Najnovije

Svet

Dizni ukida 20th Century Fox brend

Američka kompanija Dizni (Disney) saopštila je da će preimenovati svoj studio, jedan od najpoznatijih u industriji, iz 20th Century Fox Television, na 20th Television, preneo je CNN. Iz poznatog simb...

Srbija

Izvoza svinjetine iz Srbije četiri meseca gotovo da nije bilo

Izvoza svinjetine iz Srbije četiri meseca gotovo da nije bilo, smanjen je za 97,6 odsto, dok je uvoz povećan za 8,3 odsto, pri čemu je uvoz iz Nemačke udvostručen, piše portal eKapija.Cena svinjskog mesa u junu pala je širom Evrope. Pandemija je uticala i na ovo tržište, posebno zbog zaraze radnika u najvećim nemačkim i holandskim klanicama, zbog čega je i Kina kao najveći kupac prekinula da uvozi meso iz ovih zemalja.Postoji mogućnost da će višak mesa koji ostaje u tim evropskim zemljama, uticati i na cenu i količinu svinjetine širom Evrope, pa tako i u Srbiji i Hrvatskoj.Cene svinjetine na nivou EU u junu pale su za 1,5 odsto u odnosu na maj, a na godišnjem nivou za 9,5 odsto. U Holandiji je godišnji pad već 23 odsto, a u Nemačkoj 8,3 odsto.Prosečna cena uvoza svinjetine u Kinu povećana je sa 1,48 evra koliko je bilo u novembru 2018. godine, na 2,47 evra u junu 2020. Najveći dobitnici ovog rasta cena su zemlje izvoznice u Kinu, i to Španija, SAD, Nemačka, Brazil, Kanada, Danska, Holandija, Čile.Srbija je na početku 2019. godine imala 2,79 miliona svinja što je u poređenju sa 2018. godinom bilo povećanje od 4,3 odsto.U deficit u trgovini svinjetinom Srbija je ušla 2008. godine, međutim 2014. godine se pojavila velika nada da će fond svinja biti obnovljen izvozom u Rusiju. Do toga nije došlo, a sada se ostvaruju rekordne vrednosti uvoza.Kumulativan deficit u trgovini svinjetinom iznosio je 215 miliona evra, ali je samo u poslednje tri godine iznosio 131,4 miliona evra, uz tendenciju da se iz godine u godinu nižu novi rekordi u uvozu i vrednosti deficita. Srbija je, prema podacima iz 2017. godine, i dalje veliki i intenzivni uzgajivač svinja, makar Vojvodina, Šumadija i Zapadna Srbija, mereno odnosom broja svinja prema broju stanovnika.

Svet

Američki državni sekretar danas u Sloveniji zbog nuklearke i Huawei opreme

Američki državni sekretar Majk Pompeo nastavio je svoju turneju u Ljubljani gde će sa predsednikom Slovenije Borutom Phorom i premijerom Janezom Janšom razgovarati o kompaniji Huawei i ključnim područjima od zajedničkog interesa.Pitanja od ključnog interesa za sve strane uključuju nuklearnu energiju i integraciju Zapadnog Balkana.Ljubljana inače razmatra proširenje te nuklearne elektrane, jer to vidi kao priliku da smanji zavisnost od ruskog gasa.Prema pisanju lokalnih medija o tome je spremna da razgovara sa stranim kompanijama.Portal Balkan Green Energy News prošle nedelje pisao je o tome kako vlasti u Ljubljani i Zagrebu rade na regulativi koja je neophodna za produženje životnog veka zajedničke nuklearke. Dve države istovremeno razmatraju mogućnost da instaliraju drugi blok u Krškom, za šta je slovenačka Skupina GEN već zatražila energetsku dozvolu.Hrvatska elektroprivreda je suvlasnik pogona nominalne snage od 696 megavata.Dve strane su se prošlog meseca dogovorile da joj produže vek trajanja za 20 godina i sada rade na neophodnim propisima.U okviru tih aktivnosti, Slovenija je na javnu raspravu stavila predlog zakona o domaćem fondu za zatvaranje Krškog i odlaganje radioaktivnog otpada i istrošenog goriva. Sredstva za te namene bila bi odobrena budžetom za narednu godinu.Hrvatska je odbila ponudu za zajedničko odlagalište otpada u Vrbini, na granici kod Krškog i odlučila je da iskoristi bivše vojne objekte pored granice sa Bosnom i Hercegovinom, što izazvalo spor sa susedom.NUKLEARNI OTPAD "SVAĐA" HRVATSKU I BIHZATRAŽENA DOZVOLASkupina GEN podnela je zahtev za izdavanje energetske dozvole za planirani drugi blok nuklearne elektrane Krško – JEK 2. Naglasila je da će partnere tražiti prvenstveno u Sloveniji.Ova elektroenergetska kompanija pod državnom kontrolom tvrdi da će godišnja proizvodnja biti između osam i dvanaest teravat-sati u zavisnosti od snage.Nuklearna elektrana Krško koja je podignuta 1981. na slovenačkoj strani granice, prema ranijem planu, trebalo je da se ugasi 2023. godine.  

