Najnovije

Srbija

Transparentnost Srbija: Krizni štab nema zakonska ovlašćenja

Krizni štab za borbu protiv pandemije korona virusa, ne poseduje nikakva zakonska ovlašćenja iako delovanje njegovih članova nosi faktičku i moralnu odgovornost, saopštila je organizacija Transparentnost Srbija.Ta organizacija podseća da Krizni štab nije zakonom uređeno telo, već savetodavno telo Vlade."Samim tim, Krizni štab ne može da donese bilo kakav obavezujući akt, već samo da daje preporuke Vladi kako dalje postupati u vezi sa epidemiološkom situacijom i epidemiološkim merama", ocenjuje Transparentnost Srbija. Dodaje se da je nepoznato zašto je Vlada odlučila da ga formira.Podsećaju da su Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i Zakonom o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama predviđena posebna tela u te svrhe.Napominju da nije objavljena ni odluka o formiranju tog tela, ni u Službenom glasniku ni na sajtu Vlade.Podsećaju da su još početkom aprila tražili kopiju odluke o formiranju Kriznog štaba i nisu ga dobili.Ova organizacija je kao i ostale nevladine organizacije, kojih je kako kažu oko 90, tražila da se provere podaci od broju zaraženih i umrlih od korona virusa.Od Instituta Batut stigao im je samo odgovor koji upućuje na već do sada objavljene podatke. Transparentnost podseća i da se u javnom pozivu, koji je do sada potpisalo više od 1200 doktora, između ostalog traži utvrđivanje odgovornosti postojećeg Kriznog štaba i formiranje novog. "Doktori potpisnici otvorenog pisma su izneli zahteve, koji su važni bez obzira na dalju sudbinu Kriznog štaba", ocenjuje organizacija Transparentnost Srbija. 

Svet

Južna Koreja ušla u najozbiljniju recesiju u protekle dve decenije

Južnokorejska ekonomija ušla je u recesiju u drugom kvartalu, nakon najvećeg pada aktivnosti u dve decenije zbog pandemije koronavirusa, pri čemu su najteže pogođeni izvoz i proizvodnja, saznaje Rojters.Četvrta po veličini azijska ekonomija pala je za sezonski prilagođenih 3,3 odsto u drugom kvartalu ove godine u odnosu na prethodna tri meseca, objavila je u četvrtak Banka Koreje. To je najoštriji pad od prvog tromesečja 1998. godine i veći je za 2,3 procenta nego što je to bila procena analitičara.Ministar finansija Hong Nam-ki nada se oporavku od trećeg tromjesečja."Moguće je da ćemo videti oporavak sličan onom u Kini u trećem kvartalu, kada će se pandemija usporiti i aktivnosti u inostranstvu, školama i bolnicama nastaviti", rekao je Hong.Južna Koreja se tako pridružila Japanu, Tajlandu i Singapuru u tehničkoj recesiji, koja je definisana kao dva uzastopna kvartalna pada BDP-a. Pandemija je teško pogodila azijske ekonomije zavisne od izvoza.Južnokorejski izvoz, koji predstavlja gotovo 40 procenata ekonomske aktivnosti, potonuo je 16,6 procenata u odnosu na prethodni kvartal, što je najveći pad od 1963. godine.Aktivnosti u sektoru proizvodnje i usluga potonule su za devet, odnosno 1,1 odsto.Samo lična potrošnja pokazala je pozitivne promene, koja je porasla za 1,4 odsto u odnosu na prethodna tri meseca, zahvaljujući vladinim podsticajima koji su povećali potrošnju na restorane, odeću, kulturu i zabavu.Vlada je do sada izdvojila oko 231 milijardu dolara za pomoć ekonomiji pogođenoj pandemijom.Za čitavu 2020. godinu analitičari procenjuju da će se južnokorejska ekonomija smanjiti za oko 0,4 posto, što bi bio prvi i najveći pad od 1998. godine.Međunarodni monetarni fond procenjuje veći pad, za 2,1 procenat.

