Najnovije

Svet

Bugarska: Oko 200 dece svake godine dobije nove roditelje u inostranstvu

Prema podacima bugarskog Ministarstva pravde, u poslednje dve i po godine 646 dece iz te zemlje usvojeno je u inostranstvu, što je oko 200 svake godine u proseku, objavila je bugarska novinska agencija Novinite.U 2018. godini Ministarstvo pravde u Bugarskoj odobrilo je stranim državljanima 221 zahtev za usvajanje 290 dece.To uključuje 71 saglasnost za 104 dece kroz posebne mere usvajanja koje važe za stariju decu i onu sa posebnim potrebama.U 2019. godini ministar pravde dao je saglasnost za 197 zahteva i tada je  van Bugarske usvojeno 273 dece, od čega je 101 dete sa posebnim potrebama.Ove godine do 15. jula odobreni su zahtevi za usvajanja 66 dece, uključujući i period tokom vanrednog stanja koje je proglašeno 13. marta, a nove procedure nastavljene su 13. jula.Ono što je bitno da se napomene u vezi sa decom koja mogu da se usvoje je činjenica da su to uglavnom starija deca, a neka od njih imaju posebne potrebe.Značajan deo njih je u grupama od dvoje, troje, četvoro ili petoro braće i sestara za koje se traži jedna usvojiteljska porodica.Na primer u 2019. godini od ukupno 273 usvojene dece, 136 nema nikoga, a 137 je u grupama koje se sasoje od braće i sestara.U 2018. godini broj grupa sastavljenih od dece srodnika iznosio je 57.Što se tiče njhovog uzrasta do četiri godine starosti je njih 82, od četiri do deve godina 44 dece, preko 10 godina 38.Samo 48 njih je kako se navodi "relativno dobrog zdravlja".Prema podacima Ministarstva za rad, 206 dece iz Srbije je od 2006. do 2019. godine usvojeno u inostranstvu, najviše u Švedskoj i Sjedinjenim Američkim Državama.OTVORENA PITANJA U SLUČAJU ODUZIMANJA USVOJENOG DETETA

Svet

Profit najveće naftne kompanije na svetu prepolovljen zbog pandemije

Naftni gigant Saudi Aramco izvestio je o padu neto prihoda od 50 odsto za prvu polovinu svoje financijske godine, odražavajući poražavajuću godinu za naftna tržišta i globalnu ekonomiju u celini, dok svet nastavlja da se bori protiv pandemije, piše CNBC.U saopštenju objavljenom u nedelju, kompanija je navela da je neto dobit u prvoj polovini godine opala na 23,2 milijarde dolara, što je upola manje u odnosu na 46,9 milijardi dolara iz istog perioda 2019. godine.“Smanjene potražnje i niže cene nafte odrazile su se na rezultate iz drugog tromesečja“, rekao je predsednik Aramca i izvršni direktor Amin Naser.Naftna kompanija koja je u većinskom državnom vlasništvu Saudijske Arabije i najveći svetski proizvođač nafte zadržala je dividendu od 18,75 milijardi dolara u drugom tromesečju, rekavši da će biti isplaćena u trećem tromesečju.Ukupni novčani tok u kompaniji iznosio je 21,1 milijardu dolara u prvih šest meseci, što je pad sa 38 milijardi dolara godinu pre.Finansijski rezultati za drugi kvartal odražavaju najveći šok na globalnim energetskim tržištima u poslednjih nekoliko decenija.Naftna industrija se bori sa istorijskim tržišnim i operativnim izazovima. Korona virus je izazvao najveći šok na svetskim energetskim tržištima u decenijama, ali rukovodioci kompanije Aramco optimistični su da će se kompanija oporaviti.Neke američke i evropske naftne kompanije bile su primorane da drastično smanje vrednost naftnih sredstava i preispitaju pretpostavke o cenama da bi se borile protiv problematične globalne ekonomije. 

Srbija

Kako doći do besplatnog državnog poljoprivrednog zemljišta

Uprava za poljoprivredno zemljište objavila je konkurs za zakup preko 450.000 hektara zemljišta u državnoj svojini, izdato je oko 275.000 hektara, a država želi da u narednom periodu povećava površine oranica izdatih u zakup, prenosi Politika.Zemljište je davano u zakup po osnovu prava prečeg zakupa i putem javnog nadmetanja, a najviše neizdatih površina su zapravo pašnjaci, livade, močvare i zapušteni voćnjaci. Da bi animirali poljoprivrednike, takve parcele potencijalnim korisnicima država nudi besplatno, a u nadležnoj upravi za taj list navode da je u poslednje tri godine 5.255 hektara zaparloženog zemljišta poljoprivrednicima dato na korišćenje za nula dinara."Interesovanja ima i očekujemo da će ga biti još više... Na taj način dobijamo potpuno nove površine i novu vrednost u oblasti poljoprivredne proizvodnje, što direktno utiče na povećanje bruto domaćeg proizvoda, iz dela koji se odnosi na agrar", izjavio je za Politiku direktor Uprave za poljoprivredno zemljište Branko Lakić.Zakon propisuje mogućnost da se zaparloženo zemljište da gazdinstvima na korišćenje bez naknade na period do pet godina, uz obavezu poljoprivrednika da ga stavi u funkciju proizvodnje.Posle isteka tog perioda, moguće je produžiti korišćenje na 25 godina, pod uslovom da se na njemu obavlja poljoprivredna proizvodnja na manje od deset hektara, dok je za veće površine uslov da korisnik dobije odobrenje ministarstva za investicione radove na tom zemljištu.Lakić objašnjava da poljoprivrednik kao preduslov mora da investira u raskrčivanje i pripremu zemljišta za proizvodnju, a da, dok ne izvrši tu obavezu, zakupac ne plaća ništa.Nakon toga, zakupac može da podnese zahtev za investiciona ulaganja da bi ga dobio na 25 godina korišćenja.Lakić dodaje da raščišćavanje zemljišta nije jeftino, da košta od 1.000 do 2.500 evra po hektaru jer se koristi najteža mehanizaciji "zbog čega se samo ozbiljni poljoprivrednici odlučuju za to".

