Najnovije

Svet

Tehnološki giganti se sve više mešaju u slobodu izražavanja

Mogućnost tehnoloških kompanija da utiču na slobodu izražavanja i sadržaj koji je dostupan ljudima na internetu postaje sve vidljiviji, a njihovo mešanje ili nemešanje u političke diskusije izaziva sve oštrije reakcije javnosti i medija.Kompanija koja održava program za video-pozive Zum (Zoom) je privremeno zatvorila je naloge koji pripadaju grupi kineskih aktivista sa sedištem u Sjedinjenim Američkim Državama, nakon što su preko njihove platforme održali komemoraciju povodom 31. godišnjice demonstracija na Trgu Tjenanmen, saznaje Axsios.Portparol Zuma potvrdio je tom portalu da je zajednički nalog zatvoren "u skladu sa lokalnim zakonom" i rekao da je sada ponovo aktiviran."Kao i svaka globalna kompanija, moramo se pridržavati važećih zakona u zemljama u kojima poslujemo. Cilj nam je da radnje koje preduzimamo ograničimo na one koje su neophodne da bi se usaglasile sa lokalnim zakonima", navodi se u izjavi.Ovo sugeriše da je Zum zatvorio račun zbog Kine, koja zabranjuje bilo kakav razgovor o protestima na Tjenanmenu 1989. godine.Prodemokratski aktivisti i politički disidenti suočavaju se sa problemima i nadzorom čak i izvan granica Kine. Američke kompanije koje su prisutne u Kini takođe su pod prismotrom prilikom postupanja sa sadržajem koji kineske vlasti smatraju osetljivim.Zum nije jedini tehnološki gigant koji cenzuriše sadržaj na svojoj platformi.Nedavno je potvrđeno da je Jutjub automatski brisao komentare koji sadrže određene fraze na kineskom jeziku, povezane sa kritikom vladajuće Komunističke partije (KPK) u zemlji. Kompanija je potvrdila za portal The Verge da se to događalo "greškom i da radi na rešavanju problema".Epl je takođe uklonio "Pocket Casts", popularnu platformu za slušanje podkasta sa kineskog tržišta, jer je Kina tvrdila je da se ona može koristiti za pristup sadržaju koji se u zemlji smatra ilegalnim.Gugl je do nedavno radio na cenzuriranoj verziji svog pretraživača za Kinu, koji je trebalo da cenzuriše sve pretrage o ljudskim pravima, demokratiji, religiji i protestima.Međutim, Guglova potpredsednica za javnu politiku Karan Batija rekla je da je rad na cenzuriranom kineskom pretraživaču "okončan".U proteklim nedeljama, Tviter je cenzurisao neke od Trampovih objava na toj društvenoj mreži jer, kako je ocenjeno, "podstiču nasilje", a uz njih je stao i aplikaija Snepčet, koja je obustavila promovisanje sadržaja sa Trampovog naloga.Izvršni direktor Fejsbuka, Mark Zakerberg, sa druge strane, odbio je da prati primer Tvitera i Snepčeta, i dodao da kompanija koju predvodi "neće da određuje šta je istina" i da je sloboda izražavanja vrlo važna na njihovim platformama. 

Srbija

Od 2000. najviše investicija stiglo iz Italije i SAD

Od izjednačavanja prava stranih i domaćih investitora 2002. godine iznos investicija u Srbiji se drastično povećava. Sa 326 miliona USD u 2002. godini na 1 milijardu USD u 2003. godini, do 4,2 milijarde USD u 2006. godini. Nakon pada SDI od 2008. do 2010. godine, 2011. je godina sa nadprosečnim iznosom, međutim u 2012. vidimo opet nagli pad gde se zatim vrednost SDI ponovo povećava iz godine u godinu i 2018. dostiže nivo od 3,5 milijardi EUR, navodi se u najnovijoj ediciji Nove ekonomije Investicije u Srbiji 2000-2020.Najviše SDI je pristiglo iz zemalja EU, zatim iz Amerike i od 2014. godine značajnije iz Azije, naročito Bliskog Istoka.Međutim kada se pogleda procentualno prema broju projekata najveći broj investicija stigao je iz Nemačke i Italije, 15,8% i 13,7% respektivno. Dok posmatrajući vrednosno, najveći iznos investicija pristigao je iz Italije i SAD, 12,5% i 11,7% respektivno, međutim vrednosnom podelom ne zaostaju mnogo i Austrija (11,2%) i Češka (10,8%).