Srbija

Nemačka ipak produžava dozvolu za dolazak radne snage sa Balkana

Državljanima Albanije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Crne Gore, Srbije i Kosova Nemačka će ipak i dalje biti omogućeno da, nezavisno od kvalifikacija, rade u toj zemlji do 2023. godine.Kako navodi Dojče vele (DW), posebna dozvola koja omogućava ekonomskim migranatima iz država našeg regiona biće produžena, a prema nacrtu odredbe dostupne nemačkoj novinskoj agenciji dpa, nemačko Ministarstvo rada trebalo bi da produži rok važenja regulative za Zapadni Balkan do 2023. godine.Ministarstvo rada je odgovarajući nacrt prosledilo nemačkoj vladi na usvajanje, dodaje se u izveštaju.Ljudi iz zemalja Zapadnog Balkana od januara 2016. godine mogu da dobiju radnu vizu i dođu u Nemačku, čak i bez znanja nemačkog jezika i profesionalnih kvalifikacija, što je do sada godišnje koristilo oko 25.000 žitelja regiona.Preduslov je da podnosilac prijave može da pokaže ugovor o radu sa poslodavcem u Nemačkoj i da postoji saglasnost Saveznog nemačkog ureda za zapošljavanje (BA), a podnosilac molbe samo mora da dokaže da prethodno nije primao socijalnu pomoć u toj zemlji.Ova posebna regulativa uspostavljena je zbog velikog broja azilanata i trebala je da istekne krajem decembra ove godine.Do sada nije bilo jasno da li će doći do planiranog produženja regulative, zbog strahova vladajuće koalicije u Bundestagu da će pandemija koronavirusa povećati broj nezaposlenih u Nemačkoj.Kako kažu izvori iz nemačke vlade, veliki broj radnika iz zemalja Zapadnog Balkana zaposlen je u građevinarstvu, a za sada ne postoji trend koji bi ukazivao na smanjenje potrebe za radnom snagom.

Srbija

„Fantomske“ firme utajile skoro 15 milijardi

Poreska uprava podnela je 1364 krivične prijave i otkrila 92 firme koje su pokušale da izbegnu plaćanje poreza, piše Politika. Ukupna utajena suma iznosi, kako je saopšteno 14,8 milijardi dinara.Reč je o firmama koje pokušavaju da izigraju zakon i pomognu preduzećima koja regularno posluju da utaje porez.Profesor Goran Radosavljević, sa univerziteta FEFA, ukazuje da, u celini broj peračkih firmi nije veliki jer u Srbiji posluje na stotine hiljada pravnih lica i preduzetnika."Istovremeno, čini se i da je dobar pomak ako se uzme u obzir visina izbegnutog poreza od 14,8 milijardi dinara, jer je proteklih godina ta svota bivala i znatno veća", kaže sagovornik Politike.Kako stoji u izveštaju o radu vlade za prošlu godinu, utvrđeni su novootkriveni javni prihodi u ukupnom iznosu od 24,8 milijardi dinara.KOJI SU RAZLOZI OVE POJAVE"S jedne strane, zakazala je država zato što ne sprovodi zakone i sprovodi kontrolu, ali i zakoni u kojima perači uvek nađu rupu da prevare i državu i poreznike. Pa dok ih ne uhvate", istakao je u razgovoru profesor Radosavljević.Podsetio je i da se na taj način ošteti i do 20 odsto BDP-a godišnje i ukazao da nikome na svetu nije uspelo da anulira sivu ekonomiju."Siva ekonomija se i u zemljama Evropske unije iskazuje dvocifrenim brojevima. Neki od načina sprečavanja masovne zloupotrebe i izbegavanja plaćanja poreza jesu bolja koordinacija inspekcijskih službi, ali i efikasniji pravosudni sistem", smatra Radosavljević. Ponekad je veoma teško utvrditi da li se uopšte radi o peračkoj firmi, jer ih je lako osnovati sa svega dve, tri hiljade dinara.Od trenutka kada firma počne da radi i dok poreznici shvate šta se dešava, firma se brzo ugasi i nestane, pa odatle i potiče naziv fantomska firma.Inače u slučaju fantomskih firmi najčešće reč o nelegalnom uvozu, izvozu ili finansijskim transakcijama. Stručnjaci podsećaju da je najjednostavnije da se porez ne plati tako što pravno lice prebaci novac na račune fantomske firme.Njen vlasnik potom podiže keš i vraća novac pravnim licu koje je  ga uplatilo, uz zadržavanje naknade, odnosno provizije.