Svet

Stotine mrtvih širom sveta zbog dezinformacija o koronavirusu

Najmanje 800 ljudi umrlo je širom sveta zbog dezinformacija vezanih za korona virus u prva tri meseca ove godine, kažu istraživači, piše BBC.Studija objavljena u Američkom časopisu za tropsku medicinu i higijenu kaže da je oko 5.800 ljudi širom sveta primljeno u bolnicu kao rezultat lažnih informacija na društvenim medijima.Mnogi su umrli zbog konzumiranja metanola ili sredstava za čišćenje na bazi alkohola, zato što su pogrešno verovali da su ti proizvodi lek za virus.Svetska zdravstvena organizacija (SZO) rekla je da se "infodemija" koja okružuje Covid-19 širi jednako brzo kao i sam virus, a teorije zavere, glasine i kulturna stigma doprinose smrti i povredama.Mnoge žrtave pratile su savete koji podsećaju na verodostojne medicinske informacije, kao što je konzumiranje velike količine belog luka ili unos velike količine vitamina kao način sprečavanja infekcije, kažu autori studije. Drugi su pili supstance poput kravljeg urina.Studija zaključuje da je odgovornost međunarodnih agencija, vlada i platformi za društvene medije da se bore protiv ove "infodemije", a tehnološke kompanije kritikovane su zbog sporog reagovanja na širenje ovih dezinformacija.Glasine na internetu dovele su do napada u Indiji i masovnih trovanja u Iranu, a u Velikoj Britaniji inženjeri telekomunikacija su bili na meti, zbog radova na 5G tornjevima za koje su mnogi smatrali da šire virus. Sve ove glasine širile su se putem društvenih medija.Vakcine postaju sve veća realnost, ali postoji i sve veća pretnja da će borci protiv vakcina koristiti društvene mreže za širenje dezinformacija koje će sprečiti određeni broj ljudi da se zaštiti.Nedavna anketa u Sjedinjenim Američkim Državama pokazala je da 28 odsto Amerikanaca veruje da Bil Gejts želi da koristi vakcine za implantaciju mikročipa kod ljudi.Uspeh efikasne vakcine protiv korona virusa može biti potpuno narušen dezinformacijama, rekli su lekari BBC-evom timu za borbu protiv dezinformacija.

