Najnovije

Srbija

Iz Srbije na PCR testiranje u Mađarsku

Zbog komplikovane procedure za testiranje na korona virus, građani Srbije odlučuju se i na putovanje u susednu Mađarsku i testiranje u pograničnim privatnim klinikama, piše Radio Slobodna Evropa.U Segedinu u južnoj Mađarskoj, udaljenom oko 220 kilometara od Beograda, posluju najmanje dve privatne klinike koje građanima Srbije nude PCR testiranje i testiranje na antitela.Testiranje se u ovim klinikama obavlja i po hitnom postupku, preko reda, u roku od 24 časa, uprkos znatno višem cenovniku usluga u odnosu na cene u Srbiji.Cena PCR testiranja je 130 evra po osobi, a ukoliko je neophodno hitno testiranje, potrebno je doplatiti još 50 evra. Analiza na antitela korona virusa je 70 evra, dok je brzi serološki test 60 evra.U Srbiji nije moguće uraditi PCR testiranje u privatnim klinikama, a u državnim akreditovanim institucijama procedura zahteva čekanje u redovima, a potom i višednevno čekanje na rezultate. U pojedinim gradovima, poput Šapca, Novog Sada i Užica, se dešavalo i da nema dovoljno testova. Gradonačelnik Šapca je i zvanično 1. jula tražio od državnih vlasti da se tom gradu daju testovi.PCR testiranje na lični zahtev u Zavodu za javno zdravlje Beograd košta oko 50 evra, a kako se navodi na sajtu te institucije svi termini su popunjeni do 20. avgusta, a novo zakazivanje je moguće pokušati 18. avgusta.Kako se objašnjava, ovo testiranje je uglavnom namenjeno putnicima u međunarodnom saobraćaju.U Zavodu je moguće uraditi i serološko testiranje, koje košta oko 10 evra, a ovakvu vrstu testiranja je moguće uraditi i u privatnim laboratorijama po nešto višim cenama. Naprimer, prema cenovniku jedne od privatnih klinika u Beogradu - serološki test je 2.000 dinara, odnosno oko 17 evra.Na osnovu novih mađarskih propisa koji su doneti krajem jula, Mađarska je Srbiju uvrstila u žutu zonu rizičnih zemalja, što znači da stranci i državljani Mađarske koji dolaze iz država sa tog spiska, moraju 14 dana u karantin.Za tranzit kroz Mađarsku potrebno je koristiti koridor - autoputeve i označene benzinske pumpe. Potrebno je koristiti isključivo granične prelaze Horgoš/Reske i Tompu, kao i Hegyeshalom/Nickelsdorf.Svi građani Srbije mogu da dođu u Mađarsku i da se kreću u krugu od 30 km od granice, i dužni su da napuste ovu državu u roku od 24 sata.

Svet

Italijanske vlasti nisu slušale preporuke stručnjaka o blažim merama

Vlada Italije odbacila je preporuke svojih naučnih savetnika za blažu zabranu kretanja u martu, na početku epidemije, otkrili su novoobjavljeni dokumenti, navodi Politico EU.Početkom marta, uoči pandemije koronavirusa u Italiji, vladi je preporučeno da se država podeli u dve celine, sa strožijim merama za pogođeniji severni deo zemlje.Međutim, samo 48 sati kasnije uvedena je potpuna zabrana kretanja na celoj teritoriji zemlje, sa znatno strožijim merama u odnosu na druge zemlje Evrope poput Nemačke i Ujedinjenog Kraljevstva.Premijer Italije Đuzepe Konte rekao je parlamentu krajem marta da su odluke o merama “oduvek bazirane na tačnim procenama naučnog komiteta.” Parlament mu je takođe produžio ovlašćenje za vanrednu vladavinu do kraja oktobra.Konte je zatim bio suočen sa kritikama od strane opozicionih partija zbog stroge vladavine i ograničavanja građanskih sloboda.Naučni komitet preporučio je prvobitno vladi zatvaranje škola, barova i noćnih klubova u zemlji, a u severnom području, posebno regionu Lombardije, preporučeno je zatvaranje teretana, bazena, i muzeja, kao i zabranjivanje sportskih događaja.Nije bilo preporuka gde je navedeno uvođenje potpune zabrane kretanja, a čak je navedeno da bi crkve i restorani mogli da nastave sa radom širom Italije dokle god se stanovništvo pridržava mera socijalnog distanciranja, otkrili su dokumenti.Sledeći dan je u celom regionu Lombardije uvedena zabrana kretanja, a nakon što je više stotina ljudi pobeglo vozom na jug zemlje, Konte je saopštio da će zabrana kretanja važiti za celu teritoriju ItalijeZapise naučnog komiteta objavio je Fondazione Luigi Einaudi, istraživački institut u Rimu, koji je preduzeo pravne mere kako bi dokumenta bila objavljena. Advokat instituta Roko Todero rekao je: "Dugo su bile na snazi velike restrikcije građanskih sloboda, i građani imaju pravo da znaju koji su naučni i epidemiološki razlozi stajali iza njih."Vesti o odluci vlade da se uvede potpuna zabrana kretanja bez naučne osnove imaju veliku šansu da dovedu do negodovanja u manje pogođenom jugu Italije.

Svet

Kineske bespilotne letelice u Srbiji brinu EU i SAD

Kina je isporučila Srbiji šest vojnih bespilotnih letelica nakon što je naša zemlja rešila da ih kupi u okviru kontroverznog sporazuma sklopljenog pre godinu dana, čime je NATO faktički ostavljen po strani, piše portal Zerohedge.Iako Srbija ima zvaničnu politiku vojne neutralnosti u odnosu na NATO, u poslednje vreme saradnja sa tim savezom jača. Međutim nabavka kineskih bespilotnih letelica i najava predsednika Srbije da želi da nabavi sistem protivraketne odbrane S-400 od Rusije, primorao je zvanični Vašington da zapreti sankcijama.Srbija je nedavno postala prva zemlja u Evropi koja je za svoju vojsku nabavila kineske bespilotne letelice, što ljudima u Briselu diže obrve od čuđenja, prema prisanju Bloomberga:"Kineske akcije podstiču NATO da se okrene prema Aziji i odgovori na moguće promeni na moru koje bi ga ugrozile. Uticaj Kine na Balkanu ogleda se u nastojanju da uđe u oblasti gde je ranije bila dominantna Rusija. Inicijativa Jedan pojas, jedan put već je doprinela da Kina postane glavni igrač u politici Srednje Azije".Kineske bespilotne letelice imaju dug domet, pucaju na mete sa udaljenosti od devet kilometara i da snimaju teren i objekte koji se nalaze duboko u neprijateljskoj teritoriji, piše Bloomberg.Prodaja bespilotnih letelica Srbiji, kako je ranije objavio jedan američki vojni magazin, predstavlja najznačajniji pomak za Peking u Evropi gde se države tradicionalno oslanjaju na američke i evropske proizvođače oružja.Prošle godine srpski predsednik potpisao je nekoliko sporazuma sa Pekingom o proširenju inicijative Pojas i put.Prema tom sporazumu, od Kine se očekuje da izgradi nove elektrane, položi prenosne kablove i optičku vlakna, izgradi nove železničke pruge i luke u zemlji."Lako je primetiti razloge zbog kojih je Kina uzdrmala čelnike NATO-a. Širenjem inicijative Pojas i put po Evropi, Kina je iskoristila stratešku imovinu: luke, elektroprivredu i firme za robotiku, počev od Sredozemnog do Baltičkog mora", piše između ostalog portal Bloomberg.

