Najnovije

Svet

Kako države spašavaju kulturu posle korone

Programi za pomoć kulturi nakon pandemije, katkad veći i od milijarde evra, određeni su širom sveta kako bi se pomogla pozorišta, festivali i druge institucije kulture. Iako neki analitičari veruju da se kultura na taj način može osvežiti, drugi smatraju da joj nema spasa od masovnog egzodusa umetnika, piše londonski Gardijan. Ono što Gardijan navodi kao ključnu činjenicu koja je pokazala važnost kulture i umetnosti bili su spontani muzički performansi koje su sa svojih balkona organizovali Italijani na samom početku kućne izolacije zbog korona virusa.Italijanska Vlada je shodno tome napravila fond od 245 miliona evra kako pomogla kompanijama i umetnicima iz oblasti scenskih umetnosti.„To je definitivno pomoglo kulturi tokom kućne izolacije. Postoji mnogo straha u vezi sa ponovnim pokretanjem, jer još ne znamo kako će reagovati publika nakon pandemije“, ocenio je Dominiko Barbuto iz Udruženja koje okuplja italijanske kompanije iz industrije zabave. Vlada Nemačke, pomogla je tako što je izdvojila skoro polovinu svog godišnjeg budžeta za kulturu, a namenila ga je pozorištima, muzejima u drugim ustanovama. Iako se čini da je taj iznos o milijardu evra izdašan, mnogi naglašavaju da je to devet puta manje od novca za Lufthanzu i dodaju da kulturni sektor zapošlajava oko 1,7 miliona ljudi i ostvaruje veliki profit.U Francuskoj, pomoć kulturi, najavio je predsednik Emanuel Makron. On je do avgusta 2021. godine produžio poseban program pomoći za nezaposlene glumce, izbođače, muzičare i tehničare.Mere su osmišljene da ih zaštite od kratkoročnih ugovora, garantuju im mesečnu platu, pod uslovom da rade kod poslodavca koji je priznat u svetu umetnosti najmanje 500 časova tokom godine. Sektor kulture zapošljava 1,3 miliona ljudi širom zemlje.Od ostalih mera, Makron je takođe najavio poseban fond od 7 milijardi evra za otkazane nastupe, filmska snimanja, festivale i mali umetnički biznisi. Dodatnih 50 miliona evra najavio je za pomoć muzičkoj industriji.Kanadska federalna vlada odgovorila je na peticiju 65 eminentnih umetničkih institucija i organizacija sa posebnim fondom za spas kulture u iznosu koji iznosi više od 328 miliona evra.Novi Zeland, država koja je među prvima izašla iz pandemije, izdvojio je 100 miliona evra za program podrške kulturi gde radi više od 90 hiljada ljudi.U Magdagaskaru, jednoj od najsiromašnijih zemalja na svetu, ministar kulture odlučio je da pomogne umetnicima tako što im je poslao vreće sa pirinčem.Najrazvijenija zemlja Podsaharske Afrike, Južnoafrička Republika odlučila da pomogne svojim umetnicima sa više od 4 miliona evra. Zemlja je takođe lansirala paket mera za jačanje slabijeg dela ekonomije, a tu spadaju i mnogi umetnici i umetnička preduzeća.Više od 100 afričkih intelektualaca uputilo je otvoreno pismo vodećim liderima kontinenta, pitajući ih kako nameravaju da odgovore na krizu pandemije i obnove afričku intelektualnui samostalnost i kreativni kapacitet.Irska je izdvojila 20 miliona evra za kulturu, još u jeku epidemije, nekoliko lidera iz sveta kulture  tvrdilo je da to nije dovoljno. Naglašeno je kako postoje brojne priče o napuštanju bendova, pozorišta, kao i da su mnogi umetnici spašeni tako što su smatrani kao nezaposleni tokom pandemije.Španija je najavila paket pomoći kulturi u iznosu od 76 milona, kao i kredite i posebnu pomoć u iznosu oid 7880 miliona evra.U Grčkoj, koja se još bori sa pandemijom oko 2 hiljada glumaca, muzičara, kompozitora i ostalih umetnika zbog toga što su izuzeti od državne pomoći.Eurostat je inače objavio da članice Evropske unije godišnje, u proseku izdvajaju oko 1 odsto svog budžeta za kulturu.Ministar kulture u Vladi Srbije, Vladan Vukosavljević nedavno je izjavio da je neophodno da budžet za kulturu bude jedan odsto bruto domaćeg proizvoda, za razliku od sadašnjih 0,75 odsto. Tokom pandemije i ograničenja kretanja Vlada Srbije odredila je bespovratnu pomoć od po 90.000 dinara za više od 2 hiljade samostalnih umetnika. 