Svet

Airbnb podržao ideju o globalnom digitalnom porezu

Start-up za iznajmljivanje kuća Airbnb saopštio je da podržava razvoj poreskih režima za digitalne usluge o kojem pregovara Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) sa ciljem da se prevaziđu razlike između koje u toj oblasti dele Sjedinjene Države i Evropu, prenosi Euractiv."Sistem koji je vekovima aktuelan, a koji i danas koristimo nije bio osmišljen u skladu sa potrebama digitalne ekonomije. Verujemo da bi globalni poreski sistem mogao da bude efikasan, on dosledno mora da se primenjuje van državnih granica i zbog toga mora biti jednostavan", ocenio je Airbnb u saopštenju kojim podržava razgovore sa OECD-om.Pregovori OECD-a uključuju više od 100 zemalja, a namera je da se globalna poreska pravila ažuriraju u skladu sa potrebama digitalnog doba.Međutim, pregovori do sada nisu dali rezultate, zbog pandemije koronavirusa.I ITALIJA UVODI DIGITALNU TAKSU ZA TEHNOLOŠKE FIRMEPorez na digitalne usluge EU i Britanija smatraju kao način da se oporezuju tehnološke kompanije koje dobro posluju na lokalnom nivou, a plaćaju skromne poreze.SAD su saopštile da porez na digitalne usluge koje je Francuska najavila prošle godine diskrniminiše američke tehnološke firme poput Alphabet-a Google, Facebook i Apple Inc.Francuska je odložila primenu svojih taksi, a SAD svoje protivmere u nadi da će u okvriru pregovora koje vodi OECD doći do napretka. U junu su Sjedinjene Države saopštile da će se povući iz pregovora, navodeći kao razlog nedostatak napretka, ali je OECD saopštio da je Vašington i dalje posvećen razgovorima.Šef Gugla Sundar Pičai rekao je Rojtersu prošlog meseca da ta kompanija podržava multilateralno rešenje za oporezivanje digitalnih usluga o kojima raspravlja OECD, jer su njegovi okviri "pravi pristup" u rešavanju problema.

Svet

Viber uvodi nove funkcije protiv spemovanja

Kompanija Rakuten Viber objavila je da uvodi nove funkcija protiv spemovanja, a korinsicima će između ostalog moći da automatski filtriraju poruke i odlučuju ko ih može dodavati u grupe, navodi se u saopštenju.Korisnici će ubuduće moći i da pretražuju druge korisnike po njihovom imenu, uz dodatne mere za očuvanje privatnosti. "Ljudi su redovno zasuti sa sve više informacija – i u takvoj situaciji bez presedana neophodno je obezbediti prevenciju od spemovanja i nepotrebnog pretrpavanja informacijama. Usled tih pojava, izazov više nije steći što više onlajn kontakata, već to ostvariti na bezbedan način koji štiti korisničku privatnost.", navodi se u saopštenju.Viber će omogućiti svojim korisnicima da kontrolišu ko ih može dodavati u Zajednice ili grupne četove – svi ili samo osobe čije kontakte su sačuvali u svom imeniku, a pozivi za učlanjenje koje prosleđuju nepoznati pošiljaoci će automatski biti učitani kao novi "Zahtevi za četovanje" u inboksu, kako bi glavni ekran ostao pregeledan i rasterećen od nepoželjnih zahteva. Nova funkcija za pretragu korisnika Vibera će omogućiti dalje proširenje mreže kontakata – čim neko bude pokrenuo pretragu po imenu korisnika, sadržaj će biti prikazan u ekranu za rezultate pretrage – pored profilne fotografije korisnika. Broj mobilnog svakog korisnika biće prikriven sve dok ga korisnik ne podeli sa sagovornikom, onlajn status takođe neće biti javno dostupan, a glasovni i video pozivi neće biti omogućeni. Funkcije Pretrage korisnika preko Vibera i Inboksa za zahteve za četovanje će prvo biti isprobane u određenim zemljama – pre nego što budu globalno dostupne. "Korisnicima je važno da mogu da prošire svoj krug društvenih kontakata – a istovremeno omoguće da njihov prostor komunkacije bude sačuvan od spemovanja. Mi neprekidno radimo na pronalaženju optimalnih rešenja, poput ovih koje sada predstavljamo – koja će omogućiti našim korisnicima da prošire opseg komunikacije uz mogunost da sačuvaju bezbednost i privatnost iste", izjavio je Ofir Ejal, glavni menadžer za operacije Vibera. 

