pomogne, pretresala i oduzimala oružje. Dakle, ona je tim borcima koji su poraženi oduzimala oružje, a onda ih je u isto vreme hvatala, mobilisala i terala silom u njihove redove. Ali im je oduzimano oružje, kao što je oduzimano i kada se prelazila Drina. Ovi iz Republike Srpske su znali da niko iz te kolone, odnosno barem većina, nema nameru da ostane kod njih, nego da idu u Srbiju, ali su se svejedno tako ponašali. Što se Srbije tiče, nigde se nije moglo skrenuti sa autoputa, pogotovo u Beogradu, nego je izbeglice svuda usmeravala policija. Ili ih je skretala na sever, prema Vojvodini, ili kroz Beograd dalje na jug. Vlast je imala spremne planove gde će koliko ljudi da smeste. Mnogi su uspeli da se izvuku, da ne idu na Kosovo, jer je plan bio da se ono naseli izbeglicama. Ti ljudi su bili razbacani od Kikinde do Vranja, do Vranjske Banje, i nekako su se snalazili... Na početku ih je narod u Srbiji malo sažaljevao, a onda svakog sažaljevanja dosta, pa se počelo sa pričom "Šta ove izbeglice ovako, šta onako..." Ali dobro, takav je život. Kako su generalno vlasti i mediji u Srbiji reagovali na pad Knina, i na ceo taj izbeglički egzodus?DL: Kad sam na Oštrelju došao do telefona, poslao sam vest da su Hrvati ušli u Knin. Ta vest nikada nije objavljena. Dakle, Tanjug do dan-danas nije objavio da je Knin pao. Onda sam, igrom slučaja, posle par godina u nekim fiokama našao izveštaje koje sam tog četvrtog avgusta slao iz Knina, iskasapljene i izredigovane. Onako, rukom -- bili su na papiru, i onda je redigovano šta se sme, a šta ne sme pustiti. Eto, to je jedan primer... I mediji su se na početku, kao, sažaljevali izbegličke kolone -- ali, u principu, o porazu niko nije ni javljao ni pisao. Kao da se ništa nije desilo. Kažem, na početku su mediji i govorili o izbeglicama, bilo je priča o "ženama, deci, nejači" i "hrvatskim zločincima"... I na tome se sve završilo. To kako su izbeglice tretirane možete shvatiti po tome da niko od njih nije mogao da dobije posao -- o ličnim kartama i državljanstvu da ne pričam... Svim vojno sposobnim muškarcima su rekli da moraju da se prijave u Crveni krst. Po svakog ko se tamo javio, i prijavio adresu na kojoj će biti, je u roku od sat vremena dolazila policija, kupila ga i mobilisala. Vođeni su u policijske stanice, gde bili pod naoružanom stražom, pa zatim trpani u autobuse za Sremsku Mitrovicu. Tamo su predavani Arkanu, koji ih je preuzimao i vodio u Erdut. To šta su ti ljudi prošli, to je teško i prepričati... Naravno, onog koga su uhvatili u autu, njemu su i auto oduzeli. Šta se desilo sa izbeglim stanovništvom Kninske Krajine za ovih četvrt veka? Ko se, i koliko se njih vratilo, i šta ih je dočekalo? DL: Vratilo se vrlo malo ljudi. Dosta njih se vratilo samo na papiru -- dakle, da uzme hrvatske dokumente, kako bi dobili obnovu kuće. A dočekalo ih je sve opljačkano... U stvari, imao je sreće onaj kome je samo opljačkano, a ne i zapaljeno. Nije bilo struje, nije bilo vode... I onda su ljudi polako počeli da dobijaju tu neku pomoć, ili su odavde došli sa nekom ušteđevinom. Ta pomoć je uglavnom dolazila od raznih nevladinih humanitarnih organizacija, i Crvenog krsta, a proces za dobijanje pomoći od države je bio prilično komplikovan. Evo, recimo, moji roditelji su se vratili 1999. godine. Naravno, stan nam nije vraćen, to nije dolazilo u obzir... Pored stana su imali kuću na selu, koja je bila opljačkana, ali je bila čitava. I onda malo-pomalo, kupi ovo, kupi ono... Prvo su očistili, pa su onda čekali struju -- i za nekih godinu dana su uspeli da srede kuću za normalan život. Kakav je odnos lokalnog stanovništva prema povratnicima? DL: Što se tiče domaćih Hrvata, tu nikad nije bilo tenzija. Dakle, apsolutno su pomagali gde god su i koliko god su mogli, i to svi kažu. Problem je bio sa došljacima iz Bosne i pasivnih krajeva Hrvatske, oni su ispoljavali tu mržnju prema Srbima. A u isto vreme, prema njima su netrpeljivost pokazivali domaći Hrvati. Tako da je to jedan zatvoren krug (smeh). Ali sad nema nikakvih problema, apsolutno… Sad su se i ti "pripitomili". Zašto je Boris Milošević, kao predsednik Srba u Hrvatskoj, ove godine otišao u Knin na proslavu godišnjice "Oluje"? Da li je to zaista, kako neki kažu, "stokholmski sindrom" ili je to bilo iz želje da se iskamči struja za neka srpska sela, kako sad kažu neki drugi? DL: Ti lažu. Većina