Svet

Bivši potpredsednik Evropskog parlamenta pod istragom zbog putnih troškova

Poljsko tužilaštvo radi na slučaju bivšeg potpredsednika Evropskog parlamenta Rišarda Čarneckog zbog navodnih nepravilnosti u putnim troškovima i dnevnicama, preneo je Politico EU.Slučaj je bio upućen poljskom tužilaštvu od strane Evropske službe za suzbijanje prevara (OLAF).Istraga pokriva isplaćene naknade za troškove između 2009. i 2014. godine, a OLAF Pres služba potvrdila je da je njihova istraga završena i da je “konačni izveštaj koji sadrži sudske preporuke po pitanju slučaja poslat poljskom tužilaštvu u maju 2019. godine.““Istraga je ispitala moguće nepravilnosti po pitanju nadoknade za putne troškove i isplate dnevnice,“ a takođe je navedena preporuka Evropskom parlamentu da se neopravdano potrošeni iznos nadoknadi.Čarnecki, član Evropskog parlamenta 16 godina kao i član poljske vladajuće stranke “Pravo i pravda,“ navodno je podneo dokumenta u kojima se navodi da je proveo samo 15 minuta u Briselu između putovanja.Potpredsednik Evropskog parlamenta od 2014. do 2018. godine, Čarnecki je smenjen nakon što je kolegu iz opozicione partije nazvao saradnikom nacista.

Svet

Majke u Americi u akciji: Prave kućnu školu

Roditelji u Americi počeli su da organizuju samostalnu nastavu za svoju decu, u nekim slučajevima nalazeći privatne učitelje, kako bi manje grupe dece mogle u kućama ili većim prostorima da nastave sa obrazovanjem dok američke škole ne nastave sa redovnim radom, piše MIT Technology Review. Grupe roditelja na društvenim mrežama, najčešće majke,usijale su se od aktivnosti. Dok američka vlada i dalje razmatra rizike redovne nastave, roditelji formiraju grupe dece sličnih godina za samostalne časove. Za razliku od tradicionalnog školovanja kod kuće kad roditelj sam školuje svoje dete, roditelji smatraju da je važno uvođenje društvenog elementa, bez velikog rizika od infekcije koji se javlja kad su desetine dece u jednoj učionici.Formiranje manjih grupa takođe omogućava deljenje troškova za angažovanje privatnih, a u nekim slučajevima penzionisanih, učitelja. Tutor kod kuće nije jeftin, spominje se cena od 10.000 dolara po detetu. U grupama bez privatnih učitelja pojedini roditelji odgovorni su za sprovođenje časova dok ostali mogu da se posvete poslu na radnom mestu ili na daljinu.Neki roditelji u ovakvim grupama dobrovoljno menjaju školsku nastavu zbog briga o bezbednosti, dok ih drugi koriste kao dodatne časove tokom jesenje nastave koja će verovatno biti neredovna kako bi se omogućilo socijalno distanciranje unutar školskih prostora.Ideje za biznisOdređeni preduzetnici takođe su iskoristili ovaj pokret, osnivajući sajtove gde zainteresovani roditelji mogu pronaći odgovarajuću grupu za svoje dete u zavisnosti od razreda, lokacije, učestalosti, posebnih uslova kao i obaveznog nošenja maske.Majk Teng, osnivač kompanije Swing Education, prilagodio je svoj biznis za uparivanje potencijalnih zamenskih nastavnika sa školama kojima su potrebni, i pokrenuo novi program kojim privatne grupe mogu naći nastavnike. Teng navodi da je za učitelje važna mogućnost stabilnog prihoda bez rizika infekcije koji se trenutno javlja u školama.Reakcija postojeće zajednice koja je dosad školovala decu kod kuće za sad je mešovita. Velikom broju roditelja koji su svoju decu obrazovali kod kuće pre početka pandemije smeta što se ove grupe formiraju bez obzira na postojeće zakone.U nekim državama, poput Merilenda, roditeljima koji decu školuju kod kuće ilegalno je angažovanje nekog drugog za obrazovanje deteta. Grupe za samostalnu nastavu pozivaju se na to da ovakva nastava ne spada pod tradicionalno školovanje kod kuće.

Srbija

Lidlova školska oprema za uspešne početke

Kao roditelj čije dete polazi u školu prvog septembra, sigurno ste već počeli sa pripremama za njihov povratak nastavi. Dobra vest je da vam ove godine ne treba spisak, jer se u Lidlu sav pribor za đake nalazi na jednom mestu i to po povoljnim cenama. Na vreme krenite u kupovinu kako biste se opremili pre prvog zvona i iskoristili prednosti ove kratkotrajne ponude.U Lidl prodavnicama možete pronaći raznovrsne sveske po ceni od samo 34,99 dinara. Trodelna pernica u četiri varijante, koja sadrži sve što je potrebno jednom đaku za pisanje, crtanje i brisanje, košta samo 599,99 dinara. Sav pribor od prvog časa pa do poslednjeg zvona može stati u školski ergonomski ranac zapremine do 27l po ceni od 1.599 dinara.Treba da vodite računa o tome da materijal za školu bude dopadljiv, ali i koristan za razvoj veština vašeg deteta. Da bi od malih nogu postali organizovani, u tome im može pomoći dvostrana tabla sa markerom za zapisivanje podsetnika i domaćih zadataka, koja je dostupna u Lidlu po ceni od 199,99 dinara.Osim kupovine neophodne opreme, trebalo bi pripremiti decu za nastavu i povratak školskim obavezama. Raspust je vreme kada se deca, a i roditelji, maksimalno opuste od svih školskih obaveza, ali kako đaci kažu, raspust brzo prođe i septembar dođe. Šta učiniti da to ne bude preveliki šok i za đake i za roditelje objašnjava specijalni pedagog i psihološki savetnik Milan Radovanović. „Potrebno je već u avgustu prilagoditi režim spavanja deteta što je bliže moguće onom kada se ide u školu, da bi dete imalo dovoljno vremena za kvalitetan san. Osim toga, bitno je da steknu naviku da završe sve higijenske jutarnje obaveze na vreme, da se obuku, doručkuju, i pripreme sveske i udžbenike prema školskom rasporedu časova. Deca vole da učestvuju u kupovini birajući sebi stvari i to im je najčešće jedan od najlepših trenutaka pripreme za školu, pa ih obavezno uključite i u taj proces“, savetuje Milan Radovanović.Kažu da je svaki početak težak, ali kad uz sebe imate sjajne saveznike koji će vas potpuno opremiti za „prvo školsko zvono“, prvi septembar se dočekuje spremno. Uz dobru pripremu, savete psihologa i blagovremenu nabavku u Lidlu, vi i vaši klinci već ste dobili prvu peticu!