Svet

Tviter uvodi glasovne tvitove

Tviter uvodi mogućnost audio tvitova koje će korisnici moći da koriste na ovoj društvenoj mreži. Ova opcija će biti omogućena određenim korisnicima na iOS platformi.  Iz kompanije navode da 280 ...

Srbija

RSE: Huavej je u Srbiju došao da ostane dugo

Srbija ne vidi razlog za preispitivanje saradnje sa kineskom kompanijom Huavej (Huawei), izjavila je za Radio Slobodna Evropa (RSE) državna sekretarka u ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić.Huavej širi svoje poslovanje u Srbiji, a stav države o saradnji nije promenjen ni godinu dana nakon što su toj kompaniji, koja je među najvećim proizvođačima pametnih telefona i mrežne opreme, Sjedinjene Američke Države (SAD) uvele sankcije - uz obrazloženje ta kompanija predstavlja bezbednosnu pretnju zbog veza sa kineskom vladom.Huavej je navode američke administracije o špijunaži demantovao, ali je poslovanje te kompanije postalo predmet debate i u mnogim državama Evropske unije (EU), podseća RSE.Podsećamo, Huawei je u Srbiji dobio posao postavljanja kamera za nadzor. Kineska kompanija je jedan od najvećih dobavljača Telekoma Srbija o čeku je Nova ekonomija pisala ranije. Doktorand međunarodnih odnosa na Londonskoj školi ekonomije i politike (LSE) Vuk Vuksanović ocenio je za RSE da bi Srbija potencijalno mogla da ima problema, ali ne zbog Evropske unije, već zbog Vašingtona."Jel mi ćemo sigurno, bez obzira na to ko je u Beloj kući, živeti u eri intenzivne američko-kineske konkurencije", kaže Vuk Vuksanović.Što se tiče Srbije, dodao je, ona je svakako svesna da u skorije vreme neće postati članica EU "i samim tim Beograd smatra da može da sebi dopusti tu malo 'avanturističku' i 'oportunističku' spoljnu politiku, u kojoj se odmeravaju kratkoročne i srednjoročne dobiti i ne uzima se preterano u obzir dugoročna kalkulacija".Kinomanija o trošku budućih generacija

Svet

Instagram algoritam daje prednost golišavim fotografijama?

Instagram algoritam daje prednost golišavim fotografijama na početnoj stranici aplikacije znatno više nego što je to slučaj sa ostalim sadržajem, saznaju nova istraživanja, prenosi Biznis Insajder.Algorithm Watch, nemačka istraživačka organizacija, prikupila je podatke 26 korisnika Instagrama kako bi videli koje su slike iz odabrane grupe od 37 autora bile najzastupljenije na početnoj stranici aplikacije.To je učinjeno pomoću dodatka za pretraživač, koji je automatski otvarao početnu stranicu Instagrama u određenim intervalima i analizirao fotografije. Ukupno je analizirano 2.400 fotografija od februara do maja 2020. godine.Fotografije sa ženama u donjem vešu ili bikiniju imale su 54 odsto veću verovatnoću da se nadju na početnoj stranici, dok su fotografije sa golišavim muškarcima imale 28 odsto veću verovatnoću. Izveštaj takođe navodi da bez potpune analize Instagram algoritma, nešto što Fejsbuk verovatno nikada neće dozvoliti, nemoguće je izvesti definitivne zaključke o tome kakvim fotografijama algoritam daje prednost. Fejsbuk je ovo istraživanje opisao kao metodološki neutemeljeno, jer je bazirano na malom uzorku.

