Najnovije

Srbija

Ognjen Radonjić: Sami smo krivi za ovaj sunovrat

Čini mi se da mi živimo u jednom institucionalnom rasulu, naše društvo je u svakom pogledu u jednom privrednom, demografskom, kurtuloškom, obrazovnom sunovratu. Postavio bih pitanje građanima šta oni misle ko je za to kriv, kako smo se našli ovde gde smo se našli? Ja mogu da kažem ono što mislim iz perspektive građanina, da smo sami krivi za to što se nalazimo tu gde se nalazimo, rekao je za sledeći broj Nove ekonomije Ognjen Radonjić, profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu u Beogradu.Ono što se meni čini jeste da kada slušate taj javni diskurs i kada se pokrene bilo kakva politička debata, bar kada su u pitanju protivnici ove vlasti, s jedne strane se govori da je ova vlast besprizorna i bezočna, a da je opozicija nesposobna i iz toga izvodim zaključak da su zapravo drugi krivi. Ja bih, kaže Radonjić, predložio da krenemo od jednog elementarnog pitanja: da krene svako od sebe i postavi pitanje - šta sam ja to učinio ili sam propustio da učinim zbog čega živimo u ovom rasulu. Po mom mišljenju, mi smo kao građani dopustili jednu višedecenijsku korupciju, pri čemu ne mislim na korupciju u bukvalnom smislu reči, nego mislim i na takvu korupciju da smo prosto sami zatvarali oči pred ogromnim problemima sa kojima smo se suočavali, samo zato što nam je u tom trenutku tako bilo lakše, odnosno ugodnije i onda smo naravno vremenom počeli da se navikavamo na sve gore i gore, i kao građani smo u tome učestvovali. Naravno, čast pojedincima. Zašto to govorim? Neke istupe videli smo tokom pandemije korone. Ovde su lekari goloruki zapravo poslati u borbu protiv epidemije i imali ste prijavu – otvoreno pismo protiv direktora klinike Dedinje, to je bila neka grupa zaposlenih, niko se nije tu poimence potpisao; imali smo Anu Lalić, vašu koleginicu koja je završila u zatvoru zbog anonimnih dojava da nema opreme, itd. Kada je ona završila u zatvoru, žestoko je reagovala vaša struka novinari, čak i opozicija je reagovala, ali se ne sećam da je iko iz KCV reagovao i da je javno rekao da je to što je ona napisala  istina. Jedna velika bruka, neviđena bruka tokom ove pandemije je slučaj mlade Jovane Popović. Imamo i masovni egzodus, znači da oni koji prosto ne žele da žive u ovakvom sistemu masovno napuštaju zemlju, a među njima je veoma mnogo mladih i to je naš ogroman problem, jer se na taj način značajno crpi naš demokratski kapacitet u budućnosti, kaže profesor Ognjen Radonjić.