sela sad ima struju, jedino je možda nemaju ona gde nema povratnika. Ja mislim da je Milošević to uradio jer mu je to bila radna obaveza. On je potpredsednik hrvatske vlade, i trebalo je da bude tamo zbog funkcije koju obavlja -- to što je Srbin je manje bitno. Mene samo čudi ova histerija koja se digla u Srbiji, potpuno bez potrebe. Šta ima Srbija da se meša u unutrašnje stvari druge države? Izgleda da nekima to treba zbog njih lično, da podignu sebi rejting.Zašto su se vlasti u Srbiji tako energično protivile poseti Borisa Miloševića Kninu, i, sa druge strane, ko u Hrvatskoj deli njihovo nezadovoljstvo zbog toga? DL: Kažem, vlasti u Srbiji to rade samo zbog svog unutrašnjeg rejtinga. A onda se u Hrvatskoj, naravno, nađe druga strana slična njima, i nastane i tamo dizanje tenzija protiv Srba. Naši u Beogradu ne shvataju da ovom hajkom odmažu onom malom broju Srba koji je preostao u Hrvatskoj. Ja ću navesti primer -- pošto idem stalno u Hrvatsku, i do pre neku godinu, dok nije strašno poskupelo i letovao sam tamo... Dakle, na svim televizijama u Hrvatskoj, uključujući i dnevnik državne televizije, se prenosi svaka izjava ministra Aleksandra Vulina, koji je Vučićev trbuhozborac -- i to pojačava ustaštvo i mržnju prema Srbima.  A ovaj lupeta svašta, ima svakakve izjave... On ne shvata da tim ljudima nanosi zlo i da im odmaže. Vi pogledajte Vulinove izjave, u poslednjih 7-8 godina, otkako je ministar -- on stalno nešto preti Hrvatskoj. Zato tamo televizije redovno prenose Vulina. Kakav je zapravo odnos matične države Srbije prema srpskoj zajednici u Hrvatskoj? DL: Vlast njima nikako ne pomaže. Evo, recimo, ima srpskih sredina u kojima su pre rata bili pogoni, i gde bi se ponovo mogao otvoriti neki pogon. Ali ne, Vučić ulaže desetine miliona evra u Republiku Srpsku… A nijedan evro nije uložio, recimo, u Knin i kninsku okolinu, u taj deo severne Dalmacije -- gde bi se neki ljudi možda i vratili, samo kada bi mogli da se zaposle. Njih to apsolutno ne zanima. On dođe, pokloni jedan traktor gore na Kordunu, to slikaju kamere, i onda novine pišu "Vučić poklonio traktor!" Kad bi oni ulagali, možda bi se neki Srbi i vratili u Krajinu... Jer mnogi imaju kuće, imaju imovinu i sve, ali nemaju posla.Možda vlast Kninska Krajina podseća na poraz politike devedesetih...DL: Moguće je da im je to nečista savest. A zna se šta su oni tada radili... Vučić je tad bio klinac, uljuljkan kao portparol vladajuće partije. Ako je Sloba rekao da nema pomoći Krajini -- onda nema pomoći Krajini. Dobio je naredbu: "Poklopi se ušima i ćuti."SDSS je skraćeno od Samostalna demokratska srpska stranka. Da li je ova politička snaga slanjem svog predstavnika u Knin opravdala ono "samostalna" u svom nazivu, i koliko je dobro što je došlo do ovakvog sukoba sa vlastima u Srbiji? Da li je to znak snage ili slabosti srpske zajednice? DL: Ja mislim da će se oni uskoro opet pomiriti, i da je ovo sve bilo fingirano. Ne bi im bio ni prvi, ni poslednji put... Sve će to opet doći na svoje, i opet će Pupovac da bude primljen ovde u Novom dvoru, kao da se ništa nije desilo. Pupovac se lukavo izvukao, kao što se uvek do sada izvlačio -- a ovaj nesretni Milošević će nadrljati, i to je. Koliko ovakve velike istorijske geste kao ta poseta Miloševića Kninu -- ili, s druge strane, odlazak hrvatskog ministra branitelja u Grubore -- zaista imaju značaja za međunacionalno pomirenje? Koji bi još uslovi trebalo da se ispune kako bi netrpeljivost između naša dva naroda otišla u istoriju? DL: Moje mišljenje je da ovo puno znači za nacionalno pomirenje. Više zbog Hrvata, da bi oni malo drugačije gledali na čitavu tu stvar... Ovi stariji to sve dobro znaju, ali ovi mladi ne. Kad gledate ove proteste protiv Srba, malo ćete među ovima koji urlaju "Za dom spremni!" naći učesnika rata. To su sve klinci, od kojih je većina rođena posle rata, ali su tako naučeni. Ovi koji su bili u ratu uglavnom ćute...Da li ste optimista što se tiče izgleda za to međunacionalno pomirenje?DL: Ja jesam. Ali kažem, treba na tome raditi, i treba prestati huškati mlade ljude jedne protiv drugih. Kad se s tim prestane, tek onda će se stvari promeniti. Stvari se već menjaju promenom vladajućih garnitura --  nova vlast u Hrvatskoj je odmah počela da smiruje situaciju, ali je Srbija zateže. Dokle god bude te igre mačke i miša, teško da nam može biti bolje.

