Najnovije

Svet

Mediteran tokom korone: Svako na svoju obalu

Mediteran, koji je turistički najposećeniji deo sveta i gde godišnje stigne gotovo pola milijarde turista nije dostigao ni 10 odsto uobičajenih turističkih poseta za ovo doba godine nakon pandemije korona virusa i pao je na najnže grane u poslednjih nekoliko decenija, piše Slobodna Dalmacija.Italija, Francuska, Španija, Grčka, Turska, Malta, Kipar, Egipat broje tek prve strane goste nakon otvaranja granica, a u većini tih zemalja nije otvorena ni trećina hotela i ostalih smeštaja.Turističke velesile tek razmišljaju o tome na koji način da se organizuju bez opasnosti od novih zaraza koronavirusom, pa početak leta na Sredozemlju prolazi sa praznim plažama, hotelima i apartmanima.Na kraju juna, uprkos tek otvorenim granicama za članice EU-a, većina tih zemalja još uvek preporučuje svojim građanima da ne putuju ako baš ne moraju. U tome prednjači Nemačka koja u svet godišnje šalje oko 47 miliona svojih državljana, a ove godine ih poziva da ostanu na odmoru unutar granica svoje zemlje.Sudeći prema prvim anketama i željama Nemaca, u tome za sada, na žalost celog turističkog Mediterana i uspevaju, barem što se tiče putovanja avionom, kojim se najviše putuje u Tursku i Španiju.Španija je prošle godine imala 84 miliona turista, a ove godine je građanima EU-a dopustila ulazak tek od 22. juna ulazak, dok će granica s Portugalom ostati zatvorena do jula.Grci su službeno tek ove nedelje otvorili deo hotela i ugostiteljskih objekata, a kako bi podstakli turizam, privremeno su smanjili PDV na sav prevoz sa 24 posto na 13 posto, ali su ostrva i dalje prazna.U Francuskoj se ove godine oslanjaju isključivo na domaće goste. Tako je francuski ministar turizma Jean-Baptiste Lemoyne pokrenuo kampanju pod nazivom Ovog leta posećujem Francusku.Isto rade i u Italiji, gde je problem i u tome što je većina građana u vreme pandemije morala da koristi godišnji odmor, pa će raditi celog leta, a poznato je da na severu tradicionalnog odmora za feragosto.Turska obaveštava kako će otvoriti najviše 50 odsto hotela, a u svakom od njih je obavezno socijalno distanciranje, nošenje maski i merenje temperature gostima.Egipat će svoje hotele i bazene otvoriti tek prvog jula, a kako bi podstakli goste da dođu do kraja novembra, ne traže vize, a smanjiće i naknade za aviokompanije. Po svemu sudeći, na Mediteranu će se ovog leta svako kupati na svojoj obali.

Svet

Gugl će početi da plaća medijima za prenošenje njihovog sadržaja

Tehnološki gigant Gugl (Google) najavio je da će delimično odustati od prakse po kojoj nije plaćao medijima za distribuiranje sadržaja, odnosno da će kroz novi servis, koji će predstaviti do kraja godine, izdavačima plaćati korišćenje "visoko kvalitetnog sadržaja", prenosi Axios. Prema za sada dostupnim informacijama, Gugl će plaćati odabranim medijima distribuiranje njihovog materijala, bilo da je u pitanju video, audio, slika ili tekst, u sklopu još uvek neimenovanog projekta.Gugl će takođe korisnicima interneta ponuditi besplatan pristup člancima koji se plaćaju na sajtovima tih medija, kako bi im pomogao da povećaju svoju publiku.Navodi se da je kompanija već potpisala sporazume o partnerstvu sa više lokalnih i nacionalnih publikacija u Nemačkoj, Australiji i Brazilu i planira da se proširi saradnju na druge zemlje u narednih nekoliko meseci.Izdavači koji su se priključili inicijativi su Der Spiegel, FAZ, Die Zeit, Tagesspiegel i Rheinische Post u Nemačkoj, Schwartz Media u Australiji, i brazilska Gazeta.Za sada, sve što su predstavnici kompanije potvrdili o svom novom servisu jeste da će predstavljati "unapređeno iskustvo" u okviru "Google News" i "Discover" sekcija, kojima Gugl distribuira sadržaj na Android telefonima.Bred Bender, potpredsednik Guglovog servisa za vesti, nazvao je novu inicijativu "značajnom promenom tempa" koja bi trebala da "pomogne izdavačima da zarade od visokokvalitetnog sadržaja, podstaknu jači odnos sa čitaocima i pomognu im da postanu lojalni pretplatnici", javlja Fajnenšl Tajms.Regulatorna tela širom sveta se, na inicijativu medijskih kuća, sve češće se sučeljavaju sa Guglom i najavljuju mere po kojima bi tehnološki gigant bio prinuđen da plaća izdavačima korišćenje njihovog sadržaja.Nova inicijativa predstavlja pokušaj nametanja sopstvenih uslova plaćanja sadržaja i jačanje odnosa sa medijskom zajednicom, zaključuje Axios.

