Najnovije

Svet

TikTok i Spotify postali članovi Evropske asocijacije za digitalni marketing

TikTok i Spotify postali su članici Evropske asocijacije za digitalni marketing i ekosistem oglašavanja IAB Europe (Interactive Advertising Bureau), objavio je Politico EU Influence.EIB je asocijacija koja razvija standarde industije i lobira kod institucija. TikTok je kineska platforma za deljenje videa, a Spotify evropska muzička striming platforma. Članovi Other members include Google, Facebook and Microsoft.Kineska aplikacija prestigla Fejsbuk, popularnost raste i u Srbiji

Svet

Genetičar Miodrag Stojković dokazao negativan efekat plastike na zdravlje

Zagađenje životne sredine plastikom u poslednje vreme rezultovalo je njenim svakodnevnim unošenjem u organizam putem vazduha, hrane i vode, objasnio je na svom tviter nalogu poznati genetičar Miodrag Stojković.Prema njegovim rečima, o tome kakav negativan efekat sve to ima na ljudske ćelije, rani razvoj i nastanak bolesti, objašnjeno je u najnovijoj naučnoj publikaciji, čiji je on koautor, zajedno sa grupom naučnika. Rad nosi naslov: Istraživački okvir za proučavanje unutarćelijskog zagađenja polisterinskom nanoplastikom i klinički pokazatelji.Do sada se, na žalost, nekoliko studija bavilo eventualnim štetnim uticajem mikroplastike i nanoplastike, piše u uvodnom obraćanju grupe istraživača, koji je Stojković podelio na društvenim mrežama.U istraživanju je inače korišćen novi okvir za istraživanje, kako bi se utvrdio uticaj tih čestica na ranu fazu razvoja ljudskog embriona.Analiza skupa gena pokazala je da su geni odgovorni za razvoj srčanih zalistaka, kao i disfunkcija ćelijskih komponenti, uključujući unutarćelijsku matricu i matične ćelije, bili značajno pod uticajem polisterina, nakon izlaganja toj materiji.Polisterin je inače materija od koje se pravi plastika i izrađuju, na primer, čaše za jogurt.Korišćenjem Hi Patnik metode, koja otkriva uništavajuće mehanizme i određuje kliničke pokazatelje, otkriven je APOC3 sklop, koji je odgovoran za povećan rizik od ishemijske kardiovaskularne bolesti.U uvodu se dodaje da rezultati jasno pokazuju bolje razumevanje  bioaktivnosti nanoplastike i njenog uticaja na zdravlje.Prezentovani istraživački okvir otkriva aspekte za dalje proučavanje, sa ciljem da se predstave mehanizmi i poreklo ljudskih bolesti, posebno onih koje potiču od unutarćelijskih zagađenja, navodi se u uvodnom delu ovog rada.

