Najnovije

Svet

Eksplozija u Bejrutu stigla usred pandemije i ekonomskog kolapsa

Liban decenijama muče dugotrajne, naizgled neopisive krize, zemlja se često našla u unakrsnoj vatri regionalnih sukoba, a katastrofa u luci samo se nadovezala na dugačak spisak nevolja, piše Gardijan.U skladištu luke glavnog grada Libana eksplodiralo je skoro tri hiljade tona amonijum nitrata, pri čemu je poginulo najmanje 78 ljudi, a povređeno više od četiri hiljade, preneo je N1.Liban je do sada inače zabeležio više od pet hiljada slučajeva koronavirusa, a 65 ljudi je preminulo od te bolesti.Iako su brojevi relativno mali, nedavno su se pojavili novi slučajevi i proširili u druge delove zemlje. Uprkos upravo završenom petodnevnom karantinu, lekari upozoravaju da je krhki zdravstveni sistem u zemlji već izvan svojih mogućnosti.Dnevno ima oko 100 novih slučajeva zaraze, a to je veliki problem koji zdravstveni sistem ne može da reši.Libanski glavni grad u poslednje vreme zahvataju ljutnja i siromaštvo, građani kažu da im nije salo do nošenja maski.Širom zemlje su restrikcije struje, voda nije bezbedna za piće.EKONOMSKI SUNOVRATSkoro polovina stanovništva u zemlji živi ispod granice siromaštva, a 35 odsto je bez posla, prema zvaničnim statistikama.U martu, prvi put u svojoj istoriji Liban je objavio da ne može da otplaćuje svoje dugove. Državni dug iznosi 92 milijarde dolara, što je gotovo 170 odsto BDP-a i jedan je od najvećih dugova u svetu, stali su i pregovori sa MMF-om koji su pokrenuti u maju.Većina robe trostruko je skuplja, nacionalna valuta pala je za 80 odsto, zemlja je u opštem kolapsu. "Tržni centri su prazni, siromaštvo raste, raste i kriminal, na ulicama sevaju varnice", pisao je prošlog meseca za Gardijan Martin Čulov.Procenjuje se da će eksplozija u bejrutskoj luci dodatno devastirati zemlju koja se graniči sa ratom razorenom Sirijom i Izraelom sa kojom je tehnički u ratnom stanju.Liban uvozi dosta hrane, čak 90 odsto žitarica dobija na taj način, a ta roba uglavnom ulazi kroz terminal u luci koji je upravo uništen u eksploziji.Pored svih tih problema, građanski rat u Libanu besneo je između 1975. i 1990. godine, pokret Hezbolah, koji je podržavao Iran, borio se protiv Izraela 2006. godine.Ipak u Libanu je najvidljiviji uticaj imao rat u Siriji: zemlja sa 4,5 miliona stanovnika primila je oko 1,5 miliona sirijskih izbeglica.

Svet

Španija traga za bivšim kraljem

Bivši kralj Španije Huan Karlos saopštio je u ponedeljak da napušta zemlju, a u španskim medijima se intenzivno spekuliše o tome gde se nalazi potučeni bivši kralj koji je pod istragom policije zbog korupcije, piše BBC.Ovakvu odluku Huan Karlos je doneo nakon što se našao pod istragom policije zbog sumnji o umešanosti u korupciju.Osamdesetdvogodišnji kralj je u ponedeljak uputio pismo aktuelnom kralju, svom sinu Felipeu, koji ga je pre šest godina nasledio na prestolu.Huan Karlos kaže da ostaje dostupan za istražne organe.Vrhovni sud Španije je u junu pokrenuo istragu zbog sumnji da je bivši kralj umešan u koruptivne poslove u vezi sa izgradnjom brze pruge u Saudijskoj Arabiji.Pretpostavlja se da je Huan Karlos već bio van Španije kada je pismo objavljeno u ponedeljak, piše španski list El País. Ne zna se gde je Huan Karlos otišao, mada pojedini španski mediji navode da je otputovao u Dominikansku Republiku.Ovo je ponižavajuće bekstvo za kralja koji je ušao u istoriju kao vođa koji je 1975. godine otrgao Španiju od diktature generala Franka i uveo demokratiju, ocenjuje BBC dopisnik za Evropu Nik Bik.Huan Karlos je abdicirao 2014. nakon skoro 40 godina vladavine kada je pokrenuta istraga za korupciju, u koju je bio umešan njegov zet, a ticao se kontroverznog lova na slonove na koji je bivši kralj otišao tokom finansijske krize.Vrhovni sud Španije pokušava da utvrdi da li je Huan Karlos bio umešan u poslove sa Saudijskom Arabijom nakon što je abdicirao 2014. godine.Kralj je abdikacijom izgubio imunitet od krivičnog gonjenja.Španske kompanije dobile su 6.7 milijardi evra za izgradnju železnice Meka-Medina.Policija istražuje i aktivnost švajcarskih banaka.