Svet

Ako se otvaraju kafići i tržni centri, zašto ne bi i škole

Britanski premijer Boris Džonson doneo je odluku da se deca od 1. septembra vraćaju u školu, tvrdeći da je to moralna obaveza. Broj zemalja koje su donele odluku da se deca vraćaju u škole od septembra raste. Kakve su posledice?Danska, Norveška i Finska odlučile su da se mlađa deca vrate u klupe već u aprilu da bi dovršila školsku godinu. U školama su se poštovale mere malog broja učenika po učionici (u Danskoj do 12). Časovi su počinjali u različita vremena za različite razrede. Povratak nije uzrokovao nagli skok broja novozaraženih u ovim zemljama.U Švedskoj se škole nisu ni zatvarale za decu ispod 16 godina. Ova odluka proizašla je iz opšte strategije švedske vlade da se protiv virusa ne bori karantinom. Švedska zdravstvena agencija saopštila je da broj zaražene dece nije ništa manji nego u susednoj Finskoj, koja je zatvorila škole u martu. (Ukupno 0,05 odsto dečje populacije u periodu od 1-19 godina.)Urugvaj, koji ima nisku stopu zaraženosti u odnosu na ostale latinoameričke zemlje, među prvima je otvorio škole u aprilu. Otvaranje je bilo fazno. Najpre su otvorene škole u manjim, ruralnim sredinama gde ima manje dece. U junu su se u učionice vratila i deca iz većih gradova. Sistem alternativnog rasporeda sa smanjenim brojem učenika.Ovaj sistem prihvaćen je i u Japanu je takođe otvorio škole u maju po sistemu alternativnog odlaska u učionice.U Izraelu, koji je inače bio jedna u najuspešnijih zemalja u borbi sa virusom tokom marta i aprila, epidemija se rasplamsala nakon povratka dece u školu u maju. Tamo, međutim, nisu poštovane mere socijalne distance.Najviše kontroverzi ovo pitanje izazvalo je u Sjedinjenim državama. Mnoge federalne jedinice odlučile su da se deca vrate u školu. Ipak, u nekim slučajevima škole izgleda nisu vodile računa o merama socijalne distance.Pažnju su privukli snimci iz jedne srednje škole u Džordžiji gde su hodnici bili bukvalno preplavljeni učenicima koji imaju odmor u isto vreme i prolaze jedni pored drugih na radaljini manjoj od pola metra.U Floridi je sindikat nastavnika tužio guvernera DeSantisa zbog odluke da se otvore škole uprkos činjenici da se stopa novozaraženih uvećava.Profesor Graham Medley sa Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu konstatuje da na otvaranje škola treba da se gleda kao i na otvaranje drugih objekata sa masovnom cirkulacijom ljudi. Ako se otvaraju pabovi i tržni centri, zašto ne i škole?Profesor Calum Semple sa Liverpulskog univerziteta smatra da otvaranje škola spada u teške slučajeve javne politike. Ako bude došlo do ponovnog skoka epidemije u septembru ili oktobru, vlada će morati da oduči da li da zatvori pabove ili škole.