Srbija

Paušalci uglavnom otišli u DOO zbog testa samostalnosti

Najveći pritisak zbog Testa samostalnosti uvedenog početkom godine osećaju preduzetnici koji rade sa stranim klijentima, jer sva odgovornost se sva odgovornost padanja testa svaljuje na njih. Kako bi to izbegli, mnogi su odlučili, ili su bili prinuđeni da otvore Društvo sa ograničenom odgovornošću (DOO), kažu za Novu ekonomiju sa portala pausal.rs.„Test samostalnosti koji je početkom godine uveden za preduzetnike sa paušalnim statusom sadrži 9 kriterijuma koji određuju u kojoj meri je on samostalan. Kroz te kriterijume treba da se posmatra odnos sa klijentom, a ukoliko je on takav da ispunjava 5 ili više kriterijuma, pada se na testu,“ podsećaju sa portala pausal.rs i naglašavaju da je važno da test rade sami preduzetnici, kao i da ne postoji forma koja se ispunjava u poreskoj upravi prilikom registracije ili sklapanja ugovora.Prema njihovim rečima bitno je da se test uradi zbog inspekcije.„U slučaju kontrole, inspektori mogu potvrditi ili osporiti prolaznost testa. Međutim, svakako je bolje da preduzetnici imaju popunjene odgovore i obrazloženja, koja mogu podupreti sa dokazima, na kriterijume testa samostalnosti, kako bi lakše u slučaju kontrole argumentovali svoje mišljenje da su samostalni.“KAKO SE RADI TEST SAMOSTALNOSTI?„Test se radi sa svakim klijentom i ukoliko ga preduzetnik padne, to ne znači da ne može više da posluje kao preduzetnik uopšte, već da sa tim klijentom ne može da nastavi saradnju na taj način. Prihod koji je ostvario sa tim klijentom se onda oporezuje kao ostali prihod, bez obzira što su već plaćeni porez i doprinosi po poreskom rešenju.“ Sa portala pausal.rs napominju i da je sa testom samostalnosti uvedena velika nesigurnost u poslovanje preduzetnika, upravo zbog toga što ne postoji garancija prolaska i da neće zavisti od odluka inspektora koji vrše kontrolu. „Preduzetnici koji rade sa domaćim klijentima, a smatraju da padaju test samostalnosti su se uglavnom kod njih i zaposlili. S druge strane, preduzetnici koji rade sa inostranim klijentima nemaju ovu opciju, pa su uglavnom upravo oni otvarali DOO društva kako bi prilagodili svoje poslovanje,“ kažu naši sagovornici i napominju da su to uglavnom digitalci, bilo iz IT industrije, konsaltinga, edukacija i slčnih oblasti, koji rade sa strancima ili kod njih.U pausal.rs smatraju da olakšice koje je država uvela za paušalce pomažu u zapošljavanju radnika, s obzirom da su troškovi značajno niži. Međutim, tvrde i da prema njihovom iskustvu, veliki broj paušalaca nema potrebu da zapošljava radnike, jer sav posao obavljaju sami.Čedomir Savković

Svet

EU će postepeno otvarati granice za „treće zemlje“

Nakon skoro četiri meseca, putnici iz trećih zemalja će konačno moći da putuju u Evropskoj Uniji, javlja schengenvisainfo.com.Od 1. jula Evropska komisija otvoriće granice turistima koji putuju iz zemalja koje nisu članice Evropske unije, niti šengenskog prostora.Evropska komisija takođe je raspravljala o merama koje su preduzele države članice na unutrašnjim granicama zbog pandemije.„Kad je reč o unutrašnjim granicama Unije više zemalja članica je u proceduri ukidanja kontrola“, rekao je potpredsednik Komisije Žozep Borel i dodao da „smatra da te procedure moraju biti završene tokom meseca juna“.Zabrana putovanja u EU, koja traje do 15. juna, uvedena je 17. marta, a produžavana je dva puta.