Srbija

DDOR omogućio putno osiguranje sa pokrićem od Covid-19

DDOR osiguranje od 26. juna omogućiće zaključivanje polisa Putnog zdravstvenog osiguranja sa pokrićem od COVID-19, saopštila je kompanija.Takođe, za sve hotelijere, omogućeno je zaključivanje obaveznog osigiuranja od nezgode za goste sa pokrićem od COVID-19 za sve koji čak i po izlasku iz smeštaja budu hospitalizovani.Ovo pokriće, pokriva troškove neophodnih medicinskih usluga ukoliko je test pozitivan, uključujući testiranje na COVID-19. Dodatno, ukoliko je neophodno, osiguranje uključuje i pomoć pri transportu pacijenta u inostranstvu i povratka u zemlju. I na kraju, u slučaju hospitalizacije u inostranstvu, isplaćuje se fiksni jednokratni iznos u gotovini kao finansijska pomoć. „Preporuka svih stručnjaka, a za turiste željne odmora, je da ga planiraju i provedu u nekom od hotela, banja ili odmarališta na teritoriji Srbije, jer je sprovođenje zdravstevinih protokola u slučaju oboljevanja od koronavirusa svakako efikasnije ovde. Ukoliko ipak dođe do toga da se kod nekoga od gostiju hotela, u toku boravka u odabranom smeštaju ili nakon izlaska iz njega, konstatuje COVID-19 i zbog toga bude neophodna hospitalizacija, DDOR osiguranje obezbediće isplatu fiksnog iznosa za svaki dan proveden u bolnici. Na ovaj način, svaki gost hotela ili druge vrste organizovanog smeštaja, imaće dodatnu finansijsku podršku koja će svakako biti od koristi kada napusti bolnicu“, izjavio je Giorgio Marchegiani, predsednik Izvršnog odbora DDOR osiguranja i dodao: „Ipak, veliki broj turista će želeti da idu na more i putovaće u inostranstvo. Aleksandar Seničić, direktor JUTA kazao je da je DDOR osiguranje omogućio adekvatno pokriće za putnike ka uobičajenim destinacijama u regionu, po pristupačnim cenama koje neće ugroziti budžet za putovanje. Za četvoročlanu porodicu, razlika u ceni za polisu putnog zdravstvenog osiguranja je od 10 do 15€ za 10 dana na nekom od obližnjih mora. A po ceni od dve ture kafe i sladoleda, svako ko oboli od koronavirusa imaće podršku i pomoć u inostranstvu, uz pristojnu sumu do 1000€ po osobi za pokriće troškova lečenja, prevoza i zdravstvene usluge, kao i 400€ u gotovini u slučaju hospitalizacije u inostranstvu. Na taj način, iako će situacija sa virusom COVID-19 obeshrabriti mnoge da ne putuju, neki će se predomisliti imajući na umu to da sada DDOR osiguranje pruža odgovarajuće osiguravajuće pokriće“, izjavio je Seničić.Polisa osiguranja od nezgode za goste za hotela, banja, odmarališta i drugih smeštajnih objektata, sa ugovorenim bolničkim danima usled COVID-19, zaključuje se kao grupna polisa pravnog lica. Korisnici osiguranja su svi gosti čiji je boravak evidentiran u smeštajnom objektu i to bez ograničenja kada su u pitanju godine života. Ovo osiguranje važi ukoliko se ustanovi pozitivan test gosta hotela na COVID-19, a u toku boravka u odabranom objektu, kao i 10 dana nakon odlaska iz smeštaja i ukoliko zbog toga bude bilo neophodno da bude hospitalizovan. Putno zdravstveno osiguranje sa pokrićem za COVID-19, moguće je ugovoriti kao individualno, porodično ili grupno, na period do 30 dana. Ugovara se kao doplatak na osnovnu polisu i pruža pokriće troškova lečenja i fiksne iznose nakande ukoliko je neophodna hospitalizacija uzrokovana bolešću COVID-19.

Svet

Analitičar: Zabrana Huaveija bi usporila inovacije

Uspeh i razvoj tržišta kompanije Huavei i danas se osporava, dok kritičari tvrde da iza te kompanije stoji kineska vlada, sa druge strane neki teleoperateri tvrde da ona kontinuirano uvodi inovacije u tu industriju i postavlja nove standarde za podršku klijentima, piše u svojoj analizi Dimitris Mavrakis direktor u organizaciji ABI Research, koja se bavi istraživanjem digitalne tehnologije.Prema njegovim rečima, važno je napomenuti da većina kritika na račun ove kompanije ne dolazi od strane klijenata, partnera ili čak konkurencije, već od nekih državnih organa i organizacija za nacionalnu bezbednost i regulatora.Između ovih pohvala i kritike, kako ocenjuje, stoji veoma složeno balansiranje, koje zavisi od mnogih pitanja, geopolitičkog trgovinskog rata, odnosa sa dobavljačima i uslovima na tržištu 5G mreže.Veliku konfuziju, prema njegovim ocenama, unose i dezinformacije koje se plasiraju sa obe strane i otežavaju jasan zaključak o tim temama.Bez obzira na to, tvrdi Mavrakis, Huavei je tehnološki jak za 4G i 5G mreže, a verovatno poseduje napredne mogućnosti u razvoju tehnologije i u primeni tih mreža, što je najvažnije.Huavei je među glavnim učesnicima na sastancima Partnerskog projekta treće generacije i jedan od najvećih vlasnika patenata za 4G i 5G.Kako je primena tih mreža trenutno je najvažnija i Huavei je ilustrovao svoju stručnost, profesionalnost i spremnost na saradnju u nekoliko slučajeva, koje navodi autor teksta.Razvijen je koncept SingleRAN 2007. godine zajedno sa Vodafonom, koji omogućava objedinjavanje resursa 2G, 3G i 4G i to je sada industrijski standard, koji nude svi dobavljači.U novembru 2017. pokrenut je CloudAIR koncept koji je omogućio deljenje spektra između 4G i 5G sistema, a veoma sličan dinamičkoj podeli spektra koji se sada komercijalizuje u primeni 5G.Najavljena je primena aktivne antene 64T64R sa višestrukim izlazom koja pomera granice komponenti, pojačala i sistemskog dizajna dizajnirana je da podrži mobilne operatere koji poseduju nestalan 5G spektar u ovom opsegu.Huavei je takođe jedini dobavljač koji je razvio kapacitete Internet of Things ili NB-IoT (u okviru kojih bi se, pored računara i ostali eletronski uređaji povezivali na Internet) i čipset uređaja iz ranih faza komercijalizacije, donoseći mnogo drugih pogodnosti.Ove inovacije su samo neki od primera, jer izveštaji proizvođača su u pripremi i sadrže mnogo više inicijativa u oblasti tehnologije i primene.Sve to prema Mavrakisovom mišljenju potrvrđuje činjenicu da je Huavei važan u razvoju 5G tehnologije, kao i da bi njegova zabrana na globalnom nivou ograničila izbor dobavljača, primorala operatere na duopol ili monopol i prigušila vrednost tehnološke inovacije u celom lancu proizvodnje.

Svet

Vajerkard ide u stečaj usled finansijskog skandala

Nemačka fintek kompanija Vajerkard (Wirecard AG) saopštila je danas da je pokrenula proceduru za proglašenje nesolventnosti (stečaja) pred nadležnim sudom u Minhenu, usled pretnje od nesolventnosti i preterane zaduženosti."U nedostatku sporazuma sa zajmodavcima, postojala je verovatnoća da će 30. juna 2020. isteći zajmovi u iznosu od 800 miliona evra, a 1. jula 2020. godine (zajmovi vredni) 500 miliona evra", navodi se u saopštenju.Procenjuje se da Vajerkard drugim finansijskim institucijama trenutno duguje oko četiri milijarde evra.Ubrzo nakon objave, Vajerkardove akcije su izgubile preko 70 odsto vrednosti, a trgovina tim deonicama je bila obustavljena na sat vremena.U Nemačkoj stečajni upravnik ima mogućnost da nastavi da vodi preduzeće sve dok postoji šansa da se pronađe investitor koji bi odkupio dužnika.Prošle nedelje, revizorska kuća Ernst & Young blokirao je pokušaj Vajerkarda da objavi finansijke izveštaje za prvi deo 2019. godine, jer u bilansu stanja nisu mogli da nađu oko 1,9 milijardi evra. Ubrzo nakon toga, izvršni direktor nemačke firme Markus Braun podneo je ostavku zbog skandala, a kasnije je uhapšen pod optužbama da je falsifikovao finansijske izvode kompanije, dok je nemačka Savezna uprava za finansijski nadzor (BaFin) optužila kompaniju za manipulaciju tržištem.Braun je kasnije platio kauciju od pet miliona evra, a moraće jednom nedeljno da se javlja policiji dok traje istraga.