Svet

Tviter zainteresovan za preuzimanje TikToka

TikTok i Tviter razgovarali su o potencijalnom spajanju, dok se popularna aplikacija za deljenje kratkih video snimaka brani od pritiska američkog predsednika Donalda Trampa da proda svoj deo američkog poslovanja pod pretnjom potpune zabrane, saznaje Vol strit žurnal, a prenosi TechCrunch.Vol strit žurnal je napomenuo da Majkrosoft ostaje glavni kandidat za kupovinu TikTokovog poslovanja u Sjedinjenim Američkim Državama, Australiji, Kanadi i Novom Zelandu, a da bi se potencijalno spajanje TikToka sa Tviterom odnosilo samo na Severnu Ameriku.Svaka ponuda Tvitera zahtevala bi dodatne investitore, pošto je vrednost TikToka procenjena između 15 i 50 milijardi dolara, što je preveliki zalogaj za Tviter čija je trenutna vrednost 29 milijardi dolara.Američki predsednik Tramp je prošle nedelje potpisao izvršnu naredbu kojom je zabranio poslovanje TikToka u SAD-u, osim ako ne prodaju svoj američki deo poslovanja, TikTok ima do 15. septembra da pronađe kupca.TikTok je do sada dobio ponude samo od Majkrosofta i Tvitera, a postoji potencijal da bi se bilo kakva prodaja mogla zaustaviti tužbama koje osporavaju izvršno naređenje predsednika.Bajtdens, vlasnik TikToka podneće tužbu na američkom Okružnom sudu za južni okrug Kalifornije, gde TikTok ima svoje sedište u Americi.Kompanija će, kako izveštava NPR, tvrditi da izvršna naredba predsednika nije sledila proceduru i da je njen osnovni argument da TikTok predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost neosnovan.Neke istaknute ličnosti u tehnološkoj industriji, poput Bila Gejtsa, takođe dovode u pitanje proces kojim je TikTok primoran da proda svoje poslovanje.Tviter bi akvizicijom TikToka dodao ogroman stub u svom poslovanju velikom, novom korisničkom bazom.

Srbija

„Zastava oružje“ ponovo radi u dve smene

Nakon dve nedelje minimalnog procesa rada, fabrika "Zastava oružje" od danas radi uobičajeno, sa radnicima koji su angažovani u dve smene, javila je agencija Beta.Jedan od direktora u toj fabirici Zoran Šušić rekao je da je odluka o povratku svih radnika na posao doneta zbog ispunjavanja ugovorenih obaveza prema kupcima."Pored toga, potrebno je i da se navikavamo na rad u uslovima epidemije virusa korona, jer će trajati", rekao je Šušić.Šušić je naveo da su svi radnici dužni da nose zaštitne maske koje su obavezne u svim halama, drugim fabričkim prostorima i kancelarijama.Obezbeđene su, kaže, višekratne zaštitne maske za oružare, dozeri i dezinfekcione barijere, a na ulazu u fabriku se meri temperatura.Šušić je rekao da je tokom epidemije bilo 38 zaraženih radnika, ali da su to bili lakši slučajevi.U drugoj polovini jula oružari su bili na dvonedeljnom kolektivnom godišnjem odmoru koji se završio 27. jula.Zatim je za veći broj oružara odmor bio produžen i početkom avgusta zbog aktuelne pandemije.U fabrici se u prvoj nedelji avgusta održavao minimum procesa rada uz obavljanje neodložnih poslova u proizvodnji sa oko 850 zaposlenih.Prošle sedmice broj angažovanih povećan je na 1200, od ukupno 2500 zaposlenih u fabrici "Zastava oružje".

Srbija

Za otkazan koncert zamenska ulaznica ili novac u januaru 2022.

