Vodeća američka agencija za digitalno oglašavanje i SEO, Will Marlow, otvara poslovnu jedinicu u Beogradu i istovremeno pokreće potpuno besplatan tromesečni program pomoći srpkim kompanijama u realiza...
Elektronski uređaji u Srbiji su bili u prošloj godini za 13 odsto skuplji od proseka EU i izuzimajući Island, najskuplji u Evropi, pokazuju podaci evropske statističke agencije Evrostat, prenosi Danas.U Nemačkoj su ovi uređaji 15 odsto jeftiniji, Ujedinjeno Kraljevstvo je jeftinije za čak 18 odsto, dok je kod nas elektronika bila skuplja nego u Norveškoj za jedan procenat.Cene roba i usluga u Srbiji su 2019. godini bile na nivou od 57 odsto proseka Evropske unije, odnosno roba je bila jeftinija za 43 odsto od evropskog proseka.Međutim, naš bruto domaći proizvod po stanovniku je čak 59 odsto manji od prosečnog u EU.U odnosu na 2012. godinu nivo cena u odnosu na EU je povećan za 4,5 procenta, a BDP po stanovniku za svega jedan procenat.Hrana i bezalkoholno piće je u Srbiji bilo jeftinije za 22 odsto od proseka Evropske unije, dok su alkohol i duvan jeftiniji za 38 odsto, ali ipak nismo bili najjeftiniji zato što je hrana u Poljskoj čak 30 odsto jeftinija od proseka.Kada se govori o cenama vozila nalazimo se među jeftinijim zemljama u Evropi za kupovinu, sa cenama 14 odsto ispod prosečnih.U poređenju sa EU, ubedljivo smo najjeftiniji kada se radi o cenama u restoranima i hotelima, koje su upola niže. Od zemalja članica samo je Bugarska sa 55 odsto jeftinijim ugostiteljskim uslugama, ispod proseka EU.Veroljub Dugalić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu zaključuje da ako bismo merili potrošačku snagu i primanja, život u EU je jeftiniji.
Rizici novog doba su vezani za sve oblasti ljudskog delovanja i u pozadini uvek stoji čovek kao njihov generator. Na nama je da budemo svojim odgovorima i rešenjima dostojni rizika koje smo preduzeli, ocenio je viceguverner Narodne banke Srbije (NBS) Željko Jović.On je tokom uvoda u konferenciju "Rizici novog doba", koju organizuju portali www.sveonovcu.rs i www.sveoosiguranju.rs, naveo i da krupne promene četvrte industrijske revolucije"Rizici su sastavni i neodvojiv deo života... Iako je spisak rizika daleko širi nego ranije, i obuhvata rizike proisteklih iz novih tehnologija, odgovornosti menadžera, klimatskih promena... Zanemarivanje (tih stavki) će biti samo na našu štetu", rekao je Jović.On je kazao i da su ranije informacioni sistemi bili podrška, a danas integralni deo svakog poslovanja, te da posebnu pažnju treba posvetiti zaštiti korisnika finansijskih usluga."Fintek nudi mogućnosti plaćanja mobilnim telefonom i kompjuterom. Moramo da se zapitamo da li su banke, kao do sada, velika zgrada koja nam uliva poverenje i ljubazni službenik, ili aplikacija putem koje možete učiniti skoro sve što vam je potrebno", dodao je on.Navodi da tehnološki razvoj, koji teiče i fintek grane napreduje toliko velikom brzinom da procedure i regulatorni okvir uvek pomalo kasne, što predstavlja dodatni izazov za državne organe.Jović dodaje i da klimatske promene sve uočljivije dovode do opasnosti od nastanka katastrofalnih događaja, da je ukupna visina šteta koja iz njih proističe sve veća, pri čemu je većina njih bez finansijskog pokrića koje osiguravajuće kuće mogu da obezbede.Kao primer naveo je primer velikih poplava koje su zadesile Srbiju 2014. godina, kada je nastala velika šteta, zbog čega društva za osiguranje, saosiguranja i reosiguranja moraju da rade na poboljšanju ponude za građane."Društva moraju da vode računa da premije i rezerve ostanu adekvatne, a svako u svojoj oblasti treba da utiče na promenu svesti o klimatskim promenama... Primer pandemije COVID-19 takođe ukazuje na rizike smanjenje ekonomske aktivnosti, a podstiče na tehničke inovacije", zaključio je Jović.