Srbija

Protiv čega se bune stanari studentskih domova

Akademci smešteni u nekoliko beogradskih studentskih domova protestovali su sinoć nakon što je predsednik Srbije najvio da će te ustanove zbog širenja koronavirusa biti zatvorene u predstojećem periodu.Iako su studenti nakon protestnog skupa najavili novi skup za danas ako se mera zvanično ne ukine, ministar prosvete Mladen Šarčević je jutros izjavio da će oni ipak ostati u domovima.Gostujući na TV Prva, on je naveo da je Kriznom štabu skrenuo pažnju na "lošu informaciju Studentske poliklinike", da od 300 registrovanih zaraženih studenata samo oko 20 odsto živi u domovima, a da je 49 akademaca u Beogradu sa slabim simptomima koronavirusa.Kako javlja agencija Beta, a prenosi Danas, dodao je i da u studentskim domovima u drugim delovima zemlje, poput Novog Sada, Niša i Kragujevca od sredine maja nema novozaraženih.U međuvremenu je i rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović za Betu kazala da su najave o zatvaranju studentskih domova bile "veliko iznenadjenje za sve na Univerzitetu"."Studenti su s pravom uznemireni i nezadovoljni. Univerzitet u Beogradu je u dnevnom kontaktu s Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, i mi smo imali dogovor da studenti uz poštovanje svih preventivnih mera završe junski ispitni rok i da se onda isprazne domovi", kazala je rektorka.U četrnaest studentskih domova koji čine mrežu Ustanove Studentski centar "Beograd" smešteno je oko 12.000 studenata, ali ta organizacija do objavljivanja ovog teksta Novoj ekonomiji nije odgovorila koliko ih tamo trenutno boravi.U studentskim domovima su trenutno na snazi posebne mere za prevenciju širenja koronavirusa, koje podrazumevaju izbegavanje bliskih kontakata, držanje distance, korišćenje dezobarijera.Dodatno, studenti su u obavezi da na hodnicima nose maske, a do daljnjeg se zabranjuju posete, prenoćišta i slavlja u studentskim sobama.Jedan stanar doma "Karaburma" koji je učestvovao na protestu sinoć potvrđuje da se studenti generalno pridržavaju mera."(U "Karaburmi") je prvobitno bilo proglašeno da su se neki studenti zarazili, ali se nakon toga ništa nije desilo. Iako ni tada nije bilo nikog da kontroliše da li neko nosi maske, mogu da kažem da su studenti jako poštovali meru nošenja maski kada nisu u sobama. U menzama su bili raspoređeni ljudi koji su dezinfikovali ruke studentima, a svaki sto je imao svoj asepsol", rekao je on za Novu ekonomiju.Dodaje i da je moguće da je neko virus "pokupio" u sobama prilikom druženja, kao i da su ustanove mogle da organizuju da nema velikog broja studenata u domovima, na primer tako što bi odobravali smeštaj na nekoliko dana uoči polaganja ispita, ali da bi to zahtevalo mnog organizacije.Ovo nije prvi put da se studenti nalaze u nepovoljnoj situaciji zbog korone, obzirom da je 16. marta, dan nakon proglašenja vanrednog stanja, akademci dobili obaveštenje da imaju 24 sata da napuste svoje sobe."Tada nije bilo problema, jer su se svi plašili, znali su da je malo i besmisleno, bilo je komentara, ali ništa više od toga", navodi za Novu ekonomiju jedan od stanara "4. aprila".Nedelju dana nakon proglašenja vanrednog stanja, Ustanova Studentski centar "Beograd" je uputila iseljene stanare "Studenjaka" da iznesu svoje stvari iz soba u roku od 48 sati, kako bi se dom pripremio za eventualno zbrinjavanje obolelih od COVID-19.Obzirom da je tada na snazi bila zabrana međugradskog saobraćaja, studenti su obično privatnim prevozom i sa porodicama dolazili do doma na Novom Beogradu kako bi ispraznili svoje sobe.Pre vanrednog stanja, najveći studentski dom u zemlji, "Studentski grad, trebao je da bude iseljen kako bi u njega bili smešteni učesnici Univerzijade. 

novcanik i noz i viljuska

Srbija

Zarade do kraja godine: Javni sektor da se ne sekira

Zarade u javnom sektoru ostaće nepromenjene u drugom delu godine, dok će zarade u privatnom sektoru imati blagi pad, predviđanja su najnovijeg Kvartalnog monitora, biltena koji izdaju Ekonomski fakultet u Beogradu Fondacija za razvoj ekonomske nauke (FREN).Pad zarada u privatnom sektoru će biti prvenstveno posledica toga da je znatan deo zaposlenih tokom drugog kvartala primao samo minimalac. "U drugom delu godine  očekujemo da će zarade u privatnom sektoru uglavnom vratiti na pretkrizni nivo, jer će se prilagođavanje na tržištu rada većim delom ostvariti kroz smanjenje zaposlenosti, a manjim delom kroz smanjenje zarada", optimistični su analitičari. Na nivou cele godine zarade u Srbiji će  verovatno imati realni rast, iako će BDP i produktivnost rada opasti. Posledica toga biće dalji rast jediničnih troškova rada i pogoršanje konkurentnosti privrede Srbije na međunarodnom tržištu. Drugi očekivani rezultat na tržištu rada u ovoj godine je dodatno povećanje razlike između zarada u javnom  i privatnom sektoru.Prosečne nominalne neto zarade u prvom kvartali 2020. su iznosile 59.251 RSD, nominalno su veće za 10,3% u odnosu na isti kvartal prethodne godine, a realni rast iznosi 8,3%. Snažan rast zarada je posledica rasta zarada u delovima javnog sektora od 1. novembra 2019. godine u proseku za 9,7%, ali i snažan rast zarada u privatnom sektoru usled emigracije radne snage.  Realni rast zarada u Q1 je značajno veći nego rast BDP-a, što se ocenjuje kao negativan trend. Realne zarade su porasle za 17,3% u 2019. u odnosu na 2015, dok je u Q1 2020. taj rast čak 24,9%, što je znatno brže od rasta BDP-a i rasta produktivnosti u istom periodu. Prosečna zarada u javnim preduzećima je iznosila 72.383 RSD, u javnom sektoru 66.936 RSD, u sektoru opšte države 65.194, dok je u privatnom sektoru iznosila 55.787 RSD u Q1 2020. Zarade su u javnom sektoru u proseku 20% veće nego u privatnom sektoru. Rast zarada u javnom i privatnom sektoru je u Q1 2020. u odnosu na Q1 2019. je iznosio 10% (u javnom sektoru 10,1% i u privatnom sektoru 9,9%). 

