Najnovije

Srbija

Zlatibor nije more, ima turiste u doba korone

Na Zlatiboru je trenutno popunjena polovina smeštajnih kapaciteta, a tokom avgusta očekuje se da ta brojka dostigne 80 odsto, prenosi agencija Beta.Direktor Turističke organizacije Zlatibora Vladimir Živanović izjavio je da se na toj planini odmara oko 15 hiljada uglavnom domaćih turista."Kompletna turistička privreda Zlatibora i lokalna samouprava Čajetine vode maksimalno računa o bezbednosti turista. Zlatibor važi za bezbednu destinaciju i do sada, osim nekoliko sporadičnih slučajeva, nije bilo infekcije među turistima ", rekao je Živanović i dodao da ovog leta na toj planini nema stranih turista.Prema Živanovićevim rečima, Zlatibor raspolaže smeštajem sa oko 30 hiljada ležajeva, a tokom avgusta očekuje najmanje 20 hiljada turista.Naveo je i da su hoteli smanjili svoje kapacitete kako bi se izbegla gužva u njihovim objektima."U restoranima i kafićima je obavezno poštovanje socijalne distance, svakodnevno se dezinfekuju ulice, parkovi i javne ustanove, i obezbeđena je dovoljna količina zaštitnih maski i dezinfekcionih sredstava", objasnio je Živanović.Dodao je da su popunjeni kapaciteti u domaćinstvima koja se bave seoskim turizmom.

Srbija

Ministarstvo: Malim akcionarima Komercijalne banke dividende na jesen

U Ministarstvu finansija kažu da je ugovorom predviđeno da se isplata dividendi akcinarima Komercijalne banke izvrši pre zatvaranja transakcije, koje se okvirno očekuje u oktobru ove godine, piše Politika. Proces zatvaranja prodaje te banke inače traje sporo jer je za to neophodno dosta saglasnosti institucija iz Srbije, Slovenije i Evropske unije.Ukupan iznos dividendi koje treba da budu isplaćene akcionarima Komercijalne banke, a odnose se na period pre privatizacije (2014, 2017. i 2018. godina) i 2019. godinu je 12,2 milijarde dinara ili 104 miliona evra kažu u Ministarstvu finansija. Od tog iznosa Republika Srbija treba da dobije oko sedam milijardi dinara ili oko 60 miliona evra.Dodaje se da se 3,7 milijardi dinara odnosi na ugovornu obavezu da se 50 odsto dobiti za 2019. raspodeli kroz dividendu.Većinski vlasnik Komercijalne banke, Republika Srbija, prodala je svoj udeo od 83,23 odsto slovenačkoj NLB banci, koja je u vlasništvu američkog investicionog fonda.Preostalih gotovo 17 odsto akcija, u koje spadaju kastodi računa, preduzeća, fizička lica, takođe imaju pravo na dividende.U Narodnoj banci Srbije kažu da još nisu primili zahtev Komercijalne banke za odobrenje isplate dividende akcionarima. Akcije Srbije u Komercijalnoj banci su prodate za 387,02 miliona evra, a dodatno, država će prihodovati od kamate po stopi od dva odsto godišnje koju će NLB imati obavezu da isplati državi za period od 1. januara 2020. do završetka transakcije. Iako ovo na prvi pogled izgleda nelogično, jer proizlazi da će sadašnjih 17 odsto malih akcionara dobiti više od 40 odsto dobiti, to nije tako. Bivšim  deoničarima, koje je država isplatila prošle godine pripadaju i dividende za 2014, 2017. i 2018, kada su bili akcionari.To su Evropska banka za obnovu i razvoj, kao i švedski fond Sved i nemački Deg.Očekuje se i isplata preko 1,3 milijarde dinara zaposlenima u Komercijanoj banci, a to se odnosi na godine pre privatizacije, kažu u ministarstvu.Podsećanja radi, banka je najviše vredela pre krize 2008. godine, oko dve milijarde evra.Komercijalna banka je krajem februara prodata po ceni akcije od 3250 dinara, sada je vrednost oko 2150 dinara, koliko je bila i na početku pokretanja privatizacije.

