Najnovije

Srbija

NLB banka poslala zahtev za preuzimanje Komercijalne banke

Posle gotovo četiri meseca od objave da Nova Ljubljanska banka - NLB kupuje Komercijalnu banku, realizacija ove transakcije približava se kraju. Narodnoj banci Srbije je stigao zahtev za preuzimanje, pišu Novosti.U naredna dva meseca trebalo bi da NBS donese rešenje kojim daje saglasnost za preuzimanje, a NLB će do usvajanja prvih narednih godišnjih finansijskih izveštaja, odnosno revidiranih finansijskih izveštaja, morati da peuzme vlasništvo ili saglasnost prestaje da važi. Kako u NBS kažu, NLB grupa je podnela zahtev za sticanje direktnog vlasništva, koje će joj omogućiti više od 50 odsto glasačkih prava u Komercijalnoj banci. Prema ranijim najavama, NLB bi trebalo da preuzme vlasništvo nad Komercijalnom bankom do poslednjeg kvartala ove godine. Kako stručnjaci i Zakon kažu, do finalizacije transakcije moraju biti pribavljene obavezne regulatorne dozvole i saglasnosti koje daju, između ostalih, Evropska centralna banka, Banka Slovenije i Narodna banka Srbije.Svaka promena vlasništva u banci sa sedištem u Srbiji, koja bi omogućila sticanje od pet odsto i više glasačkih prava u toj banci, podleže pribavljanju prethodne saglasnosti Narodne banke Srbije - kažu u NBS.Podsećamo, Srbija je svojih 83,23% običnih akcija Komercijalne banke prodala Novoj ljubljanskoj banci (NLB) za 387,02 miliona evra.To znači da je država svoj udeo u toj finansijskoj instituciji prodala za cenu koja približno odgovara ukupnoj vrednosti banke na Beogradskoj berzi, ali i po ceni koja je 40% niža od one koji je plaćala kada je akcije otkupljivala od Evropske banke za obnovu i razvoj i Međunarodne finansijske korporacije.Država Srbija je u procesu pripreme za kompletnu privatizaciju otkupila veliki deo akcija od tih investitora  potrošivši 265 miliona evra za oko 35% akcija.Prema toj ceni, Srbija je banku vrednovala 650 miliona evra, 38 evra po akciji, ili 40% više nego što iznosi trenutna dogovorena cena.Dogovoreno je i da će država prihodovati od kamate po stopi od 2% godišnje koju će NLB imati obavezu da isplati Srbiji, za period od 1. januara 2020. do datuma završetka transakcije, a ugovorom je predviđeno i da se 50% iskazane dobiti za 2019. godinu isplati kao dividenda, čime bi Srbiji sledovalo oko 31 miliona evra. Takođe, predviđena je i isplata dividendi iz ranijih godina, po kom osnovu će Srbija dobiti još približno 26 miliona evra

