Najnovije

Svet

EU uvela tarife na kineske proizvođače fiberglasa

Evropska Unija uvela je nove uvozne takse koje se kreću od 30 do skoro 100 odsto na kineske proizvođače fiberglasa, uz obrazloženje da su im subvencije omogućile prodaju po netržišnim, niskim cenama u Evropi, javlja Rojters (Reuters).Evropska komisija objavila je da su kompanije primile povlašćene pozajmice, veštački jeftinu zemlju i struju kao i razna odobrenja i poreske olakšice.Među navedenim kompanijama nalaze se dve egipatske podružnice kineske državne firme China National Building Material, što predstavlja prvu proveru Brisela da li ova finansijska ispomoć na nepošten način pomaže kineskim kompanijama sa sedištem u inostranstvu.U većini slučajeva se samo uračunavaju pozajmice od izvorne vlade, ali je EK utvrdila da je stepen poklapanja materijala koji dolazi iz Kine i Egipta veći od 90 odsto.Kako navodi zvanični žurnal Evropske unije, u kombinaciji sa povezanim antidamping merama (merama protiv prodavanja proizvoda u stranom tržištu ispod tržišne vrednosti), EU će staviti na snagu tarife od 30 do 99,7 odsto, od čega će više stope važiti za kompanije bazirane u Kini a niže stope operacijama u Egiptu. Komisija saznaje da se tržišni udeo proizvođača u Kini i Egiptu povećao na 31 odsto u 2018. godini, sa prethodnih 23 odsto tokom 2015. godine, dok su prosečne prodajne cene pale za 14 odsto.Tarife retroaktivno važe od 22. januara.Fiberglas vlakna imaju široku upotrebu u raznim industrijama, od proizvodnje brodova, kamiona, elisa za vetrogeneratore, pa do sportske opreme.

Svet

Slovenački regulator produžio zaplenu akcija Merkatora

Javna agencija Republike Slovenije za zaštitu tržišne konkurencije (AVK) potvrdila je da je produžila meru zaplene deonica u trgovačkom lancu Merkator, čiji je vlasnik hrvatska kompanija Agrokor. Kako se navodi, mera je produžena kako bi se osigurala naplata kazne od 53,9 miliona evra, koja je izrečena u septembru, preneo je portal Index.hr.Agencija je donela rešenje o produženju mjere zaplene 69,57 odsto deonica Merkatora kako bi osigurala izvršenje na osnovu odluke o prekršaju, potvrdili su njeni predstavnici, a preneli slovenski mediji.Kazna je izrečena zbog toga što Agrokor, kako je obrazloženo, svojevremeno nije obavestio nadležne organe o tome da je postao vlasnik male fabrike za flaširanu vodu Costella d.o.o. koju je kupio još 2016. godine.Predstavnici Fortenova grupe, koja je nasledila Agrokor i koja treba da prenese akcije Merkatora u svoje vlasništvo, protivili su se odluci slovenačkih organa, pravdajući se da je u to vreme odluke u Agrokoru donosio tadašnji većinski vlasnik Ivica Todorić.Mediji prenose da je odluka bila očekivana jer je slovenački ustavni sud nedavno odbacio žalbu Agrokora na odluku prekršajnog suda u Ljubljani.Taj sud presudio je da je ranija odluka slovenačkog regulatora za tržišnu konkurenciju o zapleni deonica Merkatora kao sredstvu naplate kazne bila zakonita.Prva odluka AVK o zapleni deonica radi naplate prekršajne kazne izrečena je krajem decembra prošle godine. Zbog toga što je produžena, blokiran je prenos Merkatora na Fortenova grupu, koja je naslednik Agrokora.U slovenačkom regulatoru ne navode detalje svoje odluke, ali mediji podsećaju da se ona zakonski može još jednom produžiti za najviše za šest meseci, pa bi mogla da traje ukupno godinu dana.Krajem juna 2014. godine, hrvatski Agrokor kupio je slovenački Merkator, ali se suočio sa finansijskim problemima početkom 2017.Agrokor je postao Fortenova u aprilu 2019., dve godine nakon što je stavljen pod državnu upravu i nakon što je spašen 2018. godine sporazumom sa međunarodnim kreditorima.Glavni akcionari Fortenove su ruske banke Sberbank i VTB, kao i neki američki investicioni fondovi.