Svet

Kina lansirala prvu bespilotnu misiju na Mars

Kina je danas lansirala bespilotnu sondu na Mars u svojoj prvoj nezavisnoj misiji da poseti drugu planetu u pokušaju da preuzme globalno vođstvo u svemiru i pokaže svoje junaštvo i ambiciju, kaže agencija Rojters (Reuters).Najveća kineska raketa "Dugi marš 5" lansirana je sa sondom jutros u 6.41 časova iz Centra za lansiranje u Venčangu, na ostrvu Hajnan u južnom delu Kine.Nazvana "Tianven-1", misija Kine sastoji se od marsovskog orbitera, landera i rovera.Kada stignu do „Crvene planete“ sve tri letelice će raditi u tandemu kako bi proučavale geologiju Marsa i saznale više o tome šta bi moglo da se nalazi ispod površine planete.Očekuje se da sonda stigne na Mars u februaru, gde će probati da spusti planetarni rover koji će istraživati planetu 90 dana.To je druga misija poslata na Mars ove nedelje, posle Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji su u ponedeljak sa kosmodroma u Japanu lansirali svoju prvu raketu na Mars.Sjedinjene Države će sledeće nedelje iz Kejp Kanaverala lansirati svoj rover pod nazivom „Perseverans“.Kina teži da ubrzano uhvati korak s Rusijom i SAD i pozicionira se kao vodeća svemirska sila do 2030. godine.

Svet

Tviter: Hakeri imali pristup privatnim porukama korisnika, među njima i jedan političar

Tviter navodi da su hakeri, odgovorni za prošlonedeljni napad na ovu društvenu platformu, uspeli da se dokopaju i privatnih poruka sa 36 naloga uključujući i jednog političara iz Holandije, javlja agencija Rojters.Iako Tviter nije imenovao holandskog zvaničnika, holandski lokalni mediji su prošle nedelje izvestili da je krajnje desni, anti-islamski političar Gert Vilders u pitanju. Haker intervjuisan na holandskom radiju tvrdio je da je u to vreme imao pristup Vildersovim privatnim porukama.Kompanija je saopštila da nema naznaka da su dobijene privatne poruke bilo kojeg drugog izabranog zvaničnika.Tviter je utvrdio da su hakeri pokušali da se dokopaju i arhiva “Your Twitter Data” sa osam naloga, među kojima su i privatne poruke.Otkriće je usledilo tokom istrage upada u sistem Tvitera i krađe naloga poznatih biznismena, kompanija i političara, među kojima Baraka Obame i Džoa Bajdena.Tviter profili velikih kompanija i pojedinaca kompromitovani su u jednom od najozbiljnijih bezbednosnih propusta koje je platforma ikada doživela, sa ciljem promovisanja bitkoin prevare.Kompanija je potvrdila da su njeni interni alati za zaposlene bili ugroženi i korišćeni prilikom upada, što može objasniti opsežnost i koordinaciju napada.U svega par sati nakon započetog hakerskog napada, oko 300 ljudi je naselo na prevaru i poslalo bitkoine u vrednosti većoj od 100.000 dolara.

Srbija

Sindikat muzičara: Hitno pronaći rešenje, sprečiti gašenje Kolarca

Sindikat muzičkih umetnika pozvao je sve nadležne institucije i javno apelovao da se hitno reaguje i preuzmu sve neophodne mere u cilju rešavanja dramatične finansijske situacije Zadužbine Ilije M. Кolarca.Podseća se da iako Zadužbina ima jasno zakonom definisan poseban status, neadekvatan način, kako se navodi projektnog finansiranja stvorio je brojne probleme.Oni su posebno pogoršani zbog prestanka rada, čiji je uzrok pandemija korona virusa.Neophodno je što pre adekvatnije reagovati jer je to u ovom trenutku postalo pitanje njenog opstanka i daljeg rada.U Kolarčevoj zadužbini inače je otakazano ili odloženo 160 programa zbog pandemije korona virusa, preneo je početkom jula portal Nova S.Sindikat podseća da je zadužbina Ilije M. Кolarca institucija od najvećeg značaja za muzičku umetnost i višestruko značajnu kulturno obrazovnu misiju.Zbog toga je nedopustivo da se dozvoli njeno gašenje jer bi došlo do zatvaranja jedine prave koncertne scene, što bi direktno ugrozilo muzičare i radnike iz drugih sfera umetnosti.Sindikat muzičih umetnika apelovao je na Vladu Srbije, Ministarstvo kulture i Grad Beograd da se hitno nađe dugotrajno i održivo rešenje u cilju opstanka i nastavka sa radom te institucije.Podsećanja radi, o finasiranju Kolarca govorilo je i pre tri godine, kada se takođe apelovalo da se nađe održivo rešenje za finansiranje, o čemu je Nova ekonomija i tada pisala.Tada je donet Zakon o zadužbinama i fondacijama gde su te institucije  definisane kao nevladine organizacije, po kome one više nisu bile ni u čijoj nadležnosti.