Srbija

Malinarima potrebni berači, za sada zadovoljni cenom

Sezona malina u Srbiji je u punom zamahu, u nižim predelima berba nekih sorti, kao što je vilamet, privodi se završnim fazama. U selu Ponikve kod Užica, berači i uzgajivači broje tek deseti dan na terenu.Na većim nadmorskim visinama, kao što su one preko 900 metara, sorta miker je tek u početnoj etapi berbe i počela je pre desetak dana.U selu Ponikve, kod Užica, ispod planine Tare, posetili smo malinjak Radoja Rogića.On već osam godina gaji sortu malina miker. Dva malinjaka su na Ponikvama, na Tadića brdu, odakle se pruža pogled prema Zlatiboru, Šarganu u Tari. Drugi je u selu Vrutci, nekoliko kilometara dalje od Ponikava. Ukupna površina je oko 1,5 hektara."Trenutno imamo sedam berača, trebaće nam barem još pet, mi smo tek počeli sa berbom, koja će, prema sadašnjim procenama trajati do 15. avgusta, dakle, još mesec dana. Cena se zna za ovu sortu koju ja proizvodim, a to je miker i hladnjačari nude od 230 do 250 dinara po kilogramu. Nema dovoljno berača, to je jedan od glavni problema, još uvek nemamo ni navodnjavanje, a bilo bi dobro da ga obezbedimo," kaže Radoje.Dodaje da se tokom berbe poštuju preventivne mere zaštite od korona virusa."U pomoć su stigla deca iz Užica, sada su na raspustu, pa rade koliko mogu, uglavnom, za sada se pokazuju kao dobri berači. Radnike plaćam 60 dinara po kilogramu."Među mlađim beračima, nailazimo na dve Tijane, od septembra polaze u treći razred srednje škole, jedna je došla da pomogne dedi, druga drugarici.Vrućina za sada nije velika, kažu, rade tri dana, pa se još privikavaju.Jela Ćosić iz sela Bioska, već godinama bere svoje i maline kod ostalih uzgajivača."Kada maline sazru i dostigne se pun rod, može da se nabere i do 100 kilograma. Sada, na početku berbe, naberem od 60 do 70 kilograma. Imam i kolica na koja slažem gajbe, pa kad se nakupi dovoljno, oteramo ih do brvanre pored malinjaka u hlad. Tamo stoje sve do transporta u hladnjaču. Ova godina je nešto hladnija od prethodnih, pa je rod malo usporio", kaže Jela.Slađana Rogić po struci je prosvetni radnik, radi u jednom selu blizu Užica, sada, tokom raspusta trudi se da dopuni kućni budžet i bere maline na Ponikvama."Na čistom smo vazduhu, nismo trenutno u gradu, dodatno mogu da zaradim. Poštujemo preventivne mere, nema straha od korona virusa, dezinfikijemo ruke alkoholom i ostalim sredstvima, uvek kada je to potrebno, držimo odstojanje, tu su i maske za zaštitu, ali trenutno smo napolju. U selu je situacija drugačija nego u gradu. Dnevno naberem od 40 do 50 kilograma malina, rod kasni, pre desetak dana na nekim mestima maline su još uvek cvetale", objašnjava Slađana.Vrućine još uvek nisu velike, pa su i manje pauze za odmor. Berači se od sunca štite belim šeširima i svetlijim bluzama, oni brži mogu da zarade i četiri hiljade dinara dnevno.Kada im položaj prema suncu dozvoljava, dok beru "crveno zlato" sklone se iza zelenih lastara maline, koji su visoki preko dva metra.Čedomir Savković

Svet

Bugarska: Protesti protiv korupcije, otpuštena tri ministra

Bugarski premijer Bojko Borisov zatražio je juče od ministara finansija, ekonomije i unutrašnjih poslova da podnesu ostavke zbog protesta protiv korupcije, javlja Euractive.Premijer je odlučio da otpusti ministre kako bi okončao spekulacije da rade u dosluhu sa opozicionom etničkom turskom strankom i njihovim poslanikom Deljanom Pevskim.Borisov, koji je na funkciji od 2009. godine rekao je da će do kraja nedelje odlučiti da li će njegova treća vlada ostati na vlasti do redovnih parlamentarnih izbora sledećeg proleća.Hiljade Bugara pozvale su Borisova, kao i glavnog državnog tužioca da podnesu ostavku zbog korupcije na visokom nivou koja je oslabila državne institucije i donela korist moćnim tajkunima.Generalnog tužioca Ivana Geševa mnogi smatraju pristrasnim i nepodobnim za taj posao.Trojica ministara podneće ostavke danas, navodi vlada u saopštenju."Okidač" za proteste bilo je pretresanje i zaplena materijala istražnog tima u kancelarijama saradnika bugarskog predsednika Rumena Radeva.Posle racije na zgradu predsednika, političke tenzije prelile su se na ulice bugarskih gradova.

Svet

Južna Koreja planira još 116 milijardi evra za pomoć privredi

Akcije na berzi u Seulu delimično su se oporavile nakon što je Južna Koreja najavila da će povećati sredstva namenjena oporavku privrede na oko 116 milijardi evra, javlja agencija Blumberg (Bloomberg).Prethodno je takozvani "New Deal" plan trebao da bude "težak" 55 milijardi evra, te se od ambicioznog plana za saniranje pandemije očekuje još više nego u prethodnim mesecima.Kako prenosi Blumberg, plan koji je predsednik Mun Džae-in najavio jedna je od najvećih ekonomskih inicijativa koju je država preuzela otkako je on došao na vlast 2017. godine.Suočena sa prvim ekonomskim rezovima usled azijske finansijske krize, uspeh projekta bi znatno pomogao Južnoj Koreji da održi reputaciju ekonomskog giganta regionu."New Deal obeležava početak velike promene za Republiku Koreju", rekao je Mun u obraćanju, govoreći da je program ispoljenje volje da se "fundamentalno promeni" Južna Koreja.Po novom planu predviđa se kreiranje 1,9 miliona novih radnih mesta u narednih pet godina.Centralna vlada priložiće 83 milijardi evra za novi plan potrošnje, dok će lokalne vlasti i privatni sektori obezbediti 18 i 15 milijardi, saopštilo je ministarstvo finansija te zemlje.Projekat podseća na inicijativu američkog predsednika Frenklina Ruzvelta za oporavak ekonomije SAD nakon Velike depresije 1930-ih godina, takođe naziva New Deal, međutim kod kritičara ima sumnji oko održivosti stvaranja radnih mesta koje se predlaže.Munov petogodišnji mandat završava se u maju 2022. godine, što predstavlja faktor nesigurnost oko implementacije plana nakon tog datuma.Trenutna administracija već je doprinela više od 196 milijardi evra ove godine kako bi podržala ekonomiju uoči pandemije koronavirusa, uključujući direktnu podršku, fondove i pozajmice.Ekonomisti i dalje očekuju pad južnokorejske ekonomije od 0,6 odsto u 2020. godini, dok vlada ima optimističniju procenu sa očekivanim povećanjem od 0,1 odsto.