Srbija

Davor Lukač: Tanjug do dan-danas nije objavio da je Knin pao

Intervju sa Davorom Lukačem, ratnim dopisnikom Tanjuga iz Krajine, za podcast "Dan posle".Razgovarao: Aleksandar GubašLINK NA AUDIO INTERVJUKako je izgledalo biti dopisnik Tanjuga iz Knina 1995. godine, i kakvo je bilo stanje duhova među stanovništvom u Kninu uoči operacije "Oluja"? Davor Lukač: Biti dopisnik, i uopšte, biti novinar, nije bilo nimalo lako. Tamo su postojale razne frakcije -- kako političke, tako i vojne i paravojne -- i uvek si mogao nekome da se zameriš. Često se dešavalo da novinarima prete. Srećom, nisu nikoga ubili -- ali bilo je pretnji, i bilo je šamaranja. Konkretno, ja sam jednom bio i kidnapovan, da me ubede da se malo prizovem pameti. Međutim, imao sam tu sreću da sam radio za Tanjug, pa sam bio donekle zaštićen, jer je ta agencija ipak nekad bila ime. Što se tiče stanovništva -- sve je bilo jasno već posle pada zapadne Slavonije u maju. Bilo je samo pitanje meseca kada će pasti Krajina. Ipak, niko od stanovnika nije očekivao da će to biti ovako baš naglo, i da ćemo svi da se odselimo za Srbiju. Bilo je raznih priča o nekoj reintegraciji, o postizanju sporazuma... Narodu su time punjene uši, a u stvari je sve bilo jasno onog trenutka kada je Milošević naredio da se plan Z-4 ne odbije, nego da se uopšte ne sme primiti u ruke. I to mi je priznao lično Milan Martić, tadašnji predsednik Republike Srpske Krajine -- da je od Miloševića dobio nalog "Ne smeš to uzeti u ruke." Pošto je Državna bezbednost Srbije vladala Krajinom, i imala svoje pipke svuda, Martić je bio dovoljno pametan da posluša Miloševića. Tako da je tamo narod živeo u jednoj apatiji, u iščekivanju kraha Republike Srpske Krajine. Ali, ponavljam -- niko nije očekivao da će se desiti to što se desilo. U kakvom su stanju bile vojne snage Republike Srpske Krajine u to vreme, i šta je najviše doprinelo tako brzom slomu?DL: Vojne snage su bile u žalosnom stanju. To su sve bili mobilisani radnici, seljaci... Linije su bile dugačke, malo je bilo ljudi. Vladalo je jedno beznađe. A, u isto vreme, mnogi ljudi su jednostavno dezertirali. Mnogi vojno sposobni su radili po raznim ministarstvima, izmišljana su im mesta da ne bi bili mobilisani. Zatim je, u maju i junu, krenula masovna mobilizacija -- ali to nikako nije moglo da promeni stanje. Recimo, vojska Krajine je na papiru imala 30.000 ljudi. Na papiru... Od toga je 10.000 bilo u istočnoj Slavoniji, koja nije napadnuta, i oni nisu ratovali. Znači, ostalo je 20.000 - 21.000 ljudi da se suprotstavi hrvatskim vojnicima, kojih je bilo 200.000. To je bilo apsolutno nemoguće, pogotovo zato što se, kažem, radilo o ljudima bez ikakve obuke -- profesionalne vojske nije bilo. Suština brzog pada Knina je prvo u izdaji Vojske Republike Srpske, koja je povukla sve snage sa Glamoča i Kupresa. Kada su u jesen 1994. pali Kupres i Glamoč, onda je hrvatska vojska nonšalantno pravila put na Dinaru, a da ih niko nije ometao. Onog trena kada su prešli Dinaru, imali su Knin na dlanu. Ono malo krajiške vojske iz tog 7. severnodalmatinskog korpusa nije imalo šanse da im se suprotstavi. Neki otpor je ipak pružen, i nada se u maloj meri vratila kad je napravljena parada na Slunju, na Vidovdan 1995.U vojsci koja je tada branila Krajinu je bilo dosta nasilno mobilisanih po Srbiji. Dovoljno je bilo da je neko slučajno rođen u Rijeci... Ko god da je bio iz Hrvatske i Slovenije, mobilisan je -- ili iz Bosne, njih su slali u Vojsku Republike Srpske. Onda je iz Srbije poslat i starešinski kadar, da izvrši egzekuciju Krajine i njene vojske. Nekoliko tih koji su komandovali padom Krajine je kasnije dobilo čin generala, i postavljeni su za načelnike uprava. Istovremeno, ove oficire i podoficire koji su izbegli su ovde šikanirali, davali su im nikakva radna mesta, zvali ih pobeguljama i izdajicama... A izdali su, u stvari, ti koji su tad počeli da komanduju. Korpus specijalnih jedinica je, tog jutra četvrtog avgusta, jednostavno napustio položaj čim su Hrvati zapucali... Ostavili su ogromnu rupu u odbrani, pa je hrvatska vojska tu faktički ušetala.Kako su se ponašale hrvatske oružane snage tokom akcije? Da li je "Oluja" imala karakter, kako oni kažu, legitimne vojno-redarstvene operacije, ili je to bilo sračunato etničko čišćenje, ili možda kombinacija oba? DL: Pa, da je bila legitimna, bila je -- pošto je Hrvatska međunarodno priznata država, i oni su dobili zeleno svetlo od Amerike i NATO-a da mogu to da urade. Dakle, bila je to kombinacija te dve stvari -- i vojna akcija, i etničko čišćenje. To je i sam Tuđman rekao, i to je zabeleženo na onom snimku sastanka na Brionima. Kad su zauzeli Velebit, oni nisu presekli taj put kod Gračaca, da bi se stanovništvo iz Dalmacije moglo izvući. Eto, to je primer dogovorenog rata… Hrvati su mogli bez problema da uđu u Knin, ali su čekali sve dok se krajiška 75. motorizovana, koja je bila na položajima prema Šibeniku, nije izvukla. Ova brigada je to prvo jutro čak i popravila linije, i sve -- ali su, kad se proneo glas da se narod povlači, vojnici pojurili da vide šta im je s familijama. Čitava ta brigada, koja je bila najjača u krajiškoj vojsci, se izvukla bez da su ovi na nju metka opalili... Hrvati su mogli da pucaju, ali su znali da bi onda došlo do borbe, pa je bilo jednostavnije da ih puste. Ko je ostao na području bivše Krajine kad su traktori krenuli prema Srbiji?DL: Ostali su nemoćni, i neki koji nisu hteli da idu... Ja vam mogu navesti primer sela odakle su moji -- tamo su sve, koga god da su zatekli, ubili. Načelno, sudbina tih ljudi je zavisila od toga koja vojska je na njih naišla. Pričali su mi ljudi koji su ostali u Kninu, u podrumima, jer su mislili da im ništa neće biti, da su dolazili pripadnici gardijske brigade iz Varaždina, i terali ih odatle. Maltene su ih molili, govoreći im: "Idite u kasarnu UNPROFOR-a, jer sad iz Sinja dolaze domobrani, i više vam niko ništa ne može garantovati." Ti koji su dolazili iz Sinja, oni su ubijali. Oni su ljude streljali, bilo je strašnih stvari -- streljali su i zarobljenike... Ovi Varaždinci, recimo, to nisu radili. Ko je imao sreće da ga oni zarobe, taj je dobro prošao. A splitska ili šibenska brigada, na koga god da je naletela, ubijala ga je...Na kakav doček je izbeglička kolona naišla među stanovništvom u Republici Srpskoj i Srbiji? DL: U Republici Srpskoj su ljudi pomagali izbeglicama, davali su sve što su imali. Jeste jedino da su zacepili cene goriva, ali dobro, to je tako u ratu… (smeh) Litra goriva je bila i po 20 maraka. Sem toga, doček u Banjaluci je bio dobar. Mada sam ja u tom gradu prisustvovao jednom sastanku, na kome je bila Buba Morina, koja je u Srbiji tada bila komesar za izbeglice. Ona nije znala da je tu i novinar, i otprilike je rekla: "Sve ćemo vam dati -- hranu, vodu, lekove, pomoć -- samo ne dolazite u Srbiju." Za to vreme se u Srbiji nije ni znalo šta se dešava, jer su ljudi kanalisani u izbegličke centre. Tu je bilo nekoliko situacija koje su meni lično bile mučne za gledanje... Kod Drvara je Vojska Republike Srpske, koja nije htela da pomogne, pretresala i oduzimala oružje. Dakle, ona je tim borcima koji su poraženi oduzimala oružje, a onda ih je u isto vreme hvatala, mobilisala i terala silom u njihove redove. Ali im je oduzimano oružje, kao što je oduzimano i kada se prelazila Drina. Ovi iz Republike Srpske su znali da niko iz te kolone, odnosno barem većina, nema nameru da ostane kod njih, nego da idu u Srbiju, ali su se svejedno tako ponašali. Što se Srbije tiče, nigde se nije moglo skrenuti sa autoputa, pogotovo u Beogradu, nego je izbeglice svuda usmeravala policija. Ili ih je skretala na sever, prema Vojvodini, ili kroz Beograd dalje na jug. Vlast je imala spremne planove gde će koliko ljudi da smeste. Mnogi su uspeli da se izvuku, da ne idu na Kosovo, jer je plan bio da se ono naseli izbeglicama. Ti ljudi su bili razbacani od Kikinde