Svet

Velika Britanija obezbeđuje 90 miliona vakcina protiv koronavirusa

Velika Britanija je potpisala ugovore o obezbeđivanju 90 miliona doza dve potencijalne vakcine protiv Kovid-19 američkog proizvođača Fajzer (Pfizer) i nemačkog Biontek (BioNTech), kao i francuske grupe Valneva, objavilo je danas britansko ministarstvo privrede, prenosi agencija Rojters.Britanci su obezbedili 30 miliona doza eksperimentalne vakcine proizvođača Biontek i Pfizer i postigli sporazum za 60 miliona doza vakcina Valneva, uz mogućnost nabavke dodatnih 40 miliona doza ako se pokaže da su vakcine sigurne, delotvorne i odgovarajuće.Iako trenutno ne postoji delotvorna vakcina protiv korona virusa, Britanija sada na raspolaganju ima tri različite vakcine i potencijalnih 230 miliona doza.„Novo partnerstvo s nekim od vodećih svetskih farmaceutskih kompanija obezbediće Velikoj Britaniji najbolju moguću priliku da nabavi vakcinu koja će zaštititi najugroženije“, izjavio je ministar Alok Šarma.Ti sporazumi su usledili posle ranije najavljenih s kompanijom AstraZeneka, za proizvodnju 100 miliona doza potencijalnih vakcina koje se razvijaju u partnerstvu s Oksfordskim univerzitetom.Finansijski uslovi ugovora nisu objavljeni.Ove kompanije planiraju da do kraja ove godine naprave do 100 miliona doza i potencijalno više od 1,2 milijarde doza do kraja 2021. godine, ako vakcina bude uspešna.Velika Britanija je, takođe, objavila da je obezbedila lek AstraZeneke koji sadrži antitela za neutralizaciju kovid-19, za zaštitu onih koji ne mogu da se vakcinišu.

Srbija

Oglašena prodaja imovine Unverzal banke u stečaju

Više od pet miliona evra vrednih imovinskih celina Univerzal banke koja se nalazi u stečaju oglašeno je na prodaju, objavio je portal Agencije za osiguranje depozita.Među imovinom koja se prodaje nalazi se i poslovna zgrada u Francuskoj ulici u Beogradu, površine 949 kvadrata i vrednosti od 1,85 miliona evra.Industrijski kompleks u novosadskoj Ulici Ljubomira Nenadovića procenjen je na 1,4 miliona evra, a poslovni objekat u Nišu 505 hiljada evra.Imovina Univerzal banke u stečaju se prodaje neposrednom pogodbom uz poboljšanje ponuda elektronskim putem.Oglašeno je ukipno jedanaest predmeta prodaje, a pored nekretnina, na spisku se nalazi i zemljište.Otkup prodajne dokumentacije moguć je do 27. jula, dostava ponuda do 31. jula, a javna otvaranja pismenih ponuda za ponuđene nekretnine i zemljište zakazana su za 6. i 7. avgust.Univerzal banka otišla je u stečaj početkom 2014. godine.

Srbija

Test samostalnosti više uticao na odjavu preduzetnika od korone

Od početka godine do polovine jula delatnost je privremeno odjavilo 12.185 preduzetnika, iako im u novom naletu pandemije nije zabranjen rad određeni broj se i dalje sam odjavljuje, kaže portal ekapija.Prema podacima Agencije za privredne registre tokom čitave prošle godine na ovaj korak se odlučilo 10.315 preduzetnika.Tokom ove godine među onima koji su privremeno odjavili delatnost najviše je preduzetnika koji se bave računarskim programiranjem, konsultantskim aktivnostima u vezi sa poslovanjem, frizerski i kozmetički saloni, restorani i pokretni ugostiteljski objekti, konsultanti u infirmacionim delatnostima i taksi prevoznici.Odjavljenih programera ima gotovo pet hiljada, a virus nije bio jedini razlog za njihovu odjavu.Od početka marta preduzetnici koji žele da postanu paušalci moraju da prođu test samostalnosti. U IT sektoru velike kompanije angažuju radnike kao preduzetnike, a oni, između ostalih, ne bi prošli ovu proveru i to je jedan od razloga zašto se veliki broj njih odlučio za odjavu.„Preduzetnici su privremeno prekinuli poslovanje zbog otežanih uslova koje je izazvala korona, ali oni nisu većina“, smatra Snežana Mitrović iz Udruženja Računovodstvena komora Srbije.„Najviše je među njima paušalaca koji su odustali zbog testa samostalnosti. Ukoliko se utvrdi da nisu samostalni, preti im dodatno poresko opterećenje prihoda koje ostvaruju od usluga i prometa dobara sa drugim pravnim licima. Upozoravali smo Ministarstvo finansija kakav će efekat imati te zakonske izmene“, objasnila je ona.Od početka godine osnovano je 4.548 firmi, svega 2,4 odsto manje nego prošle godine. U preduzetništvo je krenulo njih 13.577, što je 37,7 odsto manje nego prošle godine.Pored teških uslova poslovanja, broj onih koji su zatvorili svoje firme je manji nego lane. U ovom periodu ugašeno je 1.786 firmi, što je četiri odsto manje nego prethodne godine. Među preduzetnicima, od posla je odustalo njih 1.862, što je 15 odsto manje nego prošle godine.