Srbija

Viz Er širi operacije u Srbiji, najavio modernizaciju flote

Viz Er (Wizz Air) saopštio je danas da će nastaviti širenje operacija u Srbiji dodavanjem novog Airbus A321 beogradskoj bazi, a da će u avgustu i druga dva aviona zameniti istim modelom. "Zamene kompletne beogradske flote na Airbus A321 avione predstavlja godišnji kapacitet od 1,31 miliona sedišta na prodaju, a za letove iz Beograda", dodaje se u saopštenju.Vodeći niskotarifni avio-prevoznik centralne i istočne Evrope navodi da će se nova letelica pridružiti njihovoj ovdašnjoj floti u julu 2020. godine, kao i da će pokrenuti devet novih ruta iz Beograda: za Hamburg, Keln, Fridrihshafen (Nemačka), Brisel Šarlroa (Belgija), Milano Malpensa (Italija), Lisabon (Portugal), Barselona El Prat (Španija), Oslo Sandefjord Torp (Norveška), Turku (Finska).Karte za navedene destinacije su već dostupne za rezervaciju putem veb-sajta kompanije ili putem aplikacije, sa početnom cenom od 19.99 evra.Avio-kompanija je nedavno najavila niz pojačanih higijenskih mera kako bi se osiguralo zdravlje i bezbednost putnika i osoblja, a kao deo novih protokola, tokom leta, kabinsko osoblje i putnici moraju da nose zaštitne maske, dok kabinsko osoblje takođe mora da nosi rukavice. "Od putnika se zahteva da poštuju mere fizičkog distanciranja koje su donete od strane lokalnih nadležnih zdravstvenih institucija i podstiču se da sve kupovine obave pre leta onlajn (prijava prtljaga, WIZZ Priority, brza traka), kako bi se smanjio svaki mogući fizički kontakt na aerodromu", saopštila je kompanija.Beogradski aerodrom je bio jedan od prvih u mreži WIZZ SEE sa letovima za Dortmund i London, a u Srbiji je dočekao preko pet miliona putnika. Viz Er ukupno nudi 28 ruta ka 16 zemalja sa dva srpska aerodroma, 23 rute iz Beograda i pet ruta iz Niša. 

Svet

Američki univerziteti više pogođeni pandemijom nego evropski

Britanski i američki univerziteti će biti teže pogođeni finansijskim problemima nego oni u kontinentalnoj Evropi, saznaje Politico.Kako se odvijala pandemija, obrazovne ustanove širom sveta morale su da zatvore svoja vrata i pređu na učenje na daljinu.S obzirom na ograničenja prilikom putovanja, univerziteti očekuju pad broja međunarodnih studenata, koji obično plaćaju veću školarinu u poređenju sa domaćim kolegama, što ostavlja velike rupe u budžetima univerziteta.Britanski univerziteti se posebno oslanjaju na visoke školarine i međunarodne studente za svoje budžete.Međunarodne školarine iznose oko 6,9 milijardi funti godišnje, što je otprilike trećina svih prihoda univerziteta.Prema Kancelariji za budžetsku odgovornost, obrazovanje je sektor koji je najteže pogođen koronavirusom u Velikoj Britaniji. Neki su upozorili da bi pandemija mogla trajno da zatvori neke institucije.Isto važi i za univerzitete sa visokim školarinama u Sjedinjenim Državama i Australiji.Skoro polovina studenata koji su nameravali da studiraju u inostranstvu promenila je planove zbog pandemije, pokazalo je nedavno svetsko istraživanje iz QS-a, agencije za rangiranje obrazovanja.Polovina anketiranih univerziteta izjavila je da će virus imati "štetan uticaj" na broj studenata u njihovim institucijama.Većina univerziteta kontinentalne Evrope je u znatno manjim problemima, jer se više oslanjaju na javno finansiranje, a ne na školarinu."Zemlje koje rade sa sistemom uglavnom javnog finansiranja, kao što je slučaj u Belgiji, bolje su naoružane od institucija koje se više oslanjaju na školarinu, posebno ako veliki deo njih potiče od međunarodnih studenata", rekao je Koen Verlekt iz Flamskog međuuniverzitetskog veća.Kako se zemlje EU bore sa ekonomskim padom zbog pandemije, postoji rizik da će se finansiranje državnih univerziteta širom Evrope smanjiti u naredne dve do četiri godine, jer vlade daju prednost drugim sektorima, upozorilo je Evropsko univerzitetsko udruženje u nedavnom izveštaju.Izveštaj Evropskog univerzitetskog udruženja navodi da su od finansijske krize 2008. zemlje poput Luksemburga, Nemačke, Švajcarske, Norveške, Austrije i Danske znatno povećale finansiranje univerziteta u odnosu na njihov rast BDP-a, dok su zemlje poput Češke, Rumunije, Slovačke i Irske smanjile finansiranje u istom periodu."Zemlje u kojima je javno finansiranje već bilo veliko, kao što su Nemačka i Austrija, verovatno će ga zadržati u najvećoj mogućoj meri, dok će univerziteti u drugim evropskim zemljama možda imati više poteškoća", rekao je Tomas Isterman, jedan od autora izveštaja.Ostalo je glavno pitanje kada će se i koliko brzo univerziteti oporaviti. To će zavisiti od razvoja pandemije, koja će odrediti kada će se međunarodna putovanja slobodno nastaviti.