Svet

U EU živi pet odsto stranaca

Prvog januara prošle godine u Evropskoj uniji bilo je 21,8 miliona građana iz zemalja koje nisu njene članice i predstavljali su 5 odsto njene populacije, objavio je Eurostat.Samo u jednoj zemlji članici živi 13,3 miliona ljudi koji nemaju državljanstvo nijedne EU članice, sa udelom u broju stanovnika od 3 odsto.Ukupan broj stranaca zabeležen je u Luksemburgu, jer 47 odsto njegovog stanovništva čine državljani zemalja koje nisu članice Unije, a veliki udeo njih, od 10 i više odsto, je i na Kipru, Malti, u Austriji, Estoniji, Letoniji, Irskoj, Belgiji, Nemačkoj i Španiji, dok je taj broj, poređenja radi, manji od jednog procenta u Poljskoj i Rumuniji.U zemaljama Evropske unije, većina stranaca, inače je poreklom van njenih granica. 

Svet

Akcije Lufthanze skaču nakon što joj je Brisel odobrio pomoć

Akcije Lufthanze, najveće nemačke aviokompanije porasle su u četvrtak više od 10 odsto nakon što je objavljeno da su zvaničnici Evropske komisije za konkurenciju odobrili paket Savezne vlade za spašavanje te kompanije, piše Breaking the news.Ipak, realizacija pomoći dogodiće se pod uslovom da Lufthanza prihvati uslove koji su neophodni kako bi se izbeglo narušavanje konkurencije.U međuvremenu, nemački milijarder Hans Herman Tele, koji je glavni akcionar Lufthanze, rekao je da će podržati državnu pomoć kompaniji.Takođe, početkom nedelje, nemački ministar finansija Olaf Šolc izjavio je da je moguć sporazum između Vlade i te kompanije o pomoći u iznosu od devet milijardi evra.