Američka fabrika guma Kuper, uskoro bi trebalo da završi privatizaciju kruševačke fabrike guma Trajal, najavio je generalni direktor Trajal korporacije u Kruševcu, Miloš Nenezić. Kuper je uložio 250 miliona dolara, a u fabrici guma trebalo bi da bude zaposleno 300 novih radnika, prenosi portal Kruševacgrad.rs.„Srbija je u ovom trenutku izuzetno atraktivna destinacija za strane investitore jer ovde se sa relativno jeftinom, a edukovanom radnom snagom i dobrim kadrovima i relativno jeftinim troškovima proizvodnje može napraviti fabrika koja će prizvoditi kvalitetan proizvod po relativno niskoj ceni koštanja, a koji može da se, bez nekih posebnih carinskih barijera, izvozi u većinu zemalja sveta“, precizirao je Miloš Nenezić koji je i predsednik Grupacije proizvođača gume i gumarskih proizvoda. Prema njegovim rečima, gumarska industrija u Srbiji ima visoku stopu rasta. „U poslednje tri godine naša stopa rasta je odmah iza stope rasta informaciono komunikacionih tehnologija. Srpsko gumarstvo je značajno i na svetskom nivou u odnosu na veličinu naše zemlje. Postajemo procentualno vidljivi i po tonama i po broju komada i vrednosno u ukupnoj proizvodnji pneumatika na svetskom nivou“, precizirao je Nenezić.Direktor Trajala podsetio je i da se očekuje odluka o dolasku japanske fabrike ToyoTires u Srbiju, kao i na investiciju kineske kompanije za proizvodnju guma Šangdong Linglong u Zrenjaninu.Ipak, deo javnosti je, barem što se tiče Šangdong Linglonga, izrazila je zabrinutost, jer joj je Grad Zrenjanin poklonio ogromnu površinu obradivog zemljišta, gde je započeta gradnja fabričke hale, bez studije o uticaju na životnu sredinu.Od stranih proizvođača guma, u Srbiji posluje i francuski Mišelin, koji je privatizovao fabruku guma Tigar u Pirotu.
Zbog rasta vodostaja i poplava vanredna situacija je na snazi u osam opština, poplavljeno je više od 700 domaćinstava. Reka Ljubovija je srušila dva mosta u Ljuboviji, a saobraćaj je u...
Srpski državljani, koji se nalaze na privremenom radu u Kini, pokušavaju već mesecima da pronađu način da se vrate u Srbiju, ali su letovi otkazani. Očekuju pomoć od Ambasade Srbije u Kini i nadležnih institucija.Novu ekonomiju kontaktirala je čitateljka, koja se trenutno nalazi na privremenom radu u Kini, kao i mnogi drugi srpski građani, koji trenutno nemaju mogućnost da se vrate u Srbiju. Ona navodi da je bilo nagoveštaja da će se od juna situacija oko pandemije promeniti i da će se normalno nastaviti sa radom, sli su u Pekingu počeli da se pojavljuju novi slučajevi koronavirusa, ponovo su uvdene mere i odloženo je otvaranje pojedinih institucija. „Na jednoj od društvenih mreža okupila se grupa od oko osamdesetak Srba, iz različitih krajeva Kine, koji moraju da se vrate u Srbiju, a već mesecima im je povratak neizvestan i ne zna se do kada će ovakva situacija trajati. Ljudi su otkako je započela epidemija, već pet meseci, bez posla, bez primanja ili sa smanjenim prihodima. Neki od njih rade, ali ih poslodavci ne isplaćuju. Život u Kini je skup, a mnogi od ovih ljudi ostali su bez svojih ušteđevina. Uz to, ima i onih koji imaju ozbiljne zdravstvene probleme ili neodložne obaveze u svojoj zemlji, i zbog svega toga je njihov brz povratak neophodan.