Srbija

Vaspitačicama u Beogradu puna plata u slučaju da su zaražene

Zaposleni u predškolskim ustanovama u Beogradu koji  privremeno odsustvuje sa rada zbog potvrđene zarazne bolesti COVID-19 ili zbog mere izolacije ili samoizolacije zbog izlaganja riziku na poslu, ima pravo na naknadu plate u visini od 100% osnova za naknadu plate, predviđenom je aneksom ugovora na kolektivni ugovor koji je objavljen u Službenom glasniku. Za za prvih 30 dana odsustva sa rada – plata se nadoknađuje iz sredstava poslodavca; Počev od 31. dana odsustva sa rada –  iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja zakonom propisani iznos naknade plate, a iz sredstava poslodavca razliku do visine od 100% osnova za naknadu plate.

Srbija

Studenti u Beogradu protestuju zbog najavljenog zatvaranja domova

Studenti u Beogradu večeras protestuju zbog najave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će zbog širenja koronavirusa biti zatvoreni svi studentski domovi. Kako je javio N1, oni su krenuli su u protestnu šetnju, uzvikujući "Nećemo kući". Najavili su da će krenuti ka Vladi, ako se sutra do 18 sati ne ozvaniči odluka da studenti ostanu u domovima. Sada se kreću, kako navode, ka Skupštini.Predstavnica inicijative "Zaustavimo iseljavanje studenata iz Studentskog grada" uživo na Fejsbuku prenosi protestnu šetnju studenata, koji poručuju da neće napustiti svoje sobe. Kažu da su spontano izašli večeras ispred Studenjaka, a zatim i krenuli ka gradu, a da će sutra predati svoje zahteve upravnicima.Jedna grupa studenata blokirala je raskrsnicu između Ruzveltove i Bulevara kralja Aleksandra, kod Vukovog spomenika, javio je reporter N1.Agencija Beta javlja da su se studenti okupili i ispred domova na Voždovcu, gde su jednom trenutku blokirali saobraćaj u Ulici vojvode Stepe, a da su krenuli i studenti  sa Zvezdare. Na Tviteru su objavljeni snimci na kojima studenti burno negoduju zbog najave novih mera koje uključuju i zatvaranje studentskih domova.Tokom intervjua Vučića na RTS-u studenti iz Studentskog doma Slobodan Penezić u Beogradu reagovali su lupanjem u šerpe, prenosi TV N1.Na mesto gde su okupljeni studenti došla je i policija, dok studenti duvaju u pištaljke, lupaju u šerpe i viču "UA".Predsednik Srbije je na RTS-u najavio da da će svi studentski domovi u Beogradu biti zatvoreni u okviru novih mera zbog širenja koronavirusa.Trenutno su na fakultetima u Beogradu u toku ispitni rokovi.U me]uvremenu, neki mediji su preneli i da do zatvaranja domova ipak neće doći.

Srbija

Letnje pripreme za zimu: Koliko košta instalacija grejanja na gas?

Prema ranjim najavama preduzeća Srbija gas, počele su akcije za jeftiniji priključenje na gasovodnu mrežu. Sagovornik Nove ekonomije, koji je gas uveo pre devet godina, objašnjava koliki su ukupni troškovi te investicije.Već nekoliko godina za redom, AD Užice gas pokrenulo je akciju pod nazivom Užice - čistiji grad.Cilj je, kako se ističe, da se doprinese smanjenju aerozagađenja tokom grejne sezone, po čemu je ovaj grad u Zapadnoj Srbiji poznat decenijama.Cena priključka će biti 780 evra, sa PDV-om i važi od početka jula do kraja decembra, može da se otplaćuje na rate.Naš sagovornik, koji živi i radi u Užicu, priključio je svoju kuću, koja se nalazi u naselju Carina, na gasovod pre devet godina i kaže za Novu ekonomiju, da je priključak tada koštao preko hiljadu evra."Koliko koštaju ostali radovi zavisi od vrste radijatora, kao i od toga da li je u pitanju neka postojeća instalacija, ili se radi nova. Instalacija može da košta nkih sedam do osam hiljada evra. To sve zavisi od broja soba, površine, etaža."Objašnjava da se odlučio za taj energent, zbog isplativosti i ekološke čistoće."Po meni uvođenjem bilo kakve vrste grejanja, na pelet, gas, drvo, treba izolovati kuću i utegnuti je, promeniti vrata i prozore, ako ne dihtuju. Investicija koja se odmah vraća je izolacija, nijedno grejanje ne vredi uvoditi ako se kuća prethodno ne izoluje", objašanjava sagovornik Nove ekonomije, koji je po zanimanju mašinski inženjer. "Sa izolacijom računi za gas, kod mene, mesečno su od pet do osam hiljada dinara. Okvirini troškovi sređivanja stolarije i fasade bili su nekoliko hiljada evra, tada se stavljao stiropor debiljine deset centimetara, sada se koristi i debljina dvadeset. Mi zimi grejemo 150 kvadrata, a prosek temperature bude 21 do 22 stepena."Dodaje da se ljudi često žale da su im troškovi za grejanje gasom preveliki, ali, smatra da je to isključivo zbog loše izolacije.Onima koji nameravaju da uvedu gas i koji imaju novca za novu instalaciju, savetuje da se raspitaju o uvođenju kondenzacijskog grejanja.Početni troškovi, kaže jesu veći, ali se tu koriste drugačiji kotlovi, koji rade na principu podgrevanja.Gas se inače koristi i za kuvanje i za grejanje vode, pa su manji računi za struju."Radijatori, koji su duži od uobičajenih, nikada nisu vreli, već mlaki i tu se postižu uštede. Investicija jeste skuplja, ali je isplativa za godinu, dve", objašnjava naš sagovornik, koji zaključuje da bez prethodne instalacije i sređene izolacije, troškovi mogu da budu više hiljada evra, ako se neka kuća spaja sa gasovodom.Čedomir Savković