Srbija

Reforma državne službe počinje u lokalnim sredinama

U cilju reforme javne uprave podrazumeva se da izbor službenika javne uprave treba da bude transparentan i baziran na stručnosti, navode u Službi za upravljanje kadrovim, prenosi N1.Iz te službe napominju da su te stavke precizirane uvođenjem Okvira kompetencija, kao i da proces jačanja profesionalnog i depolitizovanog javng sistema ima podršku Evropske unije i Saveta Evrope. "Cilj uvođenja okvira kompetencije je, da da odgovor na pitanje šta državni službenik treba da zna i da ume da radi i na koji način treba da obavlja poslove radnog mesta, kako bi delotvorno, odnosno efikasno obavljao poslove radnog mesta", kaže Dragana Janković iz Službe za upravljanje kadrovima. S druge strane, šef misije Saveta Evrope u Beogradu Tobias Flesenkemper navodi da je važno ojačati poverenje građanja u državni sektor."Moramo graditi kompetencije državnih službenika u lokalnim sredinama. Takođe, važno je uspostaviti poverenje, profesionalan stav, ali i atmosferu funkcionisanja javnih usluga. Važno je obezbediti napredak zasnovan na zaslugama, pravilnom zapošljavanju i mogućnoti napredovanja u službi. To je ono šta treba da vide građani", rekao je Tobias Flesenkemper.Poslednjih nekoliko godina usvojen je niz zakonskih akata u tom procesu, pa su tako promenjeni i uslovi pod kojima može da se postane javni službenik, prenose Južne vesti.Zakonom su uspostavljena i osnovna načela karijernog službeničkog sistema za zaposlene u organima autonomne pokrajine i jedinicama lokalne samouprave. U okviru projekta koji je sprovodio Savet Evrope, u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština i Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave, aktivno učestvuje 50 opština.U ukupnim aktivnostima projekta biće obuhvaćeno 170 gradova i opština u Srbiji, naglasio je Tobias Flesenkemper.Napominje se da će proces selekcije kadrova pri zapošljavanju obuhvatati proveru opštih i posebnih funkcionalnosti kandidata, kao i njihovog ponašanja i sposobnost.To uključuje, kako se naglašava i proveru orijentacije ka učenju i promenama, sposobnosti za zgradnju međuljudskih odnosa, digitalne pismenosti, savesnosti.Na kraju, u okviru procedure selekcije sprovodi se intervju pred komisijom.Sve promene trebalo bi da od sporih i nervoznih naprave službenike koji će svoje psolove obavljati brže i efikasnije. 

Svet

Deca sportisti u Japanu često žrtve zlostavljanja

Izveštaj Hjuman rajts voča utvrdio je da deca sportisti u Japanu često trpe fizičko, verbalno, a ponekad i seksualno zlostavljanje tokom treninga, nakon što su dokumentovali iskustva preko 800 sportista u 50 sportova, prenosi agencija Rojters.Izveštaj dolazi u nedelji koja bi označila početak Olimpijade u Tokiju da nije bilo globalne pandemije koronavirusa. Igre su pomerene za godinu dana.„Zlostavljanje koje smo dokumentovali uključuje udaranje, šamaranje, kao prekomerna ili nedovoljna količina hrane i vode“, izjavio je na konferenciji za novinare Minki Vorden, direktor globalnih inicijativa Hjuman rajts voča (HRV).U 2013. godini, Japanski olimpijski komitet (JOC) obećao je da će preduzeti korake za uklanjanje nasilja među svojim sportskim savezima nakon što je internim istraživanjem otkriveno da je više od 10 odsto sportista bilo žrtva maltretiranja ili uznemiravanja.HRV je rekao da od tada nije učinjeno dovoljno i da je zlostavljanje dece u sportu globalan problem, da su sistemi za prijavljivanje zlostavljanja nepouzdani i neadekvatni.Izveštaj je zasnovan na intervjuima sa više od 50 sadašnjih i bivših sportista, internetskom istraživanju koje je prikupilo 757 odgovora i sastanaka sa osam japanskih sportskih organizacija.Osamnaest procenata prijavilo je da je doživelo verbalno zlostavljanje, a pet procenata njih da su doživeli seksualni napad ili uznemiravanje dok su učestvovali u sportu kao deca.