“ navodi naša sagovornica i dodaje da su se prvo obratili Ambasadi Srbije u Pekingu, ali im je tamo rečeno da je ambasada tu samo da posreduje, ali ne i da reši u potpunosti njihov problem. “Više puta je Ambasada podelila informacije o mogućim letovima, ali često su to letovi koje avio-kompanije reklamiraju, a u praksi se ne realizuju. Neki od ovih ljudi imaju kupljene karte, ali se ti letovi neprestano odlažu i neizvesno je do kada će to sve trajati. Čak i da se pojavi mogućnost letenja, to su letovi koji koštaju po 3000 dolara, preseda se u više različitih gradova, a zbog trenutnih propisa i komplikacija izvesni su i dodatni troškovi i nedoumica da li uopšte sa našim pasošem može slobodno da se uđe u određene zemlje.” Sagovornica Nove ekonomije kaže za naš portal da je grupa okupljenih Srba pokušala i da sazna u Ambasadi, da li postoji neko ko je uspešno poleteo, ali dobijaju uvek odgovor da se ljudi i ne usuđuju da krenu na put. “Za one koji sada putuju iz Pekinga, ukoliko se preseda u nekom gradu, obavezan je i karantin od dve nedelje, uz dodatne troškove, oko 1000 dolara. Svi ovi podaci, informacije i propisi su neprestano podložni promenama, pa je nesigurnost za polazak na put još veća.”Naša sagovornica navodi da je važno da se prenese priča o ljudima koji negde u inostranstvu sede zarobljeni i ne mogu da se vrate svojim kućama, kada im je to najpotrebnije. “Naša molba se odnosi na nadležne institucije, koje bi mogle nešto da preduzmu i organizuju siguran let po razumnoj ceni. Ne tražimo da nam se pokloni let, već samo da se omogući najzad bezbedan povratak u Srbiju.” zaključuje ona za Novu ekonomiju.
Udruženje Glas poduzetnika iz Hrvatske ocenjuje da ta zemlja nije spremna da se nosi sa problemom turista koji su eventualno pozitivni na koronavirus, a kao primer toga navode otkazivanje teniskog turnira u Zadru, prenosi Slobodna Dalmacija.„Hrvatski zavod za javno zdravstvo (HZJZ) je tek tri nedelje nakon otvaranja granica za strane turiste doneo uputstvo za turističke preduzetnike, u slučaju da su njihovi gosti pozitivni na Covid-19, ali u uputstvimna je jasno da nema konkretnog plana za takve goste“, saopštila je ta organizacija.„Ako smo u prevenciji širenja bolesti na početku pandemije bili brzi i efikasni, kod otvaranja granica i pripreme za ulazak turista očito nismo na tom nivou“, dodaje ovo udruženje podsećajući da je u zemlji više od 150 hiljada stranaca dnevno.Kako trvrde, u uputstvima ne piše ništa o tome šta treba da radi iznajmljivač apartmana, zajedno sa svojim gostima, u slučaju zaraze koronavirusom.Kako dodaju, lokalne zajednice, kao i veći turistički kompleksi, morali bi na brzinu da organizuju turističke ambulante, angažuju timove lekara, osiguraju zaštitnu opremu i dijagnostiku za Covid-19.„Za mnoge od 555 jedinica lokalne samouprave, to je naprosto nemoguće i bilo bi mnogo racionalnije da su se ranije ojačali kapaciteti domova zdravlja“, kažu predstavnici Glasa poduzetnika.Prema uputstvu HZJZ-a, osobe koje rade u ugostiteljstvu, a bile su u bliskom kontaktu sa inficiranom osobom, moraju da budu podvrgnute izolaciji u domu zdravlja ili organizovanoj jedinici izolacije.Zbog toga, pitaju nadležne ko će odlučivati o svemu tome.Izolacija domaćina i njegovih zaposlenih u smeštaju, kažu loše je rešenje, jer se tek kroz dve nedelje sumnja u zarazu, pa će takav objekt napustiti svi turisti.Zaposleni neće raditi, pa će šteta za njih i ugostiteljski objekat biti velika, pokazaće se da mere nemaju učinka, da je boravak nesiguran, a turistički promet nemoguć. Zbog toga predlažu testiranje svih zaposlenih na koje se sumnja da su zaraženi virusom.
