Srbija
Hirurške maske koje su nekada zdravstvene ustanove mogle da kupe za manje od 2 dinara, sada su spremne da plate i do 30 puta više. Ipak, mnoge bolnice i domovi zdravlja ne uspevaju da kupe zaštitnu opremu zato što ne postoje firme koje bi je ponudile.Ponuđači kažu – saradnja sa inostranstvom je i dalje otežana, a sakupljanje dokumentacije za vreme vanrednog stanja je odložilo mnoge javne nabavke. Ipak, ima i onih kojima je bez javnih nabavki i bolje. Državne institucije ćute na zahteve javnosti da objave ono što su do sada kupile i platile, a i pored obećanja da će nakon ukidanja vanrednog stanja sve ove informacije biti dostupne, to se i dalje ne dešava„Posle vanrednog stanja ću izaći i građanima položiti račune koliko su respiratora kupili, od koga i koliko su novca za to potrošili“, rekla je premijerka Srbije Ana Brnabić 15. aprila, a prenele novinske agencije. Ipak, iako je vanredno stanje koje je uvedeno zbog epidemije virusa korona ukinuto 6. maja informacije o tome koliko je medicinske opreme kupljeno, koliko je ona plaćena, od koga je nabavljena i kako i dalje nemamo. Premijerka uprkos pitanjima novinara još nije dala nikakvu konkretnu informaciju.Umesto toga, o nabavkama respiratora saznajemo iz dokumenata Privrednog suda u Podgorici o kojima je pisao BIRN, a koji otkrivaju da respiratorima netransparentno trguju srpske, crnogorske, hrvatske, kiparske i kineske kompanije i to one koje se pretežno bave trgovinom kozmetikom i oružjem. A povrh svega toga, ti respiratori nisu ni stigli do Srbije. Tako se možda odigrava i priča koju je već predviđao ministar zdravlja Zlatibor Lončar, a to je da je moguće da Srbija ugovori kupovinu respiratora, da ih plati, ali da nam oni na kraju i ne budu isporučeni. Prema tvrdnjama šefa poslaničke grupe Srpske napredne stranke Aleksandra Martinovića, Srbija je do kraja aprila naručila ukupno 3.967 respiratora, isporučeno je 585, donirano 120, a servisirano 38.Maske bi svi, al nema ko da prodaZvanične podatke o tome koliko je kupljeno, koliko plaćeno, a koliko dobijeno nemamo ni kada je u pitanju zaštitna oprema. U međuvremenu, u skladu sa preporukama stručnjaka, kao i prema važećoj Uredbi o merama za sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti COVID-19, mnogi zaposleni koji rade sa strankama u zatvorenom prostoru su u obavezi da koriste zaštitnu opremu – rukavice i maske. Da bi ova obaveza mogla da postane važeća i za ostale građane najavljivalo se u nekoliko navrata u medijima, a ovakve tvrdnje potvrdio je i član Kriznog štaba i imunolog Srđa Janković koji je, gostujući na Radio-televiziji Srbije 19. maja objasnio da bi se, iako se ne razmatra uvođenje novih mera, u slučaju pogoršanja situacije moglo uvesti obavezno nošenje maski. A situacija se nakon ukidanja vanrednog stanja naglo pogoršala, naročito na jugu zemlje i to pre svega u Vranju, gde je porastao broj zaraženih u fabrikama koje se bave proizvodnjom nameštaja i obuće. Ipak, ukoliko pogledamo javne nabavke koje u poslednje vreme sprovode zdravstvene ustanove, opravdano je postaviti pitanje – ima li ko da nam maske proda?Naime i za vreme vanrednog stanja, pa i nakon njegovog ukidanja, brojne zdravstvene ustanove su u okviru nabavki medicinskog i sanitetskog potrošnog materijala pokušale da kupe i zaštitnu opremu, ali se u najvećem broju slučajeva niko od ponuđača nije javio, pa su bile primorane da nabavku obustave.Jedna od zdravstvenih ustanova koja se zadesila u ovakvoj situaciji je i Zdravstveni centar Vranje koji je 10. marta raspisao javnu nabavku medicinskog potrošnog materijala. Nabavka je podeljena na 59 partija, ali se za čak 14 partija nije javio nijedan ponuđač, pa je tako Zdravstveni centar 24. aprila objavio odluku o obustavi postupka nabavke ovih dobara među kojima su i hirurške maske i kaljače. Iz Zdravstvenog centra Vranje nam nisu odgovorili da li raspolažu sa dovoljnom količinom ove vrste potrošnog materijala, kao ni da li planiraju ponovno sprovođenje ove javne nabavke s obzirom na to da od kraja aprila nije bilo poziva za novo dostavljanje