Srbija

Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije skočila 2019. godine, kao i deficit

Ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije u 2019. godini iznosila je 41,4 milijarde evra, što označava porast od 8,4 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, naveo je Republički zavod za statistiku (RZS).Izvoz robe u Srbiji tokom cele prošle godine imao je vrednost od 17,5 milijardi evra, što je povećanje od 7,7 odsto u poređenju na 2018. godinu, dok je uvoz robe imao vrednost od 23,8 milijardi evra, odnosno 8,9 odsto više na međugodištnjem nivou.Spoljnotrgovinski deficit je, dakle, iznosio 6,3 milijardi evra, što je 12,5 odsto više u odnosu na prethodni period, dok je pokrivenost uvoza izvozom bila 73,4 odsto, 0,9 procentna poena više nego 2018. godine.Kako navodi RZS, spoljnotrgovinska razmena Srbije bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, a zemlje članice Evropske unije činile su 61,8 odsto ukupne razmene.Drugi po važnosti partner su zemlje CEFTA (Centralnoevropski ugovor o slobodnoj trgovini), sa kojima imamo suficit u razmeni od oko 2 milijarde dolara, što je uglavnom rezultat izvoza poljoprivrednih proizvoda, nafte i naftnih derivata, električnih mašina i aparata, kao i drumskih vozila i pića.

Svet

Ujedinjeni Arapski Emirati lansirali satelit na Mars

Ujedinjeni Arapski Emirati lansirali su danas svoju prvu misiju na Mars jer kako kažu žele da razviju svoje naučne i tehnološke mogućnosti i da smanje svoje oslanjanje na naftu, javlja agencija Rojters.Lansiranje rakete pod nazivom "Amal" iz svemirskog centra "Tanegašima", na malom ostrvu na jugu Japana, prvobitno je bilo planirano za prošlu sredu, ali je odloženo zbog lošeg vremena.Predviđeno je putovanje dugo 500 miliona kilometara a robotsko vozilo će stići na odredište u februaru 2021. godine, za 50. godišnjicu osnivanja Ujedinjenih Arapskih Emirata.Misija UAE-a košta 200 miliona dolara i cilj je da pruži kompletnu sliku marsovske atmosfere po prvi put, proučavajući dnevne i sezonske promene, rekla je ministarka za naprednu nauku Sara Amiri.Ovo je prva uspešna interplanetarna misija jedne arapske zemlje.UAE su do sada lansirale tri posmatračka satelita, ali nijedan nije izašao iz Zemljine orbite.Japan ima sopstvenu misiju na Mars koja je planirana za 2024. godinu.