Svet

Bugarski ugostitelji traže da konobari više ne nose maske u baštama

Bugarsko Udruženje restoratera zatražilo je da konobari i drugi ugostitelji koji rade napolju više ne nose zaštitne maske, jer se mere zaštite širom zemlje sve manje poštuju, preneli su bugarski mediji."Možda se nismo razumeli, ali čini se da koronavirusa više nema. Ili je to barem u Bugarskoj to jeste, izgleda kao da ga nema. Mnogi ljudi se stalno okupljaju u grupe bez držanja distance, a ne nose ni maske", kažu predstavnici tog udruženja."Mi pratimo vesti, ali nigde nismo videli da u Bugarskoj više nemamo COVID-19. Moguće je da smo propustili tu vest, jer nepoštovanje mera zaštite sve više i više uzima maha".U isto vreme, kažu da su njihovi zaposleni u obavezi da nose maske i to redovno kontrolišu nadležne institucije. Čak i na otvorenim prostorima i na skoro 40 stepeni Celzijusa, navodi se u njihovom saopštenju."Zato tražimo da nas zvanično obavestite ako u Bugarskoj zaista više nema virusa, kao i da mere zaštite više ne važe", kažu u udruženju."S obzirom na masovno nepoštovanje nametnutih pravila i okupljanje grupa bez uvažavanja distance, insistiramo da se ukine pravilo da naši zaposleni koji rade napolju nose zaštitne maske. Pravilo da za jednim stolom mogu da sede maksimalno četiri osobe, sada je potpuno besmisleno, jer se van restorana u malim prostorjiama okuplja daleko više ljudi", objašnjavaju ugostitelji u Bugarskoj. Poručuju da ta pravila vode samo gubicima u poslovanju, smanjuju promet, pa bi im bilo od velike koristi da se ponovo preispita njihova svrha.

Svet

Tramp je potpisao naredbu o zabrani poslovanja sa vlasnicima TikToka i WeChat-a

Tramp je potpisao naredbu o zabrani poslovanja sa vlasnicima TikTokaAmerički predsednik Donald Tramp potpisao je naredbu kojom se zabranjuje bilo kakvo poslovanje sa kineskim kompanijama BajtDens koja poseduje TikTok i Tensentom u čijem je vlasništvu popularna aplikacija za razmenu poruka ViČet, a stupiće na snagu za 45 dana, piše portal TechCrunch.Trampova administracija radi na „čišćenju nepouzdanih kineskih aplikacija“ iz američkih digitalnih mreža, a TikTok i ViČet smatra kao veliku pretnju na nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Američkih Država.„Aplikacija TikTok može biti korišćena za širenje dezinformacija od kojih će Komunistička partija Kine imati veliku korist, a mi moramo preduzeti agresivne mere protiv nje kako bismo zaštitili nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Američkih Država“, rekao je Tramp u jednoj od naredbi.U drugoj uredbi Tramp se osvrnuo na Tensent i njihovu aplikaciju ViČet rekavši da ova aplikacija za razmenu poruka „automatski čuva ogromne količine podataka o svojim korisnicima i to može pružiti Komunističkoj partiji Kine pristup ličnim i imovinskim podacima Amerikanaca“.Američki senat u četvrtak je izglasao zabranu korištenja TikToka na službenim telefonima federalnih zvaničnika.U međuvremenu, Majkrosoft je potvrdio da je kompanija zainteresovana za kupovinu TikToka. Dok je Majkrosoft u početku izrazio interesovanje za kupovinu samo američkog dela poslovanja, u nedavnom izveštaju Fajnenšal Tajmsa navedeno je da kompanija sada razmišlja o kupovini globalnog poslovanja TikToka.Majkrosoft očekuje da će konačnu odluku o kupovini TikToka doneti do 15. septembra. Ako pregovori ne budu okončani, kineska društvena mreža biće zabranjena u Sjedinjenim Američkim Državama samo nekoliko dana nakon ovog roka.Peking se snažno protivi odluci SAD-a da zabrani ove tehnološke kompanije, prema navodima portparola Ministarstva spoljnih poslova Kine Venga Venbina.TikTok i ViČet obavljaju svoje poslovne aktivnosti u SAD-u u skladu s propisima zemlje, naglasio je Veng, tvrdeći da Vashington koristi nacionalnu sigurnost kao izgovor.

2020

Coca-Cola novom kampanjom pruža podršku HoReCa sektoru

„Ko kaže da moramo da se vratimo na staro? Šta ako smo najveća promena ti i ja? Šta ako odlučimo da budemo otvoreni, kao nikada pre?”, stihovi su pesme poznatog britanskog umetnika Pesnika Džordža, koji se udružio sa Coca-Colom u prvoj, dugo očekivanoj kampanji poznatog svetskog brenda od početka pandemije korona virusa.  Inspirativna pesma, centralna je tema kampanje ,,Otvoreni kao nikada pre’’ i treba da podstakne  ljude da se otvore za nove mogućnosti, da pokrenu promene koje zavise od njih samih i da cene sve sitnice koje čine život. od početka globalne pandemije Pesnik Džordž je bio izuzetno aktivan u širenju podrške kroz svoje stihove. On poručuje da ne uzimamo stvari zdravo za gotovo, da možemo da uživamo više u onome što nas okružuje, da negujemo odnose sa ljudima koji su nam bliski i poziva na solidarnost i empatiju među ljudima jer se sve prepreke prevazilaze lakše kada smo udruženi.Ovo je prva kampanja posle pauze u marketinškim aktivnostima za Coca-Cola sistem, budući da je već na početku ove globalne pandemije odlučeno da se svi resursi preusmere u pružanje humanitarne pomoći širom sveta. Zajedno sa partnerskim punionicama i Coca-Cola Fondacijom, globalno je donirano preko 120 miliona dolara organizacijama u znak podrške i za borbu protiv korona virusa. I u Srbiji su svi resursi bili  preusmereni na glavne prioritete, a humanitarne aktivnosti realizovane su u tri faze: tokom prve, pomoć je išla za zdravstvene centre i medicinske radnike koji su bili na prvoj liniji borbe sa korona virusom, u drugoj fazi u partnerstvu sa Crvenim krstom obezbeđena je donacija u vrednosti 200.000 dolara za najugroženije, dok se u trećoj- fazi oporavka, pažnja usmerava ka oporavku privrede i preduzetnika.  ,, Nakon prve dve faze pomoći, naš fokus je sada na podršci koju ćemo u narednom periodu pružiti partnerima iz Horeca sektora koji su u ovoj situaciji pretrpeli značajne ekonomske gubitke. Predstojeća kampanja nije samo motivišuća - ona ima jedan jasan i konkretan cilj: da podrži male biznise, lokalne hotele, kafiće i restorane, od kojih su mnogi tek sada otvorili svoja vrata posle veoma izazovnog perioda. Ugostiteljski sektor u Srbiji zapošljava preko 65 000 ljudi, koji se trenutno bore za opstanak i mi želimo da im u tome pomognemo.“, rekao je Svetoslav Atanasov, generalni direktor kompanije Coca-Cola HBC Srbija. U okviru kampanje ,,Otvoreni kao nikada pre’’ Coca-Cola će odabranim ugostiteljima staviti na raspolaganje deo svog digitalnog oglasnog prostora, a neki od najautentičnijih će imati priliku i da ispričaju svoje priče na digitalnim kanalima. Kroz različite aktivacije Coca-Cola će u narednom periodu podržati preko 600 ugostiteljskih objekata širom Srbije. „ Za nas ,,Otvoreni kao nikada pre’’ nije samo kampanja, već proširenje naše svrhe i potpuno novo razmišljanje u izmenjenom svetu. Pored posvećenosti i želje da ponudimo najbolje osvežavajuće napitke koji odgovaraju na sve potrebe potrošača, želimo da inspirišemo ljude da krenu napred, i učinimo svet drugačijim i boljim, ujedno pomažući i jedan od najznačajnijih sektora u privredi na svetu“, izjavila je Andrea Dragan, direktorka marketinga za gazirane napitke kompanije Coca-Cola.