ponuda.Slična situacija desila se i kada je u pitanju Institut za kardiovaskularne bolesti Vojvodine, koji je 9. aprila prekinuo postupak javne nabavke za različite vrste potrošnog materijala, a između ostalog rukavica, hirurških maski, FFP2 maski i mantila od flisa, i to opet iz istog razloga – nije bilo nijednog ponuđača. Iako od tada nisu pokušavali ponovo da nabave maske ili rukavice, iz ove ustanove za „Novu ekonomiju“ kažu da ih to nije omelo u redovnom radu, kao i da ne znaju kada će ponovo pokrenuti postupak javne nabavke.Nemogućnost firmi da dostave medicinski potrošni materijal nastavila se i nakon ukidanja vanrednog stanja. Tako je, na primer, Institut za plućne bolesti Vojvodine 24. marta doneo odluku o dodeli ugovoru za nabavku medicinskih rastvora. Međutim, 11. maja ponuđač koga je Institut izabrao, firma Nova-Grosis je odustala od potpisivanja ugovora zbog „izmenjenih okolnosti na tržištu hemikalija i povećanja ceni pojedinih stavki, a koje su nastale kao direktna posledica izbijanja epidemije virusom COVID-19“. Nakon toga i ostale dve firme koje su poslale svoje ponude, Medi Labor i Super Lab, takođe iz istih razloga odustaju od potpisivanja ugovora, pa tako Institut ne uspeva da potpiše ugovor o kupovini medicinskih rastvora ni sa jednim ponuđačem.Maske i do 30 puta skupljeA da je skok cena stao na put određenim javnim nabavkama, pokazuje i slučaj Zavoda za hitnu medicinsku pomoć Beograd koji je nabavku 2.000 hirurških maski planirao da plati 24.000 dinara, odnosno 12 dinara po jednoj maski. Međutim, 7. maja Zavod obustavlja nabavku maski jer su obe ponude koje su dobili od firmi Sinofarm i Dental Medical bile veće od procenjene vrednosti.„Cene hirurških maski su usled epidemije virusa COVID-19 višestruko uvećane te naručilac nije opredelio dovoljno sredstava za navedenu stavku jer u vreme kada je pravljen plan nije bilo epidemije/pandemije“, navodi se u odluci o obustavi postupka javne nabavke.Ukoliko imamo u vidu da je beogradska Hitna pomoć planirala da jednu masku plati 12 dinara, zanimljivo je pogledati javnu nabavku koju je 4. maja raspisao Kliničko-bolnički centar „Bežanijska kosa“, a koja se odnosi na nabavku potrošnog medicinskog materijala. U konkursnoj dokumentaciji koja je objavljena 20. maja navodi se da je procenjena vrednost nabavke 10.000 maski čak 600.000 dinara, odnosno 60 dinara po jednoj maski – pet puta više nego što je to bila procena Zavoda za hitnu medicinsku pomoć Beograd.Još drastičnije poređenje bi bilo ukoliko bismo uporedili cene koje su bile pre epidemije i uvođenja vanrednog stanja. Primer za to mogla bi da bude javna nabavka koju je sproveo Institut za neonatologiju iz Beograda, koji je 9. marta doneo odluku o dodeli ugovora u kojoj se navodi da je 40.000 maski plaćeno 76.000 dinara, odnosno 1,90 dinara po maski. U istoj nabavci jedinična cena za kape je 1,40 dinara, a za kaljače 1,90 dinara. Poređenja radi, u javnoj nabavci KBC „Bežanijska kosa“ u kojoj jedna maska košta 60 dinara, cena za jednu kaljaču je 50 dinara, a za kapu 40 dinara.Međutim, bilo je i onih koje su maske prodali po još višoj ceni. Naime, Nacionalna služba za zapošljavanje je krajem marta, za vreme vanrednog stanja, nabavila 10.000 jednokratnih zaštitnih maski za 1.000.000 dinara, odnosno 100 dinara po jednoj maski. Izabrani, a ujedno i jedini ponuđač bila je firma Best quality management system, koja je u registru Agencije za privredne registre registrovana kao konsultantska firma. Ova nabavka sprovedena je kao pregovarački postupak bez objavljivanja poziva, što znači da je Nacionalna služba za zapošljavanje kontaktirala sa onim firmama za koje je pretpostavila da bi mogle da joj ponude zaštitne maske. Na pitanje zbog čega su mislili da je za nabavku medicinskog potrošnog materijala dobro kontaktirati baš sa konsultantskom firmuomiz Nacionalne službe, za „Novu ekonomiju“ kažu da su osim ove firme stupili u kontakt i sa apotekama, kao i sa druge dve firme, za koje su sve uz pomoć istraživanja tržišta zaključili da bi mogli da im dostave zaštitne maske.