Srbija

Javna preduzeća: Minus se pegla subvencijama

Tokom prošle godine 549 javnih preduzeća napravilo pet miliona evra gubitka uz 244 miliona evra subvencija, dok su tokom 2018. godine javna preduzeća u zbiru ostvarila pozitivan poslovni rezultat, pokazuju podaci Agencije za privredne registre. Da nije bilo subvencija države, gubici bi bili znatno većiKao da je neko okrenuo prekidač, tako su javna preduzeća iz gubitka od skoro 44 milijarde dinara 2014. godine prešla u pozitivnu zonu, nešto što dugo nije viđeno, od 13,1 milijardu dinara u 2015. godini. Te 2014. godine započeta je fiskalna konsolidacija, započeti su pregovori sa MMF-om,  a sporazum je zvanično zaključen u februaru 2015. godine. Kako je ogroman minus pretvoren u dobit teško je reći, pošto i posle pet godina u MMF-u smatraju da se sa reformom javnih preduzeća najmanje odmaklo od svih ciljeva postavljenih u aranžmanu. Pozitivni spoljni faktori su im išli naruku doduše, pad kamatnih stopa na rekordno niske nivoe i jačanje dinara prema evru, što im je kao neto dužnicima pogodovalo. Pomogla je i privatizacija Železare Smederevo i RTB Bora koji je bio najveći dužnik za struju, kao i uvođenje reda u plaćanje gasa od strane toplana i fabrika petrohemijskog kompleksa.Međutim, ovaj medeni mesec nije dugo potrajao. Dobit javnih preduzeća, a to su preduzeća koja osniva Republika Srbija ili lokalne samouprave i koja obavljaju delatnost od javnog interesa, rasla je značajno sve do 2017. godine kada je dostigla 25,7 milijardi dinara ili 212 miliona evra. I onda sledi sunovrat. U 2018. godini dobit ove grupe preduzeća je pala na 3,5 milijarde dinara (nešto manje od 30 miliona evra), da bi 2019. godinu ukupno 549 preduzeća završilo u minusu od 574,4 miliona dinara ili nešto manje od pet miliona evra, prema Godišnjem biltenu finansijskih izveštaja za 2019. godinu koji izdaje Agencija za privredne registre. U ovom periodu nije bilo nepovoljnih dešavanja na međunarodnom finansijskom tržištu, čak naprotiv, novac nikad nije bio jeftiniji, pa su i kamatne stope u Srbiji nastavile da padaju, dok je dinar prema evru ojačao više od četiri odsto u nominalnom iznosu, a još više realno. Što je najvažnije, u 2018. i 2019. godini srpska ekonomija je zabeležila najveći rast BDP-a (4,4 i 4,2 odsto) još od 2008. godine. Struktura rezultata javnih preduzeća je takva da je dobit iz poslovanja iznosila 19,5 milijardi dinara, dobit iz finansiranja je iznosila 3,5 milijardi  dinara, dok je gubitak nastao iz ostalih aktivnosti, gde upadaju revalorizacije vrednosti imovine i druge računovodstvene kategorije u visini od 20,7 milijardi dinara. Na osnovu ovog mogao bi se izvući pogrešan zaključak da preduzeća posluju dobro zbog dobiti iz poslovanja i finansiranja, a da je tzv. ostali rezultat krivac za gubitak. Međutim, ostali rezultat je u najmanjem minusu u poslednjih pet godina. Problem leži u poslovanju preduzeća. Naime, dobit iz poslovanja je manja za 23 odsto nego u prethodnoj godini, a u odnosu na 2016. godinu kada je iznosila 61 milijardu dinara, čak tri puta je manja (u evrima gledano i više od toga). Od 2016. svake godine poslovni rashodi rasli su brže od poslovnih prihoda. Vlasti su se hvalile kako javna preduzeća pune budžet, a s druge strane njihovi bilansi srljali su nazad u gubitke, kojih se nagomilalo tokom prethodnih godina više od tri milijarde evra. Da stvar bude još gora i ta dobit ostvarena iz poslovanja u stvari ne postoji. Naime, subvencije javnim preduzećima u prošloj godini iznosile su 28,75 milijardi dinara, što je oko 244 miliona evra. Prema računovodstvenim propisima, subvencije se knjiže kao poslovni prihod, a kao što vidimo da njih nije bilo, javna preduzeća ne bi imala dobit iz poslovanja već gubitak i to od oko 80 miliona evra. Dobra vest u svemu je što je iznos subvencija smanjen u 2019. za skoro 100 miliona evra u odnosu na 2018. godinu.Iako u ovoj grupi ima 549 preduzeća, njihov ukupan rezultat određuje nekoliko ogromnih kompanija poput EPS-a, Srbijagasa ili Puteva Srbije. Prema rečima Saše Đogovića iz Instituta za istraživanje tržišta, neka od tih kompanija može lošim rezultatom da povuče nadole ukupan rezultat svih javnih preduzeća.„Poslovni rezultat nekog od velikih javnih preduzeća mogao je da trpi ako nije bilo blagovremenih investicija, ako su povećavani troškovi ili iz nekog drugog razloga. U svakom slučaju, u tržišnim uslovima podbačaj u poslovanju bi povukao odgovornost menadžmenta, kao što bi u slučaju profita direktori dobili bonuse. Kod nas to nije slučaj. Nadzorni odbori bi trebalo da vode računa da se u javnim preduzećima ne troše neracionalno resursi, ali oni kod nas uglavnom služe za punjenje džepova i dizanje ruku. Zato pored izvršnog odbora, ne bi trebalo abolirati od odgovornosti ni nadzorne odbore”, ocenjuje Đogović.Nažalost, pojedinačni finansijski izveštaji kompanija još uvek nisu objavljeni, a kada će biti veliko je pitanje, pošto je rok za podnošenje izveštaja sa juna pomeren na avgust. Pravo stanje stvari sasvim sigurno znaju u ministarstvima privrede i finansija kojima javna preduzeća moraju tromesečno da šalju izveštaje o poslovanju, ali od njih nismo dobili odgovor šta je to odvelo u gubitke javna preduzeća u prošloj godini.Za profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milorada Filipovića ovo je samo pokazivanje kvaliteta upravljanja u javnim preduzećima.„Ovo nije ništa novo, nepoznato niti iznenađujuće. Čak nisam sasvim siguran ni u profite koji su pravljeni prethodnih godina. U reformama javnih preduzeća nije ništa urađeno osim donekle u Železnicama i to pod pritiskom MMF-a i Eurofime kojoj je železnica dugovala mnogo novca. U Železnicama je početkom 2000-ih radilo preko 40.000 ljudi, a sada ih je manje od 20.000. To je i jedino javno preduzeće u kome je ozbiljno smanjen broj zaposlenih. U ostalima je slabo šta urađeno“, napominje Filipović.Velika republička javna preduzeća profesor Filipović opisuje kao „državu u državi“. U njima se, prema njegovim rečima, kriju veliki gubici koji se pre ili kasnije prebace na poreske obveznike, a novac se izvlači na razne načine.Ključ za rešenje problema javnih preduzeća je u profesionalnom upravljanju, ali to je postalo već ofucano od silne upotrebe.„Najmanje 20 godina se govori o profesionalizaciji upravljanja javnim preduzećima. Početkom 2000-ih to su zvali departizacijom. Ali i dalje se javno preduzeće smatra pobedničkim plenom posle izbora. I sve dok se tako upravlja javnim resursima, bićemo divlji istok u očima Zapada“, ocenjuje Filipović.Ne mora biti problem isključivo u državnom vlasništvu, pošto i u razvijenim i izrazito tržišnim ekonomijama postoje državne kompanije, ali kako objašnjava Filipović „u njima se rukovodstvo postavlja po stručnosti, a ne po zaslugama u lepljenju plakata“. Sumnju u tačnost podataka u bilansima iskazuje i Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. On podseća na neke zanimljive slučajeve iz prethodnih godina, kao na primer kada je Elektroprivreda Srbije 2015. godine ostvarila profit od 2,5 milijardi dinara, a onda sledeće godine 8,6 milijardi, pa posle dve godine zabeležila gubitak.„To su veliki sistemi koje karakteriše stabilnost poslovanja, osim u vanrednim okolnostima kakve su bile poplave. Šta se to toliko promenilo u poslovanju da u jednoj godini pravi veliki profit, a u drugoj gubitak. Tako da ja ne verujem mnogo u ovaj gubitak, kao što ne verujem ni u profite ranijih godina. Sve može računovodstveno da se prikaže kako kome odgovara i sve zavisi šta država hoće od preduzeća“, skeptičan je Savić. On podseća i na situacije takođe sa EPS-om kada su uplaćivali dividende u budžet, a onda im država garantovala za kredite. Nakon rekordnog profita u 2016. godini kada je Elektroprivreda uplatila u budžet tri milijarde dinara, početkom 2017. godine država je garantovala za kredit od 45 miliona evra koji je nemački KfW dao EPS-u za ekologiju. „Vidite da tu nešto nije u redu. Nigde javna preduzeća ne posluju savršeno. Imate primera sa kompanijama koje su pravile gubitke godinama, kao na primer Er Frans. Ali javna preduzeća su najveći izvor privilegija u Srbiji. Teško da negde ima da grupica ljudi upravlja tolikim resursima”, napominje Savić.Na kraju sa pozitivne strane, javna preduzeća su u toku prošle godine uspela da smanje zaduženost i to pre svega kratkoročne kredite. Sa 625 milijardi dinara kratkoročne obaveze su smanjene na 538,2 milijarde i to uglavnom smanjenjem kratkoročnih kredita za 120 milijardi dinara ili oko milijardu evra. Istovremeno su dugoročne obaveze povećane za oko 1,5 milijardi dinara.Takođe, prema podacima APR-a, u javnim preduzećima je bilo zaposleno 115.474 radnika, što je za 2.284 radnika manje u odnosu na prethodnu godinu. Iako je broj zaposlenih u javnim preduzećima smanjen za dva odsto, troškovi zarada su porasli za tri odsto tokom 2019. godine.

Svet

Potpisan prvi ugovor za 5G mrežu u Hrvatskoj

Hrvatski Telekom i Erikson Nikola Tesla (ENT) potpisali su prvi ugovor o saradnji u oblasti 5G mreže, pišu 24 sata. Prema tom ugovoru, ENT će do 2024. biti ekskluzivni isporučilac radijskog dela mobilne mreže Hrvatskog Telekoma.Cilj je da se korisnicima osigura veću brzinu bolju pokrivenost, kao i da se hrvatskoj ekonomiji i društvu približi digitalizacija i četvrta industrijsku revolucija, izjavio je predsednik Uprave Hrvatskog Telekoma Kostas Nebis za taj portal. „Tokom proteklih meseci postalo je jasno koliko su ICT industrija i ulaganja u digitalnu infrastrukturu važni jer oni su ključna poluga za digitalizaciju društva i povratak ekonomskom rastu“, naglasio je Nebis. On je dodao i da je 5G tehnologija široko primenljiva i u skladu sa potrebama hrvatske ekonomije, jer omogućava veću energetsku učinkovitost.Kako naglašava to se postiže pametnim merenjima u potrošnji električne energije, u poljoprivredi mogu da se povezuju automatizovane uređaje i mašina, a može i da optimizuje sistem navodnjavanja, kao i da se primeni u mnogim drugim industrijama. Gordana Kovačević iz ENT-a rekla je da njihovi stručnjaci među prvima rade na implementacijama 5G mreža na četiri kontinenta, kao i da je Erikson pustio u komercijalni rad 40 5G mreža.To je prvi 5G ugovor dveju hrvatskih kompanija, čime ENT i Hrvatski Telekom nastavljaju dugogodišnju saradnju. Saradnja je počela modernizacijom radijskog dela mreže pre dve godine i usmerena je na uvođenje 5G standarda u mobilnu mrežu.