 Kupas ulaznice za kulturno-umetničke manifestacije koje su otkazane usled pandemije zarazne bolesti COVID-19, ulaznicu može iskoristiti prilikom narednog održavanja manifestacije ili može dobiti nazad svoj novac, ali tek u januaru 2022. predviđenom je vladinom uredbom o ponudi važenja kupljenih ulaznica.Organizator manifestacije može ponuditi kupcu da neiskorišćenu kupljenu ulaznicu iskoristi i za neku drugu manifestaciju koja će se održati u njegovoj organizaciji, a za koju cena ulaznice nije niža od cene kupljene neiskorišćene ulaznice.Ako kupac prihvati ovu ponudu, organizator manifestacije je dužan da mu izda zamensku ulaznicu.Organizaor je dužan da ovu ponudu objavi na zvaničnoj internet prezentaciji ili putem društvenih mreža ili sredstava javnog informisanja.Neiskorišćenu kupljenu ulaznicu u skladu sa ponudom  kupac može da iskoristi u periodu od jedne godine od dana objavljivanja ponude, a najkasnije do 31. decembra 2021. godine.Ako se kupac odluči za povraćaj iznosa koji je platio za neiskorišćenu ulaznicu, organizator manifestacije je dužan da izvrši povraćaj plaćenih sredstava u roku od 14 dana od dana isteka roka za korišćenje zamenske ulaznice, dakle tek u januaru 2022. godine.

Srbija

Udruženje pčelara: Počinje uzorkovanje meda, u Srbiji nema ko da pravi tegle

Prijava svih vrsta meda koji imaju pčelari traje do ponedeljka 10. avgusta, a istog dana počinje uzrokovanje meda od strane ekipa iz pogona "Naš med", koji je nedavno otvoren  Rači kod Kradujevca, saopštio je Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS)."Posle uzorkovanja, uslediće analize, homogenizacija i plasman meda za izvoz. Cena meda je solidna, a na žalost meda ove godine nema dovoljno", rekao je za Tanjug predsednik SPOS-a Rodoljub Živadinović.On kaže da je zahvaljujući pogonu "Naš med" u Rači u koji je uloženo milion evra sada i pčelarima jasno da se može minimalizovati zarada firmi za pakovanje meda."Imamo pristojne cene. Kad smo ih javno ponudili bile su najbolje na tržištu, pa su se i pakerske firme prilagođavale. Sada pčelari mogu da vide koliko znači pogon Naš med jer zarade pakera meda idu na minimum, kao što i treba da bude", navodi Živadinović.Prema njegovim rečima, godina je zbog meteoroloških prilika izuzetno loša za pčelare. Procena SPOS-a je da će prinos meda ove godine biti umanjen do 80 procenata u odnosu na prosek."Tržište je već odreagovalo, cene meda otišle gore za stotinak pa i do 200 dinara za kilogram", rekao je Živadinović.ISKUSNI PČELARI SAVETUJU KAKO POČETI BIZNIS U SRBIJIZbog manjeg prinosa, prem anjegovim rečima, očekuje se više falsifikovanog meda iz uvoza."Zbog centa razlike opet je neko spreman da žrtvuje svoju proizvodnju, svoje kooperante pčelare, zato smo i napravili ovaj pogon da se to ne bi dešavalo. Moramo da se borimo i protiv uvoza i protiv falsifikata", rekao je Živadinović.Dodaje da će srpski potrošač koji želi da jede pravi med biti po prvi put zaštićen."Onaj ko želi da kupuje šećerne mešavine on će to moći da kupi u trgovini za 290 dinara, što je jedna od trenutnih cena u Aleksincu. Kako je uopšte takva cena moguća kada je otkupna cena bagremovog meda trenutno 4,67 evra", zapitao se.Med iz pogona "Naš med" do građana Srbije stizaće u teglama koje se proizvode na granici Hrvatske i Slovenije, u hrvatskom Humu na Sutli."To je živa istina. Jednostavno nema ko da napravi tegle u Srbiji. Staklara u Paraćinu dobila je taj posao pa nije odgovorila zahtevima, jer na dan dan kad je trebalo da isporuče robu nisu imali ni crtež za kalup tegle", otkrio je Živadinović.

Srbija

Đaci od prvog do petog razreda najverovatnije ponovo u školama

Predsednica Vlade Ana Brnabić izjavila je da su Vlada Srbije, Ministarstvo prosvete i Krizni štab najbiliže odluci da početkom nove školske godine đaci od prvog do petog razreda krenu na nastavu u školama, prenosi Nova.rs.“Najbliži smo odluci da đaci od prvog do petog razreda krenu u škole od 1. septembra”, izjavila je Brnabić.Brnabić je rekla da se epidemiološka situacija u Srbiji popravlja, a to pokazuje i 11 uzastopnih dana u kojima opada broj hospitalizovanih, kao i to što ima više otpusta nego prijema u kovid bolnicama.Govoreći o vakcinama rekla je da Srbija pregovara sa nekolilko država o vakcini i da će biti među privh 20 koje će je dobiti.