Srbija

Komaraci u Srbiji „zaraženi“ virusom Zapadnog Nila

Kod komaraca u nekoliko opština i u nekoliko gradova u Srbiji registrovan je virus Zapadnog Nila, javlja RTS.  Prema poslednje dostupnim podacima iz 2018, u toj godini je preminulo 36 ljudi od groznice Zapadnog Nila.(U TABELI NA KRAJU TEKSTA SU PODACI O PREMINULIMA U POSLEDNJIH PET GODINA)Procenat zaraženosti je oko 20 odsto i ne odskače od prethodnih godina. Gostujući u Jutanjem programu doktor Ivan Aleksić iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju rekao je da su zaraženi komarci u Beogradu registrovani u Banjičkoj šumi, Centralnom groblju, groblju Mali Zbeg, Topčiderskom groblju, levoj obali Dunava, na potezu od Pančeva ka Pančevačkom mostu, Kotežu, Obrenovcu i Banovom brdu.Komarci su se ove godine pojavili sa zakašnjenjem i sad jure da nadokande propušteno jer i kod njih kuca biološki sat. Ženke moraju da se pare, da polože jaja a da bi polagale jaja potreban im je krvni obrok koji uzimaju od ljudi", objasnio je Aleksić.Prema njegovim rečima, tokom proleća bili su nepovoljni ulovi za razvoj larvi komaraca. "Bila je jako sušna zima i kasna jesen tako da su rezervoari vode u kojima razvijaju bili suvi. Posle ovih kiša populacije su eksplodirale, kako kod rečnih i šumskih tako i običnih komaraca", rekao je Aleksić.Da bi se zaštitili od komaraca, Aleksić savetuje da se izbegava vreme kada su najaktivniji, u sumrak i rano jutro i mesta na kojima su najbrojniji kao što su obale reka, šumski kompleksi.Za stanove se preporučuje upotreba tableta, a najjednostavnija je mehanička zaštita sa mrežicama, kaže dr Aleksić.Italijanski naučnici: Komarci ne prenose koronuNajviše komaraca ima u priobaljima Save i Dunava i šumskim kompleksima oko grada. Ove godine znatno je manje šumskih komaraca, koji su agresivniji, a znatno više običnih.Najaktivniji su kada je raspon temperature od 22 do 28 stepeni i kada je povećana vlažnost vazduha.Prema podacima Insituta Batut, tokom sezonskog nadzora nad groznicom Zapadnog Nila u humanoj populaciji na teritoriji Republike Srbije za tekuću sezonu leto/jesen 2018. godine koji svake godine počinje 1. juna i traje do 15. novembra, registrovano je ukupno 415 slučajeva obolevanja od groznice Zapadnog Nila U Republici Srbiji, u 2018. godini, od posledica akutnih zaraznih bolesti umrlo je 128 lica.Analizom pojedinačnih uzroka smrti, uočava se da se najveći broj umrlih može dovesti u vezu sa infekcijom virusom groznice Zapadnog Nila (36), gripa (32), AIDS (24), tuberkuloze (14) i malih boginja (10).