Srbija

Kada ćemo i kako na more?

Grčka je najavila otvaranje granica za turiste. Građani Srbije još uvek ne mogu da putuju u Crnu Goru, Hrvatsku, Makedoniju i sve zemlje EU. Na osnovu međudržavnog sporazuma građani Srbije mogu da putuju u Rumuniju i Bugarsku, prenosi RTS.  Svetska zdravstvena organizacija upozorava da se situacija sa koronavirusom globalno pogoršava i da u onim zemljama koje su popustile mere raste broj novozaraženih. Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija (YUTA) izjavio je za Javni servis da prve grupe turista, kreću u Grčku već od ponedeljka.„Mnogo je nepoznanica, videćemo kako će se stvari odvijati kako bude odmicalo leto i kako se bude razvijala epidemiološka situacija. Prva grupa turista kreće 15. juna za Grčku i to će zapravo biti test – kako će oni proći i u pozitivnom ili negativnom smislu se odraziti na ovu sezonu,“ naveo je Seničić. Prema njegovim rečima pola putnika sa uplaćenim aranžmanima želi da putuje, polovina odbija, a rešenje je pronađeno u odlaganju.„Sa druge strane, naši ozbiljni problemi nastaju sa partnerima u inostranstvu koji su već primili naš novac, jedan deo njih ne želi da radi pod ovim uslovima jer imaju povećane troškove, treba da se prilagode nekim novim pravilima rada,“ objašnjava Seničić.Podseća da je Grčka vlada saopštila da će svi eventualno zaraženi putnici biti lečeni i smešteni u karantin o trošku države, kao i da su i Turska i Tunis najavili slične mere. Gostujući na RTS-u, direktor kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji Marjan Ivanuša izjavio je da su zemlje slobodne da donose odluke o otvaranju granica i karantinu.„Ja bih ipak preporučio da ako je neko bolestan - ne putuje, jer ako se razbolite negde bez obzira što vam te zemlje garantuju neku zdravstvenu negu, imajte na umu da to može imati velike posledice i na povratak jer možda nećete moći da se vratite istim avionom kojim ste planirali ili treba ostati duže i to može biti povezano sa troškovima koje niste planirali, tako da treba biti jako pažljiv,“ objašnjava Ivanuša.Seničić je podsetio i šta sve od troškova može da se pokrije putem osiguranja.„Osiguranjem pokrivaju sve do momenta dijagnostifikacije virusa. Tog trenutka prestaje njihova obaveza, ali imaju obavezu da urade repatrijaciju. Imamo zemlje koje prihvataju te troškove, nećemo imati dodatne troškove po pitanju lečenja hospitalizacije i karantina,“ naveo je direktor YUTE i napominje da neke osiguravajuće kuće mogu da pomognu oko dodatnih troškova transfera u slučaju karantina koji traje od 14 do 28 dana. Prema podacima YUTE turista još nema u Srbiji, postoje najave za septembar, ali to zavisi od nekog novog talasa zaraze.Otvaranje unutrašnjih granica Šengena završiće se do kraja juna, a zatim sledi postepeno otvaranje spoljnih granica EU, početkom jula, najavljeno je u Briselu.