Svet

Bez PCR testa za tranzit kroz Severnu Makedoniju

Za sada PCR testovi neće biti uvedeni za građane Kosova, Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine koji prolaze kroz Severnu Makedoniju potvrdila tamošnja Komisija za zatrazne bolesti, preneli su makednoski mediji."Prema postojećim merama, građani ovih zemalja koji prolaze kroz zemlju potpisuju izjavu da će napustiti zemlju za 3 sata i oni ne predstavljaju opasnost od širenja koronavirusa u našoj zemlji", saopštilo je Ministarstvo zdravlja nakon sastanka Komisije.Predstavnici te komisije kađu da će i dalje budno pratiti situaciju i ako se utvrdi da postoji potreba, biće uvedene dodatne mere.SEVERNA MAKEDONIJA OTVARA GRANICE UZ OBAVEZAN PCR TEST

Srbija

Zbog zaštite beloglavih supova predlaže se zabrana letova kanjonom Uvca

Poučen nedavnim iskustvom i stradanjem zaštićenih ptica Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike predlaže da se iznad rezervata prirode "Uvac" uspostavi uslovno zabranjena zona letova, javio je portal RTS-a.Javnost je pre nekoliko dana bila zgrožena vešću da je najmanje šest mladunaca beloglavih supova ispalo iz gnezda zbog helikoptera koji je bio u niskom letu iznad kanjona Uvca.Zoran Karić iz Fondacije za zaštitu ptica grabljivica tada je izjavio za JAvni servis da je takav potez bio protivzakonit.Zbog nove situacije Direktorat civilnog vazduhoplovstva predložio je da se 14. avgusta održi sastanak sa nadležnim organima.Tema razgovra bilo bi uspostavljanje, kako se navodi uslovno zabranjene zone iznad rejona Specijalnog rezervata prirode "Uvac".Na sastanak su pozvani predstavnici Ministarstva odbrane, MUP-a, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Zavoda za zaštitu prirode Srbije.Specijalni rezervat "Uvac" pod posebnom je zaštitom i na njemu se nalazi najveća gnezdeća kolonija beloglavog supa u Srbiji i jedna od najvećih na Balkanu.Mediji su ranije preneli da je od šet mladunaca beloglavog supa, tom prilikom spašeno samo tri.ZAŠTIĆENI BELOGLAVI SUPOVI ŽIVOTIMA PLATILI BAHATE LETOVE HELIHOPTEROM

Srbija

Bejrut probudio sumnju: Kompanija iz Kruševca besplatno preuzela opasan otpad iz Makedonije

Organizacija "Vojvođanska zelena inicijatva" osvrnula se na tvrdnje medija u Severnoj Makedoniji prema kojima je "Тrayal korporacija AD Kruševac" prošle godine besplatno preuzela velike količine opasnog otpada i eksplozivnih predmeta od jedne kompanije iz Skoplja, preneo je N1."Mi za ovaj problem ne bismo saznali da nam ekološki aktivisti iz Makedonije nisu javili za to, mi ne pratimo makedonske portale. Mi smo kontaktirali Ministarstvo zaštite životne sredine i oni su nam rekli da ta kompanija iz Srbije nema dozvolu za transport i skladištenje ekološkog otpada", rekla je autorka emisije "Zelena patrola" Milica Alavanja za TV N1.Napominje da država mora da proveri tu informaciju i dodaje da se ne zna gde se trenutno nalazi taj otpad.Makedonski portal Lokalno.mk, nedavno je objavio tekst u kome piše da je u novembru 2019. godine tamošnja valada uspela da ukloni štetno gorivo iz okoline Skoplja."Na osnovu zaključka vlade i sporazuma sa jedinim ponuđačem "Trayal Corporation AD Кruševac"- Republika Srbija, konačno je van zemlje izvezena velika količinu opasnih i eksplozivnih predmeta koji su prethodno bili u vlasništvu AD "Teas-Temko" na imanju AD "Makpetrol" u Skoplju", navodi taj portal saopštenje severnomakedonske vlade.Dodaje se da je tako država otklonila opasnost od nesreće poput one koja se nedavno desila u Bejrutu.ČEKAJUĆI ODVAJANJE OTPADA U DOMAĆINSTVIMA: KAKO RADI REGIONALNA DEPONIMA U SUBOTICI"Intrigira i to da je kompanija iz Srbije, prema informacijama iz Makedonije, potpuno besplatno preuzela taj otpad. Kako je to moguće da se nekom to isplati, ako je reč o opasnom otpadu, nadležno ministarstvo je, smatramo, trebalo da bude obavešteno o tome", dodaje Milica Alavanja.Autorka, koja već 10 godina snima emisiju "Zelena patrola", poručuje da je u ekeologiji najveći problem korupcija."Naši zakoni su relativno dobro napisani, ali je problem što se oni ne sprovode, fale nam inspekcijske službe, institucije koje će sprovoditi te zakone", rekla je Milica Alavanja.OTPAD ĆE NAS UGUŠITI

