Najnovije

Svet

Međugodišnji BDP Srbije najveći u Evropi, ali međukvartalno tek osma na listi

Bruto domaći proizvod (BDP) Evropske unije u prvom kvartalu 2020. godine pao je u odnosu na prvo tromesečje 2019. godine za 2,6 odsto, dok je BDP evrozone u istom periodu manji za 3,1 odsto, saopštio je danas Eurostat.Statistička kancelarija navodi da je ukupna privredna aktivnost EU u prva tri meseca 2020. godine, u odnosu na period oktobar-decembar 2019. godine, manja za 3,6 odsto, dok je desezonirani pad BDP-a u evrozoni iznosio 3,2 odsto.Desezonirani pad je najveći od 1995. godine, od kada Eurostat prati podatke o zajedničkom BDP-u na kontinentu, dok je pad u odnosu na isti kvartal lane najveći od globalne finansijske krize 2009. godine.Među državama članicama za koje su dostupni podaci za prvi kvartal tekuće godine, Irska, Bugarska, Rumunija i Švedska još uvek beleže pozitivni rast u odnosu na prethodno tromesečje, dok je BDP opao u svim ostalim državama članicama EU.Najveći pad zabeležen je u Francuskoj i Italiji (obe po 5,3%), kao i Španiji i Slovačkoj (obe po 5,2%).Prema podacima koji rast BDP-a porede na međugodišnjem nivou, privreda Srbije je imala najbolje rezultate od svih članica Evropske unije, a jedina koja je zabeležila slične rezultate isrska, koja je u odnosu na prvi kvartal 2019. godine porasla 4,5 odsto.Sa druge strane, ako se posmatraju desezonirani podaci, koji porede prvi kvartal 2020. godine sa poslednjim 2019. godine, od Srbije veći privredni rast, odnosno manji pad ima sedam država: Bugarska, Irkska, Litvanija, Mađarska, Poljska, Rumunija i Švedska.

Svet

U Sloveniju bez karantina iz 17 zemalja

Vlada Slovenije ublažila je mere ograničenog ulaska u zemlju koje su zbog pandemije korona virusa uvedene početkom marta, objavio je portal Schengen Visa Info.Bez karantina u Sloveniju mogu da ulaze građani Austrije, Bugarske, Kipra, Češke, Estonije, Finske, Nemačke, Grčke, Mađarske, Islanda, Letonije, Litvanije, Lihtenštajna, Norveške, Slovačke, Švajcarske i sami slovenački državljani, navodi se u saopštenju.Građani Austrije, Mađarske i Slovenije neće morati da prolaze graničnu kontrolu. To važi i za građane Slovenije koji dolaze iz EU i Šengenske zone, kao i za Italijane i Slovence koji poseduju ili zakupljuju zemlju u graničnoj zoni ili u obe države.Svi ostali, uključujući i srpske državljane, nakon ulaska u Sloveniju moraće da prođu kroz dvonedeljni karantin.Karantin se ne odnosi i na ljude koji obavljaju važne servisne usluge, prelaze granicu zbog hitnih slučajeva, a vraćaju se u roku od 24 časa.Izuzeće od karantina za osobe sa potvrđenom rezervacijom za noćenje, više ne važi. Uprkos uredbi, određena država može da se skine sa zelene liste ukoliko se epidemiološka situacija u njoj pogorša.Mere su počele da se primenjuju 8. juna.

Svet

IBM više neće nuditi ili istraživati tehnologiju prepoznavanja lica

Tehnološki gigant IBM objavio je da će obustaviti razvoj hardvera i softvera za prepoznavanje lica, kao i da više neće prodavati rešenja drugih kompanija državnim institucijama, poput policije.Softver za prepoznavanje lica bio je na meti teške kritike zbog problema sa rasnom pristrasnošću i pitanjima privatnosti, zbog čega IBM obustavlja sve projekte vezane za ovu tehnologiju, navodi The Verge.Direktor IBM-a Arvind Krišna obratio se Američkom Kongresu rekavši da se kompanija "odlučno protivi" upotrebi bilo koje tehnologije za prepoznavanje lica, uključujući i rešenja koja nude drugi dobavljači, kako bi izbegli "opasnosti masovnog nadzora, rasnog profilisanja, kršenja osnovnih ljudskih prava i sloboda"."Verujemo da je sada vreme da započnemo nacionalni dijalog o tome da li i kako treba dopustiti upotrebu ove tehnologije", dodao je on.Tehnologije za prepoznavanje lica značajno su napredovale tokom poslednje decenije, zahvaljujući napretku veštačke inteligencije.Međutim, mnoge privatne kompanije koje pružaju ovaj softver nisu dovoljno regulisane, pa tako upotreba softvera može dovesti do rasnog profilisanja, što ga čini "nepouzdanim za sprovođenje zakona".Prošle godine je Nacionalni institut za standarde i tehnologiju SAD (NIST) objavio rezultate istraživanja koji su govorili u prilog tome da sistemi za prepoznavanje lica češće greše ako su u pitanju Azijati ili Afroamerikanci, nego kada su u pitanju belci.