Srbija

NBS smanjila referentnu kamatnu stopu na 1,25 odsto

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da nastavi sa ublažavanjem monetarne politike ireferentnu kamatnu stopu je snizio za 25 baznih poena, na nivo od 1,25%.Donoseći takvu odluku, Izvršni odbor je imao u vidu da razmere krize u svetuizazvane širenjem virusa korona (Covid-19) zahtevaju dodatnu podrškumonetarne politike domaćoj ekonomiji, da bi se ublažili negativni efekti tekrize i podstakao privredni rast u narednom periodu. Izvršni odbor je imaou vidu prethodno donete mere znatnog ublažavanja monetarne politike ifiskalne podsticaje, ali i činjenicu da je, zahvaljujući odgovornom vođenjuekonomske politike, Srbija ovu krizu dočekala u znatno povoljnijojmakroekonomskoj poziciji nego prethodne krize. Na taj način je otvorenprostor da se dodatno poveća ekspanzivnost monetarne politike i pružipodrška privrednom oporavku zemlje.Izvršni odbor naglašava da je odluku o dodatnom smanjenju referentnekamatne stope doneo u uslovima obezbeđene niske i stabilne inflacije, čijeje usporavanje nastavljeno i u aprilu, na 0,6% međugodišnje, u skladu sočekivanjima Narodne banke Srbije. Prema oceni Izvršnog odbora,inflacija bi u ostatku godine trebalo da se kreće oko donje granicedozvoljenog odstupanja od cilja (3±1,5%) u uslovima niže agregatne tražnje,kao i nižih uvoznih cena, uključujući i cene nafte. Postepeno približavanjeinflacije centralnoj vrednosti cilja očekuje se u srednjem roku, čemu bitrebalo da doprinese oporavak tražnje, podstaknut merama monetarne ifiskalne politike.Širenjem virusa korona svetska privreda je uvedena u recesiju bez presedanai sve je izvesnije da će njeno „otvaranje“ biti postepeno, što je uticalo i dabrojne centralne banke donose nove mere za podsticanje bržeg oporavka. Zanas je posebno važan oporavak zone evra, koji bi trebalo da bude podstaknutnedavno donetim dodatnim merama Evropske centralne banke, kojima sepovećava likvidnost i pruža podrška povoljnim uslovima finansiranja.Koordinirane akcije monetarne i fiskalne politike u mnogim zemljama svetatrebalo bi da doprinesu povoljnijim uslovima finansiranja i podsticanjuoporavka privrede u narednom periodu. Izvršni odbor je imao u vidu i da sezbog lošijih izgleda za globalni privredni rast očekuje da će ceneprimarnih proizvoda na svetskom tržištu, pre svega cene nafte, ostati narelativno niskom nivou i u narednom periodu.Izvršni odbor je posebno istakao činjenicu da će dodatnim smanjenjemreferentne kamatne stope, zajedno s prethodno donetim merama monetarne ifiskalne politike, efekti pandemije na privredu Srbije biti znatnoublaženi. Gotovo je izvesno da su se najveći efekti krize, kao i u većinidrugih evropskih zemalja, u Srbiji osetili u aprilu, ali i da će u narednimmesecima uslediti oporavak, podstaknut preduzetim merama, koji će voditirastu bruto domaćeg proizvoda u 2021. godini od najmanje 6%, bez ugrožavanjacenovne i finansijske stabilnosti.Izvršni odbor je istakao da će puna koordinacija mera monetarne i fiskalnepolitike biti nastavljena, što će omogućiti smanjenje eventualnih daljihnegativnih uticaja iz međunarodnog okruženja. Narodna banka Srbije će idalje pažljivo pratiti globalna kretanja i njihove implikacije na domaćuekonomiju i inflaciju i blagovremeno reagovati kako bi očuvala postignutucenovnu i finansijsku stabilnost i doprinela rastu naše privrede naodrživim osnovama.Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka oreferentnoj kamatnoj stopi održaće se 9. jula.