E-biznis

Mobi Banka i Telenor: „Sjajan spoj“ za povoljniji tekući račun i još više interneta

Telenor i Mobi Banka pokrenuli su zajedničku platformu „Sjajan spoj“, koja će omogućiti posebne pogodnosti zajedničkim klijentima – uz veće uštede i još više saobraćaja. Korisnicima je u okviru ponude na raspolaganju dodatni gigabajt besplatnog interneta, 50 odsto popusta na održavanje tekućeg računa, ali i još povoljniji kurs u onlajn menjačnici Mobi Banke za iznose do 3000 evra. „Sjajan spoj“ rezultat je još čvršće povezanosti Mobi Banke i Telenora i predstavlja nastavak veoma uspešne saradnje na projektu kupovine mobilnih uređaja na kredit, koja traje gotovo šest godina. „Krediti za kupovinu mobilnih uređaja predstavljaju okosnicu naše saradnje sa Telenorom, ali naša veza ovim projektom postaje još dinamičnija. Delimo viziju našeg zajedničkog vlasnika PPF grupe i uvereni smo će ovaj projekat biti uspešan kao i prvi, zahvaljujući kome smo kreditirali kupovinu više od pola miliona savremenih uređaja u iznosu većem od 160 miliona evra. Kredit za kupovinu uređaja na rate predstavlja neprocenjiv benefit za naše korisnike, građane Srbije, i veliki impuls razvoju digitalizacije u zemlji“, rekla je Marija Popović, predsednica Izvršnog odbora Mobi Banke.Popović je dodala da se zahvaljuje i Narodnoj banci Srbije, koja prepoznaje inovativne bankarske proizvode i na taj način podstiče rast i razvoj celog tržišta u interesu svih građana, i to uz visok stepen zaštite korisnika finansijskih usluga. „Saradnja Telenora i Mobi Banke traje već nekoliko godina i pokazala se kao veoma uspešna. Banka je razvila niz inovativnih usluga na tržištu, poput plaćanja na broj mobilnog telefona ili imejl, transakcije na bankomatima bez korišćenja kartica i, jedna od poslednjih u nizu, plaćanje putem IPS QR koda. Očekujemo da će najnovija platforma Sjajan spoj dodatno unaprediti iskustvo naših zajedničkih korisnika“, kaže Saša Filipović, Izvršni Komercijalni direktor u Telenoru. „Sjajan spoj“ mogu da aktiviraju svi korisnici koji ispunjavaju uslove u aplikaciji „Mobi banke“. Pored benefita, korisnici koji aktiviraju ovu ponudu potencijalno mogu da ostvare značajnu godišnju uštedu. Na primeru korisnika Progresiv računa, u pitanju je približna vrednost godišnje uštede veće od 65 evra. Više o ovoj kampanji, kao i o eventualnim novitetima, možete pročitati na internet stranici Banke.

Srbija

Unija posodavaca: Najugroženijim preduzećima ponovo potrebna pomoć

Svim kompanijama kojima su promet i proizvodnja smanjeni više od 50 odsto neophodna je pomoć države u vidu sličnih mera poput prvog paketa državne pomoći, izjavio je Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije."Pomoć je neophodna jer se pandemija nije ugasila u maju kako se računalo, pa su mnoge firme ostale bez ikakvih prihoda", rekao je Atanacković.On je za agenciju Beta rekao da su to najčešće firme iz oblasti turizma, hotelijerstva, saobraćaja ili neke druge privredne grane.Dodao je da bi bilo korisno da država „što pre reaguje brzim merama, kao što su ranije bile tri minimalne zarade za zaposlene, odlaganje poreza i kreditima za likvidnost.Atanacković je rekao da bi za oporavak privrede od pandemije trebalo razmotriti i dugoročne mere pomoći kao što su stimulacije za pojedine sektore."Pre nekoliko godina kupovina mašina novcem iz profita računala se kao trošak i nije se oporezovala, pa to ponovo treba uvesti za pojedine sektore kao što su IT industrija i poljoprivreda", rekao je Atanacković.Ocenio je da je nelogično u ekonomskoj krizi primenjivati uredbu o plaćanju parafiskalne naknade za štetan uticaj firmi na životnu sredinu koji godišnje za velike zagađivače iznosi i do dva miliona dinara.Ranije je Nacionalna asocijacija turističkih agencija Srbije (YUTA), zajedno sa još nekoliko udruženja, zatražila od države da pomogne sektorima privrede koji su najugroženiji usled posledica epidemije korona virusa, o čemu je Nova ekonomija već pisala.