do Vranja, do Vranjske Banje, i nekako su se snalazili... Na početku ih je narod u Srbiji malo sažaljevao, a onda svakog sažaljevanja dosta, pa se počelo sa pričom "Šta ove izbeglice ovako, šta onako..." Ali dobro, takav je život. Kako su generalno vlasti i mediji u Srbiji reagovali na pad Knina, i na ceo taj izbeglički egzodus?DL: Kad sam na Oštrelju došao do telefona, poslao sam vest da su Hrvati ušli u Knin. Ta vest nikada nije objavljena. Dakle, Tanjug do dan-danas nije objavio da je Knin pao. Onda sam, igrom slučaja, posle par godina u nekim fiokama našao izveštaje koje sam tog četvrtog avgusta slao iz Knina, iskasapljene i izredigovane. Onako, rukom -- bili su na papiru, i onda je redigovano šta se sme, a šta ne sme pustiti. Eto, to je jedan primer... I mediji su se na početku, kao, sažaljevali izbegličke kolone -- ali, u principu, o porazu niko nije ni javljao ni pisao. Kao da se ništa nije desilo. Kažem, na početku su mediji i govorili o izbeglicama, bilo je priča o "ženama, deci, nejači" i "hrvatskim zločincima"... I na tome se sve završilo. To kako su izbeglice tretirane možete shvatiti po tome da niko od njih nije mogao da dobije posao -- o ličnim kartama i državljanstvu da ne pričam... Svim vojno sposobnim muškarcima su rekli da moraju da se prijave u Crveni krst. Po svakog ko se tamo javio, i prijavio adresu na kojoj će biti, je u roku od sat vremena dolazila policija, kupila ga i mobilisala. Vođeni su u policijske stanice, gde bili pod naoružanom stražom, pa zatim trpani u autobuse za Sremsku Mitrovicu. Tamo su predavani Arkanu, koji ih je preuzimao i vodio u Erdut. To šta su ti ljudi prošli, to je teško i prepričati... Naravno, onog koga su uhvatili u autu, njemu su i auto oduzeli. Šta se desilo sa izbeglim stanovništvom Kninske Krajine za ovih četvrt veka? Ko se, i koliko se njih vratilo, i šta ih je dočekalo? DL: Vratilo se vrlo malo ljudi. Dosta njih se vratilo samo na papiru -- dakle, da uzme hrvatske dokumente, kako bi dobili obnovu kuće. A dočekalo ih je sve opljačkano... U stvari, imao je sreće onaj kome je samo opljačkano, a ne i zapaljeno. Nije bilo struje, nije bilo vode... I onda su ljudi polako počeli da dobijaju tu neku pomoć, ili su odavde došli sa nekom ušteđevinom. Ta pomoć je uglavnom dolazila od raznih nevladinih humanitarnih organizacija, i Crvenog krsta, a proces za dobijanje pomoći od države je bio prilično komplikovan. Evo, recimo, moji roditelji su se vratili 1999. godine. Naravno, stan nam nije vraćen, to nije dolazilo u obzir... Pored stana su imali kuću na selu, koja je bila opljačkana, ali je bila čitava. I onda malo-pomalo, kupi ovo, kupi ono... Prvo su očistili, pa su onda čekali struju -- i za nekih godinu dana su uspeli da srede kuću za normalan život. Kakav je odnos lokalnog stanovništva prema povratnicima? DL: Što se tiče domaćih Hrvata, tu nikad nije bilo tenzija. Dakle, apsolutno su pomagali gde god su i koliko god su mogli, i to svi kažu. Problem je bio sa došljacima iz Bosne i pasivnih krajeva Hrvatske, oni su ispoljavali tu mržnju prema Srbima. A u isto vreme, prema njima su netrpeljivost pokazivali domaći Hrvati. Tako da je to jedan zatvoren krug (smeh). Ali sad nema nikakvih problema, apsolutno… Sad su se i ti "pripitomili". Zašto je Boris Milošević, kao predsednik Srba u Hrvatskoj, ove godine otišao u Knin na proslavu godišnjice "Oluje"? Da li je to zaista, kako neki kažu, "stokholmski sindrom" ili je to bilo iz želje da se iskamči struja za neka srpska sela, kako sad kažu neki drugi? DL: Ti lažu. Većina sela sad ima struju, jedino je možda nemaju ona gde nema povratnika. Ja mislim da je Milošević to uradio jer mu je to bila radna obaveza. On je potpredsednik hrvatske vlade, i trebalo je da bude tamo zbog funkcije koju obavlja -- to što je Srbin je manje bitno. Mene samo čudi ova histerija koja se digla u Srbiji, potpuno bez potrebe. Šta ima Srbija da se meša u unutrašnje stvari druge države? Izgleda da nekima to treba zbog njih lično, da podignu sebi rejting.Zašto su se vlasti u Srbiji tako energično protivile poseti Borisa Miloševića Kninu, i, sa druge strane, ko u Hrvatskoj deli njihovo nezadovoljstvo zbog toga? DL: Kažem, vlasti u Srbiji to rade samo zbog svog unutrašnjeg rejtinga. A onda se u Hrvatskoj, naravno, nađe druga strana slična njima, i nastane i tamo dizanje tenzija protiv Srba. Naši u Beogradu ne shvataju da ovom hajkom odmažu onom malom broju Srba koji je preostao u Hrvatskoj. Ja ću navesti primer -- pošto idem stalno u Hrvatsku, i do pre neku godinu, dok nije strašno poskupelo i letovao sam tamo... Dakle, na svim televizijama u Hrvatskoj, uključujući i dnevnik državne televizije, se prenosi svaka izjava ministra Aleksandra Vulina, koji je Vučićev trbuhozborac -- i to pojačava ustaštvo i mržnju prema Srbima.  A ovaj lupeta svašta, ima svakakve izjave... On ne shvata da tim ljudima nanosi zlo i da im odmaže. Vi pogledajte Vulinove izjave, u poslednjih 7-8 godina, otkako je ministar -- on stalno nešto preti Hrvatskoj. Zato tamo televizije redovno prenose Vulina. Kakav je zapravo odnos matične države Srbije prema srpskoj zajednici u Hrvatskoj? DL: Vlast njima nikako ne pomaže. Evo, recimo, ima srpskih sredina u kojima su pre rata bili pogoni, i gde bi se ponovo mogao otvoriti neki pogon. Ali ne, Vučić ulaže desetine miliona evra u Republiku Srpsku… A nijedan evro nije uložio, recimo, u Knin i kninsku okolinu, u taj deo severne Dalmacije -- gde bi se neki ljudi možda i vratili, samo kada bi mogli da se zaposle. Njih to apsolutno ne zanima. On dođe, pokloni jedan traktor gore na Kordunu, to slikaju kamere, i onda novine pišu "Vučić poklonio traktor!" Kad bi oni ulagali, možda bi se neki Srbi i vratili u Krajinu... Jer mnogi imaju kuće, imaju imovinu i sve, ali nemaju posla.Možda vlast Kninska Krajina podseća na poraz politike devedesetih...DL: Moguće je da im je to nečista savest. A zna se šta su oni tada radili... Vučić je tad bio klinac, uljuljkan kao portparol vladajuće partije. Ako je Sloba rekao da nema pomoći Krajini -- onda nema pomoći Krajini. Dobio je naredbu: "Poklopi se ušima i ćuti."SDSS je skraćeno od Samostalna demokratska srpska stranka. Da li je ova politička snaga slanjem svog predstavnika u Knin opravdala ono "samostalna" u svom nazivu, i koliko je dobro što je došlo do ovakvog sukoba sa vlastima u Srbiji? Da li je to znak snage ili slabosti srpske zajednice? DL: Ja mislim da će se oni uskoro opet pomiriti, i da je ovo sve bilo fingirano. Ne bi im bio ni prvi, ni poslednji put... Sve će to opet doći na svoje, i opet će Pupovac da bude primljen ovde u Novom dvoru, kao da se ništa nije desilo. Pupovac se lukavo izvukao, kao što se uvek do sada izvlačio -- a ovaj nesretni Milošević će nadrljati, i to je. Koliko ovakve velike istorijske geste kao ta poseta Miloševića Kninu -- ili, s druge strane, odlazak hrvatskog ministra branitelja u Grubore -- zaista imaju značaja za međunacionalno pomirenje? Koji bi još uslovi trebalo da se ispune kako bi netrpeljivost između naša dva naroda otišla u istoriju? DL: Moje mišljenje je da ovo puno znači za nacionalno pomirenje. Više zbog Hrvata, da bi oni malo drugačije gledali na čitavu tu stvar... Ovi stariji to sve dobro znaju, ali ovi mladi ne. Kad gledate ove proteste protiv Srba, malo ćete među ovima koji urlaju "Za dom spremni!" naći učesnika rata. To su sve klinci, od kojih je većina rođena posle rata, ali su tako naučeni. Ovi koji su bili u ratu uglavnom ćute...Da li ste optimista što se tiče izgleda za to međunacionalno pomirenje?DL: Ja jesam. Ali kažem, treba na tome raditi, i treba prestati huškati mlade ljude jedne protiv drugih. Kad se s tim prestane, tek onda će se stvari promeniti. Stvari se već menjaju promenom vladajućih garnitura --  nova vlast u Hrvatskoj je odmah počela da smiruje situaciju, ali je Srbija zateže. Dokle god bude te igre mačke i miša, teško da nam može biti bolje.