2020

„Od tebe kreće“: Za Kragujevčane besplatne maske od Plaze

Šoping centar Kragujevac Plaza podelio je brendirane pamučne maske za višekratnu upotrebu, pokazujući time još jednom brigu za zdravlje i bezbednost svojih zakupaca, posetilaca i sugrađana. U okviru kampanje „Od tebe kreće – sigurna kupovina“, tokom tri dana, od 4. do 6 avgusta, promoterke centra delile su besplatne maske Kragujevčanima na najprometnijim gradskim tačkama – na Đačkom trgu kod studentskog doma „Vita Janjić“, zatim u Velikom parku u blizini Gerontološkog centra, kao i na platou ispred šoping centra.Humanost jednog društva ogleda se u odnosu prema njegovim najranjivijim pripadnicima, pa su maske poklonjene i zaposlenima i korisnicama Sigurne kuće „Kneginja Ljubica“. Šoping centar Kragujevac Plaza nije zaboravio ni online zajednicu i brendirane maske će dobiti najaktivniji na društvenim mrežama tokom avgusta.Samo ličnom i zajedničkom odgovornošću prema zdravlju cele zajednice naše društvo se može što pre vratiti normalnom životu, a Šoping centar Kragujevac Plaza i ovom akcijom pokazuje da nastavlja da postavlja standarde u Srbiji i regionu. „To su prepoznali i svetski stručnjaci za procenu sigurnosti šoping centara. Nedavno smo dobili sertifikat o usaglašenosti sa COVID-19 sigurnosnim merama Centra za bezbednu kupovinu (SSC) iz Švedske i tako se našli među odabranim centrima koji ispunjavaju međunarodne zdravstvene standarde u bezbednosti posetioca“, izjavio je menadžer Šoping centra Kragujevac Plaza Nemanja Savčić.Ova akcija je još jedna potvrda da centar, u saradnji sa kragujevačkim Institutom za javno zdravlje i Regionalnom privrednom komorom Kragujevac, sve vreme sprovodi mere prevencije – propisane higijenske i dezinfekcione mere, poštovanje fizičke udaljenosti od najmanje dva metra i nošenje zaštitnih maski, kako zaposlenih tako i posetilaca. Šoping centar Kragujevac Plaza otvoren je za posetioce svakog dana od 10 do 22 časa, dok ugostiteljski lokali, prema odluci gradske uprave, za sada rade do 20 časova. Za detalje o aktuelnim dešavanjima posetite web-sajt www.kragujevacplaza.rs ili Facebook i Instagram profile centra.

Srbija

Profesor Belojević: Broj preminulih od kovid-19 u Srbiji osam puta veći od zvaničnog