Srbija

Delta holding u prvom polugođu zabeležila rast EBITDA i pad prihoda od prodaje

U prvoj polovini 2020. godine poslovni sistem Delta Holdinga uspeo je da ostvari 9,3 odsto veći prihod u odnosu na isti period prošle godine, a njegov ukupan iznos pre oporezivanja bio je 2,7 milijardi dinara, saopštila je ta kompanija.Uz napomenu da je sačuvala zdravlje svojih zaposlenih, kompanija je saopštila i da su prihodi od prodaje u prvoj polovini 2020. godine 30,33 milijarde dinara, odnosno 257,93 miliona evra.To je, kako se navodi 1,5 odsto  manje nego u istom periodu prethodne godine.Najveći deo prihoda ostvaren je u oblasti agrara, 48 odsto i distribucije 30 procenata.Naglašava se da je hotelska industrija jedna od najteže pogođenih pandemijom Covid-19.To se odrazilo i na rad hotela Crowne Plaza Beograd, koji je za 6 meseci ostvario 19.636 noćenja, odnosno 26 odsto popunjenosti. Hoteli InterContinental Ljubljana i Holiday Inn Beograd zbog krize su morali da privremeno prestanu sa radom.Kompanija Delta Real Estate uspela je da uprkos pandemiji nastavi radove na izgradnji poslovne zgrade Delta House u Beogradu, šoping-mola Delta Planet u Nišu, Indigo Hotela u Beogradu.Nastavljeni su i radovi na preuređenju šoping-mola Delta Planet u Varni u Bugarskoj, koji se priprema za dolazak Ikee.U prvom polugodištu 2020. kompanije u sastavu Delta Holdinga uplatile su u budžet ukupno 5,17 milijardi dinara. Delta je ove godine uložila 132.795 evra u donacije zajednici, društveno odgovorna sponzorstva, edukaciju zaposlenih i solidarnu pomoć.Dodaje se da je u periodu od 2003. do 2020. u državni budžet uplaćeno ukupno 2,31 milijardi evra. 

Svet

Bivši vicekancelar Nemačke lobirao da „Tenis“ dođe u Srbiju

Zigmar Gabrijel bivši nemački vicekancelar i šef Socijaldemokrata, pomagao je proizvođaču mesa „Tenisu“ da ostvari investicije u Srbiji, prenosi Dojče vele.Gabrijel pružao pomoć Tenisu u vreme dok je bio ministar privrede i vicekancelar (2014-2018). Tako se Tenis našao u Gabrijelovoj delegaciji koja je u novembru 2014. posetila Beograd, kao i na večeri sa tadašnjim premijerom Aleksandrom Vučićem.Prema pisanju Špigela, Tenis je unapred obavestio Gabrijela o detaljima „velike investicije“ koju je tada planirao u Srbiji.Tokom te posete, Gabrijel je izjavio da je veliki broj potencijalnih investitora iz Nemačke pokazao veliku zainteresovanost za Srbiju.Vučić je bio najavio veliku investiciju „Tenisa“ na pet lokacija u Vojvodini, te proizvodnju do četiri miliona tovnih svinja godišnje.Prema tvrdnjama kritičara, upravo je za potrebe nemačke firme promenjen Zakon o poljoprivednom zemljištu tako da i stranci, prema odluci Ministarstva poljoprivrede, mogu bez tendera da dobiju do 30 odsto zemljišta u ataru svake opštine.Gabrijel je poslednjih nedelja na meti kritika zbog honorarne saradnje sa „Tenisom“ i misterioznih veza sa Klemensom Tenisom, vlasnikom tog najvećeg nemačkog proizvođača mesa.Tenis je na udaru posebno od kad je u njegovoj klanici u Reda-Videnbriku izbilo žarište korone. Zaraženo je preko 1.500  radnika mahom sa Balkana, a oni su za medije govorili o užasnim uslovima u kojima rade i borave.