Srbija

Nikola Knežević: IT sektor takođe trpi posledice krize

IT sektor trpi posledice kao i sve druge industrije. Možda ne u tolikom obimu, ali definitivno trpi posledice. Naša industrija je vezana za druge industrije, kao što su građevina, ugostiteljstvo i slično. Čak i sam deo industrije koji se bavi programiranjem je pretrpeo i dalje trpi posledice, s obzirom na to da su investicije stopirane, smanjene ili odložene. Samim tim i naš sektor, koji je servisni sektor svih industrija, trpi, kaže za sledeći broj Nove ekonomije Nikola Knežević, vlasnik IT kompanije Nes Communications. Ovo leto će, smatra Knežević, biti veoma izazovno za mnoge, kako poslodavce, tako i zaposlene. Prvo, posao još uvek neće biti na nivou na kome je normalno da bude, jer se nijedna ekonomija neće oporaviti do leta, pa ni naša, s obzirom na to da mi veoma zavisimo od stranih ulaganja i stranih tržišta. Ono što vidim kao najproblematičnije za poslodavce je nemogućnost planiranja tokova novca, jer će pogođene industrije i kompanije i dalje imati problem, a samim tim će odlagati plaćanje svojim dobavljačima. Takođe, mnogi projekti ce biti odloženi za sledeću godinu, dok se vidi kako će izgledati oporavak. Što se zaposlenih tiče, njima će problemi takođe biti višestruki, jer pored smanjenog obima posla, verovatno će doći i do smanjenja plata, a da oni koji su već smanjili plate neće ih vraćati na stari nivo do kraja godine, što zbog nemogućnosti odlaska na odmor nigde osim u Srbiji, jer će verovatno i dalje biti problematično putovati, a što i zbog toga što će zaposleni sa malom decom imati problem sa čuvanjem dece za vreme leta. Virtualna kancelarija je sve bliža realnosti u Srbiji. Alati za to postoje, samo ih treba koristiti. Verujem da će biti i veliki broj ljudi koji će obavljati delatnost iz kafića, tamo je mirno, a može se organizovati i sastanak, kao i popiti kafa, smatra Nikola Knežević.Kompletan intervju sa Nikolom Kneževićem dostupan je junskom izdanju časopisa Nova ekonomija 

Srbija

CarGo i Agencija za zaštitu životne sredine obeležili Svetski dan zaštite životne sredine

Udruženje gradjana CarGo, kompanija CarGo Technologies i Agencija za zaštitu životne sredine zajedno su obeležili Svetski dan zaštite životne sredine i poručili da je neophodan zajednički rad privatnog, javnog i civilnog sektora kako bi se smanjila emisija štetnih gasova i očuvala životna sredina.Predsednik Udruženja građana CarGo Aleksandar Vučić istakao je da se kroz ovakve zajedničke akcije pokazuje kako privatni i javni sektor mogu zajedno da rade kada teže istom cilju, a to su u ovom slučaju zdraviji i zeleniji Beograd i Srbija. “Veoma smo ponosni jer je prepoznato da CarGo usluga utiče na smanjenje emisije štetnih gasova, čime se smanjuje i zagađenje životne sredine. Pre par godina smo govorili o velikom snu da predvodimo borbu za smanjenje zagađenja i emisije štetnih gasova, a danas sa ponosom mogu da kažem da idemo korak dalje”, rekao je Vučić na konferenciji ispred Muzeja savremene umetnosti.On je naglasio da u saradnji sa kompanijom CarGo technologies imaju cilj da CarGo flotu do 2023. godine čine isključivo hibridni i električni automobili i da se zato kontinuirano ulaže u tom pravcu.“Svi zajedno moramo da radimo na čistijem vazduhu. Nije dovoljno da samo jednom godišnje obeležimo Svetski dan zaštite životne sredine i da sutra nastavimo sa starim, lošim navikama. Moramo pre svega svojim primerom da pokažemo kako kompanije, udruženja i pojedinci mogu da daju svoj doprinos da svi živimo u čistijoj i zdravijoj sredini”, izjavio je Vučić.Vučić je podsetio da se pregovara sa kompanijom koja je lider u izgradnji elektro punjača u jugoistočnoj Evropi, a kako bi se obezbedila neophodna infrastruktura elektro punjača. Prepoznatljivi CarGo električni i hibridni automobili prošli su trasom od Agencije do Ušća kako bi pokazali kako ovi automobili utiču na smanjenje emisije štetnih gasova. Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović je rekao da CarGo karavanom električnih automobila žele da ukažu na uticaj koji saobraćaj ima na kvalitet vazduha u velikim gradovima, posebno metropolama, kakav je Beograd.“Karavan električnih automobila organizujemo u skladu sa izazovima sa kojima se Srbija trenutno suočava na polju ekologije. U karavanu učestvuju kompanija CarGo sa svojim električnim i hribridnim automobilima, ali i motori na električni pogon, trotineti, skuteri. Na ovaj način promovisaćemo značaj ovih vozila koji ne narušavaju našu životnu sredinu i doprinosi smanjenju emisije izduvnih gasova”, rekao je Radović.On je dodao da se ovaj karavan uklapa i u ovogodišnju parolu Svetskog dana zaštite životne sredine „Vreme je za prirodu”.CarGo flotu čine hibridni i električni automobili, među kojima i jaguari I-Pace, koji je proglašen za automobil godine 2019.