Svet

Korona ponovo odlaže javna izvršenja u Hrvatskoj

Zbog posebnih okolnosti koje je uzrokovala pandemija korona virusa, u Hrvastkoj se narednih dana očekuje produženje moratorijuma na javna izvršenja (ovrhe), prenosi portal Poslovni.hr.Predviđa se da će moratorijum na izvršne postupke biti produžen sve do 18. oktobra od strane Hrvatske vlade, kao i da novonastala situacija, eventualno utiče na neke novine u odnosima između dužnika i poverenika.Od toga se trenutno izuzimaju naplate zakonskog izdržavanje dece, sve ostalo što se sprovodi preko Financijske agencije, inače zakonski regulisanog alata za pomoć dužnicima, je u zastoju.Prema podacima te agencije zastoj je trenutno određen za ukupno 1.089.620 osnova za plaćanje, a to se odnsi na 234.587 građana i 10.269 fizičkih lica koje obavljaju registrovanu delatnost.Sve to znači da su njihovi računi i dalje deblokirani na osnovu zakonskih izmena, koje su stupile na snagu 18. aprila.Očekuje se da se ta deblokada produži, nakon što istekne rok od tri meseca, 18. jula, a utemeljenje za tu odluku, kako se navodi, leži u posebnim okolnostima koje uzrokuju Covid-19 bolesti.Zbog svih procedura, stupanje nove odluke na snagu očekuje se u 5 do 12.Navodi se, između ostalog, da se poveriocima i dužnicima pruža prilika za dogovor, koju ne treba propustiti, jer ide na ruku obema stranama.Dužnici mogu da računaju na bolje uslove plaćanja, a poverioci će moći da računaju na sigurniju naplatu u uslovima težih ekonomskih prilika.Očekuju se, dakle neki pozitivni pomaci, a hoće li se oni zaista dogoditi, zavisi od aktivnosti dužnika, dok poverenici mogu i da smanje dugovanja, po sistemu "bolje vrabac u ruci, nego golub na grani".Da ovo nije ‘bajka’, već štiviše da su po srijedi započeti trendovi kao dio nove prakse za ‘novo normalno’, govore i Finini podaci. Tijekom korona krize u protekla tri mjeseca, dakle u travnju, svibnju i lipnju Fina bilježi pad novozaprimljenih ovrha u usporedbi s istim razdobljem 2019.Podaci pokazuju da je tokom aprila, maja i juna, bilo oko 128 hiljada novih postupaka izvršenja, dok je prošle godine u istom razdoblju bilo 204 hiljade.Sa druge strane, obustave tih postupaka su u porastu, za oko 65 odsto.

Svet

Tviter profili Bajdena, Obame i Maska hakovani u velikoj bitcoin prevari

Tviter profili demokratskog američkog predsedničkog kandidata Džoa Bajdena, bivšeg američkog predsednika Baraka Obame kao i nekih od najbogatijih ljudi poput Bila Gejtsa i Ilona Maska, hakovani su u sredu, javlja The Verge.Tviter profili velikih kompanija i pojedinaca kompromitovani su u jednom od najozbiljnijih hakova koje je platforma ikada videla, sa ciljem promovisanja bitcoin prevare.Hakovani su, između ostalih, i tviter profili milijardera Džefa Bezosa, repera Kanjea Vesta i kompanije Epl.U hakovanim tvitovima poručeno je da se zarada može udvostručiti ako se pošalje donacija u kripto valuti u tačno određeni "kriptovalutni novčanik". U svega par sati nakon započetog hakerskog napada oko 300 ljudi je naselo na prevaru i poslalo bitkoine u vrednosti većoj od 100.000 dolara.Tviter je odgovorio nakon više od sat vremena ćutanja i saopštio da "ispituje" situaciju, a izvršni direktor kompanije Džek Dorsi rekao je da je svima u Tviteru teško zbog toga što se desilo.Kompanija je zatim preduzela meru bez presedana blokirajući sve zvanične i verifikovane profile, koji su ponovo postali aktivni nekoliko sati kasnije.„Težak dan za nas na Tviteru. Svi se osećamo strašno što se ovo dogodilo. Istražujemo i informisaćemo sve kada budemo imali potpunije razumevanje šta se tačno dogodilo“, rekao je izvršni direktor Tvitera Džek Dorsi.Kompanija je potvrdila da su njeni interni alati za zaposlene bili ugroženi i korišćeni u haku što može objasniti opsežnost i koordinaciju napada.Identiteti počinioca su nepoznati, ali je hakerska grupa „kripto za zdravlje“ (Cryptoforhealth) preuzela odgovornost za napad i na svom Instagram nalogu su naveli da je napad bio u „dobrotvorne svrhe“ i da će sav novac otići na „pravo mesto“.