Svet

Zara zatvara radnje i jača onlajn prodaju

Kompanija Inditeks, koja je vlasnik poznatog španskog modnog brenda fokusiraće se na onlajn prodaju, jer je pandemija koronavirusa izazvala haos i oborila promet za 44 odsto, piše londonski Gardijan. Kompanija je saopštila i da će zatvoriti između 1000 i 1200, uglavnom malih prodavnica. Zatvaranja Zarinih prodavnica očekuju se u Aziji i Evropi, a manje je verovatno da će 107 prodavnica koje poseduju u Velikoj Britaniji biti značajnije pogođeno.Kompanija je saopštila da će račun firme biti stabilan, a zaposlenima će ponuditi druge poslove, poput otpremanja robe koja je prodata putem Interneta.Širom sveta Zara ima 7412 prodavnica. U okviru reorganizacije, pored zatvaranja nekih radnji, biće otvoreno 450 novih. Od početka februara do kraja aprila, prodaja je veoma opala, za čak 44 odsto.Za prvi ovogodišnji kvartal prijavljen je neto gubitak od 409 miliona evra, a četvrtina prodavnica bila je zatvorena do 8. juna.Gubici su, pored Zare, zadesili i druge Inditeksove brenove – Beršku, Pull & Bear i Masimo Duti.Rast prodaje na internetu nadoknadio je neke gubitke, jer je duplo skočio u odnosu na isti kvartal prošle godine, dok je u aprilu bila veća za 95 odsto.Vlasnici radnji širom sveta, bili su primorani da preispitaju svoj model poslovanja tokom pandemije, jer su u radnjama imali manje zaliha robe tokom dužeg vremena.Prema planu za oporavak kompanije, prodaja putem interneta činiće više od 25% ukupne prodaje do 2022. godine, što je za 11 odsto više nego 2019. Veće prodavnice preuzeće ulogu čvorišta za distribuciju robe prodate onlajn.Inditeks, čiji je osnivač vlasnik Amancio Ortega, u naredne dve godine uložiće milion evra u internet ponudu, kao i dodatnih 1,7 milijardi evra kako bi se prodavnice uklopile sa onlajn platformama. To podrazumeva bržu isporuku robe i praćenje pošiljki u stvarnom vremenu.

Svet

Lufthanza ukida 26.000 radnih mesta

Nemački avio-prevoznik Lufthanza saopštila je da će otpustitit 22.000 stalno zaposlenih, a da će ukupno prekinuti radni odnos sa 26.000 radnika, usled koronavirusa koji je rezultirao smanjenjem broja letova, prenosi BBC.Lufthanza ocenjuje da će obavljati 100 letova manje u odnosu na period pre krize i spor oporavak, a navodi da će polovina svih otpuštenih biti iz Nemačke.Kompanija očekuje da će mere i uslove o smanjenju radne snage dogovoriti sa sindikatima do 22. juna.Prošlog meseca Lufthanza je sa nemačkom vladom dogovorila sporazum devet milijardi evra vrednoj , kako bi se spasila od kolapsa poslovanja.Po postignutim uslovima, Nemačka će preuzeti 20 odsto udela u kompaniji, koji namerava da proda do kraja 2023. godine, a Evropska komisija je, kako bi odobrila ovaj vid državne pomoći, od Lufthanze tražila da proda deo slotova na aerodromima u zemlji.Međunarodno udruženje za vazdušni saobraćaj (IATA) ove nedelje je saopštila da će avio-prevoznici ove godine izgubiti 84 milijarde dolara zbog krize.'Devet milijardi evra neće biti dovoljno za spas Lufthanze'