Svet

Odluku da Aja Sofija postane džamija stručnjaci dočekali sa nevericom

Razgovor sa dr Jasmina S. Ćirić, docentkinjom Filološko-umetničkog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu i spoljnom saradnicom Instituta za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, povodom odluke da se Aja Sofiji ukine status muzeja. Sa kojim utiskom ste dočekali vest da će Aja Sofija ponovo biti džamija? Zašto je to izazvalo reakcije širom sveta? Pritisci turskih nacionalističkih grupa na čijem čelu je predsednik Redžep Tajip Erdogan, već dugo su na snazi. Pomenute grupe su godinama nastojale da izmene namenu Aja Sofije u Istanbulu. Svake godine, 29. maja, organizovani su protesti, sasvim tendenciozno smišljeni budući da u hrišćanskoj svesti, ali i u svesti turskih državljana koji su nastrojeni ultranacionalistički, još uvek postoji sećanje na 29. maj 1453. kada je Carigrad pao, a Mehmed II Osvajač ušao u grad i kada je, naposletku, Aja Sofija pretvorena u džamiju. Imajući u vidu dugogodišnje najave da će Aja Sofija postati džamija, smatram da su brojni stručnjaci ipak ovu vest dočekali u neverici iako je, istini za volju, 2013. godine jedan drugi hram, u Trabzonu, sa istom hramovnom posvetom, pretvoren u džamiju. Odluka kojom je Aja Sofija u Istanbulu dobila ponovo status džamije pokazuje da oni koji su je usvojili i doneli apsolutno ne uvažavaju bogatu i višeslojnu istoriju ove građevine. Iz vaše perspektive, šta je tačno ugroženo i dovedeno u pitanje ovakvom odlukom turskog predsednika?Кada pomislite na ostatke Carstva koje danas nazivamo Vizantijom, svakako da je jedna od prvih asocijacija hram pod čijim svodovima su kao memorija uzidani brojni događaji koji su obeležili hrišćanski i otomanski svet, a to je Aja Sofija.Кada je pre više od dve decenije Haralambos Statakis napisao studiju "Sveta Sofija – mistička svetlost Velike Crkve i njena arhitektonska odežda", jedno poglavlje je zaključio rečima da je to mesto i obrazac besmrtnog života jer u njoj živi Logos kao slika svetlosti. Kada pomislite da je reč o jedinstvenoj građevini čiji ktitor je zapravo želeo da pokaže da je ta građevina stanište Logosa i Reči kao medijuma stvaranja sveta, da je prilikom ceremonijalnog ulaska izgovorio reči "Solomone nadmašio sam te", aludirajući na činjenicu da je pomenuti jevrejski vladar, po legendi najbogatiji, sagradio čuveni prvi Hram u Jerusalimu, onda uistinu postajete svesni da je reč o spomeniku prvorazrednog značaja za celokupno čovečanstvo.  Na mestu današnje Aja Sofije, postojala je bazilika iz vremena Konstantina Velikog, koju je potom obnovio car Teodosije II.Iako je uspela da preživi nekoliko požara, presudio joj je požar izazvan u pobuni Nika 532. godine protiv Justinijana, koju je on svirepo ugušio.Izgrađen za svega pet godina, ovaj hram je pratio sudbinu Vizantije sve do pada Carigrada 29. maja 1453.godine kada su se pre konačnog obračuna sa Osmanlijama u hramu okupili i Grci i Latini vođeni poslednjim vizantijskim carem Konstantinom XI Dragašem.Građevina koju vidimo danas, u velikoj meri je sačuvala prvobitan oblik po zamisli dvojice arhitekata - protomajstora Isidora iz Mileta i Antemija iz Trala. Oni su tvorci graditeljskog poduhvata u kojem se antički, drevni oblici kvadrata pretvaraju u kružnicu, a kružnica u oktagonalni oblik. To je princip koji je potom ponovljen potom u hiljadama crkava ali uz nove interpretacije, to su načela vizantijske arhitekture.Arhitektura Aja Sofije ujedno je bitno istorijsko svedočanstvo o upotrebi kamena i opeke. Veći deo materijala dovezen je iz kamenoloma koji se čak i danas naziva Bogorodičinim kamenolomom tj. kamenolomom "Majke Carigrada". Na tom mestu su na desetine hiljada radnika pripremali kamen kako bi bio upotrebljen upravo u hramu koji slavi Premudrost Gospodnju. Izmenom statusa Aja Sofije u Istanbulu, ne samo da postaje ugroženo buduće proučavanje arhitekture, već i ikonografije mozaika. Nabrojaću samo nekoliko: mozaik u luneti južnog vestibila gde su prikazani car Konstantin Veliki dok Bogorodici daruje model Carigrada i Justinijan sa modelom Aja Sofije koji daruje Bogorodici kao zaštitnici Carigrada. Potom mozaik u apsidi na kojem je Bogorodica sa Hristom, na zlatnoj pozadini koja u oku posmatrača proizvodi izvanredne optičke efekte svetlucanja. Zatim na istočnom zidu južnegalerije mozaik carice Zoe sa leve strane iz doba Komnina, kao i mozaik na kojem je prikazan Jovan II Komnin i carica