Najnovije

Srbija

NIN: Beograd na vodi gradi se javnim novcem, ne kapitalom vlasnika

Ukupna vrednost poslovne imovine "Beograda na vodi" na kraju 2019. godine iznosila je nešto manje od 287 miliona evra, a sopstveni kapital tog privrednog društva svega 59,2 miliona evra. Obzirom da su ukupne obaveze firme do kraja prošle godine dostigle 228 miliona evra, sledi da se napredak u izgradnji "Beograda na vodi", počev od raščišćavanja lokacije, preko izgradnje infrastrukture, do gradnje pojedinih objekata, ne zasniva na finansijskim sredstvima većinskog vlasnika iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, već na kapitalu grada Beograda, naveo je Midrag Skulić, osnivač i dirktor Instituta za ekonomsko-pravne ekspertize.On je u autorskom tekstu objavljenom u NIN-u naveo da je kompanija iz Emirata u projekat ukupno uložila 70,4 miliona evra, u šta su uračunate i kratkoročne pozajmice, ali da je Direkcija za igradnju Beograda odobrila 98 miliona evra kredita, za uređenje građevinskog zemljišta."S tim u vezi postavlja se logično pitanje po kom zakonskom osnovu je (Direkcija) mogla da odobri taj dugoročni kredit privrednom društvu koje je u dvotrećinskom vlasništvu strane firme iz UAE, zatim ko je garant tog kredita, po kojoj kamatnoj stopi je zajam odobren i da li je moguće da siromašna Srbija finansira prebogate Ujedinjene Arapske Emirate", kaže Skulić.Dodaje da je ukupna neto dobit "Beograda na vodi" 2018. godine i 2019. godine iznosila oko 36,4 miliona evra, čime je u potpunosti pokrien gubitak u poslovanju zabeležen tokom tri godine pre toga, odnosno da je do sada iskazani profit 13,8 miliona evra.Istovremeno je zajedničko preduzeće prodajom završenog ili nezavršenog stambenog i poslovnog prostora prihodovala 187 miliona evra, dok je vrednost investicija koje su u toku dostigla 66 miliona evra.U sve troškove pripreme izgradnje, koji se tiču i izmeštanja železničke i autobuske stanice, odnosno izgradnje novih, demontažu postojećeg železničkog mosta, montiranje novog... Skulić ocenjuje da Vlada Srbije "Beograd na vodi" namerno osnovala kao kao privredno društvo, umesto kao javno preduzeće, zato što bi to omogućilo stranom investitoru da unošenjem dodatnog kapitala postane većinski vlasnik, sa upravljačkim pravima.

Svet

Fejsbuk će ipak blokirati političke oglase u nedelji pred izbore u Americi

Tehnološki gigant Fejsbuk saopštio je da će krajem oktobra, pred predsedničke izbore u Americi, blokirati nove političke oglase, između ostalih mera, kako bi smanjio širenje dezinformacija i sprečio bilo kakvo mešanje političara, piše Njujork tajms.Fejsbuk je danas saopštio da planira da uvede niz promena kako bi ograničio dezinformisanje birača i sprečio mešanje predsednika Trampa i drugih političara.Društvena mreža rekla je da planira da zabrani bilo koji novi politički oglas na svom sajtu u nedelji pre izbora. Fejsbuk će takođe ojačati mere protiv objava na platformi koje pokušavaju da odvrate ljude od glasanja. Nakon izbora, blokiraće pokušaje bilo kog kandidata da tvrdi lažnu pobedu preusmeravanjem korisnika na tačne informacije o rezultatima.„Ovi izbori neće biti uobičajeni za nas“, napisao je Mark Zakerberg, izvršni direktor Fejsbuka, u objavi. Rekao je da je zabrinut zbog izazova sa kojima bi se ljudi mogli suočiti prilikom glasanja tokom pandemije i kako bi brojanje glasova moglo trajati danima ili nedeljama, što bi potencijalno moglo dovesti do novih nemira. Kao rezultat toga, rekao je da „svi imamo odgovornost da zaštitimo svoju demokratiju“.Fejsbuk je postao ključno bojno polje, kako za kampanje Trampa, tako i Bajdena. Trampova kampanja prikazivala je oglase na ovoj društvenoj mreži koji sadrže lažne optužbe za korupciju u vezi sa Bajdenom. Kampanja Bajdena kritikovala je Fejsbuk jer dozvoljava laži, istovremeno trošeći milione dolara za kupovinu oglasa na platformi kako bi privukla birače.Društvena mreža nastoji da spreči zloupotrebu. Konkretno, kompanija iz Silicijumske doline želi da izbegne ponavljanje 2016. godine, kada su Rusi koristili platformu da utiču na američko biračko telo deljenjem objava koje promovišu Trampa.Nakon što su dokazi o ruskom mešanju putem Fejsbuka postali neosporivi, Zakerberg je potrošio milijarde dolara za zaštitu društvene mreže, unajmio hiljade radnika fokusiranih na sigurnost platforme i sarađivao sa obaveštajnim agencijama i drugim tehnološkim kompanijama kako bi zaštitio Fejsbuk od stranog mešanja.Uprkos tome, fejsbuk se i dalje suočava sa kritikama jer su domaće dezinformacije o ovogodišnjim izborima rasle. Zakerberg je tada odbio da ukloni veći deo tih lažnih informacija, rekavši da Fejsbuk podržava slobodu govora. Mnogi zaposleni u kompaniji usprotivili su se toj poziciji.Pored ograničenog oglašavanja, Fejsbuk je rekao da će na vrhu Njuz fida (News Feed) postaviti ono što naziva svojim informativnim centrom za glasanje, središte za pronalaženje tačnih informacija o tome kako se registrovati za glasanje, i kada i gde to učiniti.Kompanija je takođe rekla da će ograničiti broj ljudi kojima korisnici mogu da prosleđuju poruke u svojoj aplikaciji Mesindžer (Messenger) na najviše pet ljudi, u odnosu na više od 150 koliko je to bilo ranije.Širenje dezinformacija putem privatnih komunikacionih kanala mnogo je teži problem za rešavanje nego na javnim društvenim mrežama, jer su privatne poruke skrivene. Ograničavanje prosleđivanja poruka moglo bi usporiti to širenje.„Potrebni su zajednički napori svih nas, političkih partija i kandidata, izbornih vlasti, medija i društvenih mreža, a na kraju i glasača, kako bismo ispunili svoje odgovornosti“, rekao je Zakerberg.

