Najnovije

Svet

Grčka olakšicama privlači strane penzionere

Grčka Vlada poziva strane penzionere da svoja poreska prebivališta prebace u tu zemlju, uvođenjem jedinstvene poreske stope od sedam odsto na njihov celokupan prihod ostvaren u inostranstvu, piše Katimerini.Očekuje se da taj potez grčkih vlasti konkuriše ostalim zemljama iz južnog dela Evropske unije, koje već imaju slične olakšice za penzionere.Prema odredbi u nacrtu zakona koji je ministrastvo finansija podnelo prošle nedelje parlamentu na usvajanje, penzionerima je neophodan dokaz je o tome da najmanje pet od šest poreskih godina, pre preseljenja u Grčku, nisu bili njeni poreski obveznici.Pored toga, zemlja iz koje dolaze, sa Grčkom mora da ima potpisan sporazum o administrativnoj saradnji u vezi sa poreskim pitanjima.Nakon što se stranim penzionerima odobri rešenje o porezu, on će se određivati po fiksnoj stopi od samo sedam odsto u narednih deset godina.Taksa se plaća svake finansijske godine u paušalnom iznosu.Rok za prijavu koja će važiti za ovu godinu je 30. septembar.U praksi, to znači da će u periodu od deset godina, svaki penzioner koji dolazi u Grčku, kao novi poreski obveznik, sa prihodima u inostranstvu, putem poslovnih penzija ili drugih različitih investicija, plaćati  veoma nsku stopu poreza.Inače, penzioneri koji su građani Evropske unije, mogu da se presele u bilo koju drugu zemlju članicu i tamo plaćaju porez.Takođe, bilo koja druga zemlja može da uvede poreske olakšice i za penzionere iz Evropske unije i za one građane koji su radno aktivni.U davanju poreskih olakšica penzionerima, od EU zemalja najdalje su otišli Portugalija, Malta, Italija i Kipar, a u manjem obimu Rumunija i Francuska.Grčka Vlada je istakla da, pored pomenutih olakšica, penzioneri prilikom odluke o preseljenju uzimaju u obzir način života u nekoj zemlji, njenu kulturu, klimu, zdravstvo i državnu upravu.Grčka nekim stvarima sa tog spiska može da se pohvali iako su poreske olakšice do skora bile obeshabrujuće, a poverenje u državu i njen zdravstveni sistem veoma malo.