Svet

Pčelari: Pandemija otežala borbu protiv azijskog stršljena

Epidemijа COVID-19 i pogoršаnje društveno-ekonomskih problemа u Zаpаdnoj Evropi, odvrаtili su pаžnju od borbe protiv аzijskog stršljenа, prenosi portal Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS). Dok se troškovi borbe protiv ovog grabljivca povećavaju, ogrаničenjа u kretаnju ljudi i vozilа tokom kаrаntinа mogu samo da olakšaju njegovo širenje, ne sаmo u tom delu Evrope.Među 100 invаzivnih vrstа dospelih u Zаpаdnu Evropu, žutonogi аzijski stršljen (Vespa velutina nigrithorax) smаtrа se jednom od nаjštetnijih za pčele, upozoravaju stručnjaci.Premа procenаmа britаnskih nаučnikа, аko se ne preduzmu hitne preventivne mere, аzijski stršljen će se širiti širom Velike Britаnije u nаrednih 20 godinа. Tokom 15 godinа od dolаskа u Frаncusku, on je okupirаo celu teritoriju i nаselio se u svim susednim zemljаmа.Glаvno sredstvo u borbi protiv azijskog stršljena, čijа prehrаnа uključuje i medonosne pčele, je uništаvаnje njegovih gnezdа od strаne posebno obučenih i opremljenih timovа, a efikаsnost za sada, ne prelаzi 40 odsto.Naglašava se da se upotrebа pesticidа i drugih hemijskih sredstаvа smаtrа opаsnom zа insekte, sisаre, ptice i druge životinje, dok se još uvek razvijaju tehnike koje su bezbedne zа druge životinje, a zаsnovаne su nа vodenoj pаri i feromonu. Trаdicionаlne zаmke sа mаmcimа zа stršljene pomаžu u zаštiti pojedinih pčelinjаkа, аli ništа više od togа.Premа istraživanjima, tokom 2006. godine, troškovi uništаvаnjа gnezdа stršljenа samo u tri zаpаdne provincije Frаncuske iznosili su 0,4 milionа evrа, а u 2015. dostigli su 4,5 milionа evrа, tako da je konačna cifra posle devet godina 23 miliona.Istrаživаči veruju dа će troškovi do 2032. godine nаrаsti nа 11,9 milionа evrа godišnje u Frаncuskoj, 9,0 milionа evrа u Itаliji i 8,6 milionа evrа u Velikoj Britаniji. Poređenjа rаdi, doprinos pčelа kаo oprаšivаčа frаncuskoj privredi procenjuje se nа dve milijаrde evrа, а prihod pčelаrа je oko 130 milionа evrа godišnje.Izgledi zа potpunu kolonizаciju Zаpаdne Evrope stršljenom izgledаju prilično reаlno, prenosi sajt Saveza pčelarskih organizacija Srbije, s obzirom dа se nedаvno pojаvio i u regionimа čijа je klimа do skoro bilа nepovoljnа zа njegа. 

Srbija

Beogradski vodovod i kanalizacija planira malo da smanji gubitke vode

Beogradski vodovod i kanalizacija planira da smanji gubitke vode za 0,4 procentna poena godišnje, nakon što je državni revizor utvrdio da ovaj vodovod gubi čak trećinu vode zbog starosti vodovodne mreže. U poslerevizionom izveštaju o merama ispravljanja Grada Beograda po reviziji svrsishodnosti poslovanaja beogradskog javnog preduzeća, navodi se da će gubici u proizivodnji i distribuciji vode sa 31 odsto biti smanjeni na 30,6 odsto u ovoj godini.Kako je javno preduzeće obavestilo revizora, u 2021. planirano je smanjenje od još 0,4 pp na 30,2 odsto, da bi za dve godine gubici pali na "samo" 30 odsto.U Izveštaju se ocenjuje da će JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“ o gubicima izveštavati resorni Sekretarijat za komunalne i stambene poslove. Kroz praćenje gubitaka utvrdiće se da li mere koje se preduzimaju od strane JKP uz podršku Grada daju potrebne efekte. Realne vrednosti gubitaka moguće je sagledati, po isteku jedne godine, tj. u okviru Godišnjeg izveštaja o učinku programa. Subjekt revizije je naveo Zamenika načelnika Gradske uprave grada Beograda – sekretara Sekretarijata za komunalne i stambene poslove, kao lice koje je odgovorno za preduzimanje mere ispravljanja.Državni revizor je prošle godine utvrdio da se u mreži javnih vodovoda Srbije godišnje u proseku gubi više od jedne trećine vode, a jedna petina vodovodne mreže gubi više od 50 odsto vode. Predsednik državne revizorske institucije (DRI) Duško Pejović je na predstavljanju izveštaja  o reviziji svrsishodnosti upravljanja vodovodnom infrastrukturom naveo da statistički podaci za 2018. godinu pokazuju da se u vodovodnoj mreži Beograda gubi trećina vode."Procena je da se prosečno godišnje po tom osnovu gubi više od deset milijardi dinara", rekao je Pejović.Dodao je da gubitak vode nije jedini trošak jer tome treba dodati i hemikalije, energente i druge propratne izdatke.Pejović je rekao da se gubici u mrežei mogu smanjiti investicijama u revitalizaciju mreže za šta su, prema državnim procenama, potrebna ulaganja od oko 800 miliona evra.Državna revizorka Nada Tošić rekla je da su gubici vode u Holandiji u proseku pet odsto godišnje, u Nemačkoj sedam, Sloveniji 27, Rumuniji 38, a u Srbiji 35 odsto. Revizija je rađena u JKP Beogradski vodovod i kanalizacija, JKP Naisus iz Niša, JKP Lazarevac i JKP Hameum iz Prokuplja u periodu od 2015. godine do 2018.Revizija, uz upitnik koji je poslat u 148 preduzeća za snabdevanje vodom, pokazala je da deset odsto preduzeća ne meri vodu, 50 odsto ne proverava tačnost merača protoka vode, a samo pet odsto kontroliše količine vode koje se proizvedu i dopreme do potrošača.Glavni razlog za velike gubitke vode je starost vodovodne mreže.U sastavu Beogradskog vodovoda i kanalizacije 22 odsto mreže je staro od 46 do 55 godina, a deset odsto mreže u dužini 400 kilometara starije je od 55 godina. Beogradski vodovod i kanalizacija je od 2015. do 2018. godine investirao 68 odsto sredstava neophodnih za amortizaciju, niški Naisus svega devet odsto, dok lazarevački i vodovod iz Prokuplja nisu imali investicija u tom periodu.