Svet

Na listi najuspešnijih kompanija po prvi put ima više kineskih nego američkih firmi

Na listi "Global 500" koja obuhvata 500 najuspešnijih kompanija na svetu, nalazi se 133 firmi iz Kine, uključujući hongkonške i tajvanske kompanije, kao i 121 preduzeće iz Sjedinjenih Američkih Država, piše Al Jazeera pozivajući se na magazin Fortune.Američki „Wallmart“ ponovo je na vrhu liste, a iza njega slede tri kineske kompanije, najveća kineska državna naftna grupacija “Sinopec” je zauzela drugo mesto, dok su se na trećem i četvrtom mestu našle dve kineske državne kompanije, Državna elektroprivreda "State Grid" i “China National Petroleum”.Po prvi put postoji više Fortune Global 500 kompanija sa sedištem u kontinentalnoj Kini i Hong Kongu, nego u Sjedinjenim Američkim Državama, 124 protiv 121. Dodajte kompanije iz Tajvana i taj broj se penje na ukupnih 133 preduzeća iz šire Kine.Ovih 500 kompanija je u 2019. godini prihodovalo 33,3 hiljade milijardi dolara i stvorilo profit od dve hiljade milijardi dolara. Širom sveta zapošljavaju skoro 70 miliona ljudi.Teško je preuveličati značaj promene u globalnoj ekonomiji, a prema rečima glavnom urednika magazine Fortune Klifa Lifa, kada je lista Global 500 prvi put izašla 1990. godine, na listi nije bilo kineskih kompanija. U poslednje tri decenije, kineska ekonomija je naglo skočila, podstaknuta globalnim trgovinskim procvatom koji se sa 39% globalnog BDP-a proširio na 59%.Prvih 50 mesta zauzima 12 kineskih kompanija, među njima su četiri banke, uključujući ICBC, CB, ABC i Banku Kine.Kineski tehnološki gigant Huavej je ove godine zauzeo 49. mesto na listi, a iza je Kineska grupacija za železnički inženjering.Huavej prvi prodavac pametnih telefona uprskos američkim sankcijama Vredno je napomenuti da se Global 500 rangira na osnovu prihoda, a mnoge kineske kompanije na listi zaradile su svoje mesto ne nužno zbog dinamike poslovanja, već zbog monopola koji podržava država na tom najvećem svetskom tržištu.Globalna trgovina je motor uspeha globalnih kompanija. Sposobnost za traženje novih tržišta i izvoz su takođe presudni faktori, navodi se u magazinu.

Srbija

NVO traži podatke o troškovima izgradnje kovid-bolnica u Batajnici i Kruševcu

Toplički centar za demokratiju i ljudska prava zatražio je danas od Vlade Srbije "detaljne informacije o troškovima radova" na izgradnji kovid-bolnica u Batajnici i Kruševcu."Pozivamo vladu da ovog puta bude hrabra i snažna, kao što je odgovorna i brižna. Pa da uprkos svemu, izadje pred gradjane sa tačnim podacima, koliko god im to nikad ne bilo lako", navodi se u saopštenju.Toplički centar za demokratiju i ljudska prava je u više navrata tražio informacije od nadležnih institucija o troškovima nabavke medicinske opreme tokom zdravstvene krize izazvane širenjem koronavirusa.U ponedeljak je u Kruševcu počela izgradnja kovid bolnice koja će imati 500 ležajeva, za šta je po rečima premijerke Ane Brnabić, iz budžeta izdvojeno 1,7 milijardi dinara.Prethodno su i u Batajnici počeli radovi na izgradnji kovid bolnice sa oko 1.000 ležajeva koji bi po rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića trebalo da budu završeni do 1. decembra, prenosi Beta.