Srbija

Država će izdvojiti 200 miliona dinara za domaćinstva oštećena u poplavama

Vlada Srbije donela utvrdila je državni program pomoći i obnove oštećenih porodičnih stambenih objekata građana usled poplava koje su srbiju zadesile u junu 2020. godine, koje planira da isplati iz zaduživanja u visini od 200 miliona dinara.U uredbi koja je doneta na poslednjoj sednici Vlade navodi se da će mere biti primenjene na sve lokalne samouprave u kojima je proglašena elementarna nepogoda, odnosno u 27 opština i gradova na zapadu i jugu zemlje koje su pogodile posledenje poplave.Na osnovu izveštaja nadležnih organa jedinica lokalnih samouprava procenjuje se da je oštećeno oko 1.000 porodičnih stambenih objekata, koji su razvrstani u pet kategorija u skladu sa Uputstvom o jedinstvenoj metodologiji za procenu štete od elementarnih nepogoda.Za prvu kategoriju oštećenja oštećeni građani mogu da računaju na 120.000 dinara, za drugu 200.000 dinara, treću 250.000, za četvrtu kategoriju 350.000, dok za će za petu kategoriju oštećenja država dodeljivati 600.000  dinara.Na osnovu evidencije lokalne samouprave, ova sredstva biće distribuirana u vidu bespovratne novčane pomoći, kako bi se što pre sanirala šteta na njihovim kućama i pomoćnim objektima."Jedinica lokalne samouprave bez odlaganja obrazuje potreban broj komisija koje vrše procenu štete nastale nakon elementarne i druge nepogode na porodičnim stambenim objektima u svojini građana, u skladu sa Uputstvom o jedinstvenoj metodologiji za procenu štete od elementarnih nepogoda", navodi se u tekstu uredbe.Dodaje se i da najkasnije u roku od 15 dana od dana proglašenja prestanka elementarne nepogode građani lokalnim samouprava trebaju da prijave nastalu štetu, u roku koji ne može biti kraći od 15 dana ni duži od 60 dana od dana objavljivanja poziva.Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima vrši verifikaciju procene štete, koju su izvršile komisije jedinica lokalne samouprave.

Svet

Zemlje Zapadnog Balkana od jula ponovo smanjuju roming naknade

Cena dolaznih poziva i prenosa podataka (internet usluga) tokom boravka u zemljama zapadnog Balkana ponovo je opala od 1. jula, kao deo postepenog procesa smanjenja roming naknada u regionu, javlja Telecompaper.Cena dolaznih poziva smanjiće se za 37,5 odsto, sa 4 eurocenta u minuti na 2,5 centa, a cena internet usluga smanjiće se za 40 odsto, sa 2,5 centa po megabajtu na 1,5 centi.Raniji pokušaji uklanjanja roming troškova uključivali su samo određene zemlje, ali ne i ceo region.BIRN je 2014. godine izvestio da su troškovi rominga na Balkanu bili i do šest puta veći od troškova u Zapadnoj Evropi, prema tadašnjim studijama.Srbija, Makedonija, Bosna i Crna Gora postigle su sporazum o smanjenju cena poziva za mobilne telefone u inostranstvu 2014. godine.Prema podacima Evropske komisije, smanjile su troškove roaminga i do 80 procenata na Zapadnom Balkanu od 2015. godine.Naknade za roming biće u potpunosti ukinute na Zapadnom Balkanu 1. jula 2021. godine.