Srbija

Jasna Terzić (IO Erste Banka): Očuvanje likvidnosti preduzeća je u ovom trenutku ključno

Intervju: Jasna Terzić, članica Izvršnog odbora Erste BankeKako je Erste banka pokazala solidarnost sa mikro, malim i srednjim preduzećima u krizi i da li će se ta podrška nastaviti?Na prvom mestu i dalje nam je zdravlje naših zaposlenih i klijenata. I tome smo tokom intenzivnog trajanja epidemije posvetili najveću pažnju. Sve naše kolege su i tokom vanrednog stanja bile na raspolaganju svim našim klijentima, zaista ne pitajući za doba dana, vikend ili radno vreme.Međutim, ova kriza je stavila velike izazove pred privredu, ne samo naše zemlje, već i celog sveta. Mnoge firme širom Srbije bile su primorane da uspore poslovanje.Svesni upravo uticaja pandemije na privredu, želeli smo da za naše klijente mikro, mala i socijalna preduzeća u ovoj situaciji zaista budemo tu na najbolji mogući način, koji može stvarno da im znači u ovom trenutku. Pored toga što smo bili svakodnevno uključeni u stvaranje paketa mera Vlade, pored našeg savetovanja, proizvoda i usluga koje redovno pružamo klijentima, osećali smo i znali da vanredne okolnosti u kojim smo se svi našli zahtevaju i dodatnu podršku banke. Znajući iz sopstvenog iskustva koliko medijsko prisustvo doprinosi unapređenju prodaje, ali i prepoznatljivosti ne samo njihovih proizvoda i usluga, već i njihovih porodičnih preduzeća, odlučili smo da reklamni TV i onlajn prostor koji bismo inače koristili za promociju sopstvenih proizvoda i usluga ustupimo našim klijentima i time ih učinimo što vidljivijim u javnosti. Osim reklamnog prostora, otišli smo i korak dalje pa smo u želji da što više ljudi sazna za njih, njihove priče koje pokreću i proizvode koje s ljubavlju, hrabrošću i entuzijazmom stvaraju - i snimili. Sve to kako bi u ovoj situaciji mogli da očuvaju i poboljšaju svoje poslovanje.Moram da istaknem da ovaj vid brige o klijentima za nas nije novina, već strateško opredeljenje, jedan u nizu koraka podrške klijentima sa kojom ćemo definitivno nastaviti i u predstojećem periodu.Koliko se u krizi pokazao značaj programa kao što je „Korak po korak“? Da li socijalna preduzeća, startapi i organizacije mogu i dalje da računaju na pomoć Banke u smislu redefinisanja biznis modela?Apsolutno, dosledni smo svojoj misiji, koja se ogleda i u pružanju finansijske i nefinansijske podrške onima koji često nemaju pristup bankarskim proizvodima i uslugama, kao što su startapi, socijalna preduzeća i organizacije civilnog društva. O značaju i rezultatima programa verovatno najbolje svedoči podatak da su u uslovima krize klijenti uz našu podršku uspeli da u velikoj meri sačuvaju održivost svog poslovanja i delovanja, tako da je više od 95 odsto njih i dalje aktivno na tržištu i u društvu. Nastavljaju da rastu, a neki od njih su u ovoj situaciji izašli i na međunarodna tržišta, na šta smo veoma ponosni. Nastavljamo našu finansijsku i mentorsku podršku i uspešan razvoj ovog programa. Podrška podrazumeva i savetovanje oko promena poslovnog modela, međusobno povezivanje preduzeća, kao i promociju njihovih proizvoda i priča u medijima i na društvenim mrežama.Koliko su značajne dosadašnje mere podrške privredi Vlade Srbije, u kojoj meri su privrednicima važni i dodatna podrška i ohrabrenje?Svaka od donesenih mera imala je i ima svoju važnu funkciju. Moratorijum je pomogao privrednicima na samom početku krize, da mogu da računaju na pauzu u otplati obaveza ukoliko im je potrebna. Imao je i psihološku komponentu, u smislu relaksiranja situacije, kako bi se lakše i sigurnije pristupilo sledećim koracima.U tom smislu, dodatni manevarski prostor privrednicima dale su i mere odlaganja plaćanja poreskih obaveza i isplate minimalnih zarada. Pripremile su ih za sledeći korak, odnosno mogućnost da iskoriste kredite za likvidnost i obrtna sredstva, kako bi u ovoj situaciji očuvali i potencijalno unapredili svoje poslovanje. Izuzetno je važno što su mere uključile i pomoć ugroženim industrijama.Pored svega navedenog, privrednicima mnogo znači i svaka vrsta dodatne podrške i ohrabrenja koju mogu da dobiju, što smo prepoznali i odlučili da sa reklamnom kampanjom podržimo nekoliko domaćih firmi, od početnika pa do onih većih, koji već godinama posluju na tržištu.Kako ste došli na ideju da vašim klijentima ustupite prostor za reklame? Zašto ste odabrali baš te kompanije?Razmišljali smo upravo kakvu vrstu dodatne podrške bismo mogli da im ponudimo. Naša ekspertiza kao bankara jeste u domenu finansija, ali u banci rade i stručnjaci za marketing i komunikacije koji su tu da pomognu svojim idejama i iskustvom. Na njihovu inicijativu odlučili smo da u ovom kriznom periodu ne oglašavamo naše proizvode, već da taj prostor ustupimo onima kojima je takva vrsta promocije sada daleko potrebnija. Želeli smo da na ovaj neuobičajeni način budemo solidarni, pomognemo im i da se osećaju bolje, ali i da im se na taj način zahvalimo za saradnju koja traje godinama.U fokusu ove kampanje su klijenti koji su nas inspirisali ljubavlju prema onom što stvaraju, verom u svoje zaposlene, inovativnošću i posvećenošću. To su ljudi i preduzeća za koje verujemo da tu svoju posvećenost i entuzijazam lako mogu da prenesu na druge.Želja nam je i da na ovaj način motivišemo i sve druge koji mogu i žele, da se priključe i pruže podršku privredi. Kakve su dosadašnje reakcije klijenata, koliko im takva vrsta podrške znači u ovom trenutku?Možda je najbolje da oni sami pričaju o tome, ali mogu da kažem da ih je veoma obradovala ova vrsta podrške i „vetra u leđa“. Znače im pozitivne reakcije koje od samog početka kampanje dobijaju sa brojnih strana, počevši od njihovih najbližih i sugrađana, kao i onih koje dobijaju na društvenim mrežama. Kao rezultat dosadašnje kampanje, neke od njih češće posećuju sugrađani i kupuju proizvode, povećana im je onlajn prodaja, kao i broj pratilaca na društvenim mrežama. Pojedinim firmama su se obratili i potencijalni novi partneri koji mogu da im pomognu da još bolje i dalje plasiraju svoje proizvode, ili klijenti sa kojima dugo nisu bili u kontaktu. Većina firmi ističe povećanu svest o svojim proizvodima i https://www.erstebank.rs/sr/verujusebebrendu kao rezultat koji je značajan iz više razloga, kako za poboljšanu prodaju, tako i za dalje širenje svog poslovanja.Mikro, mala i srednja preduzeća su ušla u pandemiju već prilično ranjiva. Kakva su očekivanja Vaše banke?Preduzeća iz većine industrija postepeno se vraćaju svojim redovnim aktivnostima, što je ohrabrujuće, ali na deo njih, pandemija je značajnije i dugotrajnije uticala - svi znamo, da su industrije kao što su turizam, hotelijerstvo ili transportna industrija, veoma pogođene situacijom, usled prirode delatnosti i restrikcija izazvanih pandemijom.Očuvanje likvidnosti preduzeća je u ovom trenutku ključno, jer njen pad može biti najveći rizik za kompanije kratkoročno, kao i pad tražnje, koji na duže staze može voditi manjoj profitabilnosti I eventualno čak ugroziti održivost poslovanja. Očekujem da će kompanije na najbolji način iskoristiti kredite za likvidnost. Mnogi naši klijenti podneli su zahteve za tom vrstom podrške, a zajedno sa našim dugogodišnjim partnerima, Evropskom bankom za obnovu i razvoj, nedavno smo potpisali nove ugovore i nastavili da pružamo podršku malim i srednjim preduzećima, za likvidnost, ali i finansiranje investicija i obrtnih sredstava. Kao i uvek, trudimo se da sa klijentima zajednički dođemo do onih rešenja koja su najpogodnija i najpotrebnija njihovom poslovanju. Klijenti su u ovom periodu češće nego inače koristili elektronsko bankarstvo. Koliko je važna edukacija klijenata u ovoj oblasti? Kakva su iskustva Erste Banke?Izuzetno je važna, imajući u vidu koliko elektronsko bankarstvo pomaže i nudi opcije svakom od nas da obavimo većinu poslova u vezi sa ličnim finansijama na brz, jednostavan i bezbedan način, i to baš onda kada i gde nam odgovara. Tokom vanrednog stanja, sve ove prednosti i mogućnosti elektronskog bankarstva smo još intenzivnije komunicirali klijentima, a i oni su ih prepoznali imajući u vidu njihovu veću aktivnost na onlajn kanalima i porast korišćenja digitalnih usluga. U kriznoj situaciji su se neki od prioriteta menjali, te su i oni kojima je ranije elektronsko bankarstvo delovalo komplikovano ili su se plašili da ne mogu da ga savladaju, uvideli koliko je zapravo jednostavno i intuitivno. Određeni broj klijenata je i po prvi put odlučio da bankarske aktivnosti obavlja na svom telefonu ili kompjuteru. Elektronsko bankarstvo i njegov značaj jedna je od važnih tema našeg programa finansijske edukacije #ErsteZnali, u okviru kog delimo i znanja i odgovarajuće savete za maksimalno korišćenje opcija koje nam ono svima omogućava.Kako su pandemija i vanredno stanje uticali na zaposlene u banci, u kojoj meri je predstavljala i predstavlja izazov za sektor ljudskih resursa, ali i druge sektore?Kolege iz naših filijala su tokom vanrednog stanja, uz prilagođavanje preventivnim merama, bile na raspolaganju svim našim klijentima. Bile su tu da ih podrže i uradile su zaista veliki, važan posao. Mnogima je i tokom vanrednog stanja bilo potrebno da posete filijalu.S druge strane, svi smo se susreli sa jednom potpunom novinom u radu - radom od kuće. Posebno za kolege koji imaju decu, kojoj je u tom trenutku bilo neophodno posvetiti pažnju, predstavljao je veliki izazov.Pravovremena, otvorena i stalna komunikacija pokazala se kao najbolji način da se svi izazovi adekvatno prevaziđu.Čitav tim ljudi sastavljen od kolega iz bezbednosti, usklađenosti poslovanja, ljudskih resursa, komunikacija, upravljanja imovinom i IT-ja radio je bez prestanka na obezbeđivanju svih neophodnih sredstava kako za održavanje radnih tokova, tako i pojačane higijene objekata.Kako bismo bili što dostupniji našim klijentima, vrlo brzo smo podigli kapacitet kontakt centra banke, trudili se da im na taj način, kao i na društvenim mrežama, pružimo odgovore na sva važna pitanja. Takođe, na sajtu i društvenim mrežama smo aktivno pokretali i komunicirali ključne teme u kriznom periodu, sa željom da do klijenata na vreme dođu što preciznije informacije.Svako od nas je u ovom periodu bio izložen povišenom stresu usled opšte situacije izazvane pandemijom, a samoizolacija i neizvesnost koje su je pratile podrazumevale su da kolegama treba da omogućimo odgovarajuću podršku kako bi se adaptirale novim okolnostima.Zato smo pokrenuli program psihološke podrške za sve kojima je potrebna, nudeći savetovanje kolegama, kao i mnoge sadržaje na temu rada i funkcionisanja u novonastaloj situaciji.U svemu ovome, puno smo i naučili. Verujem da ćemo svim aktivnostima koje smo preduzeli i koje još pripremamo, i ubuduće našim klijentima pružiti bankarski servis i finansijsku podršku u skladu sa njihovim potrebama.  