vestacka inteligencija

Srbija

Fond za nauku odobrio finansiranje projekta veštačke inteligencije ATLAS

Fond za nauku Republike Srbije odobrio je finansiranje projekta za veštačku inteligenciju Instituta za fiziku, saopštio je Institut.Na projektu će raditi istraživači Instituta za fiziku u Beogradu zajedno sa svojim kolegama sa Univerziteta Singidunum.Projektom će rukovoditi prof. dr Endre Pap sa Univerziteta Singidunum, a tim sa Instituta koji predvodi dr Andreja Stojić, čine i dr Dimitrije Maletić, dr Dušan Vudragović, dr Gordana Jovanović, dr Mirjana Perišić, dr Marija Mitrović Dankulov i Ana Vranić.Zadatak projekata ATLAS je da ojača kapacitete za prikupljanje, analizu i tumačenje podataka koji su javno dostupni, a zatim da ponudi i osnovu za buduće planiranje i kreiranje politika.Kako članovi tima sa Instituta navode, tri osnovna cilja ovog projekta su: razvoj novih teorijskih osnova veštačke inteligencije, razvoj javno dostupne veb platforme koja može poslužiti u istraživanjima iz različitih oblasti i verifikacija razvijenih metoda kroz analizu stanja kvaliteta vazduha na globalnom nivou.U okviru Programa za razvoj projekata iz oblasti veštačke inteligencije Fonda za nauku odobreno je 6 projekata iz osnovnih istraživanja (među kojima je i projekat ATLAS) i 6 projekata iz primenjenih istraživanja. Sredstva su dodeljena timovima iz Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca.

Srbija

Nadležni u Šapcu preporučili zatvaranje kompanije Jazaki

Zavod za Javno zdravlje grada Šapca preporučio je zatvaranje japanske kompanije "Jazaki" na četranaest dana zbog velikog broja zaraženih radnika. Prema njihovim navodima, u toj fabrici, u kojoj radi oko 3.000 ljudi, na korona virus poztivine su 73 osobe, a pretpostavke su da zaraženih ima i više.Broj novozaraženih u Šapcu je i dalje u porastu, javio je RTS.Gradski Štab obavestio republički i premijerku Anu Brnabić.U tom gradu registrovana su još 102 slučaja, a ukupan broj zaraženih je 1.011.U šabačkoj kovid ambulatani redovi se ne smanjuje, juče je pregledano 248 pacijenta, 120 testirano PSR metodom. Svi kontakti zaraženih, kojih je 1.800, poštuju izolaciju.

Svet

Airbnb na meti kritika jer traži od gostiju da doniraju novac domaćinima

Kompanija za kratkoročno iznajmljivanje nekretnina, Airbnb, predstavila je novi program koji ohrabruje goste da šalju „kartice ljubaznosti“ koje sadrže novčane donacije svojim bivšim domaćinima na šta su gosti reagovali negativno, saznaje Biznis Insajder.Ovaj program je još jedan pokušaj ublažavanja finansijske zabrinutosti domaćina, u ovom slučaju putem prikupljanja priloga od bivših gostiju.Portparol Airbnb-a rekao je da će 100 odsto prihoda od „kartica ljubaznosti“ otići domaćinima."U duhu ponovnog uspostavljanja veza, razvili smo novu funkciju koja omogućava gostima da šalju virtualne kartice sa porukama podrške i ohrabrenja domaćinima koji su pružili izvrsno gostoprimstvo. Ako žele, gosti imaju mogućnost da dodaju dobrovoljni finansijski doprinos", rekao je portparol.Program je naišao na oštre kritike ljudi na društvenim mrežama koji kažu da se slično trude da uštede novac usred pandemije i postavljaju pitanje zašto bi trebalo da bude njihova odgovornost da podrže domaćine.Domaćini su usmerili svoj gnev na Airbnb, rekavši da je kompanija primenila lošu politiku otkazivanja na početku pandemije, što ih je koštalo još više novca.Airbnb je u martu rekao da će potrošiti 250 miliona dolara kako bi nadoknadili domaćinima zbog otkazivanja.