Srbija

Užice u doba korone: Čekanje na pregled, maske i večernje šetnje

Zdravstveni centar u Užicu prima pacijente sa područja celog Zlatiborskog okruga, najviše u Opštu bolnicu koja se nalazi u Krčagovu, nekadašnjoj poznatoj industrijskoj zoni u kojoj je radilo više hiljada ljudi. Pacijenti dolaze na još nekoliko mesta u gradu, u Dom zdravlja, Dečiji dispanzer gde se nalazi izloacija za decu, a pored je i kovid ambulanta za odrasle.U sredu oko sedam sati uveče smo obišli pomenute ustanove i na prvi poged, osim uobičajenog manjeg broja ljudi na ulicama, ništa posebno ne ukazuje da u ovaj grad svakodnevno dolaze brojni pacijenti, kao i da su neki lekari radili sa simptomima covid 19.U krugu Užičke bolnce, kod Infektivnog odeljenja, pacijenti čekaju da im se uzmu uzorci kako bi se obavile neophodne analize i utvrdilo prisustvo virusa u organizmu.Medicinski radnik u skafanderu izlazi iz zgrade Infektivnog i uzima uzorke u improvizovanoj prostoriji - novom kontejneru, smeštenom pored zgrade.Napolju je bilo oko pegtnaestak pacijenata, koje rodbina ili prijatelji čekaju na parkingu, u hladu, svi nose maske.Sreli smo jednog Užičanina koji je doveo sina na pregled. Kaže da ima preko blizu 70 godina, dok je sin napunio 44-tu."Nekoliko dana se ne oseća dobro, zadnja dva, tri dana, bili smo na pregledu kod lekara opšte prakse, prvo mu je dao neke antibiotike, rekao da nije ništa. Posle mu nije spadala temperatura, pa smo opet otišli do lekara i poslali su ga na Infektivno odeljenje u bolnicu, da utvrde šta je u pitanju. Video sam da dolaze saniteti iz Sjenice, Nove Varoši, Priboja, Prijepolja. Pridržavali smo se mera zaštite, ali smo i radili od početka pandemije, jer kući imamo radionicu. Ja lično, nemam nikakvih problema, čekam sina, kćerka i žena me stalno zovu, brinu", priča nam ovaj Užičanin.U krugu bolnice sreli smo i vlasnicu jednog frizerskog salona, koja je došla na kontrolu krajnika, na odeljenju za ORL."Frizerski salon smo upravo zatvorili do 15. jula, odlučili smo da je tako bolje, a mi koji u njemu radimo smo zvanično na godišnjem odmoru. Ovo mi dobro dođe zbog predaha od posla, ali dugo vremena nismo radili, posla ima, naravno, ali uslovi su trenutno takvi kakvi su", kaže nam ova sagovornica.Pored Dečjeg dispanzera u Užicu, pacijenti takođe čekaju u redu. Napolju je postavljen i šator, sa kupama kako bi mogli da se sklone od sunca, jer to je, ipak bezbednije od čekanja u ambulanti. Ceradom je prekriven samo krov, zbog ventilacije.Kod Doma zdravlja, vozači saniteta, dvojica njih, razvgovaraju o nedostatku vozača u zemlji, malo dalje, jedna doktorka žučno se raspravlja pričajući preko mobilnog telefona.U gradu je inače povećan broj ljudi koji masku nose i na ulicama, dok se voze automobilom, ispred radnji svako čeka svoj red, ako unutra ima previše ljudi.Ipak, uveče na Glavnoj ulici u gradu i na trgu ima dosta ljudi, koji izađu u večernju šetnju, kao i na Gradsku plažu, gde je tokom vanrednog stanja ona bila zabranjena.Mnogi sede u baštama, šetaju decu, kućne ljubimce, tinejdžeri voze bicikle, eletrične trotinete, ugstiteljski objekti se zatvaraju u 22 časa uveče.Ove nedelje na vratima jedne ambulante osvanula je i vest da nema testova na korona virus, koja je prosleđena javnim saopštenjem na vratima jedne ambulante.U javnosti su se pojavili i kasnije potvrdili navodi da su dva pacijenta iz Sjenice, preminula nakon što nisu primljeni u užičkom  Zdravstvenom centru.Direktor te ustanove, dr Miloš Božović, oglasio se tim povodom, nakon izjave ministra u Vladi Srbije, Rasima Ljajića, koji je rekao da se to dogodilo "zbog nesporazuma"."Niko nije doneo odluku da se pacijenti ne primaju na Infektivno odeljenje u užičkoj bolnici, ukoliko za tim postoji potreba", izjavio je za užičke Vesti dr Božović.On je rekao da se najteži pacijenti primaju u Užicu, a da se lakši slučajevi zbrinjavaju u Sjenici, Novoj Varoši, Požegi i u bolnicama u Priboju i Prijepolju.Upitan za testove kaže da u bolnici ima PCR testova i da se pacijenti testiraju ukoliko to zahteva  njihova klinička slika.Ljudi u Užicu se trude da nastave da žive, bez straha, koliko je to moguće, u jednoj apoteci pojavljuje se čovek, medicinski je radnik, kaže, ne nosi masku, bezbedan je objašnjava, već je preležao koronu.