Srbija

Delez Srbija imenovala novog generalnog direktora

Kompanija Delez Srbija je dodatno pojačala liderski tim imenovanjem novog generalnog direktora Jan-Vilem Dokhejra. On će se zvanično pridružiti kompaniji u Beogradu 1.septembra 2020., navodi se u saopštenju kompanije. Dokhejr ima bogato lidersko iskustvo u različitim industrijama širom sveta i više od dvadeset godina uspešne profesionalne karijere, saopštili su iz Delezea. U okviru jednog od najvećeg globalnog maloprodajnog lanca Ahold Delez bio je odgovoran za rukovođenje divizijom „To go“ u okviru brenda Albert Hejin, gde je ostavio snažan doprinos u širenju novih kanala prodaje i lansiranju inovativnih digitalnih projekata koji su podigli ukupno iskustvo kupovine na najviši nivo.U protekle dve godine predvodio je jednu od najvećih fitnes kompanija u Holandiji, gde je u potpunosti reorganizovao posao i ponovo pokrenuo novu digitalnu platformu od fitnesa do zdravlja. Jan-Vilem Dokhejr predvodiće u Srbiji gotovo 13 000 zaposlenih, a pozicija generalnog direktora u kompaniji Delez Srbija biće prilika da bogatim internacionalnim iskustvom podrži već stabilan lokalni tim, kao i da inovativnim i liderskim pristupom podigne poslovanje kompanije na naredni nivo.Dokhejr je rođen u Holandiji, diplomirao je na Univerzitetu Groningen, a liderski potencijal je dodatno usavršavao na Harvard Bussines School, navodi se u saopštenju Delezea. 

Srbija

U Srbiji radi manje od 30 odsto hotela

U Srbiji je trenutno otvoreno manje od 30 odsto hotela, 112 od ukupno 380 radi, a popunjenost smeštaja je usled pandemije je svega 10,79 odsto, saopštilo je danas Poslovno udruženje hotelsko-ug...

Svet

Kina usvojila objedinjeni građanski zakonik

Nacionalni narodni kongres, najviše zakonodavno telo Kine, usvojio je objedinjeni građanski zakon te zemlje, koji bi trebao da stupi na snagu 1. januara 2021. godine, navodi CMS Law-Now.Od osnivanja Narodne Republike Kine 1949. godine do danas, tamošnje vlasti su u četiri navrata pokušale da objedine stavke civilnog zakona, međutim, svi ovi pokušaji su propali iz različitih razloga.Stupanje na snagu novog zakona značiće istovremeno ukidanje brojnih postojećih zakona koji su do tada uređivali oblasti kao što su imovinska prava, ugovore, lična prava, brak i porodicui pravo nasledstva.Novi zakon će imati ukupno 1.260 članova i donosi više novina, poput uspostavljanja starateljstva nad decom, u slučaju vanreednog stanja poput COVID-19, u slučaju da su roditelji sprečeni da ispunjavaju svoje starateljske dužnosti, odredbe o zaključivanju elektronskih i 15 drugih tipova ugovora, poglavlje o ličnim pravima, koja Kina do sada nije uređivala posebnim zakonom."Mnogi komentatori smatraju da je Građanski zakonik Kine najvažniji korak ka sistematizovanijem i jasnijem pravnom sistemu. Zakon će imati uticaja na skoro sve poslovne aktivnosti u Kini i na kompanije koje posluju tamo. Međutim, ostaje da se vidi kako će se taj zakon sprovoditi u praksi. Samo praksa će pokazati stvarni uticaj novog zakona", navodi se u CMS analizi.Pravni eksperti iz te kompanije ukazuju i da za sada još uvek nije potpuno jasno da li će brojna postojeća tumačenja Vrhovnog narodnog suda Kine o gorepomenutim oblastima biti ukinuta, i dalje na snazi ili izmenjene u skladu sa novim Građanskim zakonikom, a dodaju da će tamošnji vrhovni narodni sud svoje tumačenje novog zakona objaviti u toku ove godine.