Svet

Kataj Pacifik dobija pomoć, izdaje nove akcije da prebrodi krizu

Kataj Pacific objavio je plan dokapitalizacije koji će mu pomoći da održi konkurentnost i poslovanje nakon pandemije, istovremeno nastavljajući da ispunjava svoje obaveze prema Hong-Kongu kao međunarodnom vazduhoplovnom, finansijskom i komercijalnom čvorištu.Plan sadrži dokapitalizaciju u tri tranše. U prvoj, kompanija izdaje povlašćene akcije Vladi Hong-Konga, sa opcijama na udele, u iznosu od 2,5 milijardi američkih dolara, nakon što dobije odobrenje akcionara. U drugoj, kompanija će pokrenuti izdavanje prava na akcije u iznosu od 1,5 milijardi dolara postojećim akcionarima, nakon već dobijene saglasnosti.U trećoj Vlada Hong-Konga pomaže sa milijardu dolara za kredit, kako bi kompanija odmah mogla da povuče novac od tog zajma.Plan je osmišljen kako bi se pretrpeo pad prometa i obezbedila stabilna finansijska platforma u novoj globalnoj dinamici poslovanja.Kataj Pacifik suočio se sa nizom izazova poslednjih nekoliko godina. Pozitivni zamah 2018. godine doneo je dobre rezultate u prvoj polvini 2019. Nakon toga, došlo je do naglog pada putničkog saobraćaja u Hong Kongu zbog izbijanja pandemije virusa COVID-19, što se odrazilo na poslovanje.Većina analitičara predviđa vrlo postepen i dugotrajan oporavak u globalnoj industriji. Međunarodno udruženje za avionski saobraćaj predviđa da će se globalna potražnja za putovanjuma vratiti na nivo pre krize, tek 2023. godine.Kataj Pacifik je ranjiviji od većine sličnih aviokompanija, s obzirom da nema domaću mrežu i u potpunosti se oslanjaju na prekogranična putovanja. Ona su i dalje veoma ograničena i podložna karantinskim ograničenjima, bez najave da će se uskoro vratiti na uobičajeno.Tokom pandemije kompanija je uvela mere štednje: smanjenje plata, odlaganje nabavke novih aviona, povlačenje starih letelica, a 80 odsto zaposlenih otišlo je na poseban godišnji odmor.

Srbija

„Povratak u bioskope“ počinje 1. jula

Bioskopi u Srbiji će, nakon tromesečne pauze, od 1. jula početi sa radom, povodom čega sekcije distributera i prikazivača u Grupaciji kinematografije, uz podršku Privredne komore Srbije i Filmskog cen...

Srbija

CarGo podneo krivičnu prijavu protiv inspektora zbog prekoračenja ovlašćenja

Nakon prošlonedeljnog pokušaja nelegalnog oduzimanja CarGo automobila, danas je podneta krivična prijava protiv inspektora drumskog saobraćaja Momira Mirosavljevića zbog zloupotrebe službenog položaja i nesavesnog rada u službi.Kako je navedeno u krivičnoj prijavi podnetoj Višem javnom tužilašvu u Beogradu, inspektor je prekoračio svoja ovlašćenja i izvršio pretres bez dozvole suda.Nakon podnošenja krivične prijave Odeljenju za borbu protiv korupcije, direktor kompanije CarGo Technologies Vuk Guberinić rekao je da se nada da će prošlonedeljna drama brzo dobiti svoj sudski epilog.„Znamo da oni veruju samo u sud svoje taksi mafije, ali nadamo se da će izaći pred sud naše zemlje i tamo objasniti zašto i po čijem nalogu gaze po zakonima i maltretiraju građane. Nezamislivo je da hajka traje i nakon što je sud utvrdio da CarGo nije ni taksi ni javni prevoz već da posluje u skladu sa zakonima Republike Srbije”, rekao je direktor CarGo.Guberinić je rekao da je rešenje unapred bilo napisano od strane naručioca ovog prljavog posla, a da istovremeno zapisnik o inspekcijskom nadzoru nije ni sastavljen ni uručen. „Za nas zapisnik sa terena koji se piše u kancelariji neće predstavljati dokaz, već isključivo napismeno priznanje da je inspektor izvršio krivično delo. Pored dokaza koje smo danas predali, naknadno ćemo poslati i ovaj zapisnik jer mi verujemo u pravosudne institucije”, kazao je on.Direktor CarGo i predsednik Udruženja CarGo pozvali su nadležno tužilaštvo da pokrene krivični postupak i da zahteva najstrožu moguću kaznu i krivičnu osudu protiv inspektora drumskog saobraćaja.