Svet

Amerikan erlajns ukida letove do Dubrovnika

Amerikan Erlajns potvrdio je da sledeće godine neće nastaviti sa letovima između Filadelfije i Dubrovnika, napomenuvši da je ruta ukinuta na neodređeno vreme, prenosi exyuaviation.com.Prevoznik je ove godine trebalo da obavlja dnevne sezonske letove za Dubrovnik, međutim pandemija je primorala kompaniju da promeni neke od svojih planova.„Covid-19 nas je naterao da preispitamo našu mrežu. Amerikan Erlajns će u narednoj godini imati znatno manju međunarodnu mrežu", rekao je glavni direktor prihoda, Vasu Radža.  Kako aviokompanija započinje planiranje za sledeće leto, Amerikan Erlajns je rekao da „očekuje da će nekoliko ruta koje su nekada bile popularne imati dosta manju potražnju.”Očekuju da će leta 2021. godine imati 25 odsto manju potražnju za međunarodne letove.Amerikan Erlajns će nastaviti da nudi letove za Dubrovnik sledeće godine preko svojih partnera iz Oneworld saveza. Tako će Britiš Ervejz leteti do Dubrovnika preko Londona i Iberija Erlajns preko Madrida.

E-biznis

UNIQA osiguranje posluje online 24/7

UNIQA ide u korak sa najsavremenim tehnološkim trendovima primenom najboljih primera iz prakse svoje grupacije koja posluje u 18 zemalja Evrope, što je rezultiralo da se za relativno kratko vreme pozicionira kao lider u inovacijama na lokalnom tržištu. Poslovanje svakodnevno prilagođava potrebama klijenata, koje su se od pre samo nekoliko godina značajno promenile, pa se sada u samom vrhu liste prioriteta nalaze vreme i komfor. Upravo je inspiracija zahtevima klijenata, rezultirala kontinuiranim inovacijama i diktiranjem novih standrada koje UNIQA postavlja na tržištu osiguranja u Srbiji. UNIQA digitalnu budućnost ne čeka – ona tu budućnost stvara zahvaljujući digitalnoj transformaciji i stalnom unapređenju servisa.Inspirisani potrebama klijenata oformljeni su Kontakt centri koji rade 24/7, dok je sa operaterima pored uobičajenih načina, omogućena komunikacija i putem Live Chat-a. UNIQA je među prvima na lokalnom trištu pokrenula veb šop, uvela besplatan Viber broj za prijavu iznenadne bolesti ili nezgode u inostranstvu, kao i brojne online inovacije koje prate i podupiru ponudu kompanije.Celokupan proces osiguranja je zaokružen online uz pomoć apikacija na vebsajtu kompanije www.uniqa.rs, uz jednostavno korišćenje svih raspoloživih online i telefonskih servisa.Ukoliko je korisnik zainteresovan za informaciju o proizvodima osiguranja može ih pronaći na vebsajtu, saznati više putem Live Chat-a sa operaterima Kontakt centra ili slanjem zahteva za ponudu osiguranja korišćenjem opcije „Želite ponudu?“U slučaju želje da se ostvari kontakt sa agentom osiguranja u gradu stanovanja, i to je moguće odlaskom na aplikaciju „Izaberi svog savetnika za osiguranje“. Posetom veb sajtu omogućena je i Online kupovina 24/7. UNIQA internet prodavnica radi 24h, a u ponudi je kupovina putnog osiguranja, pomoći na putu i osiguranja domaćinstva. Sve se  završava jednostavno, u par koraka, a po izvršenom plaćanju karticom polisa stiže na imejl korisnika. Koliko je potrebno izdvojiti za privatno zdravstveno osiguranje može se saznati uz pomoć kalkulatora koji korisnike očekuje na www.uniqa.rs. Sa istog mesta moguće je direktno zakazati zdravstveni pregled u više od 800 zdravstveih ustanova širom Srbije, uz pomoć online aplikacije ili uputiti imejl lekarima MedUNIQA kontakt centra.Plaćanje rata za osiguranja, je moguće izvršiti u potpunosti online, bez provizije, putem veb stranice www.uniqa.rs. Plaćanje se odvija  uz potpunu sigurnost Visa, Master i Maestro platnim karticama.Korisnicima osiguranja, UNIQA je pružila još jedno korisno iskustvo omogućivši da prijavu štete završe u potpunosti online. Online prijava šteta dostupna je 24 časa na vebstranici kompanije, pri čemu se sva neophodna dokumentacija dostavlja putem imejla.Pun krug online usluga UNIQA zatvara video – procenom šteta. Zahvaljujući ovom inovativnom servisu, korisnici mogu da, tokom samo jednog video poziva sa proceniteljem, u realnom vremenu, snime nastala oštećenja na imovini i vozilu, zbog čega proces isplate šteta, uz kompletiranu dokumentaciju, traje do 48 sati. Upotreba Video - procene šteta zahteva samo mobilni uređaj – telefon ili tablet i dobru internet konekciju, uz jednostavan postupak procene. Nakon što prijavi štetu telefonom i pošalje dokumentaciju imejlom, klijent dogovara termin i dobija link za pristup video-razgovoru sa proceniteljem UNIQA osiguranja i ceo proces završava za najviše 15 minuta.  Nakon završene i kompletirane online usluge korisnici UNIQA osiguranja svoje utiske mogu ostaviti uz pomoć veb knjige utisaka i oceniti zadovoljstvo korišćenjem vebsajta. Kako drugačije nego online.