Srbija

Stanari parkića na Banovom brdu: Upornost uvek na kraju pobeđuje

Intervju sa Milenom Popević iz Inicijative "Sačuvajmo naš parkić", za podcast “Dan posle”Razgovarao: Aleksandar GubašDan posle - Milena Popević o odbrani parkića (AUDIO)Kako je počela cela priča oko parkića na Banovom brdu, i šta stoji iza celog slučaja?Milena Popević: Naš deo priče je počeo 11. jula 2019. godine, kada smo odjednom saznali da je ta zelena površina, koju smo mi 50 godina održavali i smatrali parkom koji pripada zgradi, privatna svojina. Došao je čovek, negde oko 8:00 h, i krenuo da seče stabla koja su se tu nalazila. Dosta komšija je odreagovalo -- neki su se odmah uputili u opštinu da traže odgovore, drugi su se okupili oko zgrade -- međutim, presudan trenutak je bio kada je odbornik iz Opštine Čukarica, Dejan Jovanović, koji se onomad borio za Košutnjak, uleteo na parcelu i zaustavio tu seču. Onda se tu skupila jedna kritična masa ljudi, a pozvana je i policija, i tu je, otprilike, u stvari početak te naše borbe i agonije, koja je trajala nešto više od godinu dana. To nisu bili samo ljudi iz naše zgrade, iako uglavnom svi sa ovom borbom povezuju samo nas... Okupili su se i stanari okolnih zgrada, a dolazili su i drugi ljudi sa Banovog Brda -- dešavalo se da nam se pridruže i prolaznici koji su se tu zadesili, i videli da se nešto dešava. Mi smo imali danonoćna dežurstva, jer smo pre svega morali da obezbedimo da se ta stabla koja su oni posekli ne iznesu, da bi postojali dokazi da su isečena. Svakako nije dozvoljeno tek tako poseći stablo, pa makar to bila i vaša parcela -- a on je stabla prvo isekao na parceli koje nije njegova. Da pojasnimo -- znači, taj parkić se sastoji od nekoliko parcela. Šta je tu u čijem vlasništvu? MP: Ta zelena površina je sastavljena od tri parcele, od kojih su dve u vlasništvu "Niva bildinga", a jedna je u vlasništvu nekoliko građana. Investitor nije vlasnik te srednje parcele, i čak je građevinsku dozvolu imao samo za jednu parcelu od tri. Uprkos tome, on je ogradio ceo park i počeo da seče, i sa sečom se stalo tek kad je došla policija. Mi komšije iz okolnih zgrada smo se zatim okupili, i organizovali smo dežurstvo, ne bismo li sprečili dalju seču. Hteli smo da ga sprečimo da poseče još stabala, i da postavi građevinsku tablu, jer nam je otprilike rečeno: “Ako se postavi građevinska tabla, to je kraj.” Ali, eto, ta građevinska tabla nije postavljena ni narednih godinu dana. Mi smo sa borbom prvo krenuli preko institucija  -- kucali smo na vrata opštine, i u jednom trenutku smo čak i uspeli da dođemo do predsednika opštine... U opštini smo održali nekoliko sastanaka sa investitorima.A ko je zapravo investitor u ovom slučaju? MP: Ovo možete da proverite i sami u APR-u -- taj Ninoslav Adžić ima preko 40 firmi koje su u blokadi. Odmah nam je nešto tu bilo sumnjivo, i odmah smo posumnjali da to neće biti kako treba i kako je on obećavao. Oni su nam tu mahali nekim papirima -- to je bila ta građevinska dozvola, koja je bila samo za jednu parcelu... On je za drugu parcelu dobio dve građevinske dozvole tek u januaru mesecu ove godine, i to u jeku naših demonstracija. Tad se dogodio i jedan upad njihov sa strane, kad je investitor došao u pratnji obezbeđenja iz firme "Atlas sekjuriti". Mi smo tada ponovo krenuli sa protestima, i neko je u tom trenutku imao herca da njemu da dve građevinske dozvole baš tada, u januaru, za tu drugu parcelu. Kad nekome sa strane kažete da investitor hoće da izgradi tri zgrade na nekom placu, njima to isprva ništa ne znači -- ali kad dođu, kad vide stanje na terenu, onda kažu: "Pa dobro, pa gde on misli ovde zgrade da stavi? To će vama biti prozor do prozora." Pa da, upravo se zato i bunimo. Zato nam smeta... Da je on tu izgradio te tri zgrade, imali bismo velikih problema. Komšije koje žive u prizemlju i na prvom spratu ne bi videle belog dana...  Kada bi, ne daj Bože, izbio neki požar na petom ili šestom spratu naše zgrade, vatrogasno vozilo uopšte ne bi moglo da priđe. Znači, tu su postojali ozbiljni problemi, ne samo u vezi toga da li mi hoćemo da kod svoje zgrade imamo zelenu površinu, i da li nama odgovara zgrada ili ne. Stvarno su postojali ozbiljni problemi u odnosu na taj njegov plan gradnje. Bilo je raznih incidenata -- jednom je investitor doveo nekog nekog čoveka koji je pretukao dvojicu naših komšija, i na kraju je policija sve njih zajedno tužila za učestvovanje u tuči. Evo, to smo nedavno saznali, i malo smo ostali šokirani...Komšije su tužene zato što su podmetnuli nos, verovatno... MP: Da, otprilike tako. (smeh) U suštini, ta tuča je bila okidač za to da počnemo da pravimo protestne šetnje. Mi smo do tada uglavnom mirno protestovali, sedeli smo ispred zgrade da nas ljudi vide, skupljali smo potpise za peticiju podrške... Do tada smo već skupili nekih 3.000 potpisa, i to samo sedeći tu pored našeg parka. Dolazili su ljudi iz cele Srbije, ne samo iz Beograda. Značilo im je, valjda, kada vide da se ljudi zajedno bore protiv nečega... Onda je došla zima, i s njom donekle i zatišje. Međutim, mi smo neprestano bili u pripravnosti, jer se dešavalo da nam u nedelju uveče u 20:00 h uleću sa "Atlas sekjuritijem" ne bi li uneli tablu. Ali ljudi su se uskomešali, nastalo je guranje, i oteta je ta tabla... Mi smo tada već bili izverzirani, i znali smo da treba da zovemo policiju čim se oni pojave, upravo da ne bi dolazilo do