Srbija

Luksuzan odmor za Beograđane na Kosmaju: Niču apartmani, male kuće i hotel

Ideja je da se na svega 55 kilometara od prestonice priži mogućnost za aktivni odmor, najviši nivo relaksacije, ali i odmor sa decom, tvrde u Renew concept-u koji će graditi kompleks.Glavni benefit za kupce biće, kako se objašnjava mogućnost da investiciju učine profitabilnom i kroz iznajmljivanje povrate investiciju.Na raspolaganju je 18 zasebnih apartmanskih kuća površine 62 m2 sa od 5 i 7 ari placa, a uključena je i mogućnost izgradnje bazena. Svaka kuća ima karakteristike SMART home objekta, obezbeđeno parking mesto i zagarantovan pogled na prelepu prirodu planine Kosmaj.JASATEREBAC ;EKA INVESTITORE, DA LI ŠUMA TREBA DA SE BOJI DRVOSEČA Pored kuća, u ponudi su i apartmani koji su raspoređeni u 4 apartmanske jedinice.Planirana je izgradnja 84 apartmana, od 45 m2 do 75 m2, a svaki apartman imaće prostranu terasu koja će omogućiti konstantan dodir sa prirodom.Treća vrsta nekretnina je hotel u okviru Renew kompleksa koji čine 3 celine – luksuzni Wellness & Spa centar, restoran i apartmanski deo. Pored Wellness centra, svi posetioci će moći da uživaju u 2 otvorena i 2 zatvorena bazena različitog tipa u sklopu hotela.Investitor je uložio posebnu pažnju u funkcionisanje kompleksa nakon faze izgradnje, shodno trendovima današnjice i brzini života. Vlasnicima će biti ponuđena i mogućnost održavanje kupljenih objekata i zelenih površina.

Srbija

Pravda za korisnike turističkih vaučera: Sezonu odmora produžiti do 20. decembra

U nadležno ministarstvo upućena inicijativa da se rok važenja ovogodišnjih turističkih vaučera za odmor produži za mesec dana, saopštilo je udruženje Moja Srbija.„Pomogli bi našim građanima da u tom periodu iskoriste svoje neiskorišćene rezervacije, ugostiteljima da popune svoje kapacitete do kraja godine, a u oblast domaćeg turizma upumpali bi dodatnu količinu novca i doprineli da ova privredna grana još uspešnije završi tekuću godinu“, rekao je Milan Ristić, predsednik udruženja „Moja Srbija“.Kako podsećaju zbog vanrednog stanja mnogi građani nisu mogli da iskoriste svoje vaučere za subvencionisani odmor, ukoliko su se oni odnosili na odmor u martu, april ili maj. KAKO SE KORISTE TURISTIČKI VAUČERI U SLOVENIJI I SRBIJI Tokom aprila i maja mnogi ugostitelji rasprodali su svoje kapacitete do 20. novembra, do kada inače važe ovogodišnji vaučeri.„Tokom prethodnih nekoliko meseci mnogi građani su nas zvali i negodovali, jer nisu bili u mogućnosti da iskoriste vaučere. Kontaktirali su nas i ugostitelji, jer su i oni imali isti problem, popunjene kapacitete do 20. novembra i nezadovoljne goste kojima ne mogu da izađu u susret“, izjavio je Ristić.Dodao je da očekuje da će Ministarstvo turizma prihvatiti inicijativu udruženja, kako u interesu građana, tako i u interesu domaće privrede.Vaučeri su vezani za ime smeštajnog objekta i svaki građanin može samo jednom godišnje da konkuriše za tu subvenciju.Akcija podele vaučera, kako se navodi, tokom prethodnih pet godina pokazala se kao jedna od najisplativijih i najpopularnijih subvencija u srpskoj privredi. Napominje se da turizam u Srbiji beleži dvocifren rast, a prihodi od turizma povećavaju i investicije u turističku infrastrukturu.