Svet

Na Svetskoj listi konkurentnosti najbolje plasirane male države

Svetska lista konkurentnosti koja je očekivana je sa velikim nestrpljenjem, pokazala je da su u uslovima pandemije korona virusas ekonomski najkonkurentnije manje zemlje. Shodno tome, prvo mesto na toj listi zauzeo je Singapur, drugu godinu za redom, objavio je Svetski centar za konkurentnost (IMD).Posle Singapura najbolje rangirani na listi su Danska, Švajcarska, Holandija i Samostalna autonomna oblast Hong Kong.Rangiranje zasnovano na podacima od početka ove i prošle godine pokazuje nesumnjivo jačanje malih ekonomija.„U trenutnoj krizi došla je do izražaja njihova sposobnost da se bore protiv pandemije i njihova ekonomska konkurentnost. Delom mogu da se pohvale i tome što se kod njih lakše postiže društveni konsenzus“, izjavio je direktor Svetskog centra za konkurentnost, Arturo Bris.Kao razlozi za uspeh u Singapura navode se veliki obim međunarodne trgovine, velika ulaganja i mere za podsticanje zapošljavanja.Od povoljnih činilaca izdvajaju se povezanost obrazovnog sistema sa tehnološkom infrastrukturom, posebno telekomunikacijama, a brz internet i uvoz visokih tehnologija takođe igraju ključnu ulogu u ekonomskom rastu.Danska, koja je na drugom mestu, u stanju je kreditira snažnu ekonomiju, tržište rada, zdravstvene i obrazovne sisteme. Pored toga, zemlja se odlično snalazi u međunarodnim ulaganjima, a u pogledu produktivnosti, nadmašila je i čitavu Evropu.U Švajcarskoj snažna međunarodna trgovina podstiče jake ekonomske performanse, dok njena naučna infrastruktura, zdravstveni i obrazovni sistemi pokazuju stabilnost.Drugu godinu zaredom, Sjedinjene Američke Države nisu uspele da se poprave – stigle su do 10. mesta, Kina je sa 14. pala na 20. mesto.Ujedinjeni Emirati takođe su pali sa 5. na 9. mesto, jer se ceo region Bliskog Istoka borio sa naftnom krizom.Norveška je ove godine napredovala od 11. do 7. mesta, a Velika Britaanija za četiri mesta i sada je na 19.Što se tiče Latinske Amerike, Čile je na 38. mestu najbolji, a Venecuela najslabija.Ove godine dodani prilikom izrade Svetske liste konkurentnosti uzeti su u obzir novi kriterijumi koji se odnose na ciljeve održivog razvoja UN-a, kao što su obrazovanje, očuvanje životne sredine, zdravstveni sistem. Na listi se nalaze 63 zemlje.

Svet

Gugl ukida reklame na Zero Hedge

Gugl je uklonio libertarijanski sajt Zero Hedge sa svoje platforme za digitalni marketing, zbog sadržaja koji promoviše mržnju, saznaje Tech Crunch. The Federalist je još jedan portal koji je bio na meti Gugla, međutim dobili su samo upozorenje da će biti demonetizovani ukoliko ne uklone uvredljiv sadržaj.Gugl je ustanovio da su Federalist i Zero Hedge prekršili pravila monetizacije sa sadržajem koji „promoviše mržnju, netoleranciju, nasilje ili diskriminaciju na osnovu rase“. Zero Hedge je ranije bio opominjan od strane Gugla, pa su im ovoga puta ukinuli reklamiranje.Problemi sa oba portala nastali su u odeljcima za komentare.Gugle nije jedina kompanija sa kojom je Zero Hedge imao nesuglasica.Tviter je nedavno vratio profil Zero Hedge sajta nakon što ga je suspendovao ranije ove godine, rekavši da su pogrešili optužujući libertarijansku finansijsku veb stranicu za kršenje pravila protiv uznemiravanja.

Svet

Severna Makedonija otvara granice uz obavezan PCR test

Severna Makedonija od danas otvara svoje granične prelaze, uz naglasak da je za ulazak obavezan negativan PCR test star najviše 72 sata, odlučila je vlada u Skoplju, prenosi N1.Kako se navodi u saopštenju, na svim graničnim prelazima Severne Makedonije biće primenjene aktivne mere za sprečavanje „širenja koronavirusa“.Uz validan PCR test, obavezno je potpisivanja izjave o prihvatanju obavezne samoizolacije od 14 dana u slučaju da dođe do bolesti, na osnovu koje Državni zdravstveni inspektorat pravi rešenje za nadzor o kućnoj samoizolaciji koju kontroliše policija.Za sve makedonske građane ili strance sa regulisanim boravkom koji na ulasku ne prilože PCR test ili taj test nije validan, ostaje na snazi dvonedeljni državni karantin, gde na lični zahtev mogu napraviti PCR test i u slučaju da je negativan, idu u kućnu izolaciju.I dalje ostaje obaveza da prolazak stranih državlajna kroz Severnu Makedoniju može da traje najviše pet sati i da ne sme da se silazi za odgovarajućeg autoputa ili lokalnog puta.Strani državljani na ulasku u Severnu Makedoniju potpisuju izjavu da će poštovati postavljena pravila za tranzit, koju na izlasku predaju policiji zbog kontrole vremena trajanja tranzita.