incidenata. Tu, u januaru mesecu, su ljudi već bili prilično onako na ivici živaca. Dolazili su i neki koji uopšte nisu sa Banovog Brda, pa su hteli da se tuku, tražili su da uđu tamo da se obračunavaju sa ovima iz obezbeđenja... Verovatno najkritičniji trenutak je bio jednom kada su uleteli sa bagerom. Uspeli su da prođu tim nosačem bagera, i bager je u roku od dva minuta uleteo u park, porušio barikade, porušio je i ogradu koji su oni postavili... Investitor je tad doveo verovatno 15 najvećih momaka iz "Atlas sekjuritija koji su se poređali. Mi smo u roku od tri sata okupili ljude i napravili protest. To veče smo se okupili i zatvorili smo celu Požešku, ljudi iz celog Beograda su došli da nas podrže. Te noći smo imali čak i jednu, možda ne baš opasnu situaciju -- ali, kako da kažem, nije vam svejedno kad se takve stvari dešavaju, jer onda možete vi da ispadnete krivi za to, a u suštini niste... Neki čovek je prišao našem komšiji i rekao: "Je l' imaš ti neki nož?" Komšija ga je tu pogledao i pitao o čemu se radi, i ovaj mu je rekao: "Hajde da uđemo tamo i da isečemo nešto na bageru." Da li je on bio samo ljutiti građanin, ili je to provokacija, ne bi li ispalo da mi nekome pretimo noževima -- to sad stvarno ne znam, i ne bih volela ni da nagađam...Kakav je generalno bio odnos policije prema protestu stanara -- i što se tiče takvih incidentnih situacija, i što se tiče protestnih šetnji i skupova?MP: Oni su nam uglavnom bili medijatori. Stajali su između nas, i starali su se da ne dođe do incidenata. Kad god smo se okupljali u velikom broju, oni su legitimisali i ove investitorove, i naše građane, da tako kažem. Pratili su nas kad smo išli u protestne šetnje pratili su nas, i održavali su red i mir... Sa policijom načelno nismo imali problema. Oni su ljudi prosto radili svoj posao, bili su tu, i moram da kažem da su uvek izlazili na teren kada smo ih pozvali. A zvali smo ih uvek kad je postojala opasnost da dođe do nekih incidenata. Jeste, bilo je i nekih hapšenja, i uglavnom su hapsili nas -- pretpostavljam na prijave investitora. Tako su protiv nas komšija podignute neke krivične prijave, i nadamo se da će one biti povučene, sad kad je potpisan taj protokol. Za prekršajne prijave ćemo ipak morati da sačekamo da prođe sudski proces, da vidimo šta će se desiti. Oni su tim krivičnim prijavama pokušavali da nas zastraše, pretili su nam da će nam lomiti lobanje, da će nas loviti jednog po jednog, i takve stvari smo slušali... Ali eto, zajedno smo nekako uspeli da prevaziđemo taj strah. Nije nam bilo svejedno, ali prosto, kada se upustite u neki takav proces, u tako neku bitku, morate da očekujete i da će takvih stvari biti. Koji su vam bili najteži momenti i najveća iskušenja u svemu tome? MP: Najteži su bili upravo ti trenuci, recimo, kada je bila ta tuča u septembru. Prosto, plašili smo se da će tako biti stalno. Plašili smo se da će možda doći noću da nas tuku, ne bi li uspeli da uđu. Kad je ušao bager, to nam je stvorilo užasnu nesigurnost... Nismo gubili nadu, ali smo nekako pomišljali: "To je to. Gotovo je. Ušao je, i sad kad počne da kopa, kako ćemo?" Jedino da legnemo pod bager -- i na to smo bili spremni. Uletale su komšije i zaustavljale bager, i to smo radili... Ipak, svi mi imamo neke svoje granice, i neki se malo više plaše, neki malo manje -- prosto, nismo mogli da budemo sigurni dokle ćemo izdržati. Na svu sreću, nije dugo trajalo.Tokom protesta ste imali podršku raznih drugih organizacija, pokreta i inicijativa -- da li ste s nekima od njih razmenjivali iskustva? MP: Bilo je mnogo organizacija... Evo, ja sam napravila spisak, ne bih li se setila svih, ali se svejedno plašim da ću nekoga da propustim. Stanari iz naselja "Stepa Stepanović" su nas među prvima podržali, kad smo organizovali proteste, i doneli su nam jedan super transparent, na kome je pisalo: "Nemam leđa, imam komšije." To je stvarno bila jedna super stvar. I ljudi iz Zemuna koji se bore za Gardoš, i sa Novobeograđani koji imaju problem sa Savskim kejom... Pa Ne davimo Beograd, Čuvari vatre, udruženje Nacionalna koalicija za decentralizaciju iz Niša -- znači, dolazili su ljudi bukvalno iz cele Srbije, sa svih strana su nas podržavali.Udruženje za zaštitu ustavnosti i zakonitosti...MP: Jeste, jeste, i Savo nam je pomogao, i bio je tu sa nama od početka. Ali ja njega smatram svojim komšijom, pošto mu mama i tata žive u zgradi, tako da je ta saradnja sa njim došla nekako spontano. Mnogi  ljudi su dolazili, ne bih volela da nekoga izostavim... Mi se nikad nismo povezali sa nekom strankom, ali na protestima ste mogli da vidite dosta ljudi iz različitih stranaka. Ljudi su dolazili zato što su stvarno želeli da se izbore za tu zelenu površinu. I kada je bilo nekih predloga da nas neka stranka podrži, mi smo takve stvari uglavnom odbijali.A kako je cela ova situacija uticala na odnose među stanarima zgrade, na tu neku unutrašnju dinamiku vaše male zajednice? MP: Moram da priznam da smo da smo pre ove situacije sa parkićem bili prilično otuđeni. Naša zgrada je velika, ima 107 stanova, i mnoge komšije se međusobno nisu poznavale. Tokom svega ovoga smo se svi upoznali, i mnogi smo se i sprijateljili. I sad, eto, sedimo i pijemo kafe zajedno, pomažemo jedni drugima više nego što smo ranije... Ranije nekako nismo mogli da računamo da će komšija da nam priskoči u pomoć kad se nešto desi, ali sada to bez problema