Irina Piroška. Naposletku nipošto ne bi trebalo izostaviti mozaik iz vremena Paleologa, nastao po oslobođenju Carigrada od Latina 1261. godine. Reč je o kompoziciji Deizis na kojem su prikazani Hristos, Bogorodica i Jovan Krstitelj. Pomenute kompozicije su naročito problematične budući da u islamskoj umetnosti nije dopušteno prikazivanje antromomorfnih motiva na ovaj način. Nisam sklona uverenju da će turske vlasti malterom prekrivati mozaike. Već sada ima naznaka da će ih pokrivati zastorima ili da će koristiti izvesne svetlosne efekte koji će u trenucima molitve zatamniti mozaike na kojima se vide ljudski likovi. Problem sa kojim se suočavamo je ipak mnogo kompleksniji od prekrivanja mozaika. Naime, Muzeju Aja Sofija pripadaju po statutu i neke druge građevine poput Studitskog manastira koji Turci imaju nameru obnoviti isto tako kao džamiju. Moglo bi im, međutim, pasti na pamet da promene status i Muzeju Hora (manastir Hrista Hore, zadužbina Teodora Metohita) koji predstavlja lučonošu i osnov brojnih vizantoloških studija. Još dalekosežnije, ovakve odluke mogu imati uticaja i na promenu namene drugih srednjovekovnih crkava koje su u izvesnom delu svoje istorije imale funkciju džamije. Takav je slučaj sa hramom Svete Sofije u Ohridu, sedištem ohridske arhiepiskopije. Dualni identitet imala je i crkva na lokalitetu Plaošnik. Takođe, status srpskih hramova na Kosovu i Metohiji, može biti dodatno zakomplikovan. Moguć je scenario u okviru EU integracija da će srpski srednjovekovni spomenici biti proglašeni islamskim spomenicima, kosovskim spomenicima, osobito ako se uzme u obzir da su neke crkve poput Bogorodice Ljeviške takođe imale funkciju džamije u nekom intervalu sopstvene istorije.I u tom slučaju, a to se već pokazalo na primeru Aja Sofije, bilo kakve žalbe koje bi razmatrao UNESCO, bile bi apsolutno bez naročitog rezultata. Ovo nije prvi put da pravoslavni hram u Turskoj postaje džamija. Da li očekujete i sada pritisak stručnjaka i kolega iz sveta i Turske?Sklona sam uverenju da hrišćanima, ali i svim pregaocima istorijsko-umetničke discipline ovaj trenutak nije lak. Sa druge strane, bitno je znati da Aja Sofija iako se pominje kao jedan od spomenika na teritoriji opštine Fatih, nije specifikovana kao spomenik pod zaštitom UNESCO. Preciznije, postoji serijski upis više kulturnih dobara na teritoriji centralne istanbulske opštine Fatih, ali budući da u tom upisu nema opisa namene objekata, taj zakonski "propust" ostavio je manevarski prostor za delovanje nacionalističkih grupa i odluku koju je odobrio sud.Premda su se zvaničnici vizantoloških komiteta u celoj Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama oglasili upozoravajući na stranputice ovakve odluke, u pogledu suštine Erdoganove odluke to nije imalo bitnog uticaja. Tako je 17. jula 2020. doneta je odluka da Međunarodni kongres vizantologa koji se održava svakih pet godina i koji okuplja više hiljada istraživača, ipak neće biti održan 2021.godine u Istanbulu. Podsetiću da je prethodni kongres održan u Beogradu 2016. godine kada je za centar narednog okupljanja vizantologa odabran Istanbul. Kongres je pomeren za 2022.godinu nakon promene namene Aja Sofije. Srpska Akademija nauka i umetnosti je takođe reagovala saopštenjem koje je poslato svim akademijama nauka kao i turskim zvaničnicima. Sklona sam uverenju da će polemike tek biti o ovom spomeniku koji je, podsetiću, odlukom Kemala Ataturka 1934.godine dobio status muzeja.Postoji divna priča o tome, da je natpis na vratima Aja Sofije "Muzej je zatvoren zbog restauracije" istakao Ataturk. Erdoganovom odlukom istorija građevine koja je svedok mnogih promena koje su zadesile čovečanstvo, vreme je vraćeno stotinu godina unatrag. U ovom trenutku čini se da je i Sultan Mehmed II Osvajač pokazao više poštovanja prema Aja Sofiji kao živom svedoku istorije posvećujući joj neke od najlepših stihova: "Kada jorgovan spazi da ruže sebe prostiru pod tvoj put, napreže se i on tada sа̑m ruže prosuti; dok se ne pojavi rumen obraz Avni u Đulistanu, neka suze tvojih očiju natope ovo tle".  Njemu naime za potonje graditeljske poduhvate nije bila uzor džamija u Damasku kako bi se možda očekivalo već upravo carigradska katedralna crkva Aja Sofija koja će potom biti vekovima reinterpretirana, što vrlo slikovito prikazuje i istorijsku svest. Otuda motiv ruže koji on pominje može biti interpretiran i kroz osmanski i kroz hrišćanski kulturološki obrazac.