Srbija

Nema „poršea“ bez Čačka, ali ni bez subvencija

Predsednik Aleksandar Vučić obišao je danas u Čačku pogone nove fabrike Forverk, koja proizvodi i delove za "Porše" i druge najpoznatnije automobilske brendove. On je poručio da  nema "poršea" bez Čačka. Po ustaljenom šablonu viđenom u ovoj predizbornoj kampanji kada predsednik posećuje fabrike, predsednik je sve rekao, ali je "zaboravio" da kaže da će nemačka kompanija dobiti 3,89 miliona evra subvencija iz budžeta Srbije.Prema ugovoru o podsticajima koji su pre tačno dve godine potpisali predstanik kompanije i ministar privrede, korisnik se obavezuje da zaposli ne manje od 560 radnika na neodređeno do 2024. i uloži u osnovna sredstva 18,2 miliona evra. Kompanija se obavezala i da primanja zaposlenih iznose najmanje 120 odsto minimalne zarade odnosno da budu najmanje 20 odsto veća od minimalca.Doneli smo dobru odluku kad smo se rešili da radimo u Srbiji, a još bolju što je to Čačak, rekao je Jirgen Miler generalni dirketor "Forverk Eldisi". On je rekao da je izgradnja auto-puta Miloš Veliki ubrzala tu odluku.Generalni direktor fabrike Forverk u Čačku Nenad Medenica je rekao da je pre dve godine tu bila livada na kojoj su ljudi pravili roštilj, dok se danas prave delovi za folksvagen, dajmler i BMB na najsavremenijim mašinama.Zahvalio je svima koji su doprineli u reliazaciji te investicije, a posebno predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i i gradonačelniku Čačka Milunu Todoroviću."Sada izvozimo delove za autoindustriju širom sveta. Veliki izazovi su iza nas, a još veći su pred nama, ali, ne sumnjam da ćemo ih savladati", poručio je Medenica.POLITIKA SUBVENCIJA: Od 10.000 do 150.000 evra po radnom mestu

Svet

Ponovo vanredno stanje u Severnoj Makedoniji – zbog izbora

Predsednik Severne Makedonije, Stevo Pendarovski, proglasio je u ponedeljak vanredno stanje u trajanju od osam dana kako bi se omogućilo da vanredni parlamnetarni izbori budu 15. jula.U saopštenju se navodi da Pendarovski je odluku o vanrednom stanju doneo na predlog Vlade.„Vanredno stanje u trajanju od osam dana će omogućiti da se neometano odvija izborni proces, da predsednik parmenta donese rešenje o izborima 15. jula i da Državna izborna komisija napravi izmenjeni rokovnik“, napomenuo je predsednik Severne Makedonije.Političke stranke dogovorile su se da se izbori održe 15. jula, i to uz sprovođenje mera zaštite u uslovima pandemije.Pendarovski je istakao da očekuje da prevremeni parlamnetarni izbori „budu fer, slobodni i demokratski, imajući u vidu evropsku perpektivu zemlje“.Izbori su prvobitno bili zakazani za 12. april, a bez novog varednog stanja, trebalo je da budu 5. jula.Severna Makedonije od početka januara ima tehničku vladu za sprovođenje izbora, a od njihovog raspisivanja ne funkcioniše ni parlament.Vanredno stanje je u Severnoj Makedoniji bilo uvedeno 18. marta zbog epidemije korona virusa, a prestalo je u nedelju, posle 88 dana.