Srbija

UNS pomaže novinarima-preduzetnicima da dobiju korona-minimalac

Udruženje novinara Srbije (UNS) pozvalo je slobodne novinare koji samostalno uplaćuju poreze i doprinose za penzijsko i zdravstveno osiguranje da se jave toj organizaciji za pomoć u ostvarivanju prava na minimalce koje je država namenila privatnom sektoru zbog pandemije.Udruženje skreće pažnju da novinarima preduzetnicima koji, po rešenjima poreskih uprava, plaćaju penzijsko i zdravsteno osiguranje, takva pomoć pripada po Uredbi o fiskalnim pogodnostima za ublažavanje posledica pandemije koronavirusa, koja je u primeni od 10. aprila ove godine.Vlada Srbije je Zaključkom od 6. maja ove godine omogućila finansijsku pomoć države i za oko 2.350 samostalnih umetnika uključujući i one kojima lokalne samouprave iz svojih budžeta izmiruju obaveze za socijalno osiguranje.Novinari preduzetnici treba da se jave UNS-u na adresu dragana.bjelica@uns.rs ili na broj telefona 011-32-36-337.UNS ocenjuje da je isključivanje slobodnih novinara preduzetnika iz sistema državne pomoći u suprotnosti ne samo sa pomenutom Uredbom, nego i sa propisima o sprečavanju diskriminacije.

Svet

Svetska banka ukida Doing Business listu zbog „nepravilnosti“

Svetska banka je obustavila objavljivanje svog globalnog indeksa lakoće poslovanja nakon što je pronašla „nepravilnosti“ u svojim podacima koje su mogle uticati na rangiranje nekih zemalja, uključujući Saudijsku Arabiju i Kinu, piše Fajnenšal tajms.Prema indeksu lakoće poslovanja Svetske banke, koji Svetska banka izračunava za praćenje regulacije poslovnog okruženja i zaštitu imovinskih prava, zemlje kao što su Rusija, Kina, Saudijska Arabija i Uzbekistan naglo su porasle u nedavnim izveštajima. Godišnji izveštaj „Doing Business“, u kojem se nalazi rang lista zemalja bazirana na indeksu lakoće poslovanja, pokrenut 2002. godine, postao je uticajni globalni pokazatelj za procenu poslovnog okruženja i relativne konkurentnosti zemalja.Zemlja koja napreduje na rang listi ima tendenciju da podstakne direktne strane investicije.Međutim, prema saopštenju Svetske banke, u izveštajima za 2018. i 2020. godinu utvrđeno je nekoliko nepravilnosti.„Podaci iz poslednjih pet godina moraju se sistematski pregledati, dok se nepravilnosti ne isprave neće biti novog izveštaja“, rekla je banka.Bolje rangiranje Saudijske Arabije, Kine i Azerbejdžana posebno je primetno. Saudijska Arabija popela se sa 92. na 62. mesto, iako postoje snažne sumnje da se pravni okvir za osnivanje preduzeća toliko značajno poboljšao. Isto se može reći i za druge dve zemlje.Kina je takođe bila među 10 najboljih poboljšanih poslovnih okruženja u 2020. godini, pa se tako popela sa 46. mesta na 31. i time prestigla Francusku.Ali integritet podataka nije bio jedini problem sa rangiranjem zemalja na ovaj način, prema Karlosu Lopezu, profesoru ekonomije na Univerzitetu u Kejp Taunu i bivšem šefu Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Afriku.„Fokus na investitore mami zemlje da smanje poreze ili olakšaju regulativu, iako bi, makroekonomski, pravi potez bio upravo suprotan.  Vlade se takmiče za direktne strane investicije, a investitori uživaju visok rang u indeksu lakoće poslovanja“, zaključuje Lopez.Ove rang liste bile su kritikovane i ranije, Vivek Morti i Arul Džejson sa Indijskog instituta za menadžment u Bangaloru tvrde da rangiranje ne može da obuhvati stvarne troškove poslovanja u zemljama sa velikim neorganizovanim sektorom.Srbija se nalazi na 44. mestu na globalnom indeksu lakoće poslovanja.