Vajerkard (Wirecard), nemačka kompanija za digitalno plaćanje, odložila je objavljivanje svojih finansijskih rezultata za 2019. godinu, rekavši da njihovi revizori ne mogu da pronađu 2 milijarde dolara koje bi trebalo da budu na računu firme, saznaje Njujork Tajms.Cena akcija nemačke kompanije opala je za 90 odsto, a njen dugogodišnji direktor podneo je ostavku. Na njegovu poziciju postavljem je Džejms Frajz, koji se bavio regulatornim pitanjima na nemačkoj berzi. Ukoliko ovaj novac ne bude pronađen uskoro, kompanija za digitalno plaćanje se neće oporaviti. Iz kompanije su saopštili da razmatraju nekoliko potencijalnih planova za spas kompanije, uključujući smanjenje troškova, restrukturiranje poslovanja i prodaju ili zatvaranje delova poslovanja.Skandal se pojavio nakon niza članaka u Financial Timesu prošle godine koji su se fokusirali na navodne računovodstvene nepravilnosti u azijskom poslovanju Vajerkarda.Novac koji nedostaje trebalo je da se drži na računima u dve azijske banke i taj novac je izdvojen za "upravljanje rizikom", saopštila je kompanija.Potraga za novcem završila se na Filipinima, a centralna banka Filipina saopštila je da nikakav novac nije ušao u finansijski sistem zemlje.Vajerkard kompanija osnovana je 1999. godine sa sedištem u Minhenu, a poslednjih godina beležila je rast kao dobavljač usluga digitalnog plaćanja. Na američko tržište proširili su se 2016. godine kada je Vajerkard kupio pripejd diviziju Sitibanke. U Nemačkoj su je hvalili kao veoma uspešnu domaću tehnološku kompaniju.
U Srbiji je od 19. marta do 1. juna 2020. od virusa korona umrlo 632 pacijenata, što je za dve trećine više više od zvanično saopštenog broja za taj period, koji iznosi 244, saznaje BIRN na osnovu uvida u podatke koji su deo zvaničnog državnog informacionog sistema Covid19.Prema saznanju BIRN-a, i broj zaraženih poslednjih dana prošle nedelje kretao se između 300 i 340 dnevno, što je, kako se dodaje, daleko više od zvaničnih podataka o 97 novoobolelih ljudi.Podatak o broju zaraženih nalazi se u tabeli pod nazivom „Izveštaj za Vladu”, koja se pravi na osnovu pomenutog informacionog sistema. Tabela sadrži tri podatka - broj testiranih i pozitivnih u poslednja 24 sata, broj preminulih koji odobrava ministarstvo zdravlja, kao i zauzetost kreveta po bolnicama.Najveća razlika u broju umrlih primećena je u Kliničkom centru Niš gde je prema zvanično objavljenim podacima umrlo 77 pacijenata. Podaci iz informacionog sistema u koji je BIRN imao uvid pokazuju brojku od 243 preminulih čiji je rezultat testa označen kao pozitivan, što je razlika od 166 umrlih.U KBC Dragiša Mišović broj umrlih je se razlikuje za 55 (39 zvanično saopšteno, 94 u informacionom sistemu), KBC Zemun zvanično ima 32 umrla pacijenta, dok sistem evidentira 88 preminulih (razlika od 56). KBC Zvezdara zvanično ima 14, a u sistemu za 45 više – ukupno 59 mrtvih.U ostalim bolnicama razlike su nešto manje, a podaci pokazuju da broj smrtnih ishoda raste krajem marta, vrhunac dostiže sredinom aprila i ostaje stabilan do kraja tog meseca.BIRN podseća i da je upravo poslednjeg dana marta, kao i 1. aprila na mobilne telefone svih građana Srbije stigla SMS poruka u kojoj je stajalo da je situacija dramatična i da se „približavamo scenariju iz Italije i Španije“.Ovim povodom, pozivima novinara BIRN-a nisu se odazvali predstavnici nadležnih institucija.Prvi smrtni slučaj u bazi registrovan je 19. marta. Najviše smrtnih ishoda bilo je sredinom aprila kada je u proseku umiralo po 20 ljudi na dan koji su u bazi označeni kao pozitivni na virus, pokazuju podaci iz informacionog sistema.Dvanaestog aprila preminule su 23 osoba, dok je zvanično saopšteno šest. Dan kasnije krizni štab je saopštio da je preminulo pet pacijenata, dok ih je u sistemu bilo 23, slično kao i 15. aprila kada je rečeno da je petoro priminulo, iako sistem pokazuje da ih je bilo 20, odnosno za 15 više.Početkom