Srbija

Onlajn kupovina opada nakon vanrednog stanja, ali e-navike ostaju

Domaći sektor elektronske trgovine (e-commerce) je na početku epidemije korona virusa tokom marta i aprila beležio ogroman rast, koji je ukidanjem vanrednog stanja smanjen, piše Netokracija.Ipak, kako tvrde sagovrnici tog portala, ljudi su stekli navike da kupuju putem interneta, pa je uvođenje elektronske trgovine postalo nužnost za trgovce.Tokom vanrednog stanja putem sajtova kupovala tehnika, hemija, namirnice, a veći bum se nije dogodio jer kapaciteti nisu bili spremni za takav scenario.Kupci su se vratili tradicionalnom načinu kupovine, mada ne u očekivanoj meri.U svakom slučaju način kupovine pre pandemije i sada više nije isti, kaže Marko Ilić, iz Dijaspora.Shop-a i jedan od osnivača eCommerce Asocijacije Srbije."Svi oni koji su imali pozitivno iskustvo kupovine preko Interneta ostaće verni takvom načinu kupovine. Sada je jasan odgovor da morate biti prisutni i tamo. Tokom pandemije u Srbiji su se neki brendovi i kompanije okrenule samo online prodaji", kaže Ilić.Smiljana Ćelić, e-commerce menadžer u kompaniji Sport Vision, kaže da pandemija je doprinela da dobiju veliki broj novih Internet kupaca."S obzirom na to da je u tom periodu najveće opterećenje palo na kurirske službe, iz razumljivih razloga, najveći izazov je bila isporuka paketa", objašnjava Smiljana Ćelić.Kako dodaje, normalno je da su se sada svi uželeli slobode, pa su postignuti rekordi počeli da opadaju, ali su posećenost sajtu Sport Vision-a i prometi svakako veći u odnosu na period pre COVID-19 virusa.Marketing direktor u Tehnomaniji, Lovro Vučković, kaže da su se ljudi vratili starim navikama, ali da gledajući online traffic može da se zaključi kako i dalje postoji trend rasta."Sa sigurnošću mogu da kažem da su potrošači dobili poverenje u online kupovinu.  Nakon završetka vanrednog stanja sajt Tehnomanije ima rast stope konverzije od +30 odsto u poređenju sa prošlom godinom, što pokazuje da ljudi dolaze ciljno na sajt u potrazi za proizvodom i završavaju kupovinu", kaže Vučković.Sa druge strane, Maja Marković iz kompanije Mercator-S, napominje da je  online prodaja i pre pandemije beležila dvocifren rast. "Pandemija je dovela do geometrijske progresije ovog trenda i još jednom pokazala da su fear, need and greed najveći motivatori procesa digitalizacije i transformacije", dodala ne ona.Dodaje da njihova online prodaja i dalje beleži značajan rast kroz sve kanale.Sagovornici Netokracije saglasni su u oceni da je najveći problem bila logistika i dostava proizvoda, jer tržište nije bilo spremno na širi obim onlajn trgovine.Poručuju i da je za napredak neophodna edukacija kadrova, jer se u naredne dve godine očekuje novi skok onlajn trgovine.

Srbija

Domaći ugostitelji imaju više zaposlenih nego gostiju

U domaćem turizmu i ugostiteljstvu trenutno ima više zaposlenih nego gostiju, otvoreno je manje od trećine ukupnog broja hotela u Srbiji, a popunjeno je tek nešto više od petine kapaciteta, kaže portal Biznis i Finansije.Veliki deo turističkih agencija se odrekao državne pomoći, jer ne mogu da zadrže radnike koji nemaju šta da rade.Predstavnici ovih delatnosti tvrde da je situacija neizdrživa i da će na desetine hiljada ljudi ostati bez posla ako se hitno ne sprovedu sektorske mere podrške.„Ne bude li nova vlada brzo reagovala i obezbedila dodatnu pomoć turističkoj i ugostiteljskoj privredi, katanac će biti stavljen na brojne turističke agencije, hotele i restorane u Srbiji, a destine hiljada ljudi će ostati bez posla“, upozorio je direktor Poslovnog udruženja hotelsko-ugostiteljske privrede (HORES) Georgi Genov.U turizmu i ugostiteljstvu u Srbiji radi oko 67.000 ljudi, a skoro još toliko je angažovano u sezoni. Procene su da je od početka pandemije, odnosno od marta do kraja juna, bez posla ostalo njih 25 do 30 odsto. Od 386 hotela otvorena su 122, čija je popunjenost, bez Beograda, 22,3 odsto, a od beogradskih 115 hotela otvoreno je 46, sa popunjenošću od svega 12 odsto.Nešto je bolja situacija u banjama i planinskim centrima, pa su krajem juna hoteli u Vrujicima i Sokobanji bili popunjeni 88,5 odsto, u Vrnjačkoj Banji 67,3 odsto, a na Zlatiboru 47 odsto. Za period od 20. juna do 1. septembra ove godine rezervisano je nešto više od 30 odsto smeštajnih kapaciteta.Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (JUTA) Aleksandar Seničić smatra da bi prva pomoć tom sektoru bila da država nastavi da uplaćuje minimalne zarade još tri do šest meseci, u zavisnosti od toga kada će pandemija biti okončana.On je istakao da su u velikim problemima turističke agencije, kao i agencije koje iznajmljuju vozila (rent a car) i vodiči koji do sada nisu dobili nikakvu vrstu pomoći.