Svet

Radni vek Evropljana sve duži, razlike među polovima manje nego ikad

U poslednjih 10 godina trajanje radnog veka u porastu, sa izuzetkom Rumunije.Prosečni radni vek za odraslo stanovništvo (15 i više godina) Evropske unije u 2019. godini bio je 35,9 godina. To je 0,2 godine duže od proseka za 2018. godinu i 3,6 godina duže nego 2000. godine, navodi eurostat.Očekivalo se da će muškarci u 2019. raditi duže od žena, 38,3 godine za muškarce u poređenju sa 33,4 godine za žene.Od početka prikupljanja podataka muškarci su imali duži radni vek, ali razlika između polova u radnom stažu se konstantno smanjuje.Prema proseku iz 2000. godine, muškarci su radili 7,1 godinu duže od žena, ali se do 2019. godine ta razlika smanjila na 4,9 godina. Očekivano trajanje radnog veka najduže u Švedskoj, najkraće u ItalijiMeđu državama članicama EU, Švedska i Holandija su imale najduži radni vek, 42 godine Švedska, a 41 godinu Holandija prema proseku iz 2019. godine.To su bile jedine dve države članice EU u kojima je očekivano trajanje radnog staža duže od 40 godina. Za njima išle su Danska sa 40, Nemačka sa 39,1 i Estonija sa 39 godina.Nasuprot tome, najkraće očekivano trajanje radnog veka zabeleženo je u Italiji sa 32 godine, zatim slede Hrvatska sa 32,5, Grčka 33,2, a Belgija i Poljska obe imaju prosečni radni vek od 33,6 godina. Najveći rast trajanja radnog veka zabeležen je na Malti, najmanji rast u Danskoj, a jedini pad u RumunijiU poređenju sa 2000. godinom, prosečno trajanje radnog veka povećalo se za sve države članice EU u 2019. godini, sa izuzetkom Rumunije, koja je zabeležila pad od 2,2 godine. Najveća povećanja u periodu od 2000. do 2019. zabeležena su na Malti sa 7,6 godina, Mađarskoj 6,9 godina i Estoniji 5,6 godina, a najmanja povećanja u Danskoj 1,7 godina i Grčkoj 1,8 godina.

Srbija

Fabrika guma u Zrenjaninu: Prvo dozvola, pa onda ekologija

Godinu dana od početka izgradnje Gradska uprava Zrenjanina objavila je zahtev kineske kompanije Linglong da se odluči o potrebi proceni uticaja buduće njene buduće fabrike automobilskih guma na životnu sredinu. Nevladina organizacija Građanski preokret pozvala je građane da se aktiviraju i dostave gradskoj upravi svoje mišljenje o tom problemu.Predstavnik Građanskog preokreta, Dušan Kokot izjavio je tim povodom da je na delu pokušaj zaobilaženja ekoloških propisa u izgradnji fabrike.„Pred nama je pokušaj da nam se na njivama prve kategorije, u neposrednoj blizini rezervata prirode Carska bara, podigne gigantska fabrika automobilskih guma, uz zaobilaženje ekoloških propisa. Mi živimo u gradu koji više od decenije ne može da izađe na kraj sa smradom iz kafilerije. Sada je trenutak da nateramo nadležne organe da postupaju po zakonu, umesto što ga zaobilaze,“ poručio je Kokot i pozvao građane da svoje mišljenje do 15. juna dostave Gradskoj upravi Zrenjanina.Izgradnja fabrike guma kineske kompanije Linglong počela je pre godinu dana. Nakon što joj je Grad Zrenjanin pokloni zemljište od oko 100 hektara, prglašena za buduću „najveću fabriku pod krovom u Srbiji“ u kojoj bi trebalo da se proizvodi 13 miliona automobilskih guma godišnje.Mišljenje može da se pošalje na adresu: Gradska uprava grada Zrenjanina, Odeljenje za privredu, Odsek za zaštitu i unapređenje životne sredine, Trg slobode 10, 23000 Zrenjanin.Povodom izgradnje kineske fabrike guma u Zrenjaninu, na Internetu je osvanula i peticija, kojoj se može pristupiti na sledećem linku .Građanski preokret još jednom je ukazao na problem vode za piće u Zrenjaninu. Najavljene su i tribine na tu temu, koje bi trebalo da se održe krajem meseca.