maja broj smrtnih ishoda je ispod 10, dok je 31. maja, prema podacima iz sistema, preminula jedna osoba.KAKO IZGLEDA INFORMACIONI SISTEMPodaci iz informacionog sistema u koje je BIRN imao uvid sadrže redni broj pacijenta, datum rođenja pacijenta kao i kolone koje se odnose na rezultate testa svakog od njih, datum poslednjeg pozitivnog testa, datum smrti i naziv bolnice, odnosno kliničkog centra u kome je pacijent preminuo. Novinari nisu imali pristup ličnim podacima ovih pacijenata. U poslednjoj koloni pod nazivom „Potvrdilo Min zdravlja”, na pedeset mesta uz podatke o pacijentima stoji oznaka „Da”. BIRN je nekoliko puta zvao ministra zdravlja Zlatibora Lončara, ali se on nije javljao niti je odgovorio na našu sms poruku u kojoj smo zahtevali da nam objasni šta je značenje ove kolone u pomenutoj tabeli.BIRN je uradio detaljnu analizu podataka iz informacionog sistema, selektujući lica koja su preminula i čiji je rezultat testa označen kao pozitivan.Među podacima se nalazi ukupno 1081 preminula osoba čiji se rezultati testa vode u jednom od sledećih statusa: pozitivan na koronu (632), negativan (355), nepoznat (83), uzorak nije pronađen (8), neodređen (2), dok je u jednom slučaju kolona bila prazna.
Na kraju prvog kvartala tekuće godine Wiener Städtische osiguranje ostvarilo je ukupnu bruto fakturisanu premiju osiguranja od 3,4 milijardi dinara što čini 12,6% srpskog tržišta osiguranja, po zvaničnim podacima NBS-a. Ovim je kompanija dostigla treću poziciju na tržištu osiguranja što je najbolji rezultat od 2003. godine i početka rada u Srbiji.Ostvarena ukupna premija je za 16,1 odsto viša u odnosu na isti period prošle godine, dok je celo tržište zabeležilo rast od 8,5 odsto.Rast premije životnih osiguranja je veći za više od tri puta od rasta premije celokupnog tržišta životnog osiguranja u Srbiji čime je tržišno učešće povećano za 4.5 odsto u odnosu na isti period prošle godine i iznosi 23.8%. Porast premije od 4 odsto zabeležen je i u neživotnim osiguranjima, od kojih se posebno izdvaja rast premije u dobrovoljno zdravstvenom osiguranju, imovinskim osiguranjima za fizička i pravna lica ali i obaveznom osiguranju vlasnika vozila od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima (autoodgovornost).Uspon je postignut zahvaljujući odličnom radu tokom poslednjih nekoliko godina. „Rezultat zajedničkog rada nakon prvog kvartala 2020.godine, a koji danas sa ponosom predstavljamo još jednom dokazuje opravdanost naše poslovnog modela zasnovanog na ciljevima stabilnog i profitabilnog rasta. Zahvaljujući izuzetnom angažmanu svih članova tima ostvarili smo najbolji rezultat otkako poslujemo u Srbiji. Imajući u vidu visoku tržišnu poziciju i snažne ambicije, ove stope rasta su veliko dostignuće i istovremeno odraz rastućeg poverenja koje korisnici usluga imaju prema nama. Pred nama je period još veće odgovornosti, da ukazano poverenje klijenata nastavimo da opravdavamo uz ostvarenje planova, što će nam obezbediti dugoročnu stabilnost i prosperitet “, izjavio je Zoran Blagojević, predsednik Izvršnog odbora Wiener Städtische osiguranja.Snažan rast VIG-a u I kvartalu 2020.godineVienna Insurance grupa (VIG), matična kompanija Wiener Städtische osiguranja, nastavila je trend stabilnog rasta. Prema rezultatima za prvi kvartal, ukupna premija za prva tri meseca dostigla je 3,1 milijardu evra, što je za 7,2 odsto više u odnosu na isti period prošle godine. Rast premije zabeležen je u svim sektorima poslovanja, a premija u životnom osiguranju je zabeležila dvocifreni rast od čak 29,8 odsto.Prvi kvartal 2020. godine je završen pozitivno, sa nešto nižim profitom (pre oporezivanja) od 121,9 miliona evra (- 4,4 odsto) i malo višim neto profitom (nakon oporezivanja) od 85,8 miliona evra, uz poboljšanje stope kombinovanog racia za 1.7% (prvi kvartal 2020.godine 95.1% u poređenju sa prvim kvartalom 2019. godine kada je iznosio 96.8%).