Srbija

Tenderi: Trenutno jedan od najskupljih za pripremu groblja kućnih ljubimaca

Jedan od trenutno najvrednijih tendera u javnom sektoru raspisan za izgradnju saobraćajnih i slobodnih površina na groblju za kućne ljubimce u Novom Beogradu, piše portal TenderiLive.Kako se navodi, tender u kompleksu groblja kućnih ljubimaca u Bloku 51 Novog Beograda Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju vredan je 168 miliona dinara. Ponuđači imaju rok za podnošenje ponuda do 2. oktobra.Naručilac je objavio i tender za izradu tehničke dokumentacije za izgradnju saobraćajnica na području Plana detaljne regulacije između saobraćajnice T6, Ugrinovačke i Baranjske 58/20. Nabavka je procenjena na 2.3 miliona dinara, a rok za ponošenje ponuda ističe 21. septembra.Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu nabavlja mobilne telefone i odlučio je da to plati 1,8 dinara, rok je 7. septembar.GSP Beograd je raspisao tender za nabavku trakastih zavesa sa uslugom montaže.Zaječarski Vodovod nabavlja usluge agencije FTO obezbeđenja, a procenjena vrednost tendera iznosi 3,2 miliona dinara.Za obezbeđenje arhive u Železniku, Putevi Srbije izdvajaju 3,25 miliona dinara, a krajnji rok za ponošenje ponuda je 8. septembar.EPS Distribucija nabavlja računarsku opremu u vrednosti od 70 miliona dinara, rok je 28. septembar.Viši sud u Kraljevu renovira zgradu, a za te poslove obezbeđeno je šest miliona dinara.Gradska čistoća Beograd je za usluge kasko osiguranja vozila iz kredita opredelila 10,4 miliona dinara, a potencijalni ponuđači svoje ponude mogu dostavljati do 22. septembra.Ginekološko akušerska klinika Narodni front nabavlja životne namirnice, a ponuđači do 28.09. mogu da dostave svoje ponude za nabavku hleba i kifli, kolonijalne robe, zamrznute ribe, mleka i ostalog.Za održavanje i popravku vozila sa zamenom rezervnih delova, Klinički centar Vojvodine je namenio sredstva u iznosu od 1,08 miliona dinara.JKP Naissus iz Niša nabavlja gume za vozila u iznosu od 1,8 miliona dinara.GODIŠNJA STATISTIKA JAVNIH NABAVKI: ŠTA NABAVLJA REPUBLIČKA DIREKCIJA ZA ROBNE REZERVE

Srbija

APR: Danas ističe rok za dostavljanje konsolidovanih finansijskih izveštaja

Danas ističe rok za dostavljanje konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja obveznika za 2019. godinu, saopštila je Agencija za privredne registre (APR).Poslednjeg dana roka za predaju izveštaja APR je obezbedila dežurstvo u Registru finansijskih izveštaja i Servis desku do 21 čas radi pružanja stručne pomoći u vezi sa sastavljanjem i dostavljanjem konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja i tehničke podrške obveznicima, navode u APR.Dodaje se i da je ove godine rok iz zakona koji uređuje računovodstvo izuzetno produžen zbog proglašenja vanrednog stanja usled epidemije koronavirusa.Sve informacije odnosno instrukcije u vezi sa sastavljanjem i dostavljanjem konsolidovanih godišnjih finansijskih izveštaja za 2019. godinu, u formi pravila, tehnickih i korisnickih uputstava, kao i video uputstava, mogu se naći na internet stranici APR-a, u okviru Registra finansijskih izveštaja.Za stručnu pomoć prilikom sastavljanja i dostavljanja izveštaja korisnicima je na raspolaganju mejl adresa finizvestaji@apr.gov.rs, dok se za tehničku podršku u vezi sa pristupom PIS FI sistemu ili problemima sa potpisivanjem korisnici se mogu obratiti na mejl adresu sd@apr.gov.rs.