Svet

Fejsbuk gasi aplikaciju Laso, konkurenta i kopiju TikToka

Fejsbuk je objavio da će 10. jula ugasiti svoju aplikaciju Laso (Lasso), kreiranu da bude konkurent kineskom TikToku, kako bi se fokusirao na sličnu aplikaciju za instagram (Instagram Reels), javlja TechCrunch.Tehnološki gigant pokrenuo je Laso u novembru 2018. godine kako bi se takmičio sa TikTokom, kineskom aplikacijom za pravljenje i emitovanje kratkih video snimaka.Aplikacija je bila dostupna samo u Sjedinjenim Američkim Državama i deset drugih zemalja u Latinskoj Americi, a nedavno je dodala podršku na hindiju, ali se u Indiji nije proširila pre gašenja.Kao TikTok, i Laso je prikazivao video zapise u trajanju do 15 sekundi, a u pozadini se reprodukovala neka popularna pesma.Ponovo, kao i kod TikToka, početna strana aplikacije zasnovana je na algoritamski prikazanim objavama koje Laso smatra da bi se dopale korisniku.Laso se najverovatnije gasi zato što će Fejsbuk integrisati novu funkciju u Instagram, Rils (Reels), koja funkcioniše isto kao TikTok, samo što će imati na raspolaganju čitavu korisničku bazu instagrama, nekih milijardu ljudi.Takođe, Indija je nedavno zabranila TikTok i ovo će biti prilika da se Instagram Rils proširi na indijsko tržište.Tokom pandemije TikTok je postao jedna od najpopularnijih aplikacija među mlađim korisnicima, a trenutno ima oko 800 miliona aktivnih korisnika. U poređenju s tim, Laso je imao svega 300.000 korisnika. 

Srbija

Od danas novi zakon i novi portal javnih nabavki

Početak jula meseca donosi primenu novog Zakona o javnim nabavkama, koji bi trebalo da doprinese transparentnosti tog postupka i poboljša raspolaganje državnim novcem, preneo je NALED. Kako prenose mediji, ti postupci, čija vrednost prelazi 8 odsto BDP-a Srbije, obavljaće se putem novog sajta, a primena npovog zakona počela je nakon njegovog testiranja. https://jnportal.ujn.gov.rs/ Vrednost javnih nabavki u Srbiji prošle godine bila je veća od 440 milijardi dinara, pa je to, kao se ocenjuje, bio još jedan od razloga da se svi ti postupci u budućnosti obavljaju eletronskm putem. "Najveći naručioci nabavki su republička javna preduzeća (128 milijardi dinara), zdravstvene i socijalne ustanove (90 milijardi), lokalne samouprave (67 milijardi), lokalna JP (65 milijardi) i organi državne uprave (63 milijarde)", izjavila je Jasmina Marković, predsednica Udruženja ponuđača, podsećajući da se radi o novcu svih građana poreskih obveznika. Prema njenim rečima, dosadašnja neadekvatna primena zakona dovodila je do ograničavanja konkurencije, demotivisanja ponuđača i smanjenja poverenja u pravni sistem. "O potrebi jačanja poverenja u sistem dovoljno govori i da su mnogi naručioci požurili da pokrenu nabavke pre 1. jula jer će ih primenjivati po starom zakonu", objasnila je predsednica Udruženja ponuđača.Novi zakon podrazumeva da se odsad sva komunikacija i razmena podataka u postupcima nabavki mora sprovoditi preko novog Portala, čije će korišćenje biti besplatno.Na taj način biće omogućeno elektronsko podnošenje ponuda, postavljanje pitanja naručiocu, podnošenje zahteva za zaštitu prava, elektronsko otvaranje ponuda, uvid u dokumentaciju.Među novinama posebno se ističe ukidanje obaveze sprovođenja nabavki za dobra i usluge do 1.000.000 dinara i radove do 3.000.000 (91% nabavki u Srbiji su velike vrednosti). Značajno je unapređena i procedura zaštite prava u postupcima.Pokretač dijaloga o unapređenju sistema javnih nabavki je Poslovno udruženje ponuđača Srbije, a u okviru projekta koji sprovode NALED i Republički sekretarijat za javne politike.Projekat je podržan od strane Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).