Oko 5 hiljada premilulih i oko 128 hiljada slučajeva zaraze kovidom-19 bila bi prava brojka koju za sada zvanična statistika u Srbiji nije dala, tvrdi u svom autorskom tekstu za list Danas profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, Goran Belojević."Nakaradnom organizacijom zdravstvene službe u Srbiji preventivna medicina je rasparčana, tako da se sada stiče pogrešan utisak da je epidemija kovida 19 u Srbiji posao isključivo za epidemiologe. Daleko od toga. To je i dovelo do ovog ćorsokaka. Svaka epidemija mora da se tretira holistički, uključujući celu preventivnu medicinu", napominje Belojević.Belojević apeluje na Krizni štab da izađe pred narod i prizna da je zvanična statistika bila pogrešna.Bez toga smatra da će ostati mrlja ne samo na srpskoj epidemiologiji nego na celokupnoj srpskoj preventivnoj medicini.Profesor Belojević kaže da najpre treba zatražiti broj svih sahrana u limenim sanducuma ili broj kremacija nakon smrti od zarazne bolesti od Javno komunalnih preduzeća zaduženih za pogrebne usluge.Napominje da bi to bile prave brojke preminulih od kovid-19, kao i da je broj smrtnih slučajeva od drugih zaraznih bolesti u Srbiji trenutno veoma mali.POUZDANA METODAKako naglašava, metoda za procenu pravih brojeva veoma je jednostiavna i može da se izračuna metodama koje se uče u osnovnoj školi."Na svetskom nivou letalitet od kovida 19 je 700.000/18.000.000 x 100 = 3,9%. Morbiditet od kovida 19 u Srbiji računamo isto u osnovnoj školi po formuli 5.000 = 3,9 X/100. X = 500.000 /3,9 = 128.000. Upravo toliko procenjujem da je tačan mortalitet i morbiditet u Srbiji od kovida 19. Umrlih 5.000, obolelih 128.000", navodi Belojević.On napominje da bi o novim tačnim podacima trebalo obavestiti Svetsku zdravstvenu organizaciju i nastaviti dalje sa tačnom statistikom.Profesor Belojević je inače među prvima u Srbiji na početku pandemije tražio uvođenje vanrednog stanja, nošenje zaštitnih maski i zatvaranje škola, kako Srbija ne bi došla u tešku epidemilošku situaciju.U poslednja 24 sata u Srbiji je potvrđeno 287 novih slučajeva koronavirusa, preminulo je sedam, a na respiratoru je 143 ljudi, javio je RTS.

Srbija

Nišlije se žale da za svoje pare na PCR test čekaju i do tri nedelje

Građani Niša kažu da imaju problema da se vrate u inostranstvo, jer na neophodan PCR test, koji je neophodan za put čekaju nedeljama, pišu Južne vesti. Sve to se dešava i pored činjnice da nova otvorena laboratorija "Vatreno oko" u tom gradu može da odradi i do hiljadu testova dnevno."Prijatelj je želeo iz Nemačke da dođe u Srbiju krajem nedelje da vidi roditelje i da ostane nekoliko dana, pa da se negde oko 18. avgusta vrati. Obratila sam IZJZ Niš da bih mu zakazala termin i javila proceduru. Dobila sam odgovor da je prvi slobodan termin za PCR test 31. avgust uz opasku da i njima nije jasno šta se zbiva sa "Vatrenim okom" i da je Srbija zemlja u koju nikako ne treba dolaziti", kaže čitateljka Južnih vesti.U Institutu za javno zdravlje (IZJZ) u Nišu su ranije tvrdili da na stanju imaju oko 17 hiljada PCR testova i da se rezultati rade po sistemu "danas za sutra".Problem imaju i oni koji bi nakon posete rodbini u Srbiji hteli da se vrate nazad, za šta im je potreban negativan PCR test.ŠTA SE U STVARI DOGAĐAZašto "Vatreno oko" nije ubrzalo proceduru od koje mnogi zavise pitaju i drugi i kažu da im zbog čekanja na testiranje propadaju poslovi i ne znaju šta da rade."Pokušavamo da spasimo poslove. Od poslovnih putovanja nema ništa",  javljaju čitaoci.O čekanju koje traje nedeljama Južnim vestima, kako se navodi odgovor iz Instituta za javno zdravlje nije stigao.Građani pitaju i da li je svečano otvorena laboratorija političko bojenje istine i još jedno otvaranje "Potemkinovog sela".Južne vesti podećaju i da je problem sa čekanjem testiranja postojao i pre otvaranja laboratorije "Vatreno oko", o čemu su svedočili građani.Neki od njih su tada, kao i sada na test čekali i po tri nedelje.