Vlada Crne Gore predviđa da će privreda te države biti manja za 6,8 odsto, čemu će doprineti i projektovani pad prihoda od turizma od preko 40 odsto, izjavio je ministar finansija Crne Gore Darko Radunović, ...
Francuski vrhovni sud odbio je žalbu Gugla (Google) povodom sankcije od 50 miliona evra koju je kompaniji 2019. godine odredila nacionalna komisija zbog nedostatka transparentnosti oko korišćenja priv...
Mere koje su preduzele članice EU u cilju sprečavanja pandemije COVID-19, sredinom marta, bile su u punoj snazi tokom aprila 2020. Budući da je COVID-19 prvi put identifikovan u kineskom gradu Vuhan, Kina je prve restriktivne mere uvela već sredinom januara. Shodno tome, podaci sa početka 2020. već pokazuju znatan uticaj tih mera na međunarodnu trgovinu robom, piše Eurostat.Desezonska trgovinska razmena EU sa Kinom, uključujući uvoz i izvoz opala je sa 46,5 milijardi evra u januaru 2020. godine na 43,1 milijardi u februaru.U martu je pad nastavljen i razmena je iznosila 41,9 milijardi evra, dok je u aprilu nadmašila januar i bila je 49,0 milijardi evra.Do toga je uglavnom došlo zbog povećanog uvoza iz Kine i to uglavnom tekstilnih i hirurških maski za lice i jednokratnih zavesa.U aprilu 2020. godine zabeležen je pad uvoza iz svih pet glavnih trgovinskih partnera EU, izuzev Kine (12 odsto veći u poređenju sa januarom 2020.).Izvoz u te zemlje takođe je opao tokom tog perioda, najveći ka Ujedinjenom Kraljevstvu, u iznosu od 40 odsto, najmanji ka Kini, 6 procenata.Ako se posmatra roba kojom se najviše trguje između EU i Kine, uprkos opštem padu, u aprilu je naglo porastao izvoz lekova (41 odsto), elektronskih cevi, ventila i srodnih proizvoda (25 odsto), kao i električnih pogonskih mašina i delova (56 procenata), u odnosu na isti mesec 2019. godine.Najveći pad izvoza EU zabeležen je u automobilskoj (preko 1,2 milijarde evra, ili 71 odsto) i avioindustriji (840 miliona evra, odnosno 89 odsto).Iz Kine su se u aprilu najviše uvozile mašine za automatsku obradu podataka, odeća, elektronske cevi, ventili i slični proizvodi, a najamnje obuća, telekomunikaciona oprema, kolica za bebe, igračke, sportska roba.
-e1746690601640.jpg.webp)
Predsednik Trump odustao je od uvođenja sankcija kineskim zvaničnicima koji su u Sinkjangu zatvarali u logore Ujgure i druge muslimanske manjine, jer bi to ometalo njegov trgovinski sporazum sa Pekingom, saz...
Finansijski sektor u Srbiji uspeo je da održi stabilnost tokom vanrednog stanja uvedenog usled pandemije koronavirusa, ali svim učesnicima na finansijskom tržištu predstoji teška jesen, navodi ...