Lifestyle

Radost i vedrina na 7. Šekspir festivalu

„Betoven i Šekspir“ u izvođenju Gudačkog kvarteta Beogradske filharmonije, nesvakidašnji spoj dvojice umetničkih velikana, otvoriće sedmi po redu Šekspir festival. Manje je poznato da je Betoven upravo u Šekspiru nalazio inspiraciju za mnoga svoja dela, posebno za gudačke kvartete, a kroz uvertiru za Koriolana i Buru direktno se odužio svom umetničkom idolu.Romantična komedija koja je plod saradnje Narodnog pozorišta u Nišu, Kruševačkog pozorišta i Internacionalnog Nišville Jazz, "Kako vam drago", prema konceptu Nikite Milivojevića. Zatim, "Dva viteza iz Verone", Šabačkog pozorišta rediteljke Mie Knežević. Čuvena drama Toma Stoparda o dvojici sporednih likova iz Šekspirovog Hamleta "Rozenkranc i Gildenstern su mrtvi", Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, a u režiji Igora Pavlovića, biće na programu sedmog Šekspir festivala koji će se, uz podršku UNIQA osiguranja, održati od 12. do 16. septembra na centralnoj festivalskoj lokaciji – velelepnoj Vili Stanković u Čortanovcima.Poslednjieg festivalskog dana na programu je "Moj Šekspir", Nikite Milivojevića, neočekivana forma u kojoj glumci najvećeg dramskog pisca smeštaju u sadašnjost i pomažu nam da ga upoznamo kroz dogodovštine iza scene i iskustva koja su stekli nastupajući u Šekspirovim dramama.Karte za ovo jedinstveno dramskog iskustvo, mogu se kupiti po ceni od 500 dinara.Program 7. Šekspir festivala najavio je Nikita Milivojević, direktor i osnivač festivala, dok su ispred institucija koje su podržale ovaj događaj govorili i Dragana Milošević, pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje, Vladimir Gak, predsednik Opštine Inđija i Sonja Marić, direktor Sektora za marketing i korporativne komunikacije UNIQA osiguranja.„Čast nam je što Šekspir Festival, autentičan praznik kulture i pozorišta, već sedam godina raste zajedno sa UNIQA osiguranjem. Sam Šekspir je rekao da je vera u radost gotovo ista kao i sama radost. Nas raduje što posle dužeg vremena, među prvima otvara vrata poklonicima umetnosti i pozorišnog stvaralaštva u Srbiji. Festival, iako od početka jedinstven, ovaj put će usled okolnosti, možda vernije nego ikad u velelepnom zdanju vile Stanković, dočarati Šekspirovo vreme u kom su se, kao danas, predstave održavale pod vedrim nebom. Festival će ove godine uz podršku UNIQA osiguranja biti sigurno mesto za dobru zabavu oličenu u jedinstvenom spoju muzike i komedije. Svima nam je potrebno više smeha, optimizma i dobre energije, a kada se sve to imate na ovom jedinstvenom mestu u okviru Šekspir festivala, nemamo sumnju da će ta radost pronaći put do svoje publike".  – rekla je Sonja Marić, naglašavajući da ova kompanija ostaje dosledna pravim vrednostima tradicionalnom podrškom umetnosti i pozorišnom stvaralaštvu.Šekspir festival, jedinstven je kulturni događaj koji je prošle godine Evropska mreža festivala i zvanično uvrstila u listu najznačajnijih na Starom kontinentu. Festival je osmišljen kako bi izvođenjem predstava pod vedrim nebom na autentičan način dočarao vreme negujući uspomenu na najvećeg svetskog dramskog stvaraoca,  od početka se održava uz pomoć i podršku Pokrajinske vlade, Opštine Inđija, Ministarstva kulture, Grada Novi Sad, UNIQA osiguranja i MTS Telekom Srbija.Osnivanje Šekspir festivala u Srbiji inicirao je reditelj Nikita Milivojević nakon premijere njegove predstave „Henri VI” u čuvenom Glob teatru u Londonu u maju 2012. godine. Pored želje da nam otkrije Šekspira na nov način, Nikita Milivojević je bio vođen idejom da se Vila Stanković - izuzetan prostor zatvoren za javnost u Srbiji, učini atraktivnim kulturno-turističkim mestom. Ovaj festival jedinstvena je prilika da domaća publika pogleda trenutno najpopularnije komedije srpskih pozorišta koje se igraju po Šekspirovim delima.  Uz poštovanje zdravstvenih preporuka, Festival koji se tradicionalno održava na otvorenom, organizuje se uz smanjen kapacitet publike zbog preventivnih mera i fizičke distance.Zanimljivost je da je na konferenciji za štampu ustanovljen i nezvanični slogan festivala u Šekspirovskom duhu, koji glasi:"Radost i vedrina, jer tako biti mora"