Svet

Pandemija preti jačanjem nasilja u ratnim zonama

Pandemija korona virusa pogoršava humanitarnu situaciju u oblastima najtežih sukoba u svetu i preti ekonomskim propadanjem koje će imati za posledicu dalje jačanje nasilja, upozorili su diplomate i stručnjaci Ujedinjenih nacija, prenosi Radio Slobodna Evropa.Skretanjem pažnje i resursa velikih sila suviše zauzetih borbom protiv korona virusa na svom tlu, pandemija ugrožava brojne programe pomoći i ekonomije zemalja pogođenih ratom.Zbog toga je generalni sekretar UN Antonio Gutereš u martu zatražio svetski prekid vatre ali to se teško realizuje u Libiji i Siriji gde se i dalje vode borbe.Mere izolacije zbog kojih je neko vreme više od pola čovečanstva bilo zatvoreno u svojim kućama, zakočile su operacije održavanja mira nevladinih organizacija i sprečavaju važnu raspodelu pomoći.U Jemenu gde je prema UN najgora humanitarna kriza na svetu, borbe čak jačaju prema ocenama diplomata."Još jednom se pojavljuje glad, još jednom se pojačavaju sukobi, još jednom je ekonomija rasturena a humanitarne agencije rade takoreći na prazno. I na to se nadovezuje novi problem, širenje COVIDa-19 koje je van kontrole", rekao je pomoćnik generalnog sekretara UN za humanitarna pitanja Mark Loukok prošle nedelje.Stručnjaci takođe motre na situaciju u Libanu koji je zapao u najtežu ekonomsku krizu u više decenija, kao i na situaciju u Siriji koja je već pogođena desetogodišnjim građanskim ratom.Pandemija je primorala velike sile da smanje iznos pomoći zonama gde vlada humanitarna kriza i „slika je mračna i deprimirajuća“, kaže jedan diplomata.

Svet

Peking ne planira da brani vlasnika TikToka

Peking nema u planu da brani kompaniju BajtDense (ByteDance) od Vašingtona zbog prisiljavanja kineskog vlasnika TikTok-a da proda američki deo poslovanja te aplikacije, jer kako kako neki izvori iz kineske tehnološke industrije kažu, BajtDens (ByteDance) nije još jedan Huavej, saznaje Fajnenšal tajms.„Većina ljudi u Kini nasmejala bi se ideji da BajtDens usko sarađuje sa kineskom vladom“, rekao je jedan izvršni direktor u kineskoj tehnološkoj industriji koji je sarađivao sa osnivačem BajtDensa Žangom Jimingom.Huavej je mnogo važniji od BajtDensa za domaću ekonomiju, na kojoj je Komunistička partija izgradila svoj legitimitet.Huavej je napravio telefonske tornjeve koji su pospešili kinesku revoluciju mobilnih tehnologija i time indirektno zaposlili veliki broj fabričkih radnika.BajtDens, s druge strane, stvara vesti i video snimke koji izazivaju zabrinutost pekinških cenzora. Iako je jedna od retkih kompanija koja je nastavila sa zapošljavanjem tokom pandemije, uglavnom su zapošljavali diplomirane studente u velikim gradovima."Odnos BajtDensa sa kineskom vladom uopšte nije dobar, oni veoma teško kontrolišu ovakvu platformu društvenih medija", rekao je Li Čengdong, izvršni direktor tehnološkog fokusnog centra Haitun.„Oni nisu strateški važna kompanija, dok je Huavei 33-godišnji „državni prvak“, dodao je Li. Prema analitičaru političkog rizika Fengu Čučengu, Peking se neće ponovo sukobiti sa Sjedinjenim Američkim Državama zbog BajtDensa, a pored toga Majkrosoft koji planira da kupi američki deo poslovanja TikToka je već duži niz godina u dobrim odnosima sa Pekingom.Jedna od posledica prinudne prodaje TikTok-a je indirektna šteta kineskim preduzetnicima, koji vide da im se globalni izgledi smanjuju.