Svet

Pad tražnje za sezoncima u Hrvatskoj

U Hrvatskoj je do sada, zbog posledica pandemije, bez posla ostalo oko 50.000 ljudi. Procene govore da je udar krize koju je izazvala pandemija jači u oblasti turizma i ugostiteljstva, nego na celokupnom tržištu rada, piše portal Index.hr.Prema podacima Hrvatskog zavoda za zapošljavanje poslodavci su u prvih pet meseci ove godine tražili skoro 40 posto manje radnika.Sličnu dinamika pada beleži i sezonsko zapošljavanje: dok su poslodavci u prvih pet meseci prošle godine preko berze rada tražili više od 24 hiljade radnika, ove godine taj broj je za 42 odsto manji.Pad beleži potražnja za konobarima, recepcionarima, turističkim animatorima, čistačicama.Najviše sezonaca je traženo u Istarskoj i Splitsko-dalmatinskoj županiji, a ako se nastave dobri trendovi u borbi s koronavirusom, očekuju se i bolji rezultati.Dodaje se da se, prema odgovorima većih kompanija, stiče utisak da su fabrikama važniji stalno zaposleni radnici, dok će sezonci biti zapošljavani ako za tim bude bilo potrebe.I sindikalci strahuju da će plate zaposlenih u turizmu ove godine pasti. Eduard Andrić, predsednik Sindikata turizma i usluga Hrvatske, objašnjava kako će poslodavci pokušati da uštede. „Situacija je teška i plate će se neminovno u ovoj godini smanjivati. Ipak, to će se postići rezanjem dodataka na platu, dok se sama osnovica ne bi trebala dirati“, ocenjuje Andrić.Takva računica odnosi se na radnike za koje važe kolektivni ugovori. Većina sezonaca, posebno onih u ugostiteljstvu, nije obuhvaćena kolektivnim ugovorom, već im plata zavisi od dogovora sa poslodavcem. Toga su svesni i u sindikatu pa naglašavaju da bi u očuvanju zaposlenosti u turizmu i ugostiteljstvu trebale da pomognu i vladine mere, među kojima je i ona o isplati minimalca u iznosu od oko 4 hiljade kuna, odnosno 530 evra.Shodno tim procenama, sobari sezonci bi dobili pun minimalac, recepcioneri od 6 do 6,5 hiljada kuna, a konobari od 5 do 6 hiljada. 

Svet

Fejsbuk korisnicima omogućuje ukidanje političkih reklama

Korisnici fejsbuka u Sjedinjenim Državama imaće od danas opciju da isključe sve političke reklame i oglase na platformi, prenosi TechCrunch. Kompanija je prošle godine donela kontroverznu odluku da ne učestvuje u bilo kakvoj moderaciji sadržaja političkih reklama, ali ova nova opcija će korisnicima pružiti veću kontrolu nad onim što žele da vide. Mark Zakerberg je ovo najavio u utorak na svom blogu. "Za one od vas koji ste se već odlučili i samo želite da se završe izbori, čujemo vas, tako da uvodimo i opciju gašenja političkih oglasa. Ali podsećamo vas da glasate“, rekao je izvršni direktor Fejsbuka. U blogu je takođe navedeno da je kompanija prvobitno najavila ovu opciju još u januaru, ali da će je sada implementirati na svojim platformama dok se Amerika priprema za predsedničke izbore.Na jesen će ova opcija biti dostupna i izvan Amerike, najavili su iz Fejsbuka. Kompanija takođe uvodi promene pri oglašavanju, gde će korisnicima biti jasno stavljeno do znanja ko je određeni oglas platio. Fejsbuk je takođe najavio i informativni centar za glasanje, koji će pružati informacije američkim biračima o tome kako da se registruju za glasanje, zatraže glasanje van biračkog mesta, kao i kada i gde da glasaju.