„Obaveza Nacionalne službe za zapošljavanje, kao naručioca, nije bila da ispituje da li je to delatnost navedenih pravnih lica, budući da i Zakon o javnim nabavkama propisuje da sva pravna i fizička lica, kao i preduzetnici, mogu pod jednakim uslovima učestvovati u postupcima javnih nabavki, vez ikakvih ograničenja u smislu delatnosti za koju su registrovani“, navode u pisanom odgovoru.Zašto nema više maski?Hirurške maske koje su predmet nabavki o kojima smo pisali su napravljene od materijala flisa, a postrojenja za njegovu izradu su veoma složena i koštaju milione evra, kako je o tome pisao Dojče vele. Za razliku od ovih postrojenja, same mašine za izradu i šivenje maski su jeftine i jednostavne. Ali, bez materijala, neupotrebljive. To može biti jedan od razloga zbog čega nema nikoga da ponudi maske na prodaju, a njihova cena nezaustavljivo raste. Sa druge strane, postavlja se pitanje, šta će Srbija raditi sa mašinama za šivenje maski koje su početkom aprila stigle iz Kine, a čiji je dolazak radosno najavljivao i sam predsednik i koje su prema najavama mogle da proizvode i do 192.000 maski dnevno. Od kada su sletele, mašine se više ne pominju.Saradnja sa stranim firmama i dalje otežanaIpak, osim komplikovane izrade samih maski, odnosno materijala flisa, još je prepreka koje su za vreme vanrednog stanja, a i nakon njega, bile pred potencijalnim ponuđačima medicinske opreme i potrošnog materijala.Iz Udruženja ponuđača Srbije za „Novu ekonomiju“ kažu da su njihovi članovi bili za odlaganje postupaka javnih nabavki koje nisu hitne i čije odlaganje ne ugrožava bezbednost i zdravlje građana.„Zbog ograničenog kretanja, policijskog časa i nekih propratnih otežavajućih okolnosti izazvanih vanrednim stanjem, bilo je otežano prikupljanje dokaza i dokumentacije za pripremu prihvatljivih ponuda. Neki ponuđači kažu, ne svi, da apsolutno nije bilo uslova da se realizuje tenderska procedura zbog kratkih rokova i zbog toga što neki nisu mogli da uvezu potrošni materijal. Recimo, kod zaštitnih sredstava nisu mogli da uvezu zato što nije bio dozvoljen uvoz nekih medicinskih sredstava.“Iz Udruženja kažu da se situacija nakon ukidanja vanrednog stanja delimično stabilizovala, ali da u ovom periodu adaptacije i dalje postoje otežane procedure za saradnju ponuđača sa svojim partnerima van zemlje jer je još uvek onemogućen uvoz pojedinih dobara. Nejasno je, međutim, zbog čega Republički fond za zdravstveno osiguranje ne raspiše centralizovanu javnu nabavku kojom bi se obezbedila zaštitna oprema za sve zdravstvene ustanove sekundarnog i tercijarnog tipa na koje se odnosi Uredba o planiranju i vrsti robe i usluga za koje se sprovode centralizovane javne nabavke. Na spisak robe koju RFZO centralizovano nabavlja za ostale zdravstvene ustanove lična i zaštitna oprema upisana je neposredno pred proglašenje vanrednog stanja, 6. marta. Podsećamo da je RFZO već raspisivao javne nabavke za ličnu i drugu zaštitnu opremu, kao i sanitetski i medicinski potrošni materijal prema kojima, između ostalog, trebalo da bude nabavljeno 6.000.000 jednokratnih maski i po 3.000.000 kaljača i kapa. Ove javne nabavke su obustavljene, a kao razlog se navodi zaključak Vlade koji je tajan i koji je Vlada odbila da dostavi Centru za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).Na pitanja „Nove ekonomije“ o tome da li i kada se planira ponovno raspisivanje ovih javnih nabavki, kao i da li zdravstvene ustanove raspolažu sa dovoljnom količinom zaštitne opreme, iz RFZO nismo dobili odgovor do zaključivanja teksta.Ipak, imajući u vidu da javnost nema uvid u to koliko je opreme kupljeno van sistema javnih nabavki, kao ni koliko opreme i potrošnog materijala je donirano, niti kako su dalje distribuirani, ne možemo sa sigurnošću tvrditi ni da li domovi zdravlja ili bolnice imaju dovoljne zalihe ili su ih pak ove neuspele javne nabavke dovele u situaciju da im je ugrožen redovan i bezbedan rad. Bez obzira na to, neosporno je da mnoge zdravstvene ustanove žele da kupe zaštitnu opremu, ali da je trenutno niko ne nudi na prodaju.