Srbija

SUBOTA Maline

Srbija bi ove godine od izvoza voća mogla da ostvari devizni priliv od oko 650 miliona dolara, uprkos tome što će rod biti manji oko pet odsto nego prošle godine, rekao je danas stručnjak za vo...

Srbija

SUBOTA Maline

Srbija bi ove godine od izvoza voća mogla da ostvari devizni priliv od oko 650 miliona dolara, uprkos tome što će rod biti manji oko pet odsto nego prošle godine, rekao je danas stručnjak za vo...

Svet

Policijski vikend u Makedoniji: Ko je mogao pobegao u vikendicu

Zbog nepoštovanja preventivnih mera zaštite od korona virusa, Severna Makedonija uvela je potpunu zabranu kretanja u nekoliko opština, tokom vikenda. Ona će trajati do ponedeljka u 5 časova ujutru. U ostalim delovima zemlje važe nešto blaže mere.Nakon ukidanja krajem maja, zabrana kretanja ponovo je uvedena tokom celog vikenda, u opštinama Grada Skoplja, Kumanovu, Lipkovu, Štipu, Tetovu, kao i Bogovinju, Brvenici, Tearcu, Želinu i Jegunovcu, izjavio je ministar zdravlja Venko Filipče. U osalim mestima policijski čas počinje od 16 časova i traje do 5 sati ujutru.Filipče je rekao da su najčešći razlozi za širenje virusa nepoštovanje preventivnih mera – grupisanje na porodičnim okupljanjima (najvećim delom ramazanske iftarske večere i proslava Bajrama), kao i nenošenje zaštitne. Prema njegovim rečima, zbog toga je skočio broj obolelih u Skoplju, kumanovsko-lipkovskom regionu, Tetovu sa okolnim opštinama i Štipu.„Dobro je što je u ostalom delu zemlje sutuacija stabina, sa sporadičnim slučajevima. To je samo potvrda da strategija daje rezultate tamo gde se poštuju mere,“ izjavio je Filipče.Žarko Jovanović iz Kumanova, kaže za Novu ekonomiju, da se ljudi bune zbog zabrane kretanja tokom vikenda, jer ona u nekim mestima traje do ponedeljka u 5h ujutru, pa je izazvala dodatnu nervozu.„Ljudi se bune, za vikend odlaze na Ohrid, u Mavrovo ili u Berovo mesta koja su poznate turističke destinacije i gde mnogi imaju vikendice. Ne žele da sede zatvoreni,“ objašnjava Jovanović i podseća da je u sredu bio rekordan broj zaraženih.On dodaje da je pre izvesnog vremena napravljen izuzetak građanima.Izašlo se u susret da se tokom vikenda, zbog verskog praznika, Bajrama, ublaži zabrana kretanja. Ljudi, međutim, nisu poštovali mere zaštite.„Tada je zabrana kretanja počela u podne, do tada je bilo sastajanja. Sada je ponovo uvedena zabrana kretanja, kako ne bi bilo ponovnog okupljanja u velikom broju, jer su u subotu Zadušnice. Ljudi su se bunili i zbog toga,“ rekao je Žarko Jovanović za naš portal.Zabrane kretanja ne važi za policiju, vojsku, zdravstvene radnike, markete, apoteke i restorane koji vrše dostavu, poljoprivednike i osobe sa invaliditetom sa pratiocima, ako imaju odgovarajuće dozvole.Čedomir Savković