Srbija

Dolarska EMBI premija rizika za Srbiju prestala da se objavljuje

Dolarska EMBI premija rizika za Srbiju – jedan od pokazatelja ekonomske transformacije Republike Srbije, prestala da se objavljujeBeograd, 2. septembar - Pokazatelj premije rizika EMBI (Emerging Markets Bond Index) za Srbiju, baziran na dugu u američkim dolarima, koji obračunava renomirana američka finansijska institucija J.P. Morgan, nakon više od 15 godina, prestao je da se objavljuje od poslednjeg dana avgusta. Razlog je što je do dospeća jedine dolarske evroobveznice Srbije u opticaju ostalo manje od 13 meseci (ova evroobveznica dospeva 28. septembra 2021. godine), kada se, prema kriterijumima J.P. Morgan-a, obveznica isključuje iz obračuna (revizija podataka za obračun EMBI vrši se poslednjeg dana u mesecu).Prestanak obračuna pokazatelja EMBI za Srbiju, baziranog na dugu u dolarima, ukazuje na izostanak dolarskih evroobveznica Srbije na tržištu. To je rezultat odgovornog pristupa naše zemlje u upravljanju javnim dugom. Zahvaljujući povoljnim monetarnim i fiskalnim kretanjima i uspešnom izlasku na međunarodno finansijsko tržište, Srbija je u prethodnim godinama prevremeno otkupila značajan deo skupog duga po osnovu dolarskih evroobveznica. Taj skupi i devizno-rizičan dug zamenjen je znatno jeftinijim finansiranjem u evrima – na taj način smanjeno je učešće dolara u javnom dugu, a time i izloženost zemlje deviznom riziku kretanja dolara prema evru.Nakon uspešnog izlaska Srbije na međunarodno finansijsko tržište prvom emisijom evroobveznice u evrima u junu 2019. godine, postali su dostupni reperni podaci o premiji rizika EMBI za Srbiju, na bazi duga u evrima. Ovaj pokazatelj je od kraja jula 2019. godine (od kada su dostupni podaci) bio u proseku za 10 b.p. niži od opšteg (kompozitnog) pokazatelja globalne premije rizika zemalja u razvoju, što potvrđuje da međunarodni ulagači Srbiju smatraju sigurnom i povoljnom investicionom destinacijom.Dolarska EMBI premija rizika, koja se obračunava kao ponderisana razlika između stope prinosa na evroobveznice zemalja u razvoju i stope prinosa na američke obveznice uporedive ročnosti, smatra se repernim pokazateljem premije rizika zemalja u razvoju. Prestanak objave ovog pokazatelja za srpske dolarske XoV predstavlja priliku da se osvrnemo na kretanje premije rizika Republike Srbije u prethodnih 15 godina i uporedimo je sa njenom dinamikom u drugim zemljama u razvoju.Poređenjem kretanja EMBI za Srbiju sa kompozitnom merom „EMBI Global“ (koja pruža informaciju o opštoj (globalnoj) riziko-premiji zemalja u razvoju), tokom poslednjih 15 godina (od 2005. do 2020. godine) – jasno se mogu izdvojiti dva potperioda (grafik 1).I. Premija rizika Srbije uglavnom viša od globalne premije rizika(od 2005. do kraja 2013. godine)U ovom potperiodu EMBI za Srbiju je u proseku iznosio 406 baznih poena, znatno iznad proseka kompozitne mere za sve rastuće zemlje (EMBI Global), koji je iznosio 318 baznih poena. Pri tome je čak 86% ovog potperioda bilo karakterisano kretanjem premije rizika Srbije iznad globalne premije rizika zemalja u razvoju.Ovakva kretanja ukazuju da su investitori tada posmatrali Srbiju kao rizičnijeg izdavaoca obveznica, rizičniju zemlju i investicionu destinaciju, u celini.Nedovoljan stepen makroekonomske stabilnosti takođe je uticao da se tokom kriznih epizoda EMBI za Srbiju povećava dinamičnije u odnosu prosek zemalja u razvoju – najpre tokom Svetske ekonomske krize (2007-09), kada je premija rizika Srbije dostigla maksimalnih 1.351 baznih poena, kao i tokom krize javnog duga u evrozoni (2011-12). U periodima povećane neizvesnosti na finansijskim tržištima međunarodni investitori su, u nedostatku poverenja, u većem stepenu prodavali dolarske evroobveznice Srbije u poređenju sa evroobveznicama drugih zemalja u razvoju.II. EMBI Srbije gotovo konstantno ispod globalne premije rizika(od početka 2014. godine do danas)Trend smanjenja premije rizika za Srbiju započet je još u drugoj polovini 2013. godine. U poslednjih sedam godina (od početka septembra 2013. do kraja avgusta 2020. godine), EMBI za Srbiju je smanjen za 357 baznih poena (sa 460 b.p. na 103 b.p.), što predstavlja najznačajnije smanjenje među 43 zemlje u razvoju. U istom periodu, EMBI Global povećan je za 10 baznih poena. Jasno je da je tokom poslednjih sedam godina smanjenje dolarske premije rizika Srbije rezultat isključivo domaćih faktora - uspostavljanja i očuvanja makroekonomske stabilnosti, iz koje je proisteklo jačanje poverenja investitora.Nakon smanjivanja razlike između indeksa EMBI za Srbiju i EMBI Global početkom 2014. godine, premija rizika Srbije se, u periodu koji sledi, konstantno nalazila na nižem nivou od globalne premije rizika. U poređenju sa prosekom pokazatelja EMBI Global u ovom potperiodu, koji je iznosio 372 bazna poena, prosečan EMBI za Srbiju je bio znatno niži (iznosio je 196 baznih poena), pri čemu je najniži nivo zabeležen 23. decembra 2019. godine (samo 5 baznih poena).Kada se analizira kretanje dolarskog EMBI za Srbiju i prosečne premije rizika zemalja u razvoju sa investicionim nivoom kreditnog rejtinga (najmanje BBB- prema agenciji Standard and Poor’s), uočava se da se od 2017. godine - dolarskim evroobveznicama Republike Srbije na sekundarnom tržištu trgovalo po uslovima koji su bili karakteristični za zemlje sa kreditnim rejtingom investicionog ranga. Drugim rečima, profesionalni investitori su u ovom periodu Republiku Srbiju svrstali u zemlje investicionog ranga, one u koje je sigurno ulagati, što predstavlja potvrdu visokog stepena poverenja tržišnih učesnika u makroekonomsku sliku naše zemlje.