Srbija

Organizacije i udruženja reaguju zbog hapšenja svojih članova

Mnogobrojne organizacije i udruženja poslednjih dana reaguju povodom hapšenja svojih članova tokom ili nakon protesta, koji se već danima održavaju u gradovoma širom Srbije. Sociološko naučno društvo Srbije (SNDS), kao i Združana akcija Krov nad glavom danas su reagovali povodom hapšenja svojih članova i simpatizera, koji su uhapšeni, a neki i osuđeni po hitnom postupku. U saopštenju SNDS se navodi da je dr Vladimir Mentus, naučni saradnik u Institutu društvenih nauka u Beogradu, „uhapšen samo zbog toga što se zatekao na mestu policijske akcije i bez obzira na to što nije učestvovao ni u kakvim akcijama protiv policije, niti u bilo kakvim drugim nasilnim akcijama, što se vidi i na snimku koje SNDS poseduje.  Prilikom hapšenja je pretučen od strane pripadnika policije koji su izvršili hapšenje. Po kratkom postupku, bez odgovarajuće pravne procedure dokazivanja, prava na odbranu i advokata osuđen je na 30 dana zatvora i odmah sproveden u zatvor u Padinskoj Skeli.“ Iz Krova nad glavom su takođe reagovali zbog hapšenja Vladimira Mentusa, koji je i njihov član, ali i zbog drugih uhapšenih građana. Oni u saopštenju navode da je uhapšen član Krova Igor Šljapić i po hitnom postupku osuđen na 30 dana zatvora. Navode i da je Igor sinoć, “kao i uvek, protestovao mirno i nenasilno, ne izazivajući sukobe, i ne provocirajući policiju. Nakon hapšenja nije dobio advokata, a jedini "svedok" koji je svedočio na suđenju je bio isti policajac koji ga je priveo. Takođe, nije dobio ni mogućnost da, umesto zatvora, kaznu plati novčano. Obrazloženje policije je puno netačnih informacija i lažno se tvrdi da je Igor vređao policajce dok su ga legitimisali; svako ko ga poznaje lako može da zaključi da Igor tako nešto ne bi izjavio.”Igor Šljapić, student ETF-a uhapšen sinoć na protestima, dobio 30 dana zatvora, bez mogućnosti da se brani ili plati kauciju. Samo zato što je nosio transparent. Širite!!! pic.twitter.com/wq7XTHkIyl— comidžeri (@comidzeri) July 12, 2020Iz Krova dodaju da je “iste noći uhapšen i član Vladimir Mentus, inače naučni saradnik Instituta društvenih nauka i član Sociološkog društva Srbije, iako nije učestvovao ni u kakvim akcijama protiv policije. Prilikom hapšenja je pretučen od strane pripadnika policije. Osuđen je u hitnom postupku bez prava na odbranu i advokata - po istoj lažnoj optužbi, na istu kaznu od 30 dana zatvora. I u njegovom slučaju jedini “svedoci” navodnog vređanja su bili dva policajca.”U saopštenu Krova se navodi da je na sličan način postupano i sa Mariom Markovićem, koji je uhapšen dok je vozio bicikl kao dostavljač hrane, iako nije učestvovao ni u kakvim nemirima, terete ga jednako lažnim optužbama, stoji u saopštenju Krova.Foto: Vladimir Mentus, Igor Šljapić i Mario Marković, izvor Združena akcija Krov nad glavomObe organizacije u svojim saopštenjima zahtevaju slobodu za uhapšene građane. Krov nad glavom navodi da “zahteva slobodu za Igora, Vladimira i Maria i kazne za policiju i sve učesnike u ovom nezakonitom, nameštenom i neljudskom sprovođenju sudskog postupka!”  Slične zahteve ima i Sociološko naučno društvo Srbije, koje „zahteva hitno puštanje na slobodu dr Vladimira Mentusa, kao i svih onih koji su na isti način uhapšeni i procesuirani, a kojih prema saznanju SNDS nije malo. SNDS takođe zahteva da se protiv lica koja su organizovala i sprovela na ovaj način hapšenje a koja se vide na snimcima, kao i njihovih nalogodavaca, sprovede postupak utvrđivanja odgovornosti i izreknu odgovarajuće sankcije. Ovakvo postupanje policije i sudski postupci po kratkom postupku bez zaštite prava uhapšenih predstavljaju flagrantno kršenje ljudskih prava, podrivaju pravni sistem Republike Srbije  i predstavlja još jedan primer uzurpiranja institucija.“, navodi se u saopštenju SNDS. 

Svet

SAD uvode carine od 25 odsto na luksuznu robu iz Francuske

Sjedinjene Američke Države uvele su uvozne takse od 25 odsto na francusku robu u vrednu oko 1,1 milijardi evra, ali će početi da ih naplaćuje tek od januara 2021. godine usled pandemije koronavirusa, prenosi Euronews.Američke tarife uključuju kozmetiku i torbe, navodi se u službenom saopštenju koje prenosi agencija AFP.Primena dodatnih nameta biće odloženo do kraja godine, zbog trenutne zdravstvene krize, saopštio je visoki američki predstavnik za trgovinu Robert Lajtizer.Uvozne takse su uvedene zbog najave digitalnog poreza na velike tehnološke kompanije koje Pariz planira da uvede, a za koje Vašington kaže da nepravedno ciljaju američke kompanije.Francuski zakon, često nazivan i "GAFA" (Google, Amazon, Facebook i Apple), nameće porez od tri odsto na prihode koje digitalne kompanije ostvaruju od oglašavanja u Francuskoj, a odnosi se na firme koje zarađuju najmanje 750 miliona evra na globalnom nivou i 25 miliona evra u Francuskoj.Predsednik Francuske Emanuel Makron rekao je početkom godine nakon razgovora sa američkim predsednikom Donaldom Trampom da će "zajedno raditi na valjanom sporazumu, da ne bi došlo do eskalacije trgovinskog rata".