Srbija

Ustavni sud: Za legalizaciju potrebna saglasnost svih suvlasnika zemljišta

Ustavni sud oglasio je neustavnim član 10. stav 7. Zakona o ozakonjenju objekata, prema kojoj se smatralo da je suvlasnik građevinskog zemljišta saglasan sa ozakonjenjem istog "ako je znao ili je mogao znati za izgradnju objekta, odnosno izvođenje radova koji su predmet ozakonjenja, ali se u vreme izgradnje tome nije protivio".U odluci objavljenoj u Službenom glasniku, navodi se da na građevinskom zemljištu na koje pravo polaže više lica, pored dokaza o rešenom imovinsko-pravnom osnovu podnosioca zahteva, neophodna i pismena saglasnost svih suvlasnika, odnosno sukorisnika na građevinskom zemljištu.Potvrda mora da bude sudski overena, obzirom da legalizacija kao javni interes ne sme preći granice "pravične ravnoteže", to jest ne sme da uspostavi nesrazmeran teret za lice čija se prava oduzimaju ili ograničavaju, ocenio je Sud.Prema odluci, uspostavljanje osnova za lišavanje imovine trećih lica radi stvaranja uslova za sticanje prava nesavesnog aktera bespravne gradnje "prevazilazi ustavno dopušten okvir tumačenja javnog interesa i čini osporenu odredbu nesaglasnu sa odredbom člana 58. stav 2. Ustava".Sud je takođe odlučivao i o više predloga za ocenjivanje ustavnosti drugih odredbi zakona o Zakona o ozakonjenju objekata, koje je na sednici odbio ili nije uzeo u razmatranje.

Svet

Instagram će preteći Tviter kao izvor vesti

Instagram, aplikacija za deljenje fotografija, će biti veći izvor vesti od Tvitera u budućnosti prema nekim istraživanjima, prenosi BBC. Upotreba Instagrama za vesti udvostručila se od 2018. godine, prema o...

Srbija

Služba za zapošljavanje traži „Tajne klijente“

Nacionalna služba za zapošljavanje pokrenula je postupak javne nabavke za ispitivanje kvaliteta usluga koje zaposleni te službe pružaju korisnicima u Kragujevcu, objavljeno je u Službenom glasniku, a preneo Portal javnih nabavki.Kako se dodaje u saopštenju, ispitivanje će se obaviti u filijali NZS u Kragujevcu.Rok  za podnošenje ponuda je do 16. jula u 9 časova.Ponudu je potrebno dostaviti u zatvorenoj koverti, sa naznakom: „Ponuda za javnu nabavku u otvorenom postupku broj 45/20, za nabavku usluge ispitivanja kvaliteta usluga koje zaposleni NSZ pružaju korisnicima usluga („Tajni klijent“) - ne otvarati“ i dostaviti poštom na adresu: Nacionalna služba za zapošljavanje, ul. Кralja Milutina br. 8, 11000 Beograd ili ličnom predajom u pisarnici NSZ.