Svet

Trgovinski deficit Crne Gore premašio milijardu evra

Ukupna trgovinska robna razmena Crne Gore od početka godine do kraja jula iznosila je 1,4 milijarde evra, što predstavlja pad od 17,8 odsto, najnoviji su podaci Monstata.Crnogorski zavod za statistiku navodi da je izvozeno robe vrednosti 200 miliona evra, a da je uvoz bio 1,22 milijardi evra, što znači da je trgovinski deficit za prvih sedam meseci premašio milijardu evra.U odnosu na isti period prošle godine, izvoz je manji za 12,5 odsto, a uvoz manji za 18,7 odsto.Trgovinska razmena je do marta bila na istom nivou kao i prethodne godine, a zatim je usledio veliki pad usled pojave pandemije koronavirusa.Tokom zdravstvene krize, na pad trgovinske razmene uticalo je i smanjenje privrednih aktivnosti, uvođenja zabrane rada u pojedinim delatnostima, ograničenja u saobraćaju, kao i drastičan pad turizma.Najveću trgovinsku razmenu u ovom periodu Crna Gora je imala sa Srbijom, koja je vredela 285 miliona evra, što čini 20 odsto ukupne nacionalne trgovinske razmene. U istom periodu prošle godine razmena sa Srbijom vredela je 343 miliona evra.Uvoz robe iz Srbije iznosio je 236 miliona evra, dok je Crna Gora u Srbiju izvezla robu u vrednosti od 50 miliona evra, što je četvrtina njenog ukupnog izvoza.Smanjen je uvoz naftnih derivata i goriva sa prošlogodišnjih 117 na 63 miliona evra, a struje sa 38 na 26 miliona evra.Uvoz hrane smanjen je sa 266 na 231 milion evra, a pića sa 40 na 28 miliona evra, dok je izvoz duvana porastao sa 1,3 na 1,8 miliona evra.Zbog smanjenja građevinskih aktivnosti, naročito na auto-putu, pao je uvoz gvožđa i čelika sa 49 na 33 miliona, nemetalnih minerala sa 77 na 59 miliona i ostalih metala sa 66 na 57 miliona evra.Uoči pandemije povećan je jedino uvoz medicinskih i farmaceutskih proizvoda sa 60 na 69 miliona evra, dok je izvoz istih takođe povećan sa 12,8 na 13,6 miliona.

Srbija

Novi Nacionalni stadion u Kragujevcu vredan 40 miliona evra

Sportski objekat bi trebalo da ima tri pomoćna terena i kapacitet za skoro 20 hiljada gledalaca, prenosi Ekapija.Gradnja novog stadiona u Kragujevcu, najavljena je u junu, a kako je tada rečeno investicija je vredna 40 miliona evra. Novi stadion trebalo bi da zameni stari, koji se popularno naziva „Čika Dača“ i bio bi izgrađen u skladu sa pravilnicima UEFE.Urbanistički projekat kojim je obuhvaćeno oko 13 hekatara izradilo je preduzeće PRO-ING iz Novog Sada, naručilac je Grad Kragujevac.Stari stadion trenutno koriste fudbaleri i atletičari, kao i igrači američkog fudbala, a koristi se i za održavanje većih koncerata, kao i za kulturne događaje.Sadašnje tribine imaju kapacitet od 14.600 hiljada mesta za sedenje, a tribine su, kako se dodaje zastarele.Novi kompleks je podeljen na dve funkcionalne celine, na stadion sa biletarnicama i na sporstki centar koji se sastoji od tri pomoćna terena sa tribinama, tri natkrivena terena-balona i administrativnog i komercijalnog objekta. Dve celine su fizički odvojene ogradom i planirano je da mogu potpuno nezavisno da funkcionišu jedna u odnosu na drugu.Fudbalski stadion treba da zauzme središnji i severozapadni deo predmetnog prostora, sa pružanjem u pravcu sever-jug. KARAKTERISTIKE NOVOG OBJEKTAPlanirani teren je dimenzija 105x68m, sa podlogom od prirodne trave, u skladu sa UEFA zahtevima. Objekat je pravougaone forme sa zaobljenim ivicama, sa tribinama u više nivoa i pratećim sadržajima.Tribine su organizovane prema sektorima (istok, zapad, sever, jug), sa odnosom prema ulaznim koridorima za pristup gledalaca.U istočnom delu uz pomoćne terene, je planirana izgradnja tribina, a projektom je data mogućnost formiranja pratećih prostorija ispod njih.U severoistočnom delu planirana je izgradnja tri natkrivena terena-balona, a istočno od fudbalskog stadiona je planirana izgradnja tri fudbalska igrališta.Pomoćni tereni se planiraju sa podlogom od prirodne trave, na poziciji postojećih pomoćnih terena, a noćno osvetljenje bilo bi na četiri stuba pored uglova terena.Konstrukcija je predviđena kao kombinacija armirano-betonske i čelične konstrukcije.Krovna konstrukcija je čelična, oslonjena na vertikalne armirano-betonske elemente, projektovana je da natkriva sve tribine, a fasada će biti od stakla, aluminijuma.Pored Kragujevca, planirana je izgradnja novih stadiona u Zaječaru, Loznici, Leskovcu, Vranju, Kraljevu, Subotici, Novom Sadu, kao i gradnja nacionalnog stadiona u Surčinu. 