možemo. Zna se, imamo grupu u kojoj smo na vezi, i ako imamo neki problem, napišemo, pa ako neko može, pomogne. Ako ne, daće neko barem ideju šta i kako može da se uradi. Uspeli smo sve ovo da organizujemo, a pre toga nismo imali ni upravnika, ni ništa, baš smo bili onako... Mnogo je ljudi, pa ih je teško sve okupiti. Ali evo, oko parkića smo uspeli da se pokupimo i skupimo. Dobili ste i društvenu prostoriju. MP: Jesmo, da. To je jednom ranije bila ostava za đubre, “đubrana”, koja je posle sređena, i sada nam je tu prostorija stambene zajednice gde se okupljamo. “Đubrana” je postala “dežurana”. MP: Da, da. (smeh) Od milošte zvana “dežurana”.Vi ste tokom celog tih godinu dana odbrane parkića organizovali razne kulturne akcije i programe... MP: Najpre smo morali da na neki način privučemo pažnju medija. Društvene mreže jesu super stvar, imate vi i tu dosta vidljivosti, međutim, mediji su ipak nešto drugo... Ako vas vide i ako pričaju o vama, onda je to za vaš slučaj dobra stvar. Onda smo tako organizovali  kafu za komšiluk, pa smo onda pravili neke radionice za decu, i tako... Jednom nam je čak i jedan poni došao u goste. Imali smo dosta takvih akcija, i u jednom trenutku smo svake nedelje organizovali proteste. U stvari, ti protesti su doprineli tome da mi dođemo do sastanka sa gradonačelnikom. Na kraju ste, uz posredovanje zamenika gradonačelnika, potpisali sporazum sa investitorom. Kako je došlo do tog raspleta situacije, kakvo je trenutno stanje vašeg slučaja, i šta je najviše uticalo na to da ishod bude pozitivan? MP: Ova situacija sa koronom nas je malo usporila, pa pretpostavljam da je i to neko rešenje iz istih razloga odlagano. Rasplet je, u suštini, došao onda kada se zamenik gradonačelnika zainteresovao za naš slučaj. Na kraju je potpisan jedan protokol, koji nije pravno obavezujući, ali jeste moralno obavezujući. Mi smo se obavezali da nećemo praviti proteste, investitor se obavezao da neće graditi, a grad se obavezao da će investitoru nadoknaditi te parcele -- sad, da li će to biti u vidu drugog zemljišta, ili u vidu isplate, to će se već oni dogovoriti kako i šta. Taj predlog mora da se usvoji u Skupštini grada, ali dobili smo uverenje da nema razloga da se to ne desi, tako da očekujemo da će do nekog marta ili aprila sledeće godine naša zelena površina konačno dobiti taj status. Nama je važno samo da tu ne bude gradnje. Kad smo već čekali godinu dana, sačekaćemo još par meseci... Bićemo strpljivi, i nadamo da će sve to na kraju ipak biti OK, i onako kako je obećano. Na potpisivanju protokola su bili ljudi iz Gradskog zelenila, i hteli su odmah da razgovaraju i o tome šta i kako mi želimo da tu napravimo.Kako se osećate, na kraju svega? MP: Dobro se osećamo. To je, onako, onaj osećaj kad shvatiš da građani ipak imaju moć, i da samo treba da postoji ta neka pozitivna energija, koja mora pravilno da se usmeri. Šta je to najvažnije što ste naučili posle svega? Koje su to najznačajnije naučene lekcije, iskustva i preporuke, koje biste mogli da uputite nekom drugom ko bi se našao u sličnoj situaciji? Recimo, kad bi sad vas zvali da nekom drugom parkiću koji ima sličan problem prenesete vaša iskustva, šta biste im rekli? MP: Prvenstveno, da znaju šta im je cilj. A onda da se jednostavno drže toga, i da budu jedinstveni u postizanju tog cilja. Nismo ni mi svi super prijatelji, niti se svi super volimo -- ali kada se borimo za zajedničku stvar, onda smo svi jedinstveni. Kako ste vi definisali vaš cilj? MP: Cilj nam je bio da na tom mestu ostane zelena površina, i da investitor dobije drugu parcelu, ukoliko je to moguće. Hteli smo da on, ako ima sve regularne papire, sa gradom rešava svoj problem, a da grad nama proba da reši naš problem -- i mi smo, u suštini, na kraju baš to i dobili. Na šta biste nekim hipotetičkim braniocima nekog drugog parkića skrenuli pažnju, što se tiče metoda i trikova koje ona druga strana može da koristi?MP: Na noćne napade. Takođe, savetovali bismo ih da ne nasedaju na provokacije, da se ne plaše kad im dovedu one nabildovane momke. Oni su samo tu da vas zastraše. Ali nemojte se ni tući sa njima -- nema nikakve svrhe, nadrljaćete vi. Nasilje nije rešenje, generalno. Da je investitor možda prvo došao i postavio tablu, pa bio fin, i tu pričao sa komšijama, vamo-tamo, da im je ponudio neki parking -- moguće je da bi mu to i prošlo. Ali pošto je upao onako divljački, sa nekim ljudima koji su sekli bez ikakve opreme, odmah smo videli da tu nešto nije kako treba, i narod se prosto podigao i poludeo, i rekao: "Brale, ne može tako, bre." Pre vas je taj neki uzor borbe građana za zelenilo i zdravo okruženje bio Peti parkić, a sada ste taj simbol postali vi. Kakav je to osećaj? MP: Ne znam, zanimljivo je. Vrlo je zanimljivo kad ljudima možeš da pružiš neki pozitivan primer. To je, u stvari, ona varijanta: “Misli globalno, deluj lokalno” i ona se zapravo uvek pokaže kao najbolja. Ako hoćeš nešto da promeniš, prvo moraš da počneš od sebe -- bukvalno. Eto, tako smo i mi krenuli, sa tom pričom da želimo da naša zelena površina i dalje ostane naša, i da sačuvamo taj delić čistog vazduha. Ljudima smo ovime, valjda, pokazali da je moguće izboriti se -- sad, ne bih baš rekla protiv zla, ali protiv nečega što vas žulja. Probajte da se izborite, i, ako ste istrajni, velike su šanse da ćete uspeti. Uvek je ta upornost i istrajnost ono što na kraju pobeđuje.