Srbija

CarGo obezbedio besplatan internet za svoje članove

Kompanije CarGo Technologies i Telenor potpisale su ugovor o nabavci uređaja „Drivey“, koji će omogućiti besplatan internet u automobilima, ali i svuda gde se pružaoci CarGo usluge kreću. Pored toga, ovaj uređaj će omogućiti veću bezbednost u saobraćaju.U prvoj fazi čak 300 automobila iz CarGo flote imaće instaliran uređaj, što predstavlja prvi korak u razvoju Beograda kao „pametnog grada“. Direktor kompanije CarGo Technologies Vuk Guberinić istakao je da je ovo revolucionaran projekat jer predstavlja prvi korak u razvoju Beograda kao „pametnog grada“ i da je veoma ponosan što sa kompanijom poput Telenora „pišu istoriju“ i građanima omogućavaju besplatan internet i lako povezivanje.  „Od Telenora smo kupili uređaj ‘Drivey’ koji će biti dostupan u CarGo automobilima i koji će obezbediti mobilni internet za sve naše članove tokom trajanja usluge, pa čak i za one u romingu. Sve što je potrebno je da se povežu na Telenor mobilnu mrežu koja omogućava stabilnu, pouzdanu i brzu konekciju. Na taj način će naši korisnici moći da surfuju besplatno dok traje usluga“, objasnio je direktor CarGo.Guberinić dodaje da je velika prednost to što na „Drivey 4G“ može istovremeno da se poveže do deset uređaja, čime će se internet mreža širiti ulicama Beograda, gde god se kreću CarGo pružaoci usluge.  „Sa razvojem IoT tehnologija,  potrudili smo se da na lokalnom tržištu predstavimo jedan izuzetno praktičan i koristan proizvod koji je prilagođen navikama korisnika.  Hvala CarGo što je prepoznao potrebu za uređajem koji će njihove automobile učiniti pametnima, uslugu sigurnijom, a atmosferu za sve osobe u automobilu zabavnijom”, kazao je Saša Filipović, CMO Telenor.Saša Filipović, CMO Telenor „Drivey” uređaj analizira i kretanje vozila, prati nagla ubrzavanja ili usporavanja, kočenje ili oštro skretanje, prekoračenje brzine, temperaturu motora, potrošnju goriva ili ulja, a ima i podsetnik za servisiranje. Usluga se sastoji od 4G uređaja malih dimenzija u kome se već nalazi Telenor 4G SIM kartica i koji se na jednostavan način stavlja u OBD2 priključak automobila, a zatim i uparuje sa aplikacijom na mobilnom telefonu preko koje korisnik, pored besplatnog interneta, dobija sve potrebne informacije za potpunu bezbednost u saobraćaju i to u realnom vremenu.  