Svet

Broj Britanaca koji traže državljanstvo EU skočio za 500%

Broj građana Ujedninjenog kraljevstva u drugim zemljama Evropske unije porastao je za 30 odsto nakon referenduma o Bregzitu, a polovina je odlučila da se iseli u prva tri meseca nakon glasanja, pokazuje istraživanje Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) i Eurostata, piše Gardijan.Podaci do kojih je došao OECD i Eurostat pokazuju da je migracija iz Ujedinjenog kraljevstva u EU države porasla na više od 73 hiljade godišnje od 2016. do 2018.Primera radi, u periodu od 2008. do 2015. taj broj je iznosio 57 hiljada ljudi godišnje.Studija je takođe pokazala da je broj onih koji su se iselili i dobili državljanstvo u nekoj drugoj zemlji Evropske unije porastao za 500 odsto.U Nemačkoj je taj broj porastao za 2 hiljade procenata."Posmatramo novi fenomen socijalne integracije i redefinisanje pojma britanskog Evropljanina. Prošle godine Britanci su bili odmah iza Turaka po broju odobrenja za nemačko državljanstvo, daleko su ispred Poljaka, Rumuna, Iračana ili Sirijaca", kaće jedan od autora studije Danijel Tetlov."Brojke odgovaraju migracijama poput onih u situaciji neke velike ekonomska ili politička kriza", kaže Daniel Auer, koautor studije nastale u saradnji Univerziteta Oksford u Berlinu i Berlinskog centra za društvene nauke.Iako se sporazum o Bregzitu iz januara odnosi na boravište, radna i socijalna prava građana EU u Velikoj Britaniji i Britanaca u EU, on Britancima ne garantuje slobodno iseljavanje i ograničava im zapošljavanje u Uniji.GDE BRITANCI NJAVIŠE ODLAZEOko 380 hiljada Britanaca iselilo je do sada u Španiju, a broj iseljenika kasnije se povećao pet puta. U Francuskoj je nakon referenduma 5 hiljada Britanaca godišnje prijavljivalo svoj boravak, što je deset puta više nego ranije.U Nemačkoj je 2019. godine više od 14 hiljada Britanaca imalo dvojno državljanstvo, nasuprot 2015. godini kada ih je bilo svega 622.SLUČAJ JEDNE BRITANSKE PORODICEPorodica Andreasa Mičela preselila se iz Škotske u nemački grad Aberden 2018. godine nakon što je tom dvadesetogodišnjaku dijagnostikovana leukemija."Strahovali smo da će zbog Bregzita kasniti pošiljke lekova i biti zastoja na granici. Ni ovde nije sjajno, benzin stalno poskupljuje, to može da mi odloži odlazak na terapije", kaže Andreas.Njegova majka Uši, poreklom iz Nemačke, kaže da je život u Škotskoj bio lep, ali su se ipak preselili."Čak i bez pandemije, ekonomija je u krizi. I ljudi i investitori postali su sve oprezniji u trošenju novca", kaže Mičelova majka.Očekuje se da će do kraja 2020. oko 120 hiljada Britanaca u Nemačkoj imati dvojno državljanstvo. 

Svet

Kako je Nemačka rešila početak škole

U saveznoj pokrajini Meklenburgu-Prednjoj Pomeraniji juče je ponovo počela škola, pa će tako u 563 škole, 152.700 učenica i učenika, od ponedeljka do petka imati „normalnu" školsku nastavu, najmanje četiri ili pet časova dnevno, piše Dojče Vele.U toj saveznoj pokrajini na Baltičkom moru je najmanji broj zaraženih u zemlji, ali i pored toga neće sve biti „normalno".Iako nošenje maski neće biti obavezno, stroga higijenska pravila u školama, trebalo bi da spreče širenje pandemije, pa je tako zabranjeno pozdravljanje pri kojem dolazi do kontakta kožom.Dodirivati lice rukama bi trebalo izbegavati,a učionice treba provetravati posle svakog časa. Takođe, gelenderi na stepenicama ne smeju da se dodiruju, a sredstva za dezinfekciju bi trebalo koristiti samo u posebnim slučajevima i to ne prskanjem, već dodavanjem u vodu za čišćenje.Osoblje škole moći će besplatno da se testira na korona virus.Novo je i to da će dolazak i boravak u školi morati drugačije da se organizuje. Na primer, peti i šesti razredi bi trebalo da formiraju neku vrstu jedinice, koja može da broji i do nekoliko stotina učenika.Među jedinicima ne bi smelo da bude kontakata, ali unutar njih neće važiti pravila o odstojanju. Kako bi se to osiguralo, vreme početka nastave neće biti isto za sve. Svaki razred će imati svoje prostore u školskim dvorištima, garderobi i kantini.Plan je da, ukoliko do zaraze dođe, samo jedan razred mora da ide u karantin, dok bi drugi nastavili da idu u školu.Takvo strogo odvajanje razreda u školama preporučio je Institut Robert Koh (RKI) kao najviši zdravstveni organ u zemlji.Onlajn nastava u Meklenburgu-Prednjoj Pomeraniji bi najpre trebalo da bude izuzetak. „Dopunska nastava na daljinu odvija se pretežno kao digitalna nastava i prvenstveno služi za vežbanje, kao i za utvrđivanje gradiva", navodi se u uredbi Ministarstva prosvete.Prema novodima Ministarstva prosvete, nastave na daljinu će u većoj meri biti tamo gde nema dovoljno nastavnica i nastavnika koji mogu da predaju u školama, zato što spadaju u rizičnu grupu.Ukoliko dođe do novih slučajeva zaraze, u Nemačkoj nisu škole te koje odlučuju kako dalje, već lokalne zdravstvene službe, pa se tako i mnogi lekari zalažu za što „normalniju" nastavu.