Srbija

Zaštićeni beloglavi supovi životima platili bahate letove helikopterom

Mnoge građane Srbije uznemirila je vest o tome da je najmanje šest mladunaca beloglavih supova ispalo iz gnezda zbog helikoptera koji je bio u niskom letu iznad kanjona reke Uvac koji je njihovo poznato stanište, prenosi RTS.Zoran Karić iz Fondacije za zaštitu ptica grabljivica kaže da je prilikom spornog leta iz gnezda palo najmanje šest ptica"Pre svega je odgovoran Direktorat za civilno vazduhoplovstvo je zadužen za davanje dozvola ta ovakve letove. Protiv bilo kakve logike je da vi letite helikopterom u rezervatu gde imate ptice koje su teške 10 kilograma, imaju raspon krila od tri metra i mogu da veoma lako obore letelicu", objašnjava Karić.On naglašava da je u pitanju protivzakoniti akt, jer je bila ugrožena bezbednpst i ljudi i ptica.Miloš Radaković iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije kaže da nije prvi put da se tako nešto dešava u kanjonu Uvca.Pre dve godine dva aviona su letela iznad kanjona, a na uloženu prijavu je odgovoreno da nema zabrane letova bilo gde u Srbiji što se tiče ptica i njihovih gnezdilišta.Radaković napominje da su još 2010. godine dali nadležnim državnim organima detaljne podatke o koncentracijama ptica i mesta sa osetljivom faunom. Tu je navedeno da Jugozapadna Srbija, upravo zbog beloglavih supova, označena kao područje sa osetljivom faunom.Zbog toga se u Zborniku vazduhoplovnih informacija navodi da takve aktivnosti treba da budu zabranjene.Zoran Karić napominje da ti uslovi očigledno nisu dovoljni da se zaštiti fauna i smatra da iznad osetljivih područja, kao što je kanjon Uvca, treba propisati zabranu letenja.

Svet

Gugl briše veliki broj Jutjub kanala povezanih sa Kinom zbog dezinformacija

Gugl navodi da je obrisao više od 2.500 Jutjub kanala povezanih sa Kinom u pokušaju da ukloni širenje dezinformacija na toj platformi, piše britanska agencija Rojters.Kanali su uklonjeni između aprila i juna, „kao deo naše tekuće istrage o kineskoj kampanji širenja dezinformacija“, saopštio je Gugl.Kanali nisu identifikovani i Gugl je pružio malo detalja, ali je istakao povezanost sa sličnom aktivnošću koju je primetio i Tviter, a koju je u aprilu utvrdila kompanija za analitiku društvenih mreža, Graphika.Kineska ambasada u Sjedinjenim Američkim Državama nije pružila komentar, a Peking je u prošlosti negirao optužbe o širenju dezinformacija.Dezinformacije koje su širili strani akteri bila je goruća briga američkih političara tokom predsedničkih izbora 2016. godine, kada su kada su ruski akteri povezani sa vladom širili na hiljade lažnih poruka preko društvenih medija.Mnogi su proveli poslednje četiri godine pokušavajući da izbegnu istu situaciju, pri čemu kompanije poput Gugla i Fejsbuka redovno objavljuju informacije o tome kako se bore protiv internetske propagande.

Svet

Sukob TikToka i Fejsbuka zbog Instagram Reels

Fejsbuk je lansirao novu aplikaciju Instagram Rils (Reels) kao konkurenciju popularnom kineskom TikToku za koji Trampova administracija smatra da je pretnja za nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Američkih Država, piše NPR.org.Rils je nova funkcija na Instagramu, koji je u vlasništvu Fejsbuka. Poput TikTok-a, korisnici mogu praviti kratke video zapise, dodavati filtere i druge efekte i lako ih deliti.Lansiranje Rilsa dolazi u trenutku kada je kineski TikTok pod velikim pritiskom Vašingtona.Predsednik Tramp rekao je u ponedeljak da BajtDens (ByteDance) mora prodati američki deo poslovanja TikTok-a do 15. septembra ili će ga u potpunosti zabraniti u Americi. Majkrosoft je trenutno najveći potencijalni kupac.Fejsbuk već mesecima testira Rils u Brazilu, a sada je lansirao aplikaciju u SAD-u i na drugim tržištima, uključujući Indiju, gde je TikTok nedavno zabranjen. To je drugi put da je kompanija pokušala da pobedi TikTok, prethodni pokušaj aplikacija Laso (Lasso) ugašena je u julu.Rils je lansiran u periodu kada regulatori ispituju da li Fejsbuk i druge velike tehnološke kompanije koriste svoj obim i dominaciju da nepravedno uguše svoje rivale.Ova aplikacija je najnovija u dugom nizu Fejsbukovih proizvoda i funkcija koje jako podsećaju na uspešne usluge drugih kompanija. To uključuje Priče, slične Snepčetovoj Priči, koje nestaju nakon 24 sata, i Mesendžer Rums, aplikaciju za video pozive koja je rival Zumu.Izvršni direktor TikTok-a napao je Fejsbuk zbog ove aplikacije i optužio giganta društvenih medija da je ukrao ideju i da pokušava da ih izbaci sa tržišta.Pored Instagram Rilsa lansirane su još neke aplikacije u pokušaju da obore dominaciju TikTok-a.Tako je Bajt (Byte) lansiran ranije ove godine kao naslednik aplikaciji Vajn (Vine) od koje je sve krenulo, a koju je Tviter ugasio 2016. godine.Triler je još jedna aplikacija koja preti TikTok-u, iako postoji od 2015. godine, poslednjih nedelja preti TikTok-u pogodivši broj 1 u prodavnici aplikacija tokom vikenda kako se vesti o potencijalnj zabrani TikTok-a šire.