Srbija

Nastavnici: U planu „antikorona nastave“ ima mnogo nejasnoća

Nije u redu da Krizni štab donosi odluke o nastavi u novoj školskoj godini bez konsultacije sa nastavnicima, ocenjuju za Novu ekonomiju prestavnici sindikata prosvetnih radnika.Predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Jasna Janković, kaže za naš portal da su šolska odeljenja velika, što stvara probleme u organizaciji."Mi smo na svemu štedeli, na deci, nastavnicima, materijalnim troškovima, uvođenju vode u škole, toalet papiru, sapunima i sada kada podelite to jedno veliko odeljenje, dobijete dva odeljenja".Predsednica USPRS ocenjuje da ministar prosvete Mladen Šarčević definitivno misli da će nastavnici držati duple časove. "Pominje neku dvadesetčetvoročasovnu radnu nedelju, to prilično zbunjuje. Našt stav je da je po mnogim pitanjima sve vrlo teško izvodljivo, ne samo zbog podele, decu kasnije treba negde da smestite", smatra Janković."U pola 11 roditelj treba da dođe po svoje dete, jer nema produženog boravka. Naši boravci su ogromni, imaju po 40, 50 učenika. Ako budu radili, ko će biti u njima, da li samo jedno odeljenje?", pita se Jasna Janković.PREVAZILAŽENJE NORME ČASOVA "Mi smo računali da ćemo preko one svoje norme raditi još 50 odsto časova, tako da ja mislim da je korektno da ako se više radi da se više i plati. Da li će da se radi dve, tri nedelje, pa će onda nastavnici da faizički padnu zbog iscrpljenosti, to takođe ne znamo", kaže Janković i smatra da je iste predloge ministar mogao da saopšti pre dva meseca.D vrlo lako mogu da se preopterete nastavnici, za Novu ekonomju ocenjuje i  Aleksandar Markov iz Foruma beogradskih gimnazija. "Postoji opravdana bojazan da će se sve svesti na nastavu sa jednom grupom pre podne, sa drugom posle podne, zatim sledi onlajn nastava i dan bi se završio pregledom domaćih zadataka. Ja se nadam da su u mnistarstvu uzeli u obzir da veliki broj nastavnika radi u dve ili više škola, neretko se dešava da su to gimnazija i osnovna škola", podseća Markov.  On smatra da se funkcionalan raspored teško može napraviti bez ozbiljnije kordinacije sa direktorima škola.NABAVKA ZAŠTITNIH MASKIPredsednica Unije SPRS pretpostavlja da će se zaštitne maske koje su neophodne za nastavu tretirati kao materijalni troškovi. "Ja ću ponoviti da je sapun u školi bio civilizacijski događaj. O ubrusima za brisanje ruku da ne govorimo. Zaposlenih u obrazovanju ima 108 hiljada, svakoga dana to je najmanje toliko maski. Najlakše je prebaciti odgovornost, da su svi su krivi osim ministra", kaže Jasna Janković.Ministar je pomenuo da će maske finansirati lokalne samouprave, međutim to se razlikuje od jedne do druge opštine, kaže Aleksandar Markov. "Negde su ona redovna, negde nedostaju. Nemali broj škola se snalazi i uzima đački dinar. Plašim se da će i za maske biti ista situacija. Možda je ministarstvo trebalo da se potrudi da se centralizuje nabavka maski", kaže predstavnik Foruma beogradskih gimnazija.On podseća da je zakonom propisano da poslodavac mora da obezbedi nesmetan rad i ocenjuje da su mu nejasni stavovi Kriznog štaba."Neki članovi Kriznog štaba rekli su da učenici ne moraju da nose maske dok sede, postavlja se pitanje zašto su obavezne kada se ulazi u opštinu ili banku, a u školama nisu. Svakako je zbunjujuće", ocenjuje Markov.Samo osnovnu školu prošle godine pohađalo je gotovo 518 hiljada učenika. Od toga 257 hiljada bilo je u nižim razredima osnovne škole.Njima i nastavnicima, prema novim pravilima trebaće oko 365 hiljada zaštitnih maski svakog radnog dana.Čedomir Savković           UPUTSTVO ZA POČETAK ŠKOLE: MASKA OBAVEZNA, RODITELJI DA MERE TEMPERATURU DECI