Srbija

NBS: Banke očekuju pad tražnje za kreditima u drugom tromesečju

U prvom tromesečju ove godine kreditna kretanja bila su veoma povoljna, a rast kreditne aktivnosti na međugodišnjem nivou ubrzavao iz meseca u mesec, saopštila je Narodna banka Srbije. Učešće kredita u bruto domaćem proizvodu i dalje je ispod dugoročnog trenda. Usled pandemije, banke očekuju pad tražnje za kreditima.U prvom tromesečju 2020. prosečna kamatna stopa za dinarske kredite u privredi iznosila je 3,6 odsto, a na one u evrima 2,5 odsto, piše u saopštenju NBS. Prosečna kamatna stopa za kredite namenje stanovništvu iznosila je 9,2 odsto za one u dinarima, a 3,6 odsto za one u evrima.Prema oceni banaka, tokom prvog tromesečja smanjena je tražnja za dinarskim kreditima, dok je tražnja za devizno indeksiranim stambenim kreditima nastavila da raste. U uslovima povećane neizvesnosti zbog pandemije, banke očekuju smanjenje tražnje za kreditima u drugom tromesečju.Zahvaljujući rastu ekonomske i kreditne aktivnosti, u martu je smanjeno učešće problematičnih kredita na 4,0%, što prema oceni NBS otvara prostor za dalji rast.Na međugodišnjem nivou, kreditne aktivnosti zabeležile su rast od 11,9% (u privredi od 14,5%, stanovništvu od 9,7%). To je, kako se precizira „ostvareno zahvaljujući efektima ranijeg ublažavanja monetarne politike, niskim kamatnim stopama na međunarodnom tržištu novca i povećanoj konkurenciji među bankama“.Naglašava se da je finansijska podrška i dalje bila pretežno usmerena na segment mikropreduzeća, malih i srednjih preduzeća, kojima je odobreno preko 55% kredita. Nakon toga usledile su mere zbog pandemije, dodaje se u saopštenju.„Prema podacima koji su banke dostavile NBS, 94% građana i 93% privrede prihvatilo je moratorijum u otplati kredita, zbog pandemije izazvane korona virusom. Pored toga, u narednom periodu za kretanja na kreditnom tržištu važan je deo Programa ekonomskih mera za smanjivanje negativnih efekata prouzrokovanih pandemijom virusa COVID-19 i podršku privredi Srbije koji se odnosi na kredite za likvidnost namenjene mikropreduzećima, malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima,“ navodi se u saopštenu Narodne banke Srbije.Poručuje se da će ta podrška, uz garanciju države, biti realizovana preko Fonda za razvoj u iznosu od 200 miliona, kao i preko poslovnih banaka, u iznosu od 2 milijarde evra. 

Srbija

Bugarska smanjuje PDV restoranima, knjžarama i na dečju hranu

Parlamentarni odbor za budžet i finansije usvojio je predlog o smanjenju poreza na dodatu vrednost restoranima, knjižarama, za dečju hranu i pelene, piše Novinite.Narodni poslanici su podržali predlog da se PDV snizi na ove kategorije proizvoda sa 20 odsto na devet odsto. Inicijativa da se smanji PDV na alkoholna pića sa nižim procentom alkohola - vina i pivo - odbijena je. 

Srbija

Vlada Srbije samo ove godine izdvaja 2,6 milijarde za smanjenje ambalažnog otpada