Svet

Gejming industrija imala još jedan sjajan mesec u junu

Na gejming i video igrice je u junu mesecu potrošeno oko 1,2 milijarde dolara širom sveta, što je za 26 odsto više nego što je to bio slučaj prethodne godine, javlja TechCrunch.Uključujući jun, u prvoj polovini godine ukupno je potrošeno 6,6 milijardi dolara u gejming industriji, što je najviši iznos za taj vremenski period još od 2010. godine, kada je bilo potrošeno 7 milijardi dolara. Video igrica "Poslednji od nas: Drugi deo" (The Last of Us: Part II) postala je najprodavaniji naslov u junu, a time je ujedno postala i jedna od najprodavanijih igrica za ovu godinu jer je u prva tri dana od lansiranja prodato oko 4 miliona primeraka.Takođe je zapažen uspeh Nintendove "Ring fit avanture" što je video igrica koja se fokusira na fitnes i vežbanje.Uspeh ovog naslova nesumnjivo je povezan sa pandemijom i sa činjenicom da su teretane širom sveta zatvorene zbog korona virusa. Nintendo Svič (Switch) konzola ponovo je bila najprodavaniji sistem u junu.Pandemija je čini se imala dobar uticaj na gejming industriju, jer se ljudi sada, više nego ikada, okreću video igricama kao primarnom načinu zabave.

Svet

Velika Britanija obustavlja objavljivanje broja umrlih od korone

Britansko javno zdravstvo istaklo je da je moguće da su se u Engleskoj preuveličavale brojke umrlih povezanih s korona virusom, stoga je odlučeno da će se privremeno prekinuti svakodnevno izveštavanje o broju ovih smrtnih slučajeva, prenosi RSE.Britanski ministar zdravlja Met Henkok pozvao je na što hitnije preispitivanje metodologije kojom Državna agencija za javno zdravstvo Engleske utvrđuje smrtnosti povezane s korona virusom."Trenutno se u broj umrlih ubrajaju svi koji su bili pozitivni na korona virus i u međuvremenu su umrli, a da se ne navodi koliko je vremena prošlo od testiranja do smrti", istakao je Henkok.Henkok ističe da je broj umrlih podrazumevao sve smrti, iako je od pozitivnog testa do nečije smrti prošlo i nekoliko meseci. Međutim, u drugim delovima Ujedinjenog Kraljevstva ubrajali su se samo umrli u roku od 28 dana od momenta dobijanja pozitivnog testa.U Engleskoj je 40.528 smrti do sada povezivano s korona virusom.

Svet

Diskriminacija u staračkim domovima: Niko ih nije pitao kad se uvodio karantin

Pandemija koronavirusa teško je pogodila starije ljude, ojačali su stereotipi koji se odnose na starosno doba, a sloboda kretanja im je ograničena, pokazala je studija koju je objavila  Agenciji za osnovna prava (FRA) krajem juna. U Španiji je nekoliko hiljada porodica pokrenulo tužbe protiv ustanova za negu, tvrdeći da je smrt štićenika zbog COVID-19 namerno prihvaćena kao rizik.Tokom vrhunca pandemije mnogim italijanskim bolnicama je nestalo respiratora, a postavljeno je i pitanje da li bi starost trebalo da bude kriterijum za donošenje odluke o životu ili smrti.Ali prema studiji FRA-a, bečke agencije iz EU koja je osnovana 2007. godine, pandemija je takođe pokazala da je strukturna diskriminacija na osnovu starosti duboko ukorenjena u našem društvu.Stariji ljudi su klasifikovani kao „stari i slabi“.Kada se virus počeo širiti u Evropi, usvojene su stroge mere, posebno za staračke domove.Posete su bile zabranjene, uveden je policijski čas, a bake i deda više nisu smele da se brinu o svojim unucima. Kasnije, kada se desilo prvo labavljenje pravila, ona se često nisu odnosila na staračke domove.U mnogim slučajevima, niti institucije niti pogođeni štićenici nisu bili uključeni u početna politička razmatranja o "zaključavanju" staračkih domova. Međutim, takve restriktivne mere moraju uvek da budu podržane inicijativama za suzbijanje izolacije.Uticaji izolacije na fizičko i mentalno zdravlje štićenika staračkih domova su ozbiljni. Prema studiji koja je obavljena u Nemačkoj, 70% od 1.000 anketiranih ljudi izjavilo je da se opšte stanje rodbine koja je živela u staračkim domovima pogoršalo tokom zatvaranja. I čak 65% se žalilo na pad kognitivnih sposobnosti.