Svet

Ako se otvaraju kafići i tržni centri, zašto ne bi i škole

Britanski premijer Boris Džonson doneo je odluku da se deca od 1. septembra vraćaju u školu, tvrdeći da je to moralna obaveza. Broj zemalja koje su donele odluku da se deca vraćaju u škole od septembra raste. Kakve su posledice?Danska, Norveška i Finska odlučile su da se mlađa deca vrate u klupe već u aprilu da bi dovršila školsku godinu. U školama su se poštovale mere malog broja učenika po učionici (u Danskoj do 12). Časovi su počinjali u različita vremena za različite razrede. Povratak nije uzrokovao nagli skok broja novozaraženih u ovim zemljama.U Švedskoj se škole nisu ni zatvarale za decu ispod 16 godina. Ova odluka proizašla je iz opšte strategije švedske vlade da se protiv virusa ne bori karantinom. Švedska zdravstvena agencija saopštila je da broj zaražene dece nije ništa manji nego u susednoj Finskoj, koja je zatvorila škole u martu. (Ukupno 0,05 odsto dečje populacije u periodu od 1-19 godina.)Urugvaj, koji ima nisku stopu zaraženosti u odnosu na ostale latinoameričke zemlje, među prvima je otvorio škole u aprilu. Otvaranje je bilo fazno. Najpre su otvorene škole u manjim, ruralnim sredinama gde ima manje dece. U junu su se u učionice vratila i deca iz većih gradova. Sistem alternativnog rasporeda sa smanjenim brojem učenika.Ovaj sistem prihvaćen je i u Japanu je takođe otvorio škole u maju po sistemu alternativnog odlaska u učionice.U Izraelu, koji je inače bio jedna u najuspešnijih zemalja u borbi sa virusom tokom marta i aprila, epidemija se rasplamsala nakon povratka dece u školu u maju. Tamo, međutim, nisu poštovane mere socijalne distance.Najviše kontroverzi ovo pitanje izazvalo je u Sjedinjenim državama. Mnoge federalne jedinice odlučile su da se deca vrate u školu. Ipak, u nekim slučajevima škole izgleda nisu vodile računa o merama socijalne distance.Pažnju su privukli snimci iz jedne srednje škole u Džordžiji gde su hodnici bili bukvalno preplavljeni učenicima koji imaju odmor u isto vreme i prolaze jedni pored drugih na radaljini manjoj od pola metra.U Floridi je sindikat nastavnika tužio guvernera DeSantisa zbog odluke da se otvore škole uprkos činjenici da se stopa novozaraženih uvećava.Profesor Graham Medley sa Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu konstatuje da na otvaranje škola treba da se gleda kao i na otvaranje drugih objekata sa masovnom cirkulacijom ljudi. Ako se otvaraju pabovi i tržni centri, zašto ne i škole?Profesor Calum Semple sa Liverpulskog univerziteta smatra da otvaranje škola spada u teške slučajeve javne politike. Ako bude došlo do ponovnog skoka epidemije u septembru ili oktobru, vlada će morati da oduči da li da zatvori pabove ili škole.