Svet

Rusi odobrili vakcinu protiv korone nakon manje od dva meseca testiranja

Rusija je odobrila kontroverznu vakcinu Sputnjik V za široku upotrebu posle manje od dva meseca testiranja na ljudima, a ova najava da Rusija napreduje sa proizvodnjom i masovnom imunizacijom pre takozvanog testiranja „faze 3“ dočekana je s kritikama eksperata koji su ruski pristup opisali kao nepromišljen i neetičan, piše britanski Gardijan.Postoji velika želja širom sveta da se život vrati u normalu kao što je to bilo pre pandemije, pa tako bilo kakva vakcina može delovati kao rešenje, međutim realnost je da nisu sve vakcine iste po delotvornosti.Neke, poput vakcine protiv sezonskog gripa, mogu se opisati kao osrednje u pogledu zaštite koju pružaju, dok je čak i odličnim vakcinama, poput one koju je Džonas Salk razvio protiv polia bilo potrebno vremena da pruže imunitet stanovništvu SAD-a.Uprkos često anegdotskim tvrdnjama ruskih zvaničnika, napredak ruske vakcine praćen je brigom i etičkim pitanjima, SZO je rekla da se vakcina ne sme proizvoditi sve dok se ne završe ispitivanja faze 3.Nakon što je šef Instituta Gamaleja rekao da su on i njegove kolege isprobali vakcinu na sebi, rusko Udruženje organizacija za klinička ispitivanja opisalo je to kao „grubo kršenje“ normi istraživanja od strane naučnika pod ogromnim pritiskom da „namire državni vrh“.Testovi na volonterima, uključujući i vojsku, takođe su pokrenuli etička pitanja, uključujući da li su na neke vršili pritisak da učestvuju ili se na njih vrši pritisak da ne opišu sporedne efekte, s obzirom na razliku u odgovorima koje su dali vojnici i civili.Ruski zvaničnici izjavili su da bi vakcina mogla da deluje čak i do dve godine, uprkos nedostatku snažnih dokaza da to potkrepe.Postoji opasnost da delimično efikasna vakcina pruži vladama i stanovništvu lažni osećaj nade da je pandemija gotova, što bi moglo dovesti do brzog povlačenja mera suzbijanja.Trka za pronalaženjem vakcine često je pokretana takozvanim „nacionalizmom vakcina", na šta je Svetska zdravstvena organizacija upozoravala, međutim i SZO je sama optužena da je ulagala više u prestiž i ugled, nego u globalno zdravlje.Pa se tako i ova ruska najava da je registrovala vakcinu Sputnjik V kao bezbednu i efikasnu za masovnu proizvodnju i pre takozvanih velikih bezbednosnih ispitivanja faze 3, koja obično traje mesecima, uklapa u ovaj obrazac.

Svet

Najviše nemačkih gastarbajtera sa Balkana spada u stručnu radnu snagu

Više od polovine ljudi sa Zapadnog Balkana koji dolaze na rad u Nemačku po posebnoj regulativi za taj region rade kao stručna radna snaga, ukazuje studija Instituta za istraživanje tržišta rada i poziva (IAB) koju prenosi Dojče vele.Dodatno, u kategoriju "specijalista" i "eksperata" spada još oko četiri odsto radnika, dok je 42 odsto pomoćna radna snaga.Prosečna starost doseljenika koji su našli posao u Nemačkoj tokom 2016. i 2017. godine u 73 odsto slučajeva bila manja od 40 godina, dok su 86 odsto pečalbara bili muškarci.U građevinarstvu, kako stoji u saopštenju Instituta, posao je pronašlo 44 odsto zaposlenih koji su u Nemačku došli po regulativi za zapadnobalkanske zemlje.U uslužnim delatnostima, kao što su hotelijerstvo i gastronomija, radi 13 odsto ljudi iz regiona, 11 procenata su u zdravstvenoj i socijalnoj branši, a u ostale uslužne delatnosti, u koje spada recimo čišćenje i pranje, radi deset procenata ljudi.Građani regiona od 2016. godine mogu da se zaposle u Nemačkoj, pod uslovom da poseduju obavezujući iskaz poslodavca da želi da ih zaposli.Dokaz o kvalifikacijama nije neophodan.