Srbija

Ako ste zamrzli kredit, ne idete u Kreditni biro

Ako ste prihvatili tromesečni moratorijum na otplatu kredita ili drugih finansijskih obaveza, taj podatak neće biti evidentiran u Kreditnom birou, kažu u Birou za Novu ekonomiju. Što se tiče kreditnog rejtinga, ta odluka je na banci za svakog pojedinačnog klijenta na osnovu niza različitih faktora. Kreditni predstavlja samo registar obaveza i urednosti u njihovom izmirivanju, navode u Kreditnom birou.Prema podacima koji su banke dostavile NBS, 94% građana i 93% privrede prihvatilo je moratorijum u otplati kredita, zbog pandemije izazvane korona virusom. U uslovima povećane neizvesnosti zbog pandemije, banke očekuju smanjenje tražnje za kreditima u drugom tromesečju.

Svet

Kako najveći muzej na svetu podstiče decu da smisle sopstveni plan protiv COVID-19

Smitsonijan se udružio sa InterAkademi partnerstvom i Svetskom zdravstvenom organizacijom kako bi edukovali decu o COVID-19, javlja weforum.org.Naučno-obrazovni centar Smitsonijana pomogao je pri osmišljanju projakata za decu od 8 do 17 godina koji se poklapaju sa UN planom za održivi razvoj.„COVID-19! Kako mogu zaštititi sebe i druge?“ obuhvata sedam zadataka koji pomažu mladima da uče o korona virusu, definišu njihov odgovor na njega i istražuju načine da ostanu bezbedni.Plan se fokusira na kritičko razmišljanje, istraživanje i ispitivanje.„Važno je da deca razviju svoje naučno razumevanje i racionalno razmišljanje,“ kaže profesor Voker ter Mulen, predsednik InterAkademi partnerstva.„Samo tako mogu donositi racionalne odluke na osnovu nauke i dokaza i na osnovu toga prilagoditi svoje ponašanje tako da čuvaju sebe i svoje porodice od infekcija poput COVID-19", dodao je on.Nakon što ispune svih sedam zadataka i vode dnevnik o tome kako se osećaju, učenici će istaknuti dva ili tri plana za koje smatraju da najbolje deluju sebi, porodici i zajednici, a zatim će to preneti u akcioni plan.

Srbija

Akcije Valjaonice bakra Sevojno se isključuju sa Beogradske berze

Beogradska berza danas je donela rešenje kojim su akcije Valjaonica bakra Sevojno sa Open Market segmenta tržišta, navodi se u saopštenju.Isključenje je izvršeno na zahtev vlasnika Valjaonice, kome je prethodio postupak prinudnog otkupa akcija, a tako da je oduka o prestanku svojstva javnog društva doneta jednoglasno.Rešenje stupa na snagu i primenjuje se odmah po završetku berzanskog sastanka organizovanog na dan donošenja ovog rešenja.Kiparski Ist point metals LTD (East point metals LTD) ponudio je u februaru preuzimanje 19,13 odsto akcija Valjaonice bakraza preko 330 miliona dinara.Ist point metals je pre toga imao 80,87 u tom preduzeću, preuzimanjem dodatnog paketa premašio je 93 odsto udela, nakon čega je u aprilu sproveden prinudni otkup ostatka.Prethodno je uprava i sindikalna organizaija Valjaonice bakra Sevojno dala pozitivno mišljenje o kompletnom preuzimanju preduzeća.