Svet

Grčka napravila plan oporavka sa kiparskim Nobelovcem

Grčka vlada objavila nacrt predloga za ekonomski rast koji je pripremio odbor na čelu sa kiparskim nobelovcem Kristofer Pisarides, piše Katimerini. U 14 tačaka predloženo je povećanje prihoda u celoj državi stimulisanjem produktivnosti, radne snage i investicija.Ovaj predlog je u osnovi posredni tekst koji treba da prođe javnu raspravu, a konačni predlog bi trebalo da usledi u septembru ove godine, pre nego što Atina u oktobru preda svoj predlog Briselu.Među 14 tačaka predloga je i poziv na ublažavanje nameta na plaćeni rad kroz kombinovane mere kao što su smanjenje doprinosa za osiguranje, ukidanje solidarne naknade i smanjenja maksimalnog osiguravajćeg dohotka.Ostale preporuke odnose se na modernizaciju sistema finansijskog nadzora u oblasti zaštite investitora i modernizaciju sistema korporativnog upravljanja.Što se tiče pravosudnog sistema, u nacrtu predloga navodi se da su njemu neophodna posebna odeljenja koja će brzo da reaguju u slučajevima koji imaju poseban finansijski interes.U nacrtu se predlaže institucionalno jačanje javne uprave, preporučuje se i uklanjanje prepreka za udružena istraživanja na univerzitetima i u istraživačkim centrima.Predlažu se i javna ulaganja u privatnu potrošnju u cilju energetske efikasnosti stambenih i poslovnih zgrada.Cilj tih ulaganja bio bi i da se poveća vrednost nekretnina na tržištu.

Svet

Nemačka objavila pravila za ulazak u zemlju

Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke objavilo je obaveštenje o pravilima ulaska za one koji za to imaju pravo, a koji dolaze iz zemalja koje nisu članice Evropske unije, posebno onih koji dolaze iz područja visokog rizika, javlja SchengenVisaInfo.com.Samoizolacija od 14 dana po dolasku i dalje je jedno od glavnih rešenja koje Nemačka koristi za sve putnike koje dolaze i područja visokog rizika, kao što su Srbija, Bosna i Hercegovina, Albanija, pa i Sjedinjene Američke Države između ostalih.Oni koji su u karantinu obavezni su da se pridržavaju uputstava vlasti i da se pridržavaju pravila, jer je u Nemačkoj kršenje pravila samoizolacije kažnjivo novčanom kaznom ili zatvorom.Po dolasku u Nemačku, putnici moraju otići pravo na odredište, odnosno na mesto stanovanja i izolovati se narednih 14 dana. Zaustavljanja u restoranima, prodavnicama ili drugim javnim mestima su zabranjena.Putnik mora da dostavi svoju adresu nadležnom organu, obično je to lokalnom zdravstvenom odeljenju.Međutim, čak i oni koji dolaze iz ovih područja mogu biti oslobođeni obavezne samoizolacije ukoliko samo prolaze kroz Nemačku u svom putovanju, pri čemu će biti u obavezi da odmah napuste državu ili ukoliko dostave negativan test na korona virus.Ministarstvo zdravlja predložilo je vladi da testiranje za putnike iz visoko rizičnih područja učini obaveznim, pa bi odgovarajuća regulativa trebalo da stupi na snagu sledeće nedelje.