Svet

Tviter zainteresovan za preuzimanje TikToka

TikTok i Tviter razgovarali su o potencijalnom spajanju, dok se popularna aplikacija za deljenje kratkih video snimaka brani od pritiska američkog predsednika Donalda Trampa da proda svoj deo američkog poslovanja pod pretnjom potpune zabrane, saznaje Vol strit žurnal, a prenosi TechCrunch.Vol strit žurnal je napomenuo da Majkrosoft ostaje glavni kandidat za kupovinu TikTokovog poslovanja u Sjedinjenim Američkim Državama, Australiji, Kanadi i Novom Zelandu, a da bi se potencijalno spajanje TikToka sa Tviterom odnosilo samo na Severnu Ameriku.Svaka ponuda Tvitera zahtevala bi dodatne investitore, pošto je vrednost TikToka procenjena između 15 i 50 milijardi dolara, što je preveliki zalogaj za Tviter čija je trenutna vrednost 29 milijardi dolara.Američki predsednik Tramp je prošle nedelje potpisao izvršnu naredbu kojom je zabranio poslovanje TikToka u SAD-u, osim ako ne prodaju svoj američki deo poslovanja, TikTok ima do 15. septembra da pronađe kupca.TikTok je do sada dobio ponude samo od Majkrosofta i Tvitera, a postoji potencijal da bi se bilo kakva prodaja mogla zaustaviti tužbama koje osporavaju izvršno naređenje predsednika.Bajtdens, vlasnik TikToka podneće tužbu na američkom Okružnom sudu za južni okrug Kalifornije, gde TikTok ima svoje sedište u Americi.Kompanija će, kako izveštava NPR, tvrditi da izvršna naredba predsednika nije sledila proceduru i da je njen osnovni argument da TikTok predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost neosnovan.Neke istaknute ličnosti u tehnološkoj industriji, poput Bila Gejtsa, takođe dovode u pitanje proces kojim je TikTok primoran da proda svoje poslovanje.Tviter bi akvizicijom TikToka dodao ogroman stub u svom poslovanju velikom, novom korisničkom bazom.

Srbija

„Zastava oružje“ ponovo radi u dve smene

Nakon dve nedelje minimalnog procesa rada, fabrika "Zastava oružje" od danas radi uobičajeno, sa radnicima koji su angažovani u dve smene, javila je agencija Beta.Jedan od direktora u toj fabirici Zoran Šušić rekao je da je odluka o povratku svih radnika na posao doneta zbog ispunjavanja ugovorenih obaveza prema kupcima."Pored toga, potrebno je i da se navikavamo na rad u uslovima epidemije virusa korona, jer će trajati", rekao je Šušić.Šušić je naveo da su svi radnici dužni da nose zaštitne maske koje su obavezne u svim halama, drugim fabričkim prostorima i kancelarijama.Obezbeđene su, kaže, višekratne zaštitne maske za oružare, dozeri i dezinfekcione barijere, a na ulazu u fabriku se meri temperatura.Šušić je rekao da je tokom epidemije bilo 38 zaraženih radnika, ali da su to bili lakši slučajevi.U drugoj polovini jula oružari su bili na dvonedeljnom kolektivnom godišnjem odmoru koji se završio 27. jula.Zatim je za veći broj oružara odmor bio produžen i početkom avgusta zbog aktuelne pandemije.U fabrici se u prvoj nedelji avgusta održavao minimum procesa rada uz obavljanje neodložnih poslova u proizvodnji sa oko 850 zaposlenih.Prošle sedmice broj angažovanih povećan je na 1200, od ukupno 2500 zaposlenih u fabrici "Zastava oružje".

Srbija

Za otkazan koncert zamenska ulaznica ili novac u januaru 2022.

 Kupas ulaznice za kulturno-umetničke manifestacije koje su otkazane usled pandemije zarazne bolesti COVID-19, ulaznicu može iskoristiti prilikom narednog održavanja manifestacije ili može dobiti nazad svoj novac, ali tek u januaru 2022. predviđenom je vladinom uredbom o ponudi važenja kupljenih ulaznica.Organizator manifestacije može ponuditi kupcu da neiskorišćenu kupljenu ulaznicu iskoristi i za neku drugu manifestaciju koja će se održati u njegovoj organizaciji, a za koju cena ulaznice nije niža od cene kupljene neiskorišćene ulaznice.Ako kupac prihvati ovu ponudu, organizator manifestacije je dužan da mu izda zamensku ulaznicu.Organizaor je dužan da ovu ponudu objavi na zvaničnoj internet prezentaciji ili putem društvenih mreža ili sredstava javnog informisanja.Neiskorišćenu kupljenu ulaznicu u skladu sa ponudom  kupac može da iskoristi u periodu od jedne godine od dana objavljivanja ponude, a najkasnije do 31. decembra 2021. godine.Ako se kupac odluči za povraćaj iznosa koji je platio za neiskorišćenu ulaznicu, organizator manifestacije je dužan da izvrši povraćaj plaćenih sredstava u roku od 14 dana od dana isteka roka za korišćenje zamenske ulaznice, dakle tek u januaru 2022. godine.