Srbija

Broj komunalnih policajaca u Beogradu porašće više od 50 odsto

Grad Beograd je dobio dozvolu da zaposli još 150 komunalnih milicionerki i milicionera čime će broj komunalnih milicajaca porasti više od 50 odsto u odnosu na trenutni broj. Naime, prema godišnjem izveštaju o radu Gradske uprave Beograda, na kraju 2018. bilo je zaposleno 283 komunalnih milicajaca, ali je po sistematizaciji planirano da ih bude 350. Dakle, bilo je upražnjeno 67 mesta za komunalne milicajce kako se zovu od prošle godine.U izveštaju za 2019. ovaj broj zaposlenih nije eksplicitno naveden ali stoji da je broj policajaca smanjen za 13 u odnosu na 2018. što znači da ih je poslednjeg dana prošle godine bilo 270 u Područnoj organizacionoj jedinici Beograda. Odnosno, broj mesta za popunjavanje je bio još veći.   Kako se navodi, četiri pripadnika su podnela zahtev za sporazumni prekid radnog odnosa, dva su rešenjem disciplinskog postupka kažnjena prekidom radnog odnosa, jedan službenik je penzionisan dok su ostali raspoređeni na radna mesta van Područne jedinice. U aprilu mesecu jedan komunalni milicionar je preuzet iz Komunalne milicije Niša.Nova zapošljavanja komunalnih milicajaca najavio je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić.Kako je rekao, prvi put, građanke i građani Sopota, Lazarevca ili Obrenovca imaće komunalne milicionere koji će ih štititi od komunalnog nereda i onih koji se bahato ponašaju.Njegova najava je u skladu sa prošlogodinjim zakonom o o komunalnoj miliciji koji osim što je predvideo promenu imena komunalne policije u miliciju,  omogućava da i opštine, a ne samo gradovi, mogu da formiraju komunalnu miliciju.Takođe, ukinuta je odredba koja je do tada važila, a to je da na svakih pet hiljada stanovnika dolazi jedan komunalni milicioner što znači da su gradskim upravama odrešene ruke kad je reč o zapošljavanju komunalnih milicajaca.Zakon je uveo još dva nova ovlašćenja za komunalce: zaustavljanje i pregledanje vozila u pokretu  i prikupljanje obaveštenja u cilju otkrivanja prekršaja i njihovih učinilaca, odnosno pozivanje građana na informativni razgovor.Bije komunalna policija, ali biju i Beograđani Novina je i mogućnost korišćenja biber spreja kao sredstvo prinude, uz postojeći pendrek i lisice. Takođe, komunalni milicajci će ubuduće moći da rade u civilu.Komunalna policija u Beogradu počela je da radi pre tačno 10 godina. Komunalna policija mora da nosi tablu "Snimamo parkiranje"

Srbija

Novi rekordi u broju korisnika video igara u Srbiji

Industrija video igara u Srbiji donosi godišnje između 50 i 100 miliona dolara, a u Srpskoj asocijaciji industrije video igara (SGA) kažu da je Srbija već našla svoje mesto na globalnoj mapi te industrije i da je tokom pandemije korona virusa broj igrača bio rekordno visok.Istraživanje stručnog udruženja „Bitkom“ objavljeno u Berlinu pokazalo je da je panedmija proizvela značajan rast u gejming industriji širom sveta, kako su ljudi provodili znatno više vremena u svojim domovima, mnogi od njih okrenuli se su video igrama.Prema Srpskoj asocijaciji industrije video igara i Srbija je zabeležila veliki rast. Menadžerka SGA Kristina Janković za Tanjug je rekla da je prodaja igara, broj preuzimanja i prodaja konzola skakala na različitim tržištima od 30 do 80 odsto.Prema njenim rečima i dalje se radi na novim igrama i otvoreno je na desetine radnih mesta u različitim kompanijama.U Srbiji se najviše radi na igrama za mobilne uređaje, jer je to najpogodnije za manje timove, koji još nemaju sredstava za kompleksnije projekte, zaključuje Janković.Janković dodaje da je pandemija pokazala izrazitu otpornost gejming industrije, koja je uspela da se razvije dodatno tokom krize."Broj igrača je bukvalno probio sve rekorde. U zavisnosti od žanra, platforme i meseca koji merimo, porast je između 30 i 80 odsto kao i prodaja platformi i igara, sve je skočilo i u Srbiji u u svetu. Naši studiji prave sve igre za globalno tržište", rekla je Janković.Trenutno, u gejming industriji u Srbiji radi oko 1.500 ljudi, sa jasnim naznakama da će taj broj u narednim godinama znatno porasti.

Svet

Potomci žrtava nacističkog režima dobijaju olakšice za sticanje austrijskog državljanstva

Nova uredba Zakona o državljanstvu koja je stupila na snagu 1. septembra 2020. godine omogućava potomcima žrtava nacističkog režima da po olakšanoj proceduri steknu austrijsko državljanstvo. Oni nisu u obavezi da se odreknu drugog državljanstva ni da obezbede potvrdu o prebivalištu u Austriji, piše portal Schengenvisainfo.Austrijski ministar unutrašnjih poslova Karl Nehamer izjavio je da je usvajanje ovog akta rezultat mnogih bolnih godina suočavanja s prošlošću. Prema Nehameru, posle 1945. godine pitanje raseljenih austrijskih građana tokom nacističkog režima bilo je jedno od glavnih poglavlja u austrijskoj istoriji.Ministar Nehamer objasnio je da je prilika da potomci nacističkih žrtava dobiju austrijsko državljanstvo znak dubokog poštovanja prema žrtvama i članovima njihovih porodica.Do sada je postojalo olakšano sticanje državljanstva prijemom samo za one koji su napustili Austriju do 9. maja 1945. godine, što je produženo do 15. maja 1955. godine.Pokrajina Beč se od početka godine priprema za novu uredbu. Bečko Magistratsko odeljenje za državljanstvo i imigraciju osnovalo je novi sektor i zaposlilo 40 službenika, istoričara i pravnika čiji je zadatak da brzo i profesionalno sprovode uredbu. Svi zaposleni su prošli odgovarajuću obuku.