Svet

Vlast apeluje na stanovnike Barselone da ostanu kod kuće

Vlasti u španskoj regiji Katalonija u petak su pozvale stanovnike Barselone da ostanu kod kuće i da se ne okupljaju u grupe veće od 10 kako bi se borili protiv porasta zaraženih koronavirusom, javljaju lokalni mediji.Portparol regionalne vlade, Meritkel Budo, takođe je preporučio da ljudi u drugom najvećem španskom gradu i njegovom metropoli ovog vikenda ne putuju van grada, pošto se pokazalo da je u Kataloniji tokom prethodna 24 sata registrovano 1111 novih zaraženih.Budo je takođe rekao da će društvena okupljanja biti ograničena na deset ljudi, dok će kapacitet barova i restorana biti smanjen. Ali vlada nije zvanično uvela obavezan karantin za to područje, tvrdeći da su nove preporuke usmerene na to da se izbegne tako drastičan korak.

Svet

Digitalno tržište u pandemiji: Opada vrednost svega što se koristi na putovanjima

Zbog pandemije, neki digitalni proizvodi i usluge su postali mnogo više cenjeni, jer su u toj situaciji ljudi prisiljeni da sede kod kuće, pokazalo je istraživanje potrošača u Velikoj Britanij, prenosi portal Quartz.Od 27. februara do 3. marta 2020. ekonomisti Dajan Koli i Dejvid Nguen dobili su odgovore deset hiljada odraslih ispitanika u Velikoj Britaniji, na pitanja o digitalnim proizvodima i uslugama koje najčešće koriste.Cilj je bio da se istraži koliko se cene besplatni proizvodi, poput Votsapa  (WhatsApp), Vikipedije ili Google Maps-a, pa sve do javnih dobara, poput parkova i da se oceni njihov utaicaj na bruto domaći proizvod (BDP).Promene u upotrebi besplatnih proizvoda bile su velike, tačnije dramatične. Broj ljudi koji su rekli da su ikada koristili proizvode dostupne putem interneta, naglo je porastao, sa 50 pre pandemije, na 59 odsto tokom nje. Četiri odsto porastao je broj ljudi koji koriste Skajp, Mesindžer, Netfliks, Votsap i Fejsbuk i sve ono što se koristi za onlajn komunikaciju.Najveći pad zabeležile su štampane novine, Gugl mape i radio, svi proizvodi koji se koriste tokom putovanja.Kada su istraživači pitali za koliko novca bi se odrekli tih onlajn usluga, većina ispitanika je odgovorila da je spremna da primi veću sumu novca u odnosu na sumu koju su ispitanici pominjali pre pandemije.Iako odgovore, kako kažu analitičari, treba uzimati sa rezervom, oni ipak mogu da se koriste za poređenje proizvoda.Rezultati su pokazali da je broj ispitanika koji su rekli da su spremni da kupuju namirnice preko interneta porastao za 50 odsto, broj onih koji koriste Votsap za preko deset procenata.Vrednost Tvitera, Gugl mapa, štampe, sa druge strane opala je 10 odsto, prema mi[enjima ispitanika.U celini gledano, kako dodaju istraživači, opada vrednost svih prozvoda koji se koriste tokom putovanja dok raste cena onih koji se korste kod kuće.Pandemija je dodaju, podstakla proizvođače i da isprobaju neke digitalne proizvode, pa je moguće da će nastaviti sa njihovim plasiranjem kada se okonča pandemija. Što se tiče negativnih uticaja, oni bi mogli da se, na primer ogledaju u rastu popularnosti Netfliksa, sa jedne strane i propasti bioskopa i manjem broju poslova u filmskoj industriji, sa druge strane.

Svet

Crna Gora: Pad turizma mnogo veći od očekivanog

Vlada Crne Gore u junu je očekivala da će pad turizma zbog pandemije korona virusa biti oko 40 odsto, međutim, pad poseta tokom jula dostigao je cifru od 92 procenta, prenose podgoričke Vijesti.Kako se navodi, Vlada Crne Gore procenila je da će pad prihoda od turizma uticati na pad ekonomije od 6,8 odsto, dok bi iznos javnog duga na kraju godine dostigao 82,5 odsto BDP-a.Ministarstvo turizma navelo je da 45-50 odsto hotela nije ni otvoreno, a da je u ostalim smeštanim kapacitetima popunjenost između 10 i 13 procenata. Potvrdili su i da se otkazuju aranžmani za početak avgusta.Crna Gora je prošle godine od turizma zaradila oko 1,1 milijardu evra, što je bila skoro četvrtina bruto domaćeg proizvoda.Ta zemlja je 10. jula imala 11.191 registrovanog turistu, što je svega oko osam odsto u odnosu  na isti dan prethodne godine, rekli su u Nacionalnoj turističkoj organizaciji.