Srbija

Udruženje pčelara: Počinje uzorkovanje meda, u Srbiji nema ko da pravi tegle

Prijava svih vrsta meda koji imaju pčelari traje do ponedeljka 10. avgusta, a istog dana počinje uzrokovanje meda od strane ekipa iz pogona "Naš med", koji je nedavno otvoren  Rači kod Kradujevca, saopštio je Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS)."Posle uzorkovanja, uslediće analize, homogenizacija i plasman meda za izvoz. Cena meda je solidna, a na žalost meda ove godine nema dovoljno", rekao je za Tanjug predsednik SPOS-a Rodoljub Živadinović.On kaže da je zahvaljujući pogonu "Naš med" u Rači u koji je uloženo milion evra sada i pčelarima jasno da se može minimalizovati zarada firmi za pakovanje meda."Imamo pristojne cene. Kad smo ih javno ponudili bile su najbolje na tržištu, pa su se i pakerske firme prilagođavale. Sada pčelari mogu da vide koliko znači pogon Naš med jer zarade pakera meda idu na minimum, kao što i treba da bude", navodi Živadinović.Prema njegovim rečima, godina je zbog meteoroloških prilika izuzetno loša za pčelare. Procena SPOS-a je da će prinos meda ove godine biti umanjen do 80 procenata u odnosu na prosek."Tržište je već odreagovalo, cene meda otišle gore za stotinak pa i do 200 dinara za kilogram", rekao je Živadinović.ISKUSNI PČELARI SAVETUJU KAKO POČETI BIZNIS U SRBIJIZbog manjeg prinosa, prem anjegovim rečima, očekuje se više falsifikovanog meda iz uvoza."Zbog centa razlike opet je neko spreman da žrtvuje svoju proizvodnju, svoje kooperante pčelare, zato smo i napravili ovaj pogon da se to ne bi dešavalo. Moramo da se borimo i protiv uvoza i protiv falsifikata", rekao je Živadinović.Dodaje da će srpski potrošač koji želi da jede pravi med biti po prvi put zaštićen."Onaj ko želi da kupuje šećerne mešavine on će to moći da kupi u trgovini za 290 dinara, što je jedna od trenutnih cena u Aleksincu. Kako je uopšte takva cena moguća kada je otkupna cena bagremovog meda trenutno 4,67 evra", zapitao se.Med iz pogona "Naš med" do građana Srbije stizaće u teglama koje se proizvode na granici Hrvatske i Slovenije, u hrvatskom Humu na Sutli."To je živa istina. Jednostavno nema ko da napravi tegle u Srbiji. Staklara u Paraćinu dobila je taj posao pa nije odgovorila zahtevima, jer na dan dan kad je trebalo da isporuče robu nisu imali ni crtež za kalup tegle", otkrio je Živadinović.

Srbija

Đaci od prvog do petog razreda najverovatnije ponovo u školama

Predsednica Vlade Ana Brnabić izjavila je da su Vlada Srbije, Ministarstvo prosvete i Krizni štab najbiliže odluci da početkom nove školske godine đaci od prvog do petog razreda krenu na nastavu u školama, prenosi Nova.rs.“Najbliži smo odluci da đaci od prvog do petog razreda krenu u škole od 1. septembra”, izjavila je Brnabić.Brnabić je rekla da se epidemiološka situacija u Srbiji popravlja, a to pokazuje i 11 uzastopnih dana u kojima opada broj hospitalizovanih, kao i to što ima više otpusta nego prijema u kovid bolnicama.Govoreći o vakcinama rekla je da Srbija pregovara sa nekolilko država o vakcini i da će biti među privh 20 koje će je dobiti.

Srbija

Unesko traži od Srbije objašnjenje za oprečne korona brojke

Sa evropske Katedre za bioetiku organizacije Unesko u Predsedništvo Srbije stigao je zahtev da se objasne protivrečni podaci o broju zaražeih i umrlih od korona virusa u ustanovama za socijalnu zaštitu, kao i da se dematuju izveštaji o zlostavljanju dece u centrima za socijalni rad, prenelo je portal Nova.rs.U zahtevu se traži i da se saopšti šta je preduzeto da se zaustavi takve radnje, ako ih je bilo, a osumnjičeni procesuiraju."Odgovor koji smo dobili iz kabineta predsednice Vlade ne posvećuje nijednu jedinu reč ključnom pitanju koje se tiče protivrečnih podataka o broju zaraženih i preminulih od kovid-19 u ustanovama socijalne zaštite", navodi se u saopštenju.Dodaje se da je predlog predsedniku Srbije upućen pošto je dopis o spornim kriminalnim pitanjima dostavljen na privatni mejl šefa te Katedre prof. dr Vojina Rakića.Kako se u saopštenju dodaje, šef Uneskove Katedre za Evropu tražio je dopunu dopisa u vezi sa veoma ozbiljnim kriminalnim radnjama u centrima za socijalni rad."Ujedno je ponovljena inicijativa da se, na osnovu sumnji na kriminal u centrima za socijalni rad, daju ovlašćenja policiji da oduzima predmete ovim centrima, kao i da pritvara socijalne radnike koji su pod sumnjom da se bave ili da su se bavili kriminalom koji pogadja najranjivije delove populacije", stoji u saopštenju.Precizira se da se u vezi sa kriminalnim radnjama pominju zlostavljanje i zanemarivanje dece, zlostavljanje njihovih roditelja, prodaja beba, dodela dece hraniteljskim porodicama za novac, pa čak i ubistva, o čemu su opširno izveštavali mediji.U dopisima koji su stgili na privatnu adresu šefa Katedre, negirana je bilo kakva odgovornosti ministarstva, uz, kako je precizirano "opšte administrativne frazeologije da medijima ne treba uvek verovati".

Svet

Učimo na tuđim greškama: Kako je u Izraelu prošlo otvaranje škola

Izrael je tokom marta i aprila bila jedna od najuspešnijih zemalja u borbi protiv korona virusa. Broj zaraženih se spustio na manje od 15 dnevno. Vlada je odlučila da se 17. maja deca vrate u škole. Od tada broj zaraženih počinje ponovo naglo da raste.Izraelska vlada nametnula je tokom marta oštre mere karantina u borbi protiv pandemije. To smanjilo broj novozaraženih, koji je sa preko 700 novih slučajeva početkom aprila smanjen na dvocifreni broj početkom maja. Ohrabrena ovim uspehom, Vlada Izraela odlučila se da se deca vrate u škole 17. maja da bi završila školsku godinu.Otvaranje škola se, međutim, preklopilo sa otvaranjem privrede. Pre otvaranja škola već su bili otvoreni šoping molovi i pijace, a ubrzo nakon toga i mesta za molitve, restorani, barovi. Dozvoljena su i venčanja.Izgleda da je sve bilo prerano. Prvi prijavljeni zaraženi učenik bio je iz jedne srednje škole u Jerusalimu. Uskoro je zabaleženo 154 zaražena učenika i 26 pripadnika osoblja te škole.Kasnije se saznalo da u školi se nisu poštovale mere socijalne distance. Slična situacija zabeležena je u drugim školama. U učionicma u kojima je sedelo po 35-40 dece, maske nisu bile obavezne. Kada je krajem maja naišao talas vrućine (nekoliko dana preko 40° C), mnoge škole su zatvorile prozore i pustile klimu, što je pogodovalo širenju zaraze u školama.Kada se školska godina završila krajem juna, Vlada Izraela saopštila je da je zabeležila 977 učenika i nastavnika zaraženih virusom. Van škola, međutim, broj zaraženih je počeo naglo da raste i krajem jula popeo se na preko 2.000 novih slučajeva dnevno.Ipak, čini se da Izrael predstavlja usamljen slučaj ovakvo velike eurupcije zaraze posle otvaranja škola. Danska je otvorila škole 15. aprila. Nemačka, Finska i Norveška su to uradile odmah nakon toga. U ovim slučajevima, međutim, poštovane su mere socijalne distance. Deca su razvrstana u manje grupe (u danskim školama po 12-oro đaka u učionici), časovi, odmori i ručak se dešavaju u različita vremena što smanjuje kontakt među grpama. U ovim zemljama nema ovako naglog rasta broja  zaraženih tokom juna i jula.