Svet

Zaštitne maske neizostavne i nakon vanrednog stanja u Španiji

Vanredno stanje u Španiji završava se 21. juna, ali će maske biti obavezne i nakon toga.Nošenje maski u javnosti biće obavezno u Španiji dok ne bude vakcine protiv korona virusa, najavio je u utorak ministar zdravlja Salvador Ilja, prenosi The Hill. Špansko ministarstvo zdravlja saopštilo je da će svaka osoba starija od 6 godina morati da ima masku u zatvorenim prostorima, kao i na ulici gde se ne može uvek poštovati fizičko odstojanje.Od ovog pravila biće izuzeti ljudi sa respiratornim bolestima, ljudi sa invaliditetom ili stanjem koje im onemogućava nošenje maske.Takođe prilikom jela i pića, maske očigledno neće biti obavezne. Za kršenje ovog pravila očekuje se novčana kazna u iznosu od 100 evra. Španija je zabeležila 27.136 smrtnih slučajeva od koronavirusa, zbog čega je Vlada te zemlje naročito posvećena merama zdravstvene predostrožnosti.

Svet

OECD: Hod po žici do ekonomskog oporavka

Svetska privredna aktivnost će se tokom 2020. godine smanjiti za šest odsto ako se novo izbijanje pandemije koronavirusa ne desi pre kraja godine, ali će pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) će iznositi 7,6 odsto ako usled nove opasnosti od bolesti dođe do ponovnog uspostavljanja restriktivnih mera, ocenila je danas Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).U publikaciji o ekonomskim izgledima, pod nazivom "Svetska ekonomija u hodu po žici", OECD navodi da je po prvi put u istoriji svoje projekcije zasnovao na dva, prema njihovoj oceni, podjednako moguća scenarija.Ako drugi talas COVID-19 izazove uvođenje mera zabrana kretanja i okupljanja, nezaposlenost u državama OECD bi se više nego udvostručila nego pre krize, uz minimalan oporavak radnih mesta sledeće godine.Ako se izbegne drugi talas infekcija, očekuje se da će nezaposlenost u državama koje OECD obuhvata će skočiti sa 5,4 koliko je iznosila 2019. godine na 9,2 odsto tokom tekuće godine.Ekonomski uticaj strogih i relativno dugotrajnih zastoja u Evropi biće posebno oštar, obzirom da se očekuje da će BDP evrozone ove godine pasti za 11,5 odsto ako izbije drugi talas i za preko 9 odsto, čak i slučaju da se izbegne drugi talas."BDP u Sjedinjenim Američkim Državama će pasti za 8,5 odsto u pesimističnijem, odnosno 7,3 odsto u optimističnijem, ekonomija Japana od 6 do 7,3 odsto. U međuvremenu, zemlje u razvoju, poput Brazila, Rusije i Južne Afrike, suočavaju se sa posebnim izazovima napregnutih zdravstvenih sistema, pored poteškoća prouzrokovanih padom cena, a njihove ekonomije će pasti za oko 9,1, 10, odnosno 8,2 odsto u negativnom scenariju", navodi se u izveštaju.Dodaje se ida će BDP Kine i Indije biti relativno slabije pogođeni, s padom od 3,7 i 7,3 u slučaju jačeg drugog talasa, odnosno 2,6 i 3,7 odsto u slučaju jednog talasa."U oba scenarija, nakon prvobitnog brzog nastavka (privrednih) aktivnosti, trebaće puno vremena da se proizvodnja vrati na nivo pre pandemije, a kriza će ostaviti dugotrajne ožiljke, koji uključuju pad životnog standarda, visoku nezaposlenost i slabe investicija. Gubici posla u najugroženijim sektorima, poput turizma, ugostiteljstva i zabave, naročito će pogoditi radnike sa slabijim kvalifikacijama, mlade i neformalne obrazovane", zaključuje se u izveštaju.