Svet

Grčki turizam na testu do sredine meseca

Nakn što su se pored Atinskog i Solunskog i ostali aerodromi u Grčkoj pridružili dočeku više od 200 letova iz inostranstva, zdravstveni radnici nastavljaju da prate uticaj naredne faze otvaranja zemlje na njenu epidemiološku sliku, piše Katimerini.U narednih četrnaest dana, u Grčkoj će se znati koliko će se zemlja otvoriti prema stranim, kao i da li će doći do nekih promena.Vlasti u Atini već duže vreme se trude da, koliko je to moguće, olakšaju dolazak turista u jeku letnje sezone, a nakon postepenog ukidanja mera u borbi protiv pandemije korona virusa.Pored državljana zemalja Evropske unije i članica Šengenske zone, Grčka od srede prima i putnike iz 14 neevropskih zemalja, uključujući Australiju, Japan, Novi Zeland, Južnu Koreju i Kinu (mada je obostrani sporazum još uvek na čekanju).Sledeći presek praviće se 15. jula, kada će se odlučivati da li će se produžiti ilu ukinuti zabrana letova iz Velike Britanije i Švedske gde su zaraze korona virusom ostale velike.Turisti iz Srbije, mogu da putuju u Grčku, ali samo preko Bugarske, jer je granični prelaz sa Severnom Makedonijom, Evzoni, ponovo zatvoren.Takođe, iz Beograda je juče obavljen i čarter let za grčko ostrvo Skijatos, preneo je Tanjug.U sredu je u Grčkoj otkriveno 23 nova slučaja korona virusa, dok je 11 bilo sa međunarodnih putovanja.Iako je Grčka relativno solidna u suzbijanju covida 19 sa 3432 slučajeva zaraze i 192 preminula, poslednjih nedelja beleži se porast u broju infekcija.

Svet

Rusi glasali za promenu Ustava koja omogućava Putinu još dva mandata

Rusi su izglasali usvajanje ustavnih promena koje će Vladimiru Putinu omogućiti da se kandiduje za predsednika još dva puta nakon njegovog trenutnog mandata koji se završava 2024. godine, što će potencijalno produžiti njegovu vladavinu do 2036. godine, javlja Politico.Prema zvaničnim preliminarnim rezultatima objavljenim u četvrtak ujutru, oko 78 odsto je glasalo za izmene, nasuprot 21 odsto protiv. Izlaznost je bila oko 65 odsto.Ova izmena dozvoliće Putinu da se kandiduje za još dva šestogodišnja, uzastopna mandata nakon što se njegov sadašnji mandat završi 2024. Putin vodi Rusiju već dve decenije, bilo to kao predsednik ili premijer.Putin je rekao da tek treba da odluči da li će se ponovo kandidovati. Ako se kandiduje na sledećim izborima, mogao bi da bude na vlasti duže od bilo kog vladara do sada.Ishod izbora bio je očekivan, s obzirom da su kopije novog ruskog ustava prodavane u knjižarama nekoliko dana pre nego što su rezultati bili objavljeni.Glasanje je održano tokom pandemije korona virusa, pa su tako neka biračka mesta bila postavljena u parkovima i na drugim lokacijama na otvorenom. Bilo je izveštaja o široko rasprostranjenim nepravilnostima, uključujući nedosledne rezultate, a na birače je vršen pritisak da izađu na birališta kako bi povećali izlaznost.Glasanje je prvobitno bilo zakazano za april, ali je odloženo zbog pandemije.