Srbija

Dejan Manić, proizvođač kraljevske pirotske kobasice: Fali nam meso

U Srbiji kažu što južnije to tužnije, ali Pirot i njegovi žitelji očito su davno iskoračili iz šablona, pa i kada je u pitanju poslovni ambijent.Očiti primer je mašinski tehničar Dejan Manić Mana (43) koji je sa grupom sugrađana krenuo u stvaranje brenda i inicirao Sajam peglane kobasice, koji je ove godine po osmi put održan u prepunoj hali Kej, sada već pod pokroviteljstvom grada.Za to vreme Manić, kao jedan od pionira Udruženja proizvođača „peglane kobasice“, kako objašnjava za „Novu ekonomiju“, prešao je dug proizvodni put, koji ga je unapređenjem tehnologije doveo do proizvoda koji će se na sledećoj sajamskoj manifestaciji naći pod imenom „Kraljevska peglana kobasica“.„Teško je danas opstati, a da se čovek pored svog ne lati još nekog drugog posla. Ne samo Pirot, već je Srbija danas takva da čovek mora pored redovnog da ima i dopunsko zanimanje. Malo je ljudi u Pirotu koje znam a da ne rade više poslova, manje ili više uspešno, ali je to očito neophodno da bi obezbedili pristojan život za sebe i svoju porodicu“, objašnjava Dejan Manić.Uspeo je da  svoj radni angažman u proizvodnji guma u kompaniji Tigar Tyres upotpuni i privatnom biznisom u kome se suočio s nizom nelogičnosti, kao i ostali preduzetnici. No, s ponosom naglašava da mu je njegova proizvodnja peglane kobasice obezbedila i prvo mesto i  medalju za kvalitet  na Sajmu kojim je ovaj brend postao prepoznatljiv u Srbiji i regionu.Nova ekonomija: Na Sajmu je bilo čak 40 proizvođača takozvane  peglane kobasice. U očito jakoj i velikoj konkurenciji, ima li mesta za sve na tržištu?Dejan Manić: Naravno da ima, čak i ne zadovoljavamo potražnju. Nikad nisam imao problema sa prodajom, kao ni ostali pirotski proizvođači. Prvo tržište je bilo lokalnog tipa, samo u gradu, a kasnije je naš proizvod plasiran i po celoj Srbiji. Imali smo i besplatni marketing kada je reč o poslanicima iz ovog kraja koji su „peglanu kobasicu“ odnosili za Beograd. Naravno da razmišljam, kao i mnogi, o povećanju proizvodnje, ali tu dolazimo do prepreka i problema.Prva i osnovna je nedostatak sirovine za veću proizvodnju, koja mora biti sa Stare planine.Ovde su sela opustela, nema ljudi, nema obnove stočnog fonda, sve je zamrlo. To je mislim i strateški problem ove države, da spreči odumiranje sela, da obezbedi uslove da se ljudi vrate i da se obezbedi pogodnosti za razvoj stočarstva. Bez sirovine nema proizvodnje, to je valjda svima jasno i to je osnovni problem i kod proizvođača peglane kobasice koji bi hteli da prošire proizvodnju i tržište.Volja dakle postoji, plasman takođe, ali nema sirovina. Mi proizvođači ne odustajemo od svog proizvoda, ali nam zaista preti opasnost da nećemo imati sirovine za proizvodnju.Nastavak teksta možete pročitati u 72. broju štampanog izdanja časopisa "Nova Ekonomije".

Svet

Grčka će skladištiti sanitetski materijal za potrebe EU

Planirana je izgradnja magacina na tajnoj lokaciji u Grčkoj, koji će skladištiti sanitarni materijal koji će biti korišćen za potrebe Evropske unije, kao deo plana Evropske komisije da stvori zalihe medicinskih potrepština i vakcina pred novi talas zaraza korona virusa, piše Ekathimerini.Od aprila već su sagrađena dva skladišta u Nemačkoj i Rumuniji, a rukovodioci grčke civilne zaštite i zamenik ministra Nikos Hardalias ciljaju na stvaranje još jednog u Atici.Grčki predlog predat je Briselu u junu i, prema poslednjim informacijama, prihvatila su ga nadležna tela Komisije.Predviđeno je da u magacinu bude oko milion maski za lice, zaštitnih odela, rukavica i drugih sanitarnih potrepština. Zalihe će se skladištiti u objektu od 2.000 kvadratnih metara, uz pristup vazdušnoj bazi Elefsina i međunarodnom aerodromu u Atini.Grčka civilna zaštita je već postigla dogovor s dobavljačima, tako da će im u roku od 40 dana od potpisivanja konačnog ugovora dostaviti 25 odsto od ukupne ugovorene količine.Preostalih 75 odsto mora biti isporučeno u roku od 90 dana od potpisivanja konačnog ugovora. Finansiranje projekta biće u potpunosti pokriveno sredstvima EU.Na predlog evropskog komesara za upravljanje krizama Janeza Lenarčića, Evropska komisija je u martu odlučila o stvaranju zaliha sanitetskog materijala kao i vakcina, kada postanu dostupne.

Srbija

Nadležni razmatraju uvođenje kovid aplikacije u Srbiji

Aplikacija koja prati kontakte sa ljudima zaraženim korona virusom, trebalo bi da uskoro zaživi u Srbiji, a prema rečima nadležnih neće koristiti podatke o ličnosti i biće dobrovoljna, piše list Danas.Prema tim najavama građani će sami instalirati aplikaciju na svoje telefone i tako dobijati obaveštenja da li su bili u kontaktu sa ljudima zaraženim kovidom 19.Jedini podatak koji će aplikacija upotrebljavati biće korsnički ID.Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović izjavio je da je sredinom jula održao sastanak sa vladinom kancelarijom za informacione tehnologije."Namera je da Institut za javno zdravlje Batut uspostavi i koristi softversko rešenje za mobilne uređaje covtak, uz podršku vladine kancelarije za informacione tehnologije i RFZO-a", objašnjava Marinović.On je rekao da će se ID za aplikaciju dobijati od lekara, a u njenom radu ključna je blutut tehnologija."Na osnovu jačine blutut signala procenjuje se koliko su dve osobe međusobno udaljene. Pri tome podaci o vašim kontaktima mogu biti sačuvani samo u vašem telefonu, što predstavlja decentralizovan pristup, a mogu biti sačuvani i u jednoj većoj bazi kojom rukovodi na primer Ministarstvo zdravlja, to je centralizovan pristup", kaže Andrej Petrovski iz Šer fondacije. On ističe da centralizovan pristup otvara prostor za zloupotrebe jer se ljudi prate sve vreme."Mogu da se koriste i GPS podaci, što ne bi trebalo, jer nije važno na kojoj lokaciji ste bili, već je važna sama informacija da ste imali rizičan kontakt", napominje sagovornik Danasa.Poverenik je rekao da na sastanku nije bilo reči o pomenutim pristupima."Takođe je skrenuta pažnja da se mora predvideti kako ćese osigurati tačnost podataka, koliko će se i kako podaci čuvati", ističe Marinović.Napominje se da su sve pojedinosti važne, naročito zbog propusta koji su pratili izradu informacionog sistema kovid 19, čime je takođe rukovodio Batut, uz podršku RFZO i vladine kancelarije za informacione tehnologije. Poverenik je inače uputio primedbu da nedostaje studija utIcaja kovid informacionog sistema, kao i ugovor između Batuta i RFZO.MASOVNI NADZOR ILI ZAŠTITA PRIVATNOSTIDragana Bajić, jedna od autorki analize Centra za evropske studije, kaže da su blutut aplikacije bolji izbor od onih koji beleže lokacije korisnika: "Svaka namera da se izradi aplikacija mora da pođe od okupljanja predstavnika vlasti, poverenika, civilnog društva i tehnološke zajednice kako bi se našlo rešenje koje sve zainteresovane strane podržavaju i koje bi bilo predstavljeno na transparentan način". Amnesti internešenal nedavno je upozorio da 11 zemalja u svetu koristi kovid aplikacije koje ozbiljno narušavaju privatnost građana jer koriste GPS podatke. Prema njihovim podacima Norveška, Kuvajt i Bahrein koristile su posebno invazivne aplikacije koje su služile kao mehanizmi za masovni nadzor.Nakon ovog njihovog izveštaja, Norveška je povukla svoju aplikaciju.Iz Vlade Srbije nisu odgovorili na pitanja u vezi sa izradom aplikacije za praćenje kontakata zaraženih osoba koronom.