Srbija

5Gtalks: Regulatorni okvir za infrastrukturu budućnosti u Srbiji

Nezavisna multimedijalna platforma 5Gtalks u sredu, 10. juna od 16 časova organizuje Zoom razgovor o regulatornom okviru, neophodnom za uspostavljanje strategije i akcionog plana za razvoj IKT infrastrukture, pre svega sa fokusom na 5G mrežu. Prijava je otvorena i dostupna OVDE.Teme razgovora biće zaštita zdravlja, životne sredine, fer konkurencija i sigurnost i privatnost građana prilikom uvođenja novih tehnologija, sa posebnim osvrtom na 5G. Gosti narednog 5G razgovora su:- Irini Reljin, pomoćnica ministra trgovine, turizma i telekomunikacija;- Dragana Ilić, šefica Jedinice za konkurentnost i digitalizaciju Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED);- Zoran Brankovic, rukovodilac Službe za radiokomunikacije, Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL).Panel diskusiju će voditi Nataša Kažić i Natali Delić, konsultanti za razvoj poslovanja i suosnivači 5Gtalks.5Gtalks je otvorena i nezavisna platforma za razgovor, razmenu, deljenje i informisanje o svim aspektima 5G tehnologije."Kroz tematske događaje, stručne tekstove i specijalizovane podkaste, ova platforma će pokušati da 5G približi široj zajednici, ali i predstavnicima najrazličitijih industrija koje će imati veliki potencijal za transformaciju i inovaciju sa ovom novom generacijom mobilne telefonije. Sve teme i sva pitanja će se obrađivati paralelno kroz tehničke, poslovne i socijalne aspekte kako bi se osiguralo pokrivanje celokupnog spektra interesovanja javnosti", navode organizatori.

Svet

Švajcarska otvara granice za građane EU

Državama članicama Evropske unije, uključujući Britance, kao i građanima Šengenske zone biće dozvoljen ulazak u zemlju od 15. juna, odlučilo je Švajcarsko savezno veće, prema schengenvisainfo.com.Građani Norveške, Lihtenštajna i Islanda takođe će moći da uđu u zemlju, a kako je Švajcarska ranije navela odložiće otvaranje granice sa ItalijomŠvajcarske vlasti izjavile su da je prerano ukinuti graničnu kontrolu sa Italijom, rekavši da će morati da koordiniraju otvaranje granica sa italijanskim vlastima.Prema saopštenju Švajcarskog saveznog veća, njihova odluka je u skladu s odlukom mnogih evropskih zemalja, pozivajući se na činjenicu da će i nekoliko drugih zemalja poput Francuske i Islanda istog dana otvoriti svoje granice.O eventualnom ukidanju dodatnih ograničenja za zemlje trećeg sveta odlučiće se kasnije, uz konsultacije sa zemljama Šengenske zone. 

Srbija

Javni poziv za Specijalni program istraživanja COVID-19

Fond za nauku Republike Srbije uputio je javni poziv za podnošenje predloga naučnoistraživačkih projekata u okviru Specijalnog programa istraživanja COVID-19, navodi se u saopštenju.Putem programa će se finansirati projekati koji će doprineti efikasnom naučnom odgovoru na pandemiju koronavirusa i omogućiti bolju spremnost i reagovanje društva na ovu pandemiju.Ukupan budžet je 2 miliona evra, najveći budžet pojedinačnog projekta je 200.000 evra, a program se finansira iz zajma Svetske banke kroz Projekat akceleracije inovacija i podsticanja rasta preduzetništva u Republici Srbiji (SAIGE).Poziv je namenjen istraživačima koji su zaposleni u akreditovanim naučno-istraživačkim organizacijama, a podržava primenjena naučna istraživanja, kreiranje interdisciplinarnih i multidisciplinarnih timova i konzorcijumsko podnošenje projekata.Projekti u okviru ovog Programa se podnose na unapred zadate teme u okviru tri grupacije naučnih oblasti:- (bio)medicinske nauke;- (bio)medicinsko inženjerstvo i informacione tehnologije;- ekonomska, sociološka, psihološka istraživanja i upravljanje složenim sistemima.Prema trajanju projekata, Programom su predviđene tri kategorije projekata:- kratkoročni projekti sa preporučenim trajanjem do 12 meseci;- srednjeročni projekti sa preporučenim trajanjem od 12 do 18 meseci;- izuzetno, dugoročni projekti sa maksimalnim trajanjem do tri godine (36 meseci).Prijave projekata na ovaj javni poziv podnose se isključivo u elektronskoj formi, najkasnije 10. juna 2020. godine do 15 časova po srednjoevropskom vremenu, popunjavanjem projektne prijave preko portala za eUpravu Republike Srbije.

