Najnovije

Srbija

Čekajući odvajanje otpada u domaćinstvima: Kako radi Regionalna deponija u Subotici

Problem primarne selekcije otpada još uvek nije rešen, a u cilju razvoja cirkularne ekonomije, koja akcenat stavlja na reciklažu, neophodno je uspostaviti sistem koji će funkcionisati u celosti, kažu za Novu ekonomiju u Regionalnoj deponiji u Subotici.U postrojenju za preradu otpada Regionalnoj deponiji u Subotici tretira se mešani komunalni otpad iz sedam opština, koji nije opasan objašnjava za Novu ekonomiju stručni saradnik za laboratorijska ispitivanja u tom preduzeću Bjanka Čuturilo.Ona napominje da u razvoju cirkularne ekonomije prvo treba početi od rešavanja problema u vezi sa primarnom selekcijim otpada u samim domaćinstvima."Još uvek ne postoji sistemsko rešenje, građani koji su svesni problema i zagađenja su zainteresovani da razvrstavaju otpad, ali ako dođete u situaciju da nemate sistem koji će to da podrži onda ostajete samo na temi edukacije i podizanju svesti".Prema njenim rečima, nema svrhe ako neki građani dvajaju otpad, a drugi sve bacaju u jedan kontejner. "Ako pojedinac uloži volju da razvrsta otpad na mestu nastanka i na kraju sav taj otpad ide u jedan kamion pitate se gde je svrha. Svesni smo da je cena odvoženja smeća socijalna kategorija, samim tim troškovi prikupljanja, razvrstavanja i tretmana ne pokrivaju troškove rada centralnog postrojenja u Regionalnoj deponiji", podeća Čuturilo.Plan Regionalne deponije u Subotici je da se primarna separacija čvrstog komunalnog otpada u domaćinstvima obavlja putem dve kante, različitih boja.Plava kanta bi se koristila za reciklabilni otpad suvi otpad, a kanta zelene boje za odlaganje ostalih vrsta otpada, koji se struci naziva "mokri otpad". "Dobar primer je da neke opštine kao što je Kanjiža donose sav otpad na transfer stanice, dok neke opštine baš zbog troškova transporta autosmećara još uvek otpad delimično odnose na nesanitarne deponije koje ugrožavaju životnu sredinu i zdravlje ljudi", podseća stručni saradnik za laboratorijska ispitivanja Regionalne deponije u Subotici.KAKO SE OTAPD TRETIRA U POSTROJENJU"Nakon mehaničkog otvaranja kesa otpad pomoću pokretne trake ulazi u roto sito. Posle toga otpad dolazi u sortirnicu gde se ručno izdvaja reciklabilni otpad. Linija ima i magnetni separator tako da se izdvaja sva metalna i aluminijumska ambalaža", objašnjava Bjanka Čuturilo.Samo odvajanje otpada nema mnogo smisla ako se ne razmišlja o njegovom korišćenju u reciklaži koju bi obavljala mala ili velika preduzeća."Mora da se obezbedi veća podrška od strane države u vidu davanja subvencija i otvaranje novih poslovnih mogućnosti za cirkularnu ekonomiju. Što se tiče saradnje zaista gledamo da postignemo dobar kvalitet izdvojenih sekundarnih sirovina, za sada imamo samo zadovoljne klijente", poručuje Bjanka Čuturilo.U Regionalnu deponiju u Subotici otpad se dovozi iz Subotice, Bačke Topole, Kanjiže, Sente, Malog Iđoša i Čoke, uključujući i seoske sredine u njihovom sastavu.U tim mestima postoje trasfer stanice gde se otpad sakuplja pre transporta u postrojenje Regionalne deponije.KAKO RADI REGIONALNI CENTAR ZA UPRAVLJANJE OTPADOM U ZAPADNOJ SRBIJI

Svet

Počela globalna glavobolja zbog otvaranja škola

Bivši savetnik vlade Engleske, Nil Ferguson, smatra da je ponovno otvaranje škola veliki rizik koji može izazvati povećan broj slučajeva zaraze, jer kako on kaže, stariji tinejdžeri prenose virus u istoj meri koliko to čine i odrasli, prenosi britanski Gardijan.„Škole i fakulteti koji povezuju veliki broj domaćinstava i ponovo stvaraju društvenu mrežu koju je fizičko distanciranje pokušalo da umanji, predstavljaju stvarni i veliki rizik od širenja zaraze“, rekao je Ferguson za BBC.Južnokorejsko istraživanje objavljeno prošlog meseca u časopisu Centra za kontrolu i prevenciju bolesti ustanovilo je da je stopa zaraze Covidom najviša u domaćinstvima u kojima žive osoba ili osobe u starosnoj dobi od 10 do 19 godina. Nasuprot tome, najniža stopa zaraze bila je u starosnoj grupi od 0 do 10 godina.Doktor Sajmon Klark, vanredni profesor ćelijske mikrobiologije na Univerzitetu Riding, kaže da je ovo istraživanje „najbolje što imamo.“ Deca dobijaju virus u raznim godinama. Budući da ljudi nisu bili u školi, ne postoje pravi epidemiološki dokazi da li je to problem ili ne", dodao je Klark.Drugo istraživanje, objavljeno u junu pokazalo je da je „povratak većine (prvenstveno starijih) studenata u Nemačkoj povećao prenošenje među studentima, ali ne i među zaposlenima. Nejasno je da li stariji učenici prenose više ili je fizičko distanciranje praktično nemoguće izvršiti u učionicama velikog kapaciteta. "Međutim, isti fenomen nije primećen u Danskoj i Norveškoj, zemljama sa slabijim stepenom prenosa od Nemačke, pokazalo je to istraživanje. Situacija je dodatno otežana, jer je istraživanje pokazalo da deca mlađa od pet godina sa blagim do umerenim Covid-19 imaju mnogo veće virusno opterećenje.„Postoji pretpostavka da mlađe dete ima jači virus, ali tinejdžeri imaju više kontakata, pa je tako širenje zaraze dodatno olakšano“, rekao je Pol Hanter, profesor medicine na Univerzitetu u Istočnoj Angliji.„Ako pogledate Švedsku, ta država svoje osnovne škole nije zatvarala, ali je zatvorila srednje i visokoškolske ustanove. Pa možda je to bilo dovoljno da malo spreči širenje virusa“, dodao je Hanter.Nekoliko stručnjaka smatra da veći društveni kontakt objašnjava zašto starija deca šire virus više od mlađe dece. Međutim, doktorka Sara Luis, profesorka genetske epidemiologije na Univerzitetu u Bristolu, smatra da to „može biti posledica različitih imunoloških mehanizama kod mlađe dece."

Srbija

Air Srbija: Dobit u 2019, uz državnu pomoć od 20 miliona evra

Air Serbia je u 2019. godini ostvarila neto dobit od 9,5 miliona evra, ali je dobila i državnu pomoć od 21 milion evra, sledi iz Napomena uz finansijski izveštaj kompanije za prošlu godinu.Društvo je u 2019. godini priznalo prihode od državne pomoći u skladu sa svoji računovodstvenim politikama u iznosu od 2.461 milijardi dinara (oko 21 milion evra), isto koliko i prethodne godine, navodi se u napomenama. Kako piše, u skladu sa Okvirnim ugovorom o transakciji potpisanim između Republike Srbije, Etihad Airways PJSC i Air Serbia, ugovorne strane su saglasne da strateška saradnja zahteva obezbeđivanje finansijske državne pomoći i investicija od strane Republike Srbije i Etihad Airways PJSC u cilju postizanja kratkoročne i dugoročne finansijske stabilnosti Air Srbije.Državna pomoć koju obezbeđuje Republika Srbija je definisana i treba da se obezbedi u vidu novčanih davanja, uz formalno preuzimanje od strane Republike Srbije nasleđenih finansijskih obaveza Društva na dan 31. decembar 2013. godine, dodaje se dalje.Podsećamo, Air Srbija je 49 odsto u vlasništvu Etihada sa sedištem u Abu Dabiju, a 51 odsto u vlasništvu Srbije. Kompanija je za poslednjih pet godina dobila više od 200 miliona evra subvencija.  Ministarka Zorana Mihajlović je ranije tokom godine najavila da će država možda povećati udeo u vlasništvu kompanije.Er Srbija možda neće imati para da vrati pozajmicu Etihad ervejz partners BVKompanija je juče saopštila da ostvarila je snažan rast u oblasti čarter-saobraćaja, gde su inače rekordni prihodi iz 2018. godine povećani u 2019. za dodatnih 24,17%, na 25,7 mil EUR. Osim toga, u 2019. godini nastavljeno je sa rastom prihoda u oblasti prodaje dodatnih usluga, za 27,54% u odnosu na 2018. godinu - navodi se u saopštenju.Tokom pandemije, otkazano više od 5600 letova Air SrbijeU 2019. godini prevezeno je 2,81 miliona putnika.U delu napomena koji se tiče pandemije i poslovanja u ovoj godini, Air Srbija navodi da je kao nacionalni avio‐prevoznik Republike Srbije, obavila 89 međunarodnih letova od 18. marta, kako bi prevezla medicinsku opremu i medicinske radnike tokom pandemije.Takođe, prevezla je i preko 5 hiljada srpskih državljana nazad u Srbiju i preko 1.8 hiljada stranih državljana u njihove zemlje.Ukupan broj otkazanih komercijalnih letova Air Srbije u periodu od 8. marta do 7. maja je iznosio 5.635 i uticaj ovih otkazanih letova se značajno odrazio na pad prihoda i gotovinskih priliva kompanije. Kompanija je  ponovno otpočela svoje operacije dana 21. maja 2020. godine, povezivanjem Beograda sa 8 destinacija u Evropi: Amsterdamom, Frankfurtom, Larnakom, Ljubljanom, Londonom, Parizom, Bečom i Cirihom.Operacije ka Njujorku su se nastavile 6. juna 2020. godine, dok je ponovno uspostavljanjeoperacija sa aerodroma „Konstantin Veliki“ u Nišu nastavljeno 16. juna 2020. godineletom ka Frankfurt – Hanu.Air Srbija: Ponudili smo svim putnicima refundaciju karataKompanija navodi da je od izbijanja pandemije virusa, za sve otkazane letove, ponudila svojim putnicima punu refundaciju karata ili korišćenje novog proizvoda – vaučera, uvećanih za 10%, koji se mogu iskoristiti u budućnosti, kada se redovni saobraćaj ponovo uspostavi (čak i tokom 2021. godine).Sprovela je i niz ušteda u poslovanju.Air Serbia je racionalizovala broj aviona u floti i ispregovarala sa najmodavcima, kao strateškim dobavljačima, određene olakšice i odlaganja uključujući i dogovore kao što su varijabilne naplate po izletenom satu umesto fiksnih iznosa zakupa.Ističe se da do današnjeg dana, Air Srbija izmiruje svoje obaveze na vreme prema svim ključnimi strateškim dobavljačima i velikoj većini povezanih lica i dobavljača koji nisu ključni, a u skladu sa obostrano usaglašenim uslovima i planovima otplate.Navodi se između ostalog da je, u dogovorima sa komercijalnim bankama, kompanija obezbedila mogućnost kreditnih linija i linija za bankarske garancije u slučaju potrebe za dodatnim sredstvima do 31. decembra 2020. godine.Društvo je odložilo nekoliko zahteva aerodroma i dobavljača vezanih za garancije ili depozite koji su pozitivno uticali na likvidnost.

Svet

Cene u atinskim hotelima pale za petinu

Cene u hotelima Atičke regije, kojoj se pripada glavni grad Grčke nastavljaju da padaju, jer nema posetilaca, a mnogi od njih otkazuju rezervacije jer ne žele da nose maske i da se testiraju na korona, piše Katimerini.Statistika govori i da takvo raspoloženje kod nesuđenih posetilaca nema veze sa evantualnim karantinom.Prema podacima platforme Trivago, prosečna cena hotelske sobe u Atini pala je nešto više od 20 odsto u odnosu na jul prošle godine, sa 107 na 84 evra.To je Atinu svrstalo među šest najjeftinijih gradskih destinacija, rame uz rame sa Lisabonom,Ipak, u Atini su cene noćenja u hotelima nešto više nego u Moskvi (49 evra po noćenju), Varšavi (56 evra), Istanbulu (58 evra) i Madridu (78 evra).HOTELIJERI U GRČKOJ POLAKO OTVARAJU KAPACITETE, NADAJU SE NAJBOLJEM, SPREMNI NA NAJGORE Pet najskupljih evropskih destinacija su Cirih (168 evra), London (126 evra), Pariz (125 evra), Dablin (119 evra) i Rejkjavik (117 evra).GDE SE BELEŽI NAJVEĆI PAD CENA NOĆENJANajveći pad cena hotela primećen je u Amsterdamu od 140 do 98 evra, ili 30 odsto), Barseloni (od 141 do 99 evra, 20 odsto), Dablinu (164 do 119 evra, 27 odsto) i Rejkjaviku (156 evra za 117, 25 procenata). Cene hotelskih noćenja u Londonu i Istanbulu, kao i u Atini, manje su za 20 odsto u odnosu na jul mesec 2019.Razlog obaranja cena su je drugi talas pandemije, jer putnici ne vole ograničenja.Prema istraživanjima kompanije IouGov, polovina britnaskih, francuskih i nemačkih turista, otkazalo bi putnovanje ako mora da se testira, nosi maske ili ide u karantin.To su ujedno tri od pet najvažnijih zemalja iz kojih turisti dolaze u Grčku.Dve trećine ispitanika u Danskoj, Nemačkoj, Švedskoj i Velikoj Britaniji ne bi volelo da putuje ako bi na letovanju moralo da nosi masku.Ipak, polovina Nemaca i 60 odsto Britanaca prihvatili bi da nose maske u zatvorenim prostorima.UDRUŽENJE HOTELIJERA: OPORAVAK TEK OD PROLEĆA 2021. GODINE

Svet

Građani Srbije mogu u Austriju pod dva uslova: test i boravišna viza

Putnici iz zemalja "visokog rizika", među kojima se nalazi i Srbija, koji žele da uđu u Austriju biće podložni novim propisima o ulasku, uključujući obavezan test na korona virus, saopštio je Međunarodni aerodrom u Beču, a piše SchengenVisaInfo.com.Svi putnici koji se vraćaju iz zemalja sa rizičnog spiska, gde je uvrštena i Srbija, moraju da dostave negativan testa na korona virus (PCR test), koji ne sme biti stariji od 72 sata kako bi ušli u Austriju.Turistička putovanja i dalje nisu dozvoljena, ulazak će biti dozvoljen samo osobama koje imaju boravišnu vizu.Svi putnici koji slete u Austriju bez negativnog testa na korona virus, moraće da se samoizoluju na 10 dana, ali mogu se osloboditi tog karantina, ukoliko u roku od 48 sati urade test u Austirji.Putnici koji imaju boravišnu vizu ili stalno prebivanje u Austriji moći će da uđu u zemlju bez bilo kakvih ograničenja.Neki putnici biće potpuno oslobođeni svih testova, jer dolaze iz zemalja koje su bezbedne po proceni Austrije, kao što su Hrvatska, Danska, Norveška i Slovenija između ostalih.  

Svet

Građani Podgorice se uplašili 5G mreže koja ne postoji

Pomor vrabaca u Podgorici nije posledica zračenja 5G mreže, već nevremena i naglog pada temperature, saopštio je crnogorski Digitalni forenzički centar, a preneo portal Nova.rs."Na portalima se mogu pročitati komentari da su nadležni tokom večeri iskoristili nevreme da krijući postave 5G predajnike i da se jutros već vide posledice, kao i da je narod tražio tu tehnologiju koja se nigđe lakše neće instalirati nego u Crnoj Gori, jer niko ne zna šta je to", naveo je Centar.Dodaje se da vrapci nisu stradali od posledica zračenja 5G mreže, jer se prve instalacije te tehnologije u Crnoj Gori očekuju do kraja 2022. godine.Nove 5G mreže u Crnj Gori zapravo nema, napominju.Orintolozi objašnjavaju da je razlog pomora ptica nevreme i nagli pad temperature.“Pošto su mladim vrapcima ovo prve padavine nakon izlaska iz gnezda, oni nisu očeličeni na ovakvu kišu sa padom temperature od više od 20 stepeni. Jak vetar imao je smrtonosni faktor rashlađivanja. Kiša je padala horizontalno. Sve to je uzrokovalo smrt na stotine njih”, rekao je orintolog Darko Saveljić.Stanovnici Podgorice su u jutarnjim satima da vide na stotine uginulih vrabaca na trotoarima, zelenim površinama, na potezu od Bazara do Doma zdravlja u tom naselju. Veliki broj ptica uginuo je i kod Ekonomskog fakulteta, na Zabjelu, u Tuzima.Radnici "Čistoće" uklonili su ogroman broj vrabaca u blizini Doma zdravlja i vrtića, a pojedine ptice su ležale na zemlji i još su se mrdale.

Srbija

Komisija za zaštitu konkurencije ispituje Janjušević prevoz

Кomisija za zaštitu konkurencije pokrenula je postupak u cilju da utvdi povredu konkurencije po službenoj dužnosti protiv Akcionarskog društva autoprevoz - Janjušević Priboj, objavljeno je u Službenom glasniku.Protiv ovog društva sa sedištem na adresi Jarmovac b.b. u Priboju, kako se obrazlaže, pokreće se postupak radi utvrđivanja zloupotrebe dominantnog položja, na osnovu člana 16. o zaštiti konkurncije.Pozivaju se svi ljudi koja raspolažu podacima, ispravama ili drugim relevantnim informacijama koje mogu biti od značaja za utvrđivanje činjeničnog stanja u tom postupku, da ih dostave Кomisiji za zaštitu konkurencije.Informacije je neophodno dostaviti na adresu Savska 25, Beograd.Komisija se inače bavi cenama peronizacije autobusa koje je ovo preduzeće naplaćivalo na autobuskoj stanici u Kragujevcu naplaćivalo drugim autoprevoznicima u iznosu od 800 dinara.To kako se navodi u zaključku Komisije za zaštitu konkurencije, diskriminiše korisnike te usluge.Problematična je i naplata istih staničnih usluga po različitim cenama pojedinim autoprevoznicima, piše u zaključku Komisije za zaštitu konkurencije.O preuzimanju autobuske stanice u Priboju mediji su pisali 2015. godine, kada je njen zakupac nakon firme Bamiron KG postalo preduzeće Janjušević prevoz.

Svet

Bivši izvršni direktor Ubera osuđen na osamnaest meseci zatvora

Bivši izvršni direktor Ubera Entoni Levandovski, koji je bio u središtu tužbe između Ubera i Vajma (Waymo) osuđen je na 18 meseci zatvora zbog krađe trgovinskih tajni, javlja TechCrunch.Tokom sudskog postupka danas, Levandovski je takođe pristao da plati restituciju Vajmu u vrednosti od oko 750.000 dolara, kao i novčanu kaznu u iznosu od 95.000 dolara.Okružno tužilaštvo Sjedinjenih Američkih Država preporučilo je kaznu od 27 meseci, tvrdeći na sudu da je Levandovski počinio zločin zbog ega ili pohlepe.Levandovski je tražio novčanu kaznu, 12 meseci kućnog zatvora i 200 sati društveno-korisnog radaSlučaj je počeo u februaru 2017. godine kada je Vajmo optužio Uber da je ukrao najmanje osam poslovnih tajni Vajma za autonomna vozila.Prema Vajmu, Levandovski je ukrao oko 14.000 Guglovih dokumenata od kojih su mnogi sadržali Vajmove trgovinske tajne i da je to učinio kada je Uber kupio startap Oto (Otto) koji je bivši inženjer Gugla Entoni Levandovski osnovao. 

Srbija

Zbog malverzacija uhapšeno četvoro sudskih izvršitelja

Beogradska policija, uhapsila je petoro ljudi iz Valjeva zbog sumnje da su više ljudi oštetili za oko tri miliona dinara, prenosi list Danas.Uhapšeni sudski izvršitelji su iz Valjeva G.B.(49), D.J.(60), S.V.(49) i S.P.(49) zbog osnovane sumnje da su počinili krivična dela zloupotrebe službenog položaja i pranje novca.Uhapšen je i Z.P.(48) koji se tereti da je izvršio krivična dela pranje novca i pomaganje u zloupotrebi službenog položaja.Osumnjičeni se terete da su, od januara 2018. do novembra 2019. godine, fingirali sprovođenje izvršnog postupka.Sumnja se da su fiktivnom dokumentacijom izdavali naloge računovodstvu suda za isplatu sredstava na račun osumnjičenog bravara Z.P, a za usluge obijanja i zamene brava na vratima koje on nije izvršio.Na ovaj način oni su, kako se sumnja, oštetili izvršne poverioce za 2.963.300 dinara, saopštio je MUP Srbije.Kako je navedeno u saopštenju, postoji i sumnja da je G.B. od decembra 2015. do decembra 2016. godine, novac koji su izvršni dužnici uplatili na ime troškova postupka zadržavao za sebe, bez uplaćivanja na račun suda. Na taj način on je, kako se sumnja, oštetio izvršne poverioce za 119.250 dinara.Uz krivičnu prijavu, osumnjičeni su privedeni nadležnom tužilaštvu.

Svet

Gradonačelnica Pariza planira da uvede obavezne maske i na ulicama

Gradonačelnica Pariza En Hidalgo najavila je da će maske za lice biti obavezne i na ulici u pojedinim delovima grada, nakon konsultacija sa policijom, piše francuski portal TheLocal.fr.U Francuskoj je obavezno nošenje maski u svim zatvorenim javnim prostorima, a kazna za kršenje ovog pravila je 135 evra.Međutim, poslednjih dana lokalne vlasti širom Francuske odlučile su da maske budu obavezne i na ulicama gradova, pa je tako i gradonačelnica Pariza odlučila i zatražila od pariške policije da razmotri uvođenje ovog novog pravila.Međutim, pretpostavlja se da ovo pravilo neće važiti za čitav grad, već će biti usmereno na područja na kojima se veliki broj ljudi okuplja napolju, kao što su polularne turističke zone, parkovi i šetališta.„Trenutno sarađujemo sa policijom u Parizu kako bismo odlučili u kojim oblastima će maske biti obavezne. Grad i policija će objaviti zajedničko saopštenje kada odluka bude donesena", izjavio je zamenik gradonačelnice Emanuel Gregor.Pariz je bio posebno teško pogođen tokom proleća, jer su i grad i okolna predgrađa prijavili neke od najviših stopa smrtnosti u zemlji.Zdravstveni stručnjaci ističu da je Pariz veoma rizičan, jer veliki broj ljudi živi u gusto naseljenim oblastima.

Srbija

Vlasnik Planete Sport kupio nekoliko objekata Merkatora u Beogradu

Komisija za zaštitu konkurencije (KZK) odobrila je firmi Sport time Balkans kupovinu dela imovine Merkatora-S u Beogradu, objavljeno je na sajtu KZK.Sport time Balkans (STB) je ekskluzivni distributer Najkija za Srbiju, BiH, Makedoniju, Crnu Goru i Albaniju, a u Srbiji ima tri povezana privredna društva: Planetu Sport, Sport Vižn i Logistar.STB od Merkatora-S kupuje novobeogradsku Roda Megu koju čine nepokretnosti na adresi Đorđa Stanojevića 35 na Novom Beogradu, odnosno maloprodajne objekte u tržnom centru, kao i pripadajuće gradsko građevinsko zemljište od 22.477 kvadratnih metara. STB namerava da u tržnom centru nastavi da izdaje poslovne objekte za maloprodaju robe široke potrošnje.KZK je ispitivala uticaj ovakve transakcije na adekvatno tržište Beograda i zaključila da je tržni centar prema površini 1,5%, a prema ostvarenim prihodima manje od 1% tog tržišta.

Svet

Poljska kaznila Gasprom zbog Severnog toka 2

Poljska Organizacija za zaštitu konkurencije i prava potrošača UOKiK kaznila je rusku kompaniju Gasprom sa 48 miliona evra zbog izbegavanja saradnje u postupcima koji su pokrenuti u vezi sa projektom gasovoda Severni tok 2, preneo je Rojters."Početkom godine tražili smo od Gasproma da nam dostavi ugovore koje su zaključeni sa drugim kompanijama koje finansiraju izgradnju Severnog toka 2. Kompanija nije dala takve informacije. Po mom mišljenju, to je namerni akt, čiji je cilj bio da opstruira postupak u vezi sa tim", izjavio je šef poljskog UOKiK-a. Gasprom je saopštio da je tražio opravdanje za takav zahtev, ali ga nije dobio i planira da uloži sudsku žalbu.Projekat Severnog toka 2 realizuje Gasprom, zajedno sa nemačkim kompanijama Uniper i BASF, engleskim Vintershall unity i Engie, englesko-holandskom Shell i austrijskom OMV.Poljska inače smatra da Severni tok 2 predstavlja pretnju za evropsku energetsku bezbednost, je bi udvostručio uvoz ruskog izvoznog gasa preko Baltičkog mora.Prošle godine kompanija Engie koja učestvuje u tom projektu kažnjena je sa 40 miliona evra zbog propusta.Gasprom isporučuje većinu gasa koji se koristi u Poljskoj, a državna gasna kompanija PGNiG često se žali da ruski gas plaća više od ostalih evropskih zemalja.Prošlog meseca Gasprom je toj kompaniji platio 1,6 milijardi dolara i tako okončao spor koji je nastao zbog cena.Rusija je nedavno saopštila da planira završetak Severnog toka 2, a jer je završeno 90 odsto posla na izgradnji.

Svet

EU pokreće istragu o Guglovoj kupovini Fitbita

Evropska komisija najavila je juče da pokreće detaljnu istragu oko Guglove planirane kupovine kompanije Fitbit, zbog zabrinutosti da će Gugl na ovaj način postići monopol na tržištu oglašavanja, piše The Verge.Regulatori EU su zabrinuti da će ova kupovina ojačati Guglovu poziciju lidera na tržištu internetskog oglašavanja zato što će gigant dobiti pristup podacima prikupljenim iz Fitbitovog hardvera za praćenje zdravlja koji se mogu koristiti za personalizovano oglašavanje.„Podaci prikupljeni preko Fitbitovih uređaja su velika prednost na tržištima onlajn oglašavanja“, napisala je komisija u saopštenju za javnost.Poslednjih meseci, regulatori i grupe potrošača izrazili su zabrinutost zbog kupovine Fitbita koja je najavljena još novembra 2019. godine.Gugl je obećao da neće koristiti ove podatke za ciljane oglase, ali Evropska komisija smatra da ova obećanja nisu dovoljna.Komisija takođe planira da razmotri potencijalne efekte kupovine na novonastalom tržištu digitalne zdravstvene zaštite i da ustanovi da li bi Gugl mogao da uguši konkurenciju i njihove Android uređaje.Gugl je ponovio svoju tvrdnju da kupuje Fitbit zbog njihovog uređaja, a ne zbog podataka, naglasivši da će korisnicima pružiti opciju da brišu svoje podatke .

Svet

Ustavni sud Slovačke: Životna sredina važnija od interesa investitora u MHE

Vrhovni sud Slovačke potvrdio je odluku Okružnog suda o zabrani gradnje male hidroelektrane, obrazlažući da je javni interes u zaštiti životne sredine ima prednost nad poslovnim interesma, piše portal Balkan Green Energy News.Ova odluka, prema mišljenju Svetskog fonda za prirodu (WWF), predstavlja prekretnicu u pravosudnoj praksi i kao takva bi mogla da ima dugoročne posledice u zaštiti životne sredine.Sudovi i sudije mogli bi da se ugledaju na ovu presudu i tako zaštitu životne sredine stave iznad privatnih ekonomskih interesa.Dodaje se da prioriteti celog društva moraju da se promene kako bi čovek opstao na planeti.KAKO JE DONETA ZABRANAInače, širom regiona nastavlja se gradnja MHE, ali i borba građana protiv ovakvih investicija. Sve je više opština, ali i odluka na višim nivoima, koje proglašavaju zabranu izgradnje MHE.Na reci Hron, drugoj najvećoj u Slovačkoj, već je izgrađeno 20 MHE, a planirana je gradnja još 20. Ekološke organizacije Udruženje Slatinka, Rieka, Hereditas HH i Slovačko udruženje ribolovaca, uz podršku WWF-Slovačka, žalile su se na odluku institucija.Okružni sud je prvo u mestu Banska Bistrica zabranio izgradnju MHE, ali su se onda investitor i gradske vlasti žalile.Vrhovni sud je kasnije doneo konačnu odluku, na koju ne postoji pravo žalbe.Miroslava Plasmann, izvršni direktor WWF-Slovačka, izjavila je da bi nova MHE bila bi još jedna prepreka ribljim migracijama na reci Hron, jer je postojeće već sada sprečavaju.Plasmann kaže da Vrhovni sud smatra da nije postojala odgovarajuća procena uticaja MHE na životnu sredinu, kao i da lokalne vlasti nisu posvetile dovoljno pažnje javnom interesu zaštiti životne sredine.Ocenjuje se da je doneta revolucionarna odluka, jer je po prvi put Vrhovni sud ukazao da institucije u čijoj nadležnosti je gradnja moraju ozbiljno da shvate svoju ulogu u zaštiti životne sredine.Podseća se da je zapanjujuć podatak da se globalna populacija migratornih slatkovodnih riba od 1970. do 2016. smanjila 76, a u Evropi 93 odsto. 

Srbija

Otvoren konkurs za nagradu Kaktus 2020

Marketing mreža raspisala je konkurs za 6. nacionalnu dodelu godišnjih nagrada – KAKTUS 2020. Nagrade se dodeljuju u 24 kategorije, a dobijaju ih organizacije, kompanije, institucije i agencije ...