Srbija

Kampanja za zaposlene u kulturi: Solidarnost važnija od visine pomoći

U saradnji sa sajtom donacije.rs, udruženje Nezavisna kulturan scena pokrenula je Crowdfunding kampanju sa ciljem da se skupi novčana pomoć za 20 kulturnih radnika, objavljeno je na internet stranici tog uruženja.Poseban Fond Solidarnosti predstavlja odgovor kulturnih radnika u Srbiji na aktuelnu krizu zbog pandemije u kojoj je veliki broj njihovih kolega ostao bez posla i sredstava za život. Fond predstavlja i odgovor na nedostatak sveobuhvatnih mera države za pomoć različitim kategorijama ljudi zaposlenih u kulturi.Podsećaju da je za vrlo kratak vremenski period stiglo preko 1000 zahteva za jednokratnu pomoć.Zahvaljujući međunarodnim donatorima, do sada je obezbeđena pomoć od 30 hiljada dinara za 150 umetnika i kulturnih radnika koji su ostali bez prihoda, a nisu obuhvaćeni merama države.Mnogi su ostali i bez ikakvih prihoda, naglašava se da među njima ima modela, statista, tehničara.Pozivaju se građani Srbije, pojedinci, grupe i pravna lica, da doniraju sredstva koja će biti upotrebljena za ovu namenu,  Sredstva mogu da se doniraju preko web stranice Donacije.rs, preko žiro računa Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (za FOND SOLIDARNOSTI): Komercijalna banka, broj 205-351975-08, a donacije od 200 dinara preko SMS poruke na broj 7300. MNOGO RAZLOGA ZA SOLIDARNSTDodaje se da je iznos manje važan, naglašava se da je važnija spremnost na solidarnost, a apelu su se pridružili poznati umetnici. "Ko zna šta bi bilo sa Šekspirom da ga nije podržala Elizabeta, sa Molijerom da nije bilo Luja XIV? Stvar je u održavanju života umetnika, da ne pominjem održavanje njihovog dara. Zato i probelmi umetnika treba da budu prioritet, ali to se nažalost zaboravlja", naglašava za Nova.rs glumac Vojislav Brajović predsednik Udruženja dramskih umetnika."Verujem da postoji kritična masa koja ne bi dozvolila gašenje Kolarca. Mi nismo nasilni, ne bavimo se blokadama i sličnim potezima, ali sam siguran da bi svi ti ljudi bili spremni da pomognu SMS-om", poručio je Ljubiša Jovanović profesor na Fakultetu muzičke umetnosti.

Srbija

Rojters: Srbija kupila kineski raketni sistem, novi znak produbljivanja saradnje

Srbija je kupila od Kine novu generaciju raketa srednjeg dometa zemlja vazduh navođenih radarom, a prema pisanju britanske agencije Rojters to je novi znak produbljivanja saradnje između Pekinga i Beograda. Kupovina raketnog odbrambenog sistema FK-3 je uvrštena u godišnji izveštaj državne kompanije Jugoimport SDRP, koji je priložen prošle sedmice Agenciji za privredne registre Srbije.“Najveći deo uvoza se odnosi na modernizaciju aviona MIG-29, nabavku sistema dronova i sistema protivvazdušne odbrane FK-3,” navodi se u izveštaju.Kinesk FK-3 počeo je da se pominje u medijima pre dve godine kao sistem koji će da se nabavi za modernizaciju teritorijalne PVO Srbije.„Nabavka FK-3 uvek se u tim člancima dovodi u direktnu vezu sa susretima predsednika Si Đipinga i Aleksandra Vučića. Jedan od primera je početak teme jula 2018. kada je delegacija ministarstva odbrane Srbije posetila firmu Peking i videla sisteme FK-3 i FM-3000“, navodi specijalizovani portal Balkanska bezbednosna mreža.Jugoimport SDPR saopštio je da je sklopio 163 sporazma o uvozu iz 31 zemlje u vrednosti od 620.3 miliona dolara u 2019. godini. U to spada i nabavka dronova iz Kine i prva poznata kupovina u Evropi sistema FK-3.Peking gleda na Srbiju kao deo svoje inicijative “Jedan pojas, jedan put”, čiji je cilj otvaranje novih trgovinskih kanala za kineske kompanije, piše Rojters.Kina je investirala nekoliko milijardi dolara u Srbiju, uglavnom u “mekim zajmovima,” koji su uglavnom povoljni po kreditore, zatim infrastrukturne i energetske projekte, podseća Rojters.Krajem juna, Srbija je nabavila šest kineskih borbenih dronova naoružanih laserski navođenim raketama, što je prvo takvo razmeštanje bespilotnih letilica u Evropi.Srbija, koja se nada da uđe u Evropsku Uniju, proglasila je vojnu neutralnost 2006. i priključila se NATO-ovom Partnerstvu za mir, ali ne teži punopravnom članstvu u ovoj zapadnom odbrambenom savezu.Naoružanje vojske Srbije u velikoj meri bazirano je na bivšoj sovjetskoj tehnologiji a poslednjih godina Beograd je nabavio ruske borbene avione MiG 29, rakete, helikoptere, tenkove i oklopne transportere.