Kineska firma SDHS-CSI BH koja bi trebalo da grade auto-put Banja Luka – Prijedor nije ispunila četiri uslova u dosadašnjem trajanju ugovora o koncesiji za izgradnju i vlada Republike Srpske uskoro će odlučiti o daljoj sudbini tog značajnog projekta, vrednog 297 miliona evra, piše portal Capital.ba.„Koncesionar se obratio sa zahtevom za produženje novog roka jer nije ispunio sve obveze koje je trebao da ispuni u ovom razdoblju, a pri tome se pozvao na takozvanu višu silu, na sprečenost zbog posledica koronavirusa. Na temelju toga vlada RS razmatrala je to pitanje, donela zaključke i ovih dana bi trebalo da izađe sa stavom o nastavku projekta“, objasnio je ministar saobraćaja i veza Republike Srpske, Đorđe Popović, dodajući da u toj fazi treba da se revidira idejni projekt, a ne idejno rješenje.Dodaje se da je ovo drugi put da Kinezi probijaju rok, jer je pre 13. juna još jedan istekao 13. decembra.U okviru tih rokova kineska kompanija trebalo je da završi idejni projekat, pribavi podatke sa terena, završi procenu uticaja na životnu sredinu i studiju izvodljivosti, kao i da utvrdi neke priloge Ugovora o koncesiji.Planirano je da auto-put Banja Luka – Prijedor bude dugačak 42 kilometra, a za uloženih 297 miliona evra Republika Srpska Kinezima na kraju treba da plati 975 miliona evra.RS će Kinezima 30 godina plaćati godišnju naknadu za raspoloživost u iznosu od 32,5 miliona evra, dok zauzvrat moći da računa na pet odsto od iznosa prikupljene putarine.
Stopa zaraženih u Nemačkoj raste treći dan za redom nakon što je više od 1.300 zaposlenih u klanici na severu Nemačke testirano pozitivno na korona virus, prenosi Blumberg.Širenje virusa među radnicima u klanici u Severnoj Rajni-Vestfaliji najveći je pojedinačni slučaj epidemije u Nemačkoj, koja je široko hvaljena zbog načina na koji je do sada rešavala pandemiju.To je podstaklo regionalnu vladu da raspravlja o tome da li treba ponovo uvesti karantin.Međutim u nedelju, Armin Lašet, premijer Severne Rajne-Vestfalije, rekao je da postoji "ogroman rizik od pandemije", ali da je situacija u klaonici ostala "lokalizovana" i da nema naznaka širenja virusa među širim stanovništvom.Stopa reprodukcije virusa (R broj) povećana je u nedelju na 2,88, što predstavlja znatno povećanje u poređenju sa 1,06 koliko je stopa bila u petak.Iz Instituta Robert Koh saopštili su da je R broj u Nemačkoj posebno osetljiv na lokalne epidemije virusa, jer je ukupni nivo novih slučajeva bio nizak.„Dalji razvoj događaja mora se pažljivo nadgledati tokom narednih dana, posebno u pogledu da li se broj slučajeva povećava“, saopšteno je iz Instituta.Zatvorene su škole i vrtići u okolini klanice, a javni tužilac je otvorio istragu o potencijalnim kršenjima zakona o sprečavanju širenja zaraznih bolesti.Prema poslednjim podacima, Nemačka je imala 189.822 zaraženih, a od toga je 8.883 njih preminulo od COVID-19.
Dr Predrag Kon, član Kriznog štaba za borbu protiv koronavirusa, je na odmoru, ali se povodom epidemiološke situacije oglasio na Frejsbuku gde je napisao da je situacija u Beogradu ponovo prete...