Svet

MMF predviđa da će se ove godine globalni BDP smanjiti za 4,9 odsto

Međunarodni monetarni fond (MMF) saopštio je u sredu da sada očekuje da će se globalni bruto domaći proizvod ove godine smanjiti za 4,9 odsto, što je znatno više od pada od tri odsto, koliko je bilo predviđeno u aprilu. Pandemija je imala negativniji uticaj na aktivnost u prvoj polovini 2020. godine nego što se predviđalo, a očekuje se i sporiji oporavak.Globalno tržište rada osetilo je velike posledice pandemije. Prema Međunarodnoj organizaciji rada smanjenje broja radnih sati u prvom kvartalu 2020. godine je ekvivalentno gubitku 130 miliona radnih mesta. Udarac na tržište rada bio je posebno oštar za radnike sa niskim kvalifikacijama koji nisu imali mogućnost da rade od kuće. Smanjenje BDP-a u zemljama sa naprednom ekonomijom očekuje se da će biti nekih osam procenata, što je za 1,9 procenata više nego što je bilo očekivano. Tako Ujedinjeno Kraljevstvo može očekivati pad BDP-a od 10,2 odsto, Nemačka od 7,8 odsto, a Francuska čak 12,5 odsto. Što se tiče ekonomija u razvoju, poput Kine, Indije i Tajlanda, pad BDP nije bio veći od očekivanog.Jaka multilateralna saradnja i dalje je neophodna na više frontova.Osim pandemije, zakonodavci moraju sarađivati u rešavanju trgovinskih i tehnoloških tenzija koje ugrožavaju mogući oporavak od krize COVID-19.

Srbija

Sindikat prosvetara: Više od trećine nastavnika radi na određeno

Od trenutka kada je uvedena zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, do ove godine, kada je Ministarstvo prosvete raspisalo četiri konkursa za prijem u stalni radni odnos, stiglo se do cifre od čak 33 hiljade nastavnika u prosveti koji rade na određeno vreme, kažu u Uniji sindikata prosvetnih radnika Srbije.Predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, Jasna Janković, kaže za Novu ekonomiju da je stav sindikata sasvim jasan u pogledu zabrane zapošljavanja, koja važi od 2014. godine.„Naime, ova zabrana je i nastala zbog javnih preduzeća u koja je trebalo „upumpavati“ partijske kadrove, tako da je od samog početka prosveta u svemu tome bila samo kolateralna šteta. Iz te štete izašli smo ranjivi toliko da je od 108 hiljada ljudi koji rade u osnovnim i srednjim školama, čak 33 hiljade zaposleno na određeno vreme“, objašnjava Janković.Prema njenim rečima, situacija će se delimično ublažiti, jer je Ministarstvo prosvete raspisalo četiri konkursa za prijem u stalni radni odnos.„Ostaje nada da će direktori birati najbolje, pre svega one koji dugi niz godina rade na određeno vreme i da će se popraviti kvalitet nastave. Naravno, može nam se desiti i drugi scenario da posao dobiju oni sa partijskom knjižicom, a ne dugogodišnji radnici u sistemu“, naglašava sagovornica Nove ekonomije koja kaže da će sindikat ukazivati na eventualne zloupotrebe, jer se ti procesi sada nastavljaju, nakon što su obustavljeni zbog pandemije.Na naše pitanje da li u vezi sa konkursima postopji neki sporazum, Jasna Janković kaže da je, posle štrajka i sporazuma 2015, stav Unije SPRS da sa ministarstvom više ništa ne potpisuje.„Pomenuti Sporazum je stigao ne do realizacije, nego do suda jer je Unija SPRS tužila Vladu zbog neispunjavanja parafiranog. Jasno smo obučili naše predsednike na terenu šta im valja činiti. Borba će i ovde biti žestoka“, poručuje predsednica Unije i podseća na problem platnih razreda u prosveti još uvek nije rešen.PLATNI RAZREDI I DALJE NA ČEKANJU„Da, to vam je pomalo kao u narodnoj izreci: „Ne lipši magarče do zelene trave.“ Bojim se da smo mi još uvek samo taj magarac koji čeka, pravedne platne razrede. Godine 2014. zbog njih smo štrajkovali, obećali su nam ih za prvi januar 2016, pa slgali. Onda smo sve dogovorili oktobra 2018, sa čim se složio čak i Međunarodni monetarni fond (MMF). I od toga ništa nije bilo, a čak je i sam ministar prosvete, Mladen Šarčević izjavio da ne zna zašto nije ispunjeno ono što je dogovoreno“, podseća predsednica Unije i dodaje da sada rok za platne razrede 1. januar 2021.KAKO JE IZGLEDALA ONLAJN NASTAVAU sindikatu kažu da su nastavnici dali sve od sebe, kada je, silom prilika, uveden nov način pohađanja nastave 17. marta, zbog mera zaštite.„Nedovoljno obučeni, nedovoljno opremljeni, držali su nastavu na svojim računarima, tabletima, lap topovima i telefonima. Plaćali su sopstvenim sredstvima internet. Kao i obično, snalazili su se pomoću štapa i kanapa, ali to nije ni prvi ni poslednji put“, kaže Jasna Janković i smatra da treba uraditi detaljne analize tog procesa.„Dakle, bilo je, prošlo je, ne povratilo se. A, ipak, ako se vrati neki drugi talas virusa, mislim da ćemo ponovo nepsremni uleteti u njega i plivati kako umemo i znamo,“ naglašava predsednica Unije i ocenjuje da Ministarstvo prosvete nije zainteresovano za kontinuitet u radu.Čedomir Savković