Srbija

„Ne očekujemo povlačenje auto-industrije iz Srbije“

Iako je globalna automobilska industrija teško pogođena pandemijom koronavirusa, nemamo razloga da verujemo da će se fabrike koje su deo velikih svetskih lanaca snabdevanja povući iz Srbije, ocenio je direktor Automobilskog klastera Srbije (AKS) Igor Vijatov. Dodaje da će se obustavljanje proizvodnje automobila sigurno odraziti na domaću privredu, a da će budućnost zavisiti od spremenosti i mogućnosti stanovnika Evrope da kupuju nova vozila."Stvarno ne očekujem odlazak investitora (iz Srbije). To su nam potvrdili i predstavnici BME – Association Supply Chain Management, Procurement and Logistics iz Nemačke, koji su tokom nedavno održane onlajn konferencije 'SEE Automotive Conference 2020' koju tradicionalno organizuje Automobilski klaster Srbije izneli svoju analizu da se ne očekuje da će veliki proizvođači automobila težiti tome da promene svoje dobavljače", navodi VIjatov.On je u intervjuu za magazin CorD objasnio i da je većina fabrika automobila u roteklih 30 godina odustalo od moedela po kom su proizvodili što više delova za svoje potrebe, a da se od tada proizvođači oslanjaju na spoljne dobavljače."Auto-industrija i prateći lanac snabdevanja je zbog toga postao globalan. Takva filozofija proizvodnje i poslovanja se pokazala kao dobra u normalno vreme, ali u  kriznim periodima, kao što je ova izazvana COVID-19, problemi nastaju zato što su se lanci snabdevanja zaustavili", rekao je Vijatov.On dodaje da je dodatni problem to što pandemija nije ceo svet pogodila istovremeno, što je dodatno otežalouspostavljanju normalnih lanaca snabdevanja."Dobro je što se, po svim pokazateljima, kriza u Evropi završava, fabrike automobila se vraćaju poslu a njihovi dobavljači takođe ponovo pokreću sopstvenu proizvodnju delova", navodi Vijatov.

Svet

Malta ublažava mere ulaska od jula, Srbija još na čekanju

Malta ublažava mere ulaska u zemlju od 1. jula, Srbi još na čekanjuGrađani 18 zemalja moći će da putuju na Maltu od 1. jula, nakon što su u ublažene restriktivne mere za ulazak u zemlju, donete zbog pandemije korona virusa, prenosi portal SchengenVisaInfo.com.Građani Italije, koji žive na Siciliji i Sardiniji, kao i građani Nemačke, Austrije, Švajcarske, Islanda, Slovačke, Norveške, Danske, Mađarske, Finske, Irske, Litvanije, Izraela. Litvanije, Letonije, Estonije, Luksemburga i Češke Republike, moći će da putuju na Maltu od sledećeg meseca.Malteško ministarstvo turizma i zaštite potrošača objavilo je i da će ta lista biti proširena, kada se za to dobije odobrenje Ministarstva zdravlja. Dodaje se da će istog dana biti otvoren Malteški aerodroma, kao i da će krenuti komercijalni letovi ka tim zemljama.Zvanična javnost pozdravlja odluku verujući da će Malta ove godine ipak moći da računa na letnju turističku sezonu, jer su mnogi ljudi koji žive od turizma u toj zemlji trpeli zbog ograničenog kretanja na globalnom nivou.Malta je veom popularna turistička destinacija među građanima Evropske unije, kao i među ljudima iz drugih zemalja. Prema raspoloživim podacima, srpska zajednica na Malti broji oko 6 hiljada članova, ali se procenjuje da je taj broj tri puta veći. Ljudi iz Srbije na Maltu uglavnom odlaze zbog posla.

Impact Hub

Vuk Nikolić, osnivač TruckTrack-a: Kasnili smo u odnosu na druge startape

powered by SounderImpact Hab Beograd pokrenuo je novi podkast serijal u kome će sa osnivačima startapa i drugih IT kompanija govoriti o sopstvenim poslovnim neuspesima.Gost prve epizode je Vuk Nikolić, softverski inženjer, preduzetnik i savetnik startupima koji su u ranim fazama razvoja. Nikolić je osnivač prvog, pravog srpskog startapa – TruckTrack, softverskog rešenja za navigaciju kamiona, optimizaciju potrošnje goriva, kao i optimizaciju papirologije koja prati poslovanje.Nikolić je govorio kako se jedan ETFovac našao u svetu kamiona, kako je došao prve investicije, koje su to prve manje greške koje je pravio, a koje su dovele do toga da napravi one velike."Mi smo investitorima možda i bili zanimljivi, sa druge strane u poređenju sa drugim startapima smo kasnili u razvoju. Nama jeste bilo jasno šta treba da napravimo, ali proizvod nismo imali. Nismo znali kako da komuniciramo sa investitorima, koliko često treba da ih kontaktiramo, kao ni šta ih zanima. To je umalo na samom početku ubilo firmu", kaže Nikolić.Razgovore vodi Pavle Krivokuća, Managing partner i COO Impact Haba Beograd, koji je pozvao sve zainteresovane da sa budućim osnivačima podele svoje neuspehe.