Srbija

Zaštita kulturnog nasleđa: Zgrada BEKO na Dorćolu u novom ruhu

Zgrada nekadašnje Beogradske konfekcije BEKO, uspešno je transformisana u zgradu Kalemegdan Business Center, jer je prilikom izgradnje i adaptacije poštovano kulturno nasleđe i kulturna zaostavština grada, piše portal Gradnja.rs. Autor projekta je arhitektonski studio Remorker Architects. "Rezultati su više nego odlični, a tim Remorker Architects je ovim projektom potvrdio da je dorastao znatno ozbiljnijim projektantskim poduhvatima i time obezbedio svoju poziciju u samom vrhu arhitektonske scene", piše istoričar umetnosti Marko Stojanović.On podseća da je ovaj arhitektonski studio već uspeo da rekonstruiše poslovnu zgradu nekadašnje kompanije "Trudbenik", koja je postala Bulevar 79."Fasada je potpuno pročišćena, sa velikim čeličnim prozorima, što rešenju daje jednu potpuno vanvremensku formu, pogodnu za sve vrste rekonstrukcija i prenamene", navodi Stojanović.ARHITEKTURA ZAŠTITILA KULTURNO NASLEĐE"Što se tiče arhitekture, ona je u potpunosti odgovorila na uslove zaštite, pa je zgrada koja se isprva sastojala od podrumske etaže, prizemlja, tri sprata i potkrovlja, dobila jedan vizuelno nenaglašen stakleni aneks, koji iako izveden u savremenim materijalima, nije narušio arhitektonski sklad celine", kaže Stojanović.Podseća i da je velika pažnja posvećena enterijeru."Podrumska etaža coworkinga je dobila nešto više industrijski izraz, gde su noseći zidovi ogoljeni do opeke, a pod ostavljen na nivou stare betonske košuljice, a prizemna i ostale spratne etaže dobile su bele kubuse, dok su podovi oplemenjeni pločicama sa geometrijskim paternom".U zgradi su instalirani liftovi, a stepenište rekonstruisano, novi dizajn čeličnih ograda podseća na preiod kada je zgrada izgrađena, napominje Stojanović.Kako sami autori naglašavaju, cilj je bio da se napravi originalan i prepoznatljiv ambijent koji poštuje kulturno nasleđe. Dodaje se da takav trend pruža Beogradu mogućnost za rešenja koja slave bogatu kulturnu zaostavštinu.Industrijska zgrada kompanije BEKO, izgrađena je 1931. godine, autor projekta nije poznat, ali Marko Stojanović smatra da se radi o veštom arhitekti.

Srbija

Iz Srbije na PCR testiranje u Mađarsku

Zbog komplikovane procedure za testiranje na korona virus, građani Srbije odlučuju se i na putovanje u susednu Mađarsku i testiranje u pograničnim privatnim klinikama, piše Radio Slobodna Evropa.U Segedinu u južnoj Mađarskoj, udaljenom oko 220 kilometara od Beograda, posluju najmanje dve privatne klinike koje građanima Srbije nude PCR testiranje i testiranje na antitela.Testiranje se u ovim klinikama obavlja i po hitnom postupku, preko reda, u roku od 24 časa, uprkos znatno višem cenovniku usluga u odnosu na cene u Srbiji.Cena PCR testiranja je 130 evra po osobi, a ukoliko je neophodno hitno testiranje, potrebno je doplatiti još 50 evra. Analiza na antitela korona virusa je 70 evra, dok je brzi serološki test 60 evra.U Srbiji nije moguće uraditi PCR testiranje u privatnim klinikama, a u državnim akreditovanim institucijama procedura zahteva čekanje u redovima, a potom i višednevno čekanje na rezultate. U pojedinim gradovima, poput Šapca, Novog Sada i Užica, se dešavalo i da nema dovoljno testova. Gradonačelnik Šapca je i zvanično 1. jula tražio od državnih vlasti da se tom gradu daju testovi.PCR testiranje na lični zahtev u Zavodu za javno zdravlje Beograd košta oko 50 evra, a kako se navodi na sajtu te institucije svi termini su popunjeni do 20. avgusta, a novo zakazivanje je moguće pokušati 18. avgusta.Kako se objašnjava, ovo testiranje je uglavnom namenjeno putnicima u međunarodnom saobraćaju.U Zavodu je moguće uraditi i serološko testiranje, koje košta oko 10 evra, a ovakvu vrstu testiranja je moguće uraditi i u privatnim laboratorijama po nešto višim cenama. Naprimer, prema cenovniku jedne od privatnih klinika u Beogradu - serološki test je 2.000 dinara, odnosno oko 17 evra.Na osnovu novih mađarskih propisa koji su doneti krajem jula, Mađarska je Srbiju uvrstila u žutu zonu rizičnih zemalja, što znači da stranci i državljani Mađarske koji dolaze iz država sa tog spiska, moraju 14 dana u karantin.Za tranzit kroz Mađarsku potrebno je koristiti koridor - autoputeve i označene benzinske pumpe. Potrebno je koristiti isključivo granične prelaze Horgoš/Reske i Tompu, kao i Hegyeshalom/Nickelsdorf.Svi građani Srbije mogu da dođu u Mađarsku i da se kreću u krugu od 30 km od granice, i dužni su da napuste ovu državu u roku od 24 sata.