Srbija

U naredne tri godine gasi se deset blokova u balkanskim termoelektranama

Do kraja 2023. godine trebalo bi da bude zatvoreno deset blokova u termoelektranama Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Srbije, zbog usaglašavanja proizvodnje struje sa pravilima Evropske unije.Inicijativa zatvaranja sprovodi se na osnovu EU Direktive o velikim ložištima, navodi se u izveštaju Praćenje energetske tranzicije (Energy Transition Tracker), prenosi portal Balkan green energy news.Kako stvari stoje, trajni prekid rada čeka dve srpske elektane, Kolubaru A i Moravu i privremeni prekid rada crnogorske TE Pljevlja.Objašnjava se da je gašenje deset blokova način da se ne prekorače dozvoljene granice emisije štetnih gasova sumpor-dioksida (SO2), azotnih-oksida (NOx) i prašine iz postojećih elektrana.Direktiva ne nameće gašenje svih ložišta u elektranama, ali ih ograničava na 20 hiljada sati od početka 2018. do kraja 2023. godine.Prva elektrana koja bi mogla da bude isključena sa mreže je TE Pljevlja u novembru ove godine.Druga na spisku je TE Kolubara A, gde se u avgustu 2021. gase tri bloka, a treća je TE Kakanj u BiH koja gasi blok 5 dogodine u oktobru.U BiH bi trebalo da se zatvori i TE Tuzla, njen blok 4 u julu 2022. godine, a blok 3 u aprilu 2023.U Srbiji je blizu kraj radnog veka i TE Morava, njeno zatvaranje se očekuje u junu 2022. Potpuni kraj rada TE Kolubara A trebalo bi da bude u decembru 2023.EMISIJA PREŠLA GRANICEČetiri ugovorne strane – BiH, Kosovo*, Severna Makedonija i Srbija, odlučile su se da iskoriste još jedan model za primenu Direktive EU o proivodnji energije.Zato je usvojen Nacionalni plan smanjenja emisija (NERP), kojim se postavljaju gornje granice emisije za određenu grupu postrojenja.Poštovanje Direktive se u tom slučaju proverava na nivou cele grupe.Prema podacima iz 2019. godine, emisije su u većini slučajeva veće od onih koje su zacrtane u planovi NERP, zaključuje se u izveštaju Praćenje energetske tanzicije.

Svet

Rajaner planira zatvaranje nemačkih baza nakon što su piloti odbili smanjenje plate

Aviokompanija RajanEr (RyanAir) saopštila je da će zatvoriti svoju bazu na aerodromu u Frankfurtu, a da će baze u Berlinu i Dizeldorfu verovatno biti zatvorene do kraja leta, nakon što su njeni nemački piloti odbili da pristanu na smanjenje plata zbog krize izazvane pandemijom korona virusa, javlja agencija Rojters (Reuters).Većina nemačkih pilota glasala je protiv predloženog sporazuma o uštedama za koji je RajanEr rekao da je neophodan zbog krize izazvane pandemijom i za sada nije poznato koliko radnih mesta će biti eliminisano gašenjem ovih baza.„Moramo da nastavimo sa sprovođenjem alternativnih mera kako bismo uštedeli, a te mere, nažalost, podrazumevaju zatvaranja baza i otkaze“, navodi se u poruci koju je RajanEr poslao svojim nemačkim pilotima.Aviokompanija je saopštila da je 70 odsto njenih pilota širom Evrope već prihvatilo ovaj sporazum, a u Irskoj je menadžment zaobišao sindikat i pojedinačno nagovorio pilote da prihvate nove uslove.Podsetićemo, piloti i stjuardese u Velikoj Britaniji nedavno su pristali na smanjenje plata od 20 odsto kako bi se spasilo oko tri hiljade radnih mesta.Sindikat pilota Balpa je rekao da se RajanEr složio da će plate vratiti u normalu u naredne četiri godine.