Vlada Srbije usvojila je na poslednjoj održanoj sednici Plan smanjenja ambalažnog otpada za period od 2020. do 2024. godine, za koji će iz budžeta biti raspoređeno 2,6 milijardi dinara samo tokom tekuće godine.U Uredbi objavljenoj na veb-sajtu Vlade se utvrđuju nacionalni ciljevi upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom, koji se odnose na njihovo sakupljanje, ponovno iskorišćenje i reciklažu.Opšti ciljevi tiču se povećanja količine ponovnog korišćenja otpada sa 61 odsto tokom ove godine na 65 odsto do kraja 2024. godine.Dodatno, planom je predviđeno da se količina recikliranog otpada za pet godina uveća sa 56 na 60 odsto.Po tipovima otpada koji treba reciklirati, najbrži rast za 2024. godinu projektuje se za plastiku, obzirom da je planirano da se udeo plastičnog otpada u reciklaži treba da se uveća za sa 26 na 42 odsto, a zatim za papir, pošto količina namenjena reciklaži treba da se uvećava za po dva procentna poena na godišnjem nivou, do 70 odsto 2024. godine.Ostale kategorije otpada u roku od pet godina trebaju da dostignu različit stepen reciklaže - staklo 48, metal 49, a drvo 24 odsto.

Srbija

Glavni urbanista: Muzej Nikole Tesle se seli u bivšu železničku stanicu

Glavni gradski urbanista Marko Stojčić kazao je sinoć  na RTS da je Vlada Srbije odlučila da Muzej Nikole Tesle bude preseljen u zgradu stare Železničke stanice."Zbog sve ove situacije nismo uspeli to da razjasnimo, ali ponašamo se kao da će to biti tako. Siguran sam da će to biti jedna sjajna postavka", ističe Stojčić.Stojčić je rekao i da je zgrada Železničke stanice vraćena u originalno stanje, ali da je dosata rasveta.On je najavio da će Savski trg u potpunosti biti kompletiran do 20. ili možda do 25. septembra. "Na najvećem trgu u Srbiji imaćemo više stvari, a najznačajnija koja će dominirati trgom, pored spomenika Stefanu Nemanji, jeste zgrada bivše Železničke stanice. Vodili smo mnogo računa o tome da Železnička stanica ostane najupečatljiviji deo trga i uspeli smo u tome", naglasio je Stojčić.Podsećamo, pre desetak dana Republika Srbija preuzela je od grada Beograda osnivačka prava nad Muzejom Nikole Tesle.Zgrada glavne Železničke stanice u Beogradu zatvorena je u julu 2018. posle 134 godine. Otad je glavna nova polazna i dolazna stanica za sve vozove u domaćem i međunarodnom saobraćaju - Prokop, ali uprkos brojnim obećanjima vlasti, ova stanica još nema staničnu zgradu. 

Svet

Korona pogodila i tržište narkotika u EU

Pandemija koronavirusa je poremetila tržište narkotika u Evropi, izazvala poskupljenja i nestašice, ali su se kriminalne grupe prilagodile novonastaloj situaciji, navodi se u izveštaju koji su objavili EU agencija za droge (EMCDDA) i Europol.Kriza se najviše odrazila na nivou distribucije, ali kriminalne grupe nisu obustavljale svoje aktivnosti, uključujući i međusobne obračune.Usled mera zabrane kretanja, veliki broj dilera i korisnika su transakcije počeli da transakcije obavljaju putem "darkneta", društvenih mreža i enkriptovanih aplikacija, uz bezgotovinsko plaćanje i manje ličnih interakcija."Iako se logistika možda promenila, kretanje velike količine narkotika između država članica EU nije prestalo, uprkos graničnoj kontroli, zbog kontinuiranog komercijalnog prevoza robe širom Evrope", navodi se u analizi.COVID-19 je pogoršao već postojeće poremećaje u lancu snabdevanja kanabisovom smolom iz Maroka ka EU što je, zajedno sa gomilanjem zaliha običnog kanabisa kod potrošača, dovelo do njegovih nestašica i sledstvenog rasta cena.Primećene su i lokalne nestašice heroina, što bi moglo da dovede do prelaska na alternativne supstance, poput sintetičkih opioidi.Iako je potražnja za kanabisom i heroinom i dalje stabilna, potražnja za sintetičkim drogama koje se koriste rekreativno je "značajno smanjena", zbog zatvaranja klubova, noćnog života i muzičkih događaja. Uprkos tome, proizvodnja sintetičkih droga se nastavila.Pomorska trgovina kokainom putem kontejnera nastavila se na nivoima koji su uporedivi ili čak možda veći od onih koji su zabeleženi u 2019. godini.Krijumčarske rute od Zapadnog Balkana ka EU se i dalje se koriste, a očekuje se da će proizvodnja biljnog kanabisa u regionu porasti zbog prebacivanja policajaca na druge zadatke, poput kažnjavanja nepoštovanja kretanja i poštovanju ograničenja.Sa druge strane, Bugarska, jedna od glavnih ulaznih tačaka za heroin u EU, izvestila je da je broj zaplena i veličina pojedinačnih pošiljki smanjen tokom izveštajnog perioda."Dugoročne projekcije negativnih ekonomskih posledica (pandemije) verovatno će imati još veći efekat na zavisnike, što potencijalno može izazvati viši nivo kriminala povezanog sa drogom. Međutim, različite zajednice, gradovi i zemlje verovatno će videti različite manifestacije tog problema", zaključuje se u izveštaju.

Svet

Snapchat više neće promovisati sadržaj Donalda Trampa

Sadržaj koji bude dolazio sa naloga predsednika Trampa neće biti promovisan na „Discover“ strani aplikacije Snepčet (Snapchat), jer kako kažu iz kompanije, ne žele da promovišu sadržaj koji „podstiče rasno nasilje i nepravdu“, prenosi cnet.com.Ovaj potez Snepčeta pokazuje da su društvene mreže opreznije po pitanju političkog sadržaja koji promovišu na svojim platformama uoči američkih predsedničkih izbora.Konzervativci ih sa druge strane optužuju da ne poštuju slobodu govora.Menadžer Trampove kampanje je u sredu optužio Snepčet da pokušava da „namesti izbore“."Snepčet ne želi da veliki broj njihovih korisnika gleda predsednikov sadržaj i tako se aktivno uključuje u suzbijanje glasača", rekao je Trampov menadžer kampanje.Kompanija je rekla za Njujork Tajms da je tokom vikenda donela odluku da prestane da promoviše Trumpov nalog nakon subotnjeg tvita predsednika.U svom tvitu Trump je rekao da će demonstrante ispred Bele kuće ukoliko probiju ogradu, "dočekati krvoločni psi i najzlobnije oružje".Tvit nije podeljen na Trampovom Snepčet nalogu, a Tviter nije preduzeo ništa povodom te objave.Snepčet je izuzetno popularan među tinejdžerima, sa 229 miliona aktivnih korisnika.Političke kampanje, uključujući Trampa i njegovog demokratskog rivala Džoa Bajdena, koristile su Snepčet kako bi privukli pažnju mladih birača.

Srbija

Portal 021: Farma svinja tužila ekološki pokret iz Srbobrana

Farma svinja Ekstra farm tužila je Ekološki pokret Srbobran, zato što su njihovi aktivisti ušli na njihov posed i zatrpali lagunu iz koje se izlivala svinjska osoka u reku Krivaju, piše portal 021. Razlog akcije bio je što farma nije prestala da zagađuje reku, uprkos nalozima državnih inspektora. Iz ekološkog pokreta poručuju da je reč o problemu koji je počeo da eskalira.„Na dnevnom nivou je otprilike 50 kubika osoke oticalo u Krivaju. U priči je i farma Agropromet koja je trpela štetu jer su oni vlasnici zemljišta preko kojeg se bez dozvole kopala laguna. Zagađenje je stizalo do povrća koje ova farma proizvodi i velike količine su im iz izvoza vraćene u Srbiju - čitava proizvodnja, jer su koristili vodu iz Krivaje u zalivnom sistemu, a sad je već jasno kakva je voda iz Krivaje“, izjavio je za 021 predsednik Ekološkog pokreta Srbobran Dragan Kurjački i naglasio da su državne inspekcije utvrdile zagađenje.„Kontrola je pronašla amonijak. Razgovarali smo lepo sa vlasnikom, dogovorili se, međutim i dalje je nastavio da pušta osoku. Čak sam i ja dobio tužbu kad sam išao da slikam situaciju. Od dogovora da to ne radi nije bilo ništa“, rekao je Kurjački.Nakon što su sačekali da reaguju sve inspekcije, aktivisti su uz pomoć Agroprometa samostalno zatrpali kanal kojim je osoka oticala u reku. To je, kaže Dragan Kurjački, konačno zaustavilo zagađenje.

Svet

Teoretičari zavere protiv 5G postavljaju žilete inženjerima

Teoretičari zavere u Velikoj Britaniji koji veruju da se korona virus širi 5G mrežom skrivali su žilete i igle iza plakata na telefonskim stubovima kako bi naudili inženjerima koji na tim stubovima rade, prenosi Business Insider.Od kraja marta, inženjeri telekomunikacija pretrpeli su 200 slučajeva zlostavljanja, od kojih su neki postali nasilni.Teoretičari zavere za 5G mrežu u Velikoj Britaniji verbalno maltretiraju telekom inženjere, napadaju ih, a sada čak ostavljaju i zamke za njih.Takođe je do sada bilo oko 90 slučajeva gde su podmetali požare pokušavajući da zapale telefonske tornjeve.Zlostavljanje je uglavnom verbalno, ali u nekim slučajevima došlo je i do fizičkog nasilja. U jednom slučaju jedan inženjer je bio izboden i hospitalizovan, a izvršni direktor BT-a Filip Džensen rekao je da su neke inženjere probali čak i kolima da pregaze.Većina ovih inženjera nema nikakve veze sa 5G mrežom, ali su ipak postali meta napada.

Srbija

Er Srbija možda neće imati para da vrati pozajmicu Etihad ervejz partners BV

Er Srbija (Air Serbia) obavestila je Etihad ervejz partners BV (EAP BV), kompaniju koju je nacionalni prevoznik iz Ujedinjenih Arapskih Emirata uspostavio da bi finansirao svoje podružnice, da potencijalno neće moći da ispuni svoje dužničke obaveze usled krize izazvane koronavirusom.Portal Ex-yu aviation prenosi da je Er Srbija u septembru 2015. godine uzela kredit od EAP I BV vredan 52,9 miliona dolara koji na naplatu dospeva u septembru 2020. godine, uz godišnju kamatnu stopu od 6,96 odsto.Pored toga, 20. maja 2016. godine je dogovorila zajam od 63 miliona dolara kod EAP II BV, koji na naplatu dospeva u junu 2021. godine.Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zoran Mihajlović nedavno je izjavila da je Er Srbija napravila oko četrdeset miliona evra gubitka od početka pandemije, koja je na dva meseca prizemljila sve komercijalne letove.Ministarstvo procenjuje da će gubici u celom vazduhoplovnom sektoru zemlje, uključujući njenu nacionalnu avio-kompaniju, aerodrome i dobavljača vazdušnog saobraćaja, do kraja godine dostići do 200 miliona evra.Ministarstvo je takođe saopštilo da sarađuje sa Er Srbijom na nizu mera pomoći, uključujući pokrivanje dela gubitaka, poreskim olakšicama i odlaganja laćanja komunalnih usluga."Odluka o tome da li će i kada država povećati vlasnički udeo u kompaniji Air Serbia zavisiće od uslova i naših finansijskih mogućnosti", saopštilo je resorno ministarstvo.Aviokompanija sa sedištem u Abu Dabiju ima 49% udela u Air Serbiji, dok ostatak kontroliše vlada Srbije.

Srbija

Danas: Zakupci će tužiti TC Plaza u Kragujevcu

Vlasnici lokala u TC Plaza u Kragujevcu, kompanija SEC iz Beograda, traže od zakupaca da plate pun iznos kirije za period tokom kog tržni centar nije radio, zbog čega Unija zakupaca Srbije planira da podnese tužbu, piše dnevni list Danas.U Udruženju zakupaca Srbije (UZS) kažu za Danas da su od vlasnika TC Plaza u Kragujevcu dobili predlog za smanjenje kirije i troškova marketinga, ali da su istovremeno odbili njihov predlog o izmeni uslova zakupa u periodu nakon delimičnog otvaranja Tržnog cenrta.„Ono što su ponudili jeste umanjenje rente od 20 do 60 odsto za taj period u kom tržni centar nije radio. Većini zakupaca je iznos zakupa veći nego prihod u martu, maju, dok u aprilu niko nije radio tako da nije ni bilo prihoda. Regionalna Privredna komora je imala sluha za nas, kao i načelnica okruga, pisali su i oni vlasnicima dopis, ali ništa“, rekao je za Danas predsednik UZS Bojan Mitić.Kompanija SEC iz Beograda obavestila je zakupce lokala u TC Plaza da im za period od 21. marta do 8. maja duguju pune iznose za kiriju, jer im do 28. maja nisu odgovorili na njihov predlog u kom im nude privrmeno umanjenje osnovne zakupnine i naknade za marketing za taj period. Kako se navodi u obaveštenju, kompanija SEC smatra da su zakupci tako odbili njihov predlog i traže da im se plati pun iznos.UZS će zbog toga, kako kaže, podneti tužbu protiv ove kompanije.

Svet

Švedski državni epidemiolog na meti teške kritike

Debata o kontroverznoj švedskoj strategiji za odgovor na pandemiju ponovo je buknula u javnosti nakon što je državni epidemiolog Anders Tegnel sugerisao da je odgovor države možda bio pogrešan, javlja POLITICO."Da smo naišli na istu bolest, sa onim što danas znamo o njoj, mislim da bismo uradili nešto što bi bilo između onoga što je učinila Švedska i onoga što je ostatak sveta uradio", rekao je Tegnel u intervjuu za Sveriges Radio.„Jasno je da ima prostora za napredak“, dodao je on.Sredinom marta, Švedska je odlučila da se odvoji od ostalih zemalja i da na svoj način reši pitanje virusa.Dok su susedne zemlje poput Norveške, Danske i Finske vrlo brzo uvele karantin kako bi zaustavile širenje virusa, pristup Švedske bio je da se omogući sporo širenje virusa uz zaštitu ranjivih grupa, posebno starijih.Kako se povećala stopa smrtnosti, posebno među starijim osobama u domovima za brigu, povećala se i zabrinutost za pristup koji je imala Švedska.Međutim, kako je glavni epidemiolog sugerisao, država možda nije reagovala na najbolji način.Neki stručnjaci bili su od samog početka veoma kritični, a krajem aprila, dvadeset dvoje stručnjaka napisalo je uvodnik rekavši da je pristup Agencije za javno zdravstvo neuspeh i pozvali su vladu da promeni tu odluku.„Ovo je posebno zapanjujuća izjava“, rekao je u tvitu Džimi Akeson, lider krajnje desnice švedskih demokrata. "Mesecima je kritičare ovog pristupa neprestano odbacivao, a sada odjednom i ovo", dodao je on.Lena Ajnhorn, autorka, virolog i poznata kritičarka švedskog pristupa, rekla je da su Tegnelovi komentari delovali kao "pomalo taktičko povlačenje.Tegnel je kasnije izjavio da njegovi komentari nisu kritikovali pristup Švedske, već da je hteo da kaže da uvek ima prostora da zemlje uče jedne od drugih i napreduju u različitim oblastima."Ako pitate moje kolege u bilo kojoj zemlji, verovatno bi rekli isto", rekao je Tegnel. "Da smo danas znali više o ovom virusu, naše strategija bila bi malo drugačija."Lena Ajnhorn rekla je za Politico da vlada sada mora da krene napred sa strožim merama, uključujući testiranje i stavljanje u karantin članove domaćinstva čim neko u porodici bude bolestan.