Srbija

Izveštaj SKGO o cirkularnoj ekonomiji u Srbiji ukazuje na uspavanost njenih ključnih pokretača

Za prelazak na cirkularnu ekonomiju u Srbiji potrebni su novi poslovni modeli, lanci snabdevanja, finansijski instrumenti, ali i određeni nivo svesti o njenim osnovnim principima, piše u rezultatima ankete koje je nedavno objavila Stalna konferencija gradova i opština (SKGO).Evropska komisija je inače 2015. godine donela Akcioni plan za cirkularnu ekonomiju kako bi podstakla zapošljavanje, rast, ulaganja  i razvila resursno efikasnu i konkurentnu privredu.U okviru tog plana cilj je da se do 2035. godine reciklira 65 odsto komunalnog otpada, 70 odsto ambalaže do 2030.Na deponije bi u narednih 15 godina trebalo da ode samo 10 odsto produkovanog otpada.PRIMERI DOBRE PRAKSEKao primeri dobre prakse razvoja cirkularne ekonomje navode se Brisel u Belgiji, sa projektom Good Food Brussels gde je pokrenuta platforma za proizvodnju hrane i samenjenje prehrambenog otpada u tom gradu. Pominje se i Ljubljana sa svojim centrom za popravke i preuređivanje, koji zapošljava socijalno ugrožene ljude, a bavi se remontom opreme i popravkama stvari koje rade električari, krojači, stolari.U švedskom gradu Geterborgu  izgrađen je Alelikan park za odlaganje i ponovnu upotrebu robe koja može da se korsti više puta.U vlasništvu je grada i u njemu se nalazi i niz specijalizovanih prodavnica za popravke ili prodaju recikliranih proizvoda. ISTRAŽIVANJE O POTENCIJALIMA SRBIJEIstraživanje u kome su učestvovali predstavnici i zaposleni u 170 gradova i opština u Srbiji, pokazuje da je 57 odsto ispitanika  donekle upoznato sa konceptom cirkularne ekonomije, 14 odsto smatra da znaju dosta o tome.Predstavnici velikih gradova sa preko su nešto bolje informisani, 82 odsto njihovih odgovora ukazuje na delimično ili vrlo dobro poznavanje koncepta. U ostalim poznavanje koncepta cirkularne ekonomije kreće se od 64 odsto kod opština sa manje od 20 hiljada stanovnika do 74 odsto većih lokalnih samouprava.Predstavnici lokalnih vlasti smatraju da će cirkularna ekonomija najlakše naći primenu u sektoru proizvodnje ambalaže i njenog otpada, poljoprivredi, prehrambenoj industriji i u proizvodnji električnih i elektronskih uređaja.KO TREBA DA BUDE POKRETAČNajveći broj ispitanika 71 odsto smatra da institucije centralne vlasti treba da budu glavni pokretači promena prelaska na cirkularni tip ekonomije u Srbiji, a potom jedinice lokalne samouprave i privreda.Glavne prepreke su nedostatak svesti o njenoj koristi kod ključnih aktera, donosilaca odluka na lokalnom nivou, kao i nedostatrak finansija.Ispitanici smatraju i da građani nemaju dovoljno visok nivo svesti o cirkularnoj ekonomiji i njenim prednostima.Anketa je pokazala i da sektor ambalaže i njenog otpada treba da ima važno mesto u procesu tranzicije ka cirkularnoj ekonomiji, što neće biti ostvarljivo bez direktnog učešća građana.