Svet

LinkedIn gasi 960 radnih mesta

Mreža za zapošljavanje, LinkedIn, saopštila je danas da će ugasiti oko 960 radnih mesta, što je oko šest posto njene globalne radne snage, jer pandemija korona virusa nastavlja da utiče na tržište rada, prenosi BBC.Mreža za zapošljavanje „nije imuna na efekte globalne pandemije“, napisao je izvršni direktor Rajan Roslanski u poruci zaposlenima koja je javno objavljena na platformi.Dodao je da je kompanija povređena "jer će manje kompanija, uključujući i Linkedin, zapošljavati radnike u istoj količini kao i ranije".Smanjivanje radnih mesta vršiće se u odeljenjima za globalnu prodaju i zapošljavanje, a izvršni direktor je rekao da su ovo jedina otpuštanja koja kompanija planira.Roslanski je rekao da su zaposleni u Irskoj, Velikoj Britaniji i Australiji već započeli konsultacije o potencijalnom uticaju pandemije na njihov posao, a osoblje u drugim delovima sveta saznaće za uticaj tokom narednih dana i meseci.Dodao je da će LinkedIn investirati u druge sfere poslovanja što bi rezultiralo otvaranjem novih radnih mesta, a firma će "raditi sa zaposlenima pod uticajem ovog saopštenja kako bi istražila nove mogućnosti".LinkedIn koji je u vlasništvu Majkrosofta ima kancelarije u više od 30 gradova širom sveta i zapošljava 16.000 ljudi.Firmu, koja je sa sedištem u Kaliforniji, poslodavci koriste kako bi pronašli odgovarajuće kandidate za posao, a zaposleni za traženje novih poslova.

Svet

Nemačka opozicija traži razjašnjenje povezanosti vlasti i Vajerkarda

Nakon izveštaja da su nemačke izvršne vlasti lobirale u ime Vajerkarda (Wirecard), usred skandala koji potresa tu kompaniju, Zelena partija, Stranka slobodnih demokrata (FDP) i Levica (Die Linke) su zahtevale zvanično objašnjenje od ministra privrede Olafa Šolca, preneo je Euractiv.Nemački državni i regulatorni organi su i pre toga bili predmet oštrih kritika, nakon što je Vajerkard prošlog meseca objavio da gotovo dve milijarde evra nedostaje sa računa kompanije za finansijske transakcije.Finansijski skandal bi sada mogao ispasti još veći, pošto list Špigel (Der Spiegel) navodi da je u skandal upetljano više vladinih zvaničnika, kao i služba kancelarke Angele Merkel.Vajerkard je u međuvremenu proglasio stečaj, nakon što je višegodišnji direktor kompanije Markus Braun prvo dao ostavku, a potom bio uhapšen za finansijske malverzacije. Navodno postoje dve veze zvaničnog Berlina sa Vajerkardom, a Špigel ocenjuje da su "Vajerkard i državna uprava očigledno bili mnogo bliži nego što se prvobitno mislilo".Prva veza je sa Sekretarijatom Angele Merkel, koji je zajedno sa samom kancelarkom učestvovao u naporima da se firma probije na kinesko tržište.Dan pred posete Kini u septembru 2019. godine, Merkel je obavila sastanke sa bivšim ministrom privrede, a jednim od trenutnih lobista za Vajerkard, Karl-Teodorom cu Gutenbergom.Isti dan, cu Gutenberg napisao je imejl šefu odeljenja za finansije u Merkelinom kabinetu na temu Vajerkardovog probijanja u Kinu, zahtevajući da se preduzmu "indirektne mere". Nakon posete, šef odeljenja je odgovorio da je vlada pokrenula pitanje i obećao dalje radnje.Nije neobično da se nemačka vlada upliće u vladine posete, međutim do ove ispomoći je došlo nakon više obaveštenja poslatih kancelariji ministra privrede Olafa Šolca da je Vajerkard pod istragom, što je druga veza koju je naveo Špigel.Kako prenosi Euractiv, navodi se da je Šolc obavešten već u februaru 2019. godine da glavni nemački organ za finansijski nadzor istražuje Vajerkard zbog sumnje kršenja zabrane na manipulaciju tržišta. Kritićari tvrde da Šolc nije dovoljno brzo ubrzao istragu.“Federalna vlada podržavala je Vajerkard uprkos najozbljnijih optužbi i više istraga u toku” rekao je portparol Stranke slobodnih demokrata, govoreći da je nešto što je pokrenuto kao skandal oko završnih računa došlo do središta vlade.Opozicija veruje da će unija konzervativnih stranaka CDU i CSU kao i socijaldemokratska partija nemačke SPD odobriti odluku oko održanja posebne sesije u Bundestag saveznom parlamentu povodom ovog pitanja.