Svet

Komercijalizacija lova na softverske greške samo dovodi do novih propusta

Iako velike organizacije i kompanije često imaju programe putem kojih nude nagrade za pronalaženje softverskih grešaka kako bi povećale sigurnost svojih sistema, komercijalizacija te prakse stvara nove "slepe tačke" i druge negativne posledice, navodi portal The Verge.Trenutno najveći propusti u programima za pronalaženje i prijavljivanje bezbednosnih propusta u softverskim sistemima su to što se firme previše oslanjaju na spoljne saradnike za pronalaženje grešaka, kao i odustajanje od napora za interno sprešavanje i nalaženje propusta u softverskom dizajnu.Interni sistem za pronalaženje grešaka bi za firme bilo do 45 puta jeftinije, navela je Kejti Misuris, izvršni direktor bezbednosne agencije Luta Security, u intervjuu za Verge.Većina firmi ne ulaže dovoljne resurse za popravljanje već prijavljenih grešaka, pa ne mogu da prate korak sa povećanim obimom rada na bezbednosti nakon što hakeri u njihovim programima pronađu nove propuste.Budući da da spoljnim saradnicima firme obično uvažavaju samo prvu prijavu problema, dolazi do velike količine neplaćenog rada, kao i do angažovanja velikog broja niskokvalifikovanih programera, koji zarađuju na prijavljivanju jednostavnih grešaka, koje se mogu lako naći sa besplatnim ili jeftinim softverima.Dešava se i u grupi veštijih hakera koji nalaze komplikovanije propuste da firme odbiju isplatu naknade za prijavu, govoreći da se već zna za tu grešku i da je trenutno u procesu ispravljanja.Zbog ovakvog poslovnog okruženja i drugih faktora, nekolicina hakera koji su visokokvalifikovani nalaze poslove za u firmama, kao interni eksperti za bezbednostKako je navela Misuris, budući da se neke firme uključuju u ovakve programe uglavnom zbog manje odgovornosti ako ili kada dođe do curenja informacija ili drugog propusta, govoreći da su imali program za pronalaženje grešaka, ali da ta jednostavno nije bila prijavljena, samo tržište trenutno je u lošem stanju za obe strane posla.

Srbija

Vlada daje još 200 miliona za izgradnju Hrama Svetog Save

Vlada Srbije će iz budžetske rezerve izdvojiti oko 1,7 miliona evra (nešto više od 200 miliona dinara) za završetak radova na izgradnji Hrama Svetog Save, nedelju dana nakon kontroverzne odluke da tokom pandemije koronavirusa za istu namenu uplati milijardu dinara (oko 8,5 miliona evra), prenosi portal Nova.rs.U Službenom glasniku objavljeno je 10. jula da Ministarstvo finansija sredstva u iznosu od 200 miliona dinara prenosi u tekuću budžetsku rezervu, odakle će taj novac biti raspoređen Generalnom sekretarijatu Vlade, na ime dotacije Srpskoj pravoslavnoj crkvi za završetak radova na obnovi i uređenju Spomen-hrama Svetog Save u Beogradu.Nova.rs samo je lane iz tekuće budžetske rezerve je Srpskoj pravoslavnoj crkvi isplatila ukupno 11 miliona evra, a pored toga je izgradnju Hrama Svetog Save pomagalo posebnim doplatnim poštanskim markicama.

Svet

Studenti u Parizu: Ne želimo da mirno sedimo na uništavanje demokratije u Srbiji

U trenutku dok su se u centru Beograda dešavali protesti, srpski studenti u Parizu su takođe organizovali skup ispred rezidencije Ambasadorke Srbije u Parizu, a uoči posete Aleksandra Vučića Francuskoj. Studenti su kao glavni razlog protestnog ookupljanja naveli zbog urušavanja institucija i "situacije koja postaje nepodnošljiva".Među transparentima koji su studenti nosili moglo je da se vide parole "Ovo je za ćaleta", "Pendrek-demokratija" i "Ti si kovid Srbije", upućene predsedniku Vučiću.Lazar Karapandža, jedan od učesnika protesta održanog u glavnom gradu Francuske, izjavio je za Novu ekonomiju da je skup bio spontan i da nije bilo jednog organizatora."Okupljanje je bilo među grupom prijatelja, isključivo putem društvenih mreža. Organizacije (srpskih studenata u Parizu) postoje, ali nisu zvanično učestvovale u organizaciji ovog okupljanja", navodi Karapandža. Na pitanje zašto su se studenti organizovali u ovom trenutku, Karapandža navodi da je "nakon osam godina postepenog urušavanja i uništavanja institucija Srbije, situacija postaje nepodnošljiva"."Koronavirus je samo okidač. Prosto ne možemo i ne želimo da sedimo mirno na uništavanje demokratije, slobode mišljenja, obmanjivanje naroda i, u poslednjim danima, lažne izbore, policijsku brutalnost i nasilje. Ovime smo hteli da damo i jasnu podršku našim porodicama i prijateljima širom Srbije koji već nekoliko dana direktno trpe izlive besa i nezadovoljstva jednog čoveka (predsednika) Aleksandra Vučića i njegovih marioneta", ocenio je