Srbija

Oboren Privacy Shield tera kompanije da čuvaju podatke u lokalu

Nakon što je Sud pravde Evropske unije prošlog meseca proglasio nevažećim Privacy Shield, sporazum koji je omogućavao prenos ličnih podataka iz EU u SAD, kompanije na obe strane ubrzo su krenule sa razvijanjem novog sistema za neometani prenos podataka, ali se razmatra i ograničenje protoka u vidu lokalnog čuvanja, prenosi Politico EU.Podsećamo, Sud pravde EU je 16. jula 2020. godine doneo presudu kojom je EU-US Privacy Shield –  pravni mehanizam koji je omogućavao prenos podataka o ličnosti iz EU u SAD – praktično proglašen nevažećim. Sud je presudu doneo na inicijativu Maksa Šremsa, austrijskog aktiviste i pravnika.Ova presuda je takođe od direktnog značaja na prenos podataka iz Srbije u SAD, napominje Share fondacija u svojoj analizi.Politico u svojoj analizi navodi da se evropska regulaciona tela izjašnjavaju u prilog potpuno skladištenje podataka unutar teritorije EU.Dok se i dalje čeka kako će nadzorna tela Evropske unije interpretirati  Privacy Shield presudu, sve veći broj kompanija proaktivno donosi odluke da svoje podatke lokalizuje i zadrži na svojoj teritoriji tj. tamo gde posluju.Na primer, Kasperski je još 2018. počeo selidbu podataka iz Evrope i Severne Amerike u Švajcarsku. Evropski autoriteti za zaštitu podataka naveli su da nova presuda znači da je velika verovatnoću da će kompanije biti u obavezi da vrše kompletnu analizu zakona za nadzor kad god požele da šalju podatke u inostranstvo.Za kompanije poput Gugla i Fejsbuka koje zavise od svoje sposobnosti da velike količine ličnih podataka prenesu za svrhe analize, obrade i istraživanja, ovakva promena ka lokalizaciji podataka predstavlja veliki problem.Potreba za podelom tih funkcija po regionu bi dovela do potpune reorganizacije korporativne strukture, kao i do većeg regulacionog nadzora u drugim zemljama.Kako presuda utiče na poslovanje u SrbijiPresuda je od direktnog značaja na prenos podataka iz Srbije u SAD, zbog toga što je našim Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti predviđeno da je prenos podataka iz Srbije, između ostalog, dozvoljen u zemlje za koje je od strane EU utvrđeno da obezbeđuju primereni tj. adekvatni nivo zaštite podataka, ocenuje Share fondacija.SAD je uživala taj status zahvaljujući Privacy Shield odluci. To praktično znači da je sa stanovišta Srbije prenos podataka u  SAD sada u istom režimu kao prenos u države poput Rusije, Kine ili Indije, dodaje Share fondacija.Veliki broj sprskih kompanija “autsorsuje” obradu ličnih podataka američkim IT kompanijama, na primer, koriste servere američkih kompanija poput Amazona ili Digital Ocean-a za skladištenje podataka. Jedan od odgovora je svakako da svoje poslovanje preusmere na neke druge teritorije u koje je prenos podataka ovog trenutka još uvek dozvoljen (evropske zemlje, Japan, Kanada, itd). Sada kada više nije dozvoljeno da veliki broj američkih kompanija koriste EU standardne kluzule kao osnov za unos podataka u USA, ukoliko te podatke prema američkim zakonima moraju da dele sa američkim obaveštajnim službama (NSA) – postavlja se pitanje šta moraju da urade EU i srpske kompanije na koje se GDPR ekstrateritorijalno primenjuje koje sa njima sarađuju i prenose im lične podatke.U slučaju da te kompanije ipak žele da vrše prenos podataka u USA na osnovu ovih klauzula, potrebno je da izvrše dodatne provere kako bi bilo moguće proceniti da li je prenos podataka konkretnoj američkoj kompaniji još uvek dozvoljen. 

Srbija

Letovanje u Srbiji: Skače i potražnja i cene smeštaja

Građani Srbije ovog leta mogu da se kupaju samo na plažama Albanije, Egipta, Meksika, Turske, Neuma u Bosni i Hercegovini, Maldiva, pa je shodno tome poraslo interesovanje za domaće destinacije, piše portal Slobodna Evropa.Pravilo ponude i potražnje ovog leta podiglo je cene letovanja u Srbiji.Dorđe Matić iz Stare Pazove iznenadio se kada je utvrdio da za deset dana na Fruškoj gori treba da izdvoji 830 evra, što je više za 200 evra više od smeštaja iste kategorije u Grčkoj.Danica Malešević iz Beograda odustala je od letovanja na Zlatiboru jer dvokrevetni apartman u jednom odmaralištu za 10 dana u avgustu košta više od 64 hiljade dinara (544 evra).Ponovo se neprijatno iznenadila kada je videla da u selu Račanska Šljivovica na Tari jedno domaćinstvo traži 900 evra za 10 noćenja.Na kraju, iznajmiće kući na Staroj planini, gde će za 10 dana boravak platiti četiri i po puta manje, oko 200 evra.Milan Petković, direktor niške turističke agencije Euroturs, kaže da je većina kapaciteta u privatnom smeštaju, gde se primaju vaučeri, rasprodata."To su uglavnom jeftinije sobe, koje su se izdavale po ceni od 1000 do 1500 dinara (od 8,5 do 12,5 evra) dnevno, ali toga više nema", kaže za RSE Petković.Ostali su, dodaje on, hoteli u banjama i planinama, gde se soba može iznajmiti za 30 evra dnevno, napominje da je hotelski smeštaj daleko skuplji."Podatak da nema skoro ni jednog slobodnog termina u narednih mesec i po dana daje za pravo vlasnicima da ih shodno tražnji ponude po višim cenama, s obzirom da je očigledno da na tržištu postoji klijentela koja to može i hoće da plati", ističe direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija YUTA, Aleksandar Seničić."U privatnom smeštaju na najpopularnijim destinacijama, Zlatiboru, Sokobanji, Vrnjačkoj Banji, Kopaoniku, Staroj Planini, cene su više u proseku za oko 15 odsto, čemu je uzrok veća potražnja i limitiran broj kreveta u ponudi", kaže Seničić za RSE.Ipak, nisu svi iskoristili priliku da podignu cene, neki vlasnici smeštaja ne slažu se sa tim."Imajte u vidu, makar za sledeću sezonu, da nismo bili barabe i nismo dizali cene u ovom ludilu i opštoj pomami za smeštajem u Srbiji", napisao je na tviteru vlasnik jedne vikendice na Zlatnom jezeru u Nacionalnom parku Đerdap.CENE LETOVANJA U INOSTRANSTVUDržavljanima Srbije bez PCR testa i karantina omogućen je ulazak u Albaniju, Egipat, Meksiko, Tursku, Neum u Bosni i Hercegovini i na Maldive.Do Turske, Albaniji i Neuma može da se stigne kolima, ali do Egipta, Maldiva i Meksika samo avionska karta košta i do 1600 evra.Devetodnevni aranžman u meksičkom Kankunu, u hotelu sa pet zvezdica, u avgustu i septembru košta više oko 1700 evra po osobi, navode u agenciji Dream Land.Slične su cene i na Maldivima, a kreću se zavisno od hotela, između 1370 i 1570 evra po osobi.Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, za prvih šest meseci ove godine u Srbiji je boravilo ukupno 780 hiljada turista, što je za 53 odsto manje u odnosu na isti period prošle godine. Stranih gostiju je bilo za 65 posto manje nego zaključno sa junom 2019, a domaćih za 42 odsto.

Svet

Nemačka: Karantin je moguć ukoliko se poveća broj zaraženih

Nemačka nije odbacila ponovno uvođenje obaveznog karantina ukoliko broj infekcija korona virusa u zemlji nastavi da raste, saopštio je danas nemački ministar zdravlja Jens Špan, saznaje portal Breaking The News.Špan je takođe napomenuo da bi Nemačka mogla da preispita politiku dopuštanja određenih događaja i proslava, jer neki građani nisu shvatili ozbiljnost pandemije, ali je naglasio da smatra da prodavnice i marketi treba da ostanu otvoreni.Nemačka je zabeležila najveći dnevni broj novozaraženih od početka maja, pošto je u poslednjih 24 časova 1.045 ljudi pozitivno testirano na korona virus.