Prošle godine izvoz polovnih automobila iz Nemačke u Istočnu i Jugoistočnu Evropu porastao je dvostruko u odnosu na 2018. U Srbiji, i pored pandemije, na carini je u prvih šest meseci 2020. prijavljeno 10.000 polovnih vozila, pa se procenjuje da bi do kraja godine moglo da se uveze oko 35.000 dizelaša, koji više ne mogu da se koriste u Nemačkoj i sve su jeftiniji, prenosi RTS.„Cene su jako pale, uzmimo jedno vozilo staro tri godine sa pređenih 45.000 kilometara, ono je izgubilo skoro polovinu svoje vrednosti. Kada na scenu stupe sve najavljene mere cene će više pasti i onda će se dizelaši nabavljati još povoljnije“, rekao je Hans Lemark iz Adaka u Nemačkoj.Prema njegovim rečima, u regionu Zapadnog Balkana, Srbija i Hrvatska prednjače u uvozu nemačkih polovnjaka.„Zaista je osetno porastao broj automobila koji se izvoze. U Hrvatsku je prošle godine otišlo 7.500 automobila, oni su doslovno prepravili tamošnje tržište, u Srbiju preko 10.000, znači uočen je jasan trend porasta izvoza u te dve zemlje“, dodao je Lemark.Oko tri miliona vozila sa dizel motorima standarda evro 4 i evro 5 stoji na placevima u Nemačkoj i čeka kupce, mahom sa Balkana, jer ta vozila od jeseni neće moći da se koriste u centrima mnogih gradova u Nemačkoj, zbog emisije izduvnih gasova, koja će se rigoroznije kontrolisati.Prodavci zbog pandemije i duplog pada prodaje novih vozila gledaju da se oslobode dizelaša proizvedenih između 2008. i 2012. jer jedan dan stajanja na autoplacu košta 25 evra, kažu njihovi predstavnici u Nemačkoj.U poslednjih pet godina u Srbiju je ušlo oko pola miliona polovnih vozila, a sa povećanim uvozom dizelaša očekuje se i veće aerozagađenje.Oko šest hiljada ljudi godišnje u Srbiji oboli od respiratornih oboljenja, a trećina od tog broja umre.
Na juče održanim parlamentarnim izborima lista predvođena SNS-om i Aleksandrom Vučićem odnela je ubedljivu pobedu. Prema nezvaničnim rezutatima Republičke izborne komisija (RIK) u 8.00 sati, ova lista osvojila je skoro 61,24 odsto glasova. Međutim, RIK još uvek ne saopštava procenu izlaznosti.Osvojenih 61,24 odsto glasova će listi koju prevodi Aleksandar Vučić obezbediti preko 75 odsto mesta u Skupštini Srbije. To je više nego što je koalicija DOS osvojila 2000. godine (70 odsto mesta), ali manje od SPS-a, koji je na izborima 1990. godine osvojio 77 odsto poslaničkih mesta.Međutim, i dalje nema zvaničnih procena o tome kolika je bila izlaznost na jučerašnjim izborima.CESID/IPSOS je procenjuje na 47,7 odsto, a CRTA na 48-49 odsto (bez Kosova i Metohije). Pre njih, izlaznost je nezvanično procenio sam SNS, kada je saopštio da je izlaznost bila 50,2 odsto.Koliko stranke dobijaju iz budžeta za učestvovanje na izborimaIzlaznost se odražava na ukupan (apsolutan) broj glasova koji osvoji lista. Naime, ako je izlaznost bila 50,2 odsto, ukupan broj glasova koji je osvojila pobednička lista iznosi 2,01 milion glasova. Ako je pak izlaznost bila 47,7 odsto, apsolutan broj dobijenih glasova iznosi 1,92 miliona.Na izborima 2016. godine lista koju je prevodio Aleksandar Vučić dobila je 1,82 miliona glasova, dok je on sam na predsedničkim izborima godinu dana kasnije osvojio 2,01 miliona glasova.Dakle, izlaznost je važna iz psihoških razloga jer je moguće da je SNS sada dobio manje od dva miliona glasova, odnosno manje nego Vučić na predsedničkim.Zvaničan broj upisanih birača na ovim izborima iznosio je 6.584.376.RAČUNICA RIK (SNS= 61,24%)50,2% = 3.292.188 = 2,01 miliona glasova47,7% = 3.140.747 = 1,92 miliona glasova48-49% = 3.160.500-3.226.344 = 1,93-1,97 miliona glasovaRAČUNICA CESID/IPSOS (SNS=62,6%)50,2% = 3.292.188 = 2,06 miliona glasova47,7% = 3.140.747 = 1,97 miliona glasova48-49% = 3.160.500-3.226.344 = 1,98- 2,01 miliona glasova
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