Svet

Gugl planira da sakrije URL-ove na novoj verziji Hrom pretraživača

Gugl (Google) godinama unazad pokušava da sakrije pune URL-ove u adresnoj traci, jer su navodno putanje i komandne linije previše  uznemirujuće za korisnike, objašnjava portal Android Police.Hrom (Chrome) 85 se nalazi na novom talasu eksperimentisanja.Svaki dosadašnji pokušaj Gugla da sakriju URL ispraćen je negativnim reakcijama korisničke baze, ali kompanija svakako ne odustaje od novih ideja, kako bi došla do pouzdanog rešenja.Njihov cilj je da sakriju sve delove URL-a, osim naziva domena.Postojaće tri nove, eksperimentalne opcije za prikazivanje URL adrese.Prva će prikazivati samo naziv domena, na primer „novaekonomija.rs” ili "startit.rs".Druga opcija je da se puna adresa pojavi prelaskom miša preko nje, a za treću opciju Gugl je ponudio da putanje i komandne linije nestanu kada je korisnik u interakciji sa stranicom.Kompanija još uvek nije pružila zvanično objašnjenje zbog čega im je ova izmena sve važnija, ali su u prošlosti rekli da veruju da puna URL adresa može otežati otkrivanje da li je neka veb stranica legitimna."Prikazivanje pune URL adrese može umanjiti delove URL-a koji su važniji za donošenje bezbednosnih odluka na veb stranici", rekla je Livi Lin, Chromium softver inženjer.Postoje i pretpostavke da Gugl ima uvid kako većina korisnika koristi pretraživač i na osnovu pokazatelja vidi da je prikazivanje cele adrese nepotrebno.Takođe treba naglasiti da Google ovakvim potezom stvara dodatne pogodnosti samom sebi. Kako je u poziciji da uspe da „zamagli” na kojim stranicama je u ulozi domaćina (host), nalazi se u još povoljnijim okolnostima da utiče na korisnike da se duže zadržavaju na njegovim sadržajima.

phone

Srbija

Sberbanka omogućila instant plaćanja aplikacijom ili QR kodom

Sberbank Srbija ad Beograd omogućila je svojim korisnicima instant plaćanje na prodajnim mestima ili putem QR koda, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS).Instant plaćanja mogu se obaviti unapređenom aplikacijom za mobilno bankarstvo, ili putem NBS IPS QR koda koji je odštampan na pojedinim računima.Prema obaveštenju Sberbanke, više informacija o instant plaćanju može se dobiti na internet prezentaciji te finansijske institucije, u njenim ekspoziturama, kao i pozivanjem korisničkog servisa.

Svet

Koliko EU članice troše na kulturu

Članice Evropske unije su u 2018. godini u proseku izdvajale 1 odsto državnog budžeta za kulturu. Letonija je izdvojila najviše, dok je najveći rast u trošenju novca na taj sektor zabeležila Mađarska, saopštio je Eurostat.Udeo kulture u državnim budžetima EU članica ostao je relativno stabilan i činio je 1 odsto državnog budžeta svake godine od 2013. do 2018.Međutim, postoje velike razlike među samim članicama EU u visini tog iznosa. Letonija je zabeležila najveći udeo kulture u budžetskim rashodima (2,8%), zatim slede Mađarska (2,7%) i Estonija (2,4%). Najniži udeo zabeležen je u Grčkoj (0,3%), na Kipru (0,5%), u Italiji i Portugalu (obe po 0,6%).U većini zemalja tokom pet godina promene su u tom smisluz bile relativno male. Glavni izuzetak bila je Mađarska, gde je udeo kulture u budžetu porastao sa 1,5% na 2,7%.

Svet

Dodela Oskara pomerena za april sledeće godine

Svečana 93. dodela Oskara odložena je za 25. april 2021. godine zbog korona virusa, saopštila je u ponedeljak uveče američka Akademija filmskih umetnosti i nauka.Akademija je odlučila da produži period prikazivanja fimova koji bi mogli da se kandiduju za Oskara do 28. februara 2021.Ceremonija je bila prvobitno zakazana za 28. februar iduće godine, ali su zbog pandemije zatvoreni bioskopi i većina filmova nije prikazana na velikom platnu.Obično je neophodno da filmovi budu prikazani u bioskopima Los Anđelesa najmanje nedelju dana kako bi mogli da uđu u izbor za ovu nagradu.Međutim, bioskopi širom Kalifornije su zatvoreni još od polovine marta i za sada se ne zna datum kada će se ponovo otvoriti.Ceremonija Oskara je u prošlosti otkazana u samo nekoliko slučajeva, kao 1938. godine zbog poplava u Los Anđelesu, 1968. posle ubistva Martina Lutera Kinga i 1981. posle pokušaja atentata na tadašnjeg američkog predsednika Ronalda Regana.