Svet

Kraj vanrednog stanja, ali ne i tačka na otkaze

Istraživanje Infostuda koje je rađeno tokom poslednje nedelje maja, pokazalo je koliko se oporavlja privreda i da li radnici i dalje strahuju od gubitka posla. Kao najveći izazov ispitanici navode strah od produbljivanja ekonomske krize i borbu za egzistetnciju, a polovina ispitanih kompanija očekuje da finansijski plan za ovu godinu bude ispod planiranog. Istraživanje je bilo usmereno na radno sposobno stanovništvo i preduzeća, a upitnik Infostuda je popunilo skoro 2300 ispitanika i 450 kompanija. U istraživanju je učestvovao skoro podjednak broj zaposlenih i nezaposlenih lica, gde je 20% zaposlenih istaklo da je u njihovoj kompaniji tokom trajanja vanrednog stanja dolazilo do otpuštanja.Dobra strana je da 80% ispitanih kompanija ipak nije otpuštalo zaposlene.Da priča o otkazima ipak nije blizu završetka, govori podatak da se polovina zaposlenih barem malo plaši za gubitak svog radnog mesta u narednih 6 meseci. Takođe pozitivan podatak je da u skoro 70 odsto kompanija plate zaposlenima nisu smanjene.Čak 45 odsto ispitanika je imalo mogućnost, da radi od kuće, 18 procenata je radilo kombinovano, dok je 37 odsto radilo iz firme ili sa terena.Više od polovine reklo je da bi voleli da nastave sa poslom od kuće, a mnogi ističu da taj način rada nije uticao na njihovu produktivnost, više od polovine kaže da je tokom vanrednog stanja pokušavalo da dođe do posla, ali bezuspešno.Što se privrede tiče broj kompanija koje osećaju značajno negativan uticaj smanjio se sa 56 u prvoj nedelji aprila na 27% u poslednjem merenju krajem maja.Sa druge strane samo 8% kompanija je izrazilo pozitivan uticaj na njihovo poslovanje.Polovina kompanija očekuje da finansijski plan za ovu godinu bude ispod planiranog, a svega 5% vidi mogućnost da bude iznad očekivanja.Istraživanje Infostuda pokazalo je da je skoro 40 odsto kompanija stopiralo zapošljavanje, dok će 35 odsto nastaviti sa sa tim u narednom periodu.

Impact Hub

ExtraOrdinary Tuesday: Važnije će biti dobre slušalice i Zoom nego kancelarija

Gost nove epizode podkasta "ExtraOrdinary Tuesday" je Dušanka Ilić, serijska preduzetnica i ekspert za kreiranje onlajn zajednica.Ilić je tokom razgovora objasnila kako je povećala produktivnost svog tima u doba korone, zašto se neće vraćati u kancelariju u klasičnom smislu i zašto nastavljaju da rade od kuće."Prvo što smo uradili kada se dogodila kriza ovih razmera, najvažnije nam je bilo zdravlje ljudi. Pogledaš ekipu koja radi svaki dan sa tobom i razmišliš šta je prvo što treba da uradiš... Iako ne znaš kako će kriza izgledati, znaš da su na liniji prvo ljudi pa tek onda posao", rekla je Ilić.Ona ocenjuje da nije poznato kako će kriza dugoročno uticati na IT industriju, iako je kratkoročnovelikom broju kompanija uvećao prihode.Dodaje i da se tim sa kojima trenutno radi prilagodio novonastalim slovima rada, a da je, za organizaciju, najavažnije da znate kada su vaše kolege onlajn."Morali smo da osposobimo radne jedinice, za ljude koji nemaju dva monitora, da obezbedimo alate za komunikaciju... Neke analogne processe smo jednostavno zaboravili, više ne postoje", kazala je Ilić. Razgovore sa preduzetnicima, osnivačima i vlasnicima biznisa vodi Pavle Krivokuća, partner i COO u Impact Hub-u.

Srbija

U Grčku ni preko Bugarske, ni preko Severne Makedonije

Srpski turisti neće moći da uđu u Grčku do 1. jula potvrđeno je dnevnom listu Politika u Ministarstvu trgovine turizma i telekomunikacija. Ova informacija, kako se dodaje, potvrđena je u ambasadi Srbije u Atini i u konzulatu u Solunu. Vest je zatekla brojne turiste iz Srbije na granici sa Bugarskom. Prema nezvaničnim informacijama u Grčku do kraja juna mogu da uđu samo srpski državljani sa specijalnim dozvolama ili oni koji imaju boravak u toj zemlji. Domaćim agencijama već sada je iz resornog ministarstva preporučeno da ne idu na planirana putovanja ka Grčkoj, gde su već popodne trebale da krenu prve smene srpskih turista.