Svet

Nemačka u izgradnji Severnog toka 2 ne mari za američku politiku

Nemačka učešćem u izgradnji gasovoda Severni tok 2 interese svoje   privrede postavlja iznad kolektivnih evropskih bezbednosnih interesa, piše u uvodniku Vol strit žurnal (WSJ), a prenosi portal Seebiz.Taj list između ostalog piše da su Sjedinjene Američke Države i većina zemalja u Evropi protiv Severnog toka 2, ali da zvanični Berlin se sledi istu putanju u interesimaU članku se ocjenjuje da je nemački stav o Sjevernom toku 2 koristan Rusiji i da joj pomaže tokom teškog perioda pandemije koronavirusa i nižih cena energije.Navode se i podaci prema kojima je prirodni gas iz Ruske Federacije prošle godine činilo oko 38 odsto isporuka u Europi, a da će novi gasovod tome dodati 55 miliona kubnih metara godišnje.Među zemljama čiji se stavovi o Severnom toku 2 ne podudaraju sa nemačkim stavom, Vol strit žurnal navodi Poljsku, gde je udeo ruskog gasa smanjen sa 89 odsto 2016. na 60 procenata prošle godine.Nemačka je, kako se navodi, meta učestalih američkih kritika, a razlike između Berlina i Vašingtona vidljive su u energetici, odbrani i trgovini.Podseća se i da je američki predsednik Donald Tramp više puta kritikovao Nemačku zbog Sjevernog toka 2 i zatražio od njenih vlasti da hitno poveća troškove za odbranu na dva odsto BDP-a. Pored toga, Trump je najavio i povlačenje dela američkog vojnog kontingenta iz Nemačke.Projekat Severni tok 2 uključuje izgradnju dva paralelna cevovoda ukupnog kapaciteta 55 milijardi kubnih metara godišnje, od ruske obale preko Baltičkog mora do Nemačke.Do sada je izgrađeno 93 odsto trase, a izgradnja je stala krajem decembra kada je švajcarska kompanija Allseas zbog američkih sankcija povukla brodove koji su polagali cevi za gasovod u more.

Srbija

Huawei: U Britaniji stop za 5G opremu, u Srbiji glavni dobavljač Telekoma

Vlada Velike Britanije zabranila je korišćenja opreme kineskog dobavljača Huawei za 5G mreže, zbog navodnog ugrožavanja nacionalne bezbednosti i britanske infrastrukture. U Srbiji, kineski proizvođač je dobro došao i nikada nije dovedena u pitanje saradnja nakon što je Huawei postao predmet optužbi američkih vlasti da ova kineska kompanija špijunira zapadne zemlje i deli osetljive informacije sa kineskom vladom.Kako je ranije objavila Nova ekonomija, Huawei je jedan od najvećih dobavljača Telekoma Srbija, pre svega za različite segmente fiksne mreže - terminalna korisnička oprema, fiksni pristupni uređaji, IP/MPLS mreža, optička transportna mreža, platforma za payTV servise.Kompanija u Srbiji ima sporazume sa više ministarstava a najproblematičniji je posao sa MUP-om koji je omogućio postavljanja 1000 Huawei kamera za prepoznavanje lica.Pod pritiskom Trampove administracije, neke zemlje su već vlade prestale još prošle godine  da koriste Huawei telefone ili su naložille svojim kompanijama da izbegavaju Huawei tehnologije. Odluka Britanije da nakon dve decenije pristustva na tržištu kineske kompanije je takođe Trampova pobeda jer je njegova administracija dugo pritiskala britanskog premijera da "izbaci" Huavei, piše Fajnenšl Tajms.Ugledni britanski list navodi i da je u poslednjih pet godina Huawei povećao svoj udeo u globalnoj trgovini telekomunikacionom opremom na trećinu, ostalo su konkurenti poput Nokie i Eriksona koji imaju daleko manje globalne udele.Naime, telekomunikacioni operateri moći da kupuju novu 5G telekomunikacionu opremu od kineske firme do januara sledeće godine, a ostaje im sedam godina da uklone postojeću tehnologiju iz svoje 5G infrastrukture. Da bi se sačuvala digitalna ekonomije, kineska oprema se neće "čupati" iz postojećih 2G, 3G, 4G mreža.Procenjuje se da će troškovi toga biti oko dve milijarde funti. Objava britanske vlade prati novi izveštaj Nacionalnog centra za sajber bezbednost, koji govori o ulozi Huaveija u nacionalnoj infrastrukturi Velike Britanije.Odluka predstavlja zaokret u odnosu na prethodno stanovište, koje je najavljeno u januaru i podrazumevalo je da se oprema kompanije koristi uz izvesna ograničenja, u nacionalnoj 5G infrastrukturi.Tada je odlučeno da se kompanija ograniči na 35 odsto tržišnog udela, kao i da se njena oprema ne koristi u jezgrima mreže ili na bezbednosno osetljivim lokacijama.Britanski ministar za digitalnu kulturu, kulturu, medije i sport Oliver Dovden upozorio je da će ta odluka odložiti puštanje u rad nacionalne 5G mreže.Sa druge strane, operateri se savetuju da izbegavaju kupovinu širokopojasnih optičkih vlakana koje proizvodi ta kompanija.U zemlji i inostranstvu, Vlada Velike Britanije poslednjih meseci trpi sve veći pritisak, da potpuno zabrani Huavei, jer su stručnjaci zabrinuti da bi oprema te kompanije mogla da ugrozi nacionalnu bezbednost.Kako se navodi, Peking bi na taj način mogao da špijunira zapadne zemlje.Huavei je oštro demantovao sve te tvrdnje, a predstavnici firme odgovorili su da su iznenađeni zbog najnovijih vesti.

Srbija

Od petka u celoj Srbiji zabranjeno okupljanje više od 10 ljudi, maske i rastojanje obavezni

Na teritoriji cele Srbije od petka, 17. jula, zabranjena su okupljanja na javnim mestima u zatvorenom i otvorenom prostoru za više od deset ljudi, navodi se u saopštenju Vlade Srbije.Na današnjoj sednici Kriznog štaba za zaštitu zdravlja stanovništva od COVID-19 odlučeno je da će zabrane okupljanja važiti bez obzira da li je u određenoj opštini ili gradu proglašena vanredna situacija ili ne.Takođe od petka, za vreme boravka na javnim mestima između okupljenih mora postojati distanca od jedan i po metar, odnosno svaka osoba mora zauzimati minimum četiri kvadratna metra."Mera koja se tiče zaštitnih maski i koja je na snazi u Beogradu, danas je proširena na teritoriju cele Republike Srbije, bez izuizetka. Zaštitne maske obavezne su i na otvorenom prostoru, na mestima na kojima nije moguće obezbediti rastojanje od jedan i po metar, poput redova ispred prodavnica, apoteka, autobuskih i voznih stajališta i slično. Na svim ostalim javnim mestima na otvorenom prostoru, preporučuje se nošenje zaštitnih maski", navodi se u saopštenju.Vlada Srbije dodaje i da ukoliko bi svi građani, pri svakom izlasku iz kuće, konstantno nosili zaštitnu masku, to predstavljalo ekvivalent potpunoj zabrani kretanja "jer na takav način sprečavamo epidemiološki rizične kontakte i sprečavamo širenje koronavirusa". 

Svet

Turska rekordno smanjila PDV na turističke usluge

Sa ciljem da makar privremeno pomognu turizmu, koji je zbog pandemije među najpogođenijim privrednim granama, mnoge države su donele odluku da smanje PDV na turističke usluge, piše Jutranji list.Prema podacima koje je objavilo Evropsko udruženje hotelijera, restorana i ugostiteljskih objekata HOTREC, na tu meru se zasad odlučilo 11 zemalja, među kojima nema Hrvatske, ali ima njenih ljutih konkurenata, Grčke i Turske."Smanjenje stopa PDV-a je preduslov za dizanje konkurentnosti u normalnim okolnostima, a u ovim okolnostima u kojima je svet podređen pandemiji, PDV je pitanje preživljavanja", napomenuo je Veljko Ostojić, direktor Hrvatske udruge turizma.On je apelovao na Vladu da, po uzoru na konkurentske zemlje, razmisli o uvođenju privremenih međustopa i dodatno pomogne sektoru.U Hrvatskoj se turizam trenutno oporezuje sa dve stope, 25 i 13 odsto, a manja stopa od skora se odnosi samo na pripremu i posluživanje jela i poslastica van ugostiteljskog objekta.Među zemljama koje su smanjile PDV, nema ni Srbije, koja od turizma ne zarađuje poput Hrvatske, ali, kako se često ističe, ima mogućnosti da od njega dobro živi.Ipak, među rekorderima u povlasticama je izgleda Turska, koja je donela odluku da od aprila do kraja novembra smanji PDV u hotelijerstvu, sa osam na jedan odsto.Grci su odlučili su da PDV smanje u segmentu usluživanja bezalkoholnih pića, sa 24 na 13 odsto, a dok je za u ugostiteljstvu smanjen sa 13 na samo pet posto.ŠTA SE RADI MALO DALJE U EVROPIKipar je smanjio PDV sa devet na pet odsto, za usluge u hotelima, restoranima i taksi prevozu.Belgija je snizila PDV za posluživanje hrane u kafićima i restoranima, sa 12 na šest procenata.U Norveškoj je PDV na smeštaj u hotelima smanjen sa 12 na šest odsto, a u Litvaniji, na primer, sa 21 na devet posto.

Svet

Makron najavio nacionalni plan oporavka „težak“ najmanje 100 milijardi evra

Prilikom obeležavanja Dana Bastilje francuski predsednik najavio je da će vlada potrošiti oko 100 milijardi evra na plan oporavka koji će između ostalog uključiti ulaganja u javno zdravstvo, kulturu i obrazovanje, industriju i promovisanje čiste energije, javlja Euractive.Makron je najavio da će nacionalni plan oporavka uključiti i „dugoročnu šemu delimične aktivnosti“ koja se procenjuje na 30 milijardi evra, s ciljem da pomogne državi koja očekuje „masovno povećanje nezaposlenosti“ gde se očekuje da će nekih milion ljudi ostati bez posla.„Bolje je smanjiti plate nego radna mesta, ali iznuđivanja neće biti. Kada se stvari poprave, zaposleni će dobiti šta im sleduje. A i akcionari se takođe moraju potruditi za svoje dividende“, rekao je francuski predsednik.Mladi će biti prioritet ovog oporavka, putem programa studija, kaže predsednik. Zahvaljujući „šemi oslobađanja od poreza“, stvoriće se 300.000 subvencionisanih radnih mesta, 200.000 mogućnosti stručnog usavršavanja i 100.000 više mesta u dobrovoljnoj civilnoj službi.Makron je takođe rekao da ne odustaje od penzijske reforme, što je izazvalo proteste i pre pandemije, ali je nagovestio da bi mogao da promeni taktiku. "Nisam tvrdoglav da to trenutno radim. To se ne može učiniti onako kako je to bilo pre krize ", rekao je francuski predsednik.Što se tiče pandemije, rekao je da se zalaže za obavezno nošenje maski u svim zatvorenim javnim mestima od 1. avgusta.Pre krize, Francuska je bila glavna svetska turistička destinacija, sa 89,4 miliona posetilaca u 2018. godini. Mnoge vodeće industrije kao što su vazduhoplovstvo, automobili, ugostiteljstvo, luksuzna roba i turizam se možda nikada neće oporaviti od ove krize, a pogođen je sektor i kulture i zabave otkazom festivala, koncerata i pozorišnih predstava.

Srbija

Prodaje se deo Beograđanke

Grad Beograd oglasio je prodaju dela Palate Beograd, popularne Beograđanke, po početnoj ceni od 20,6 miliona evra, objavljeno je na sajtu Grada Beograda.Prodaja će biti izvršena u postupku javnog nadmetanja, a pravo učešća imaju sva fizička i pravna lica.U ponudi je više od 19 hiljada kvadrata poslovnog prostora u toj zgradi.Prijave za kupovinu mogu da se podnesu do 29. jula, a javno nadmetanje zakazano je za 31. jul.Kako se navodi u oglasu, budući kupac je u obavezi da u roku od tri godine izvede građevinske i zanatske radove na adaptaciji i rekonstrukciji objekta u vrednosti koja ne sme da bude niža od osam miliona evra.Kupac mora da se obaveže i da neće promeniti namenu zgrade, jer kako se navodi  na sajtu,  Palata Beograd se nalazi pod statusom prethodne zaštite od od 16. aprila 2018, a u evidenciji nepokretnosti pod prethodnom zaštitom je od 14. aprila 2009. godine.Prilikom zaključenja ugovora sa kupcem ugovara i kazna u novčanom iznosu od 10 odsto postignute kupoprodajne cene, ako on u celosti ili delimično ne ispuni preuzete obaveze.Takođe, neophodno je i da se na ime obezbeđenja za eventualno plaćanje ugovorne kazne dostavi prvoklasna bankarska garancija.Razgledanje nepokretnosti moguće je svakog radnog dana od 16. do 29. jula u periodu od 12 do 15 časova, uz obaveznu prethodnu najavu.Palata Beograd, izgrađena je u periodu od 1969. do 1974.Projektant je bio arhitekta Branko Pešić.Ta činjenica, naime, izaziva zabunu, jer se projektant poistovećuje sa tadašnjim, čuvenim gradonačelnikom Beograda, Brankom Pešićem.Reč je u stvari o dvojici ljudi sa istim imenom i prezimenom.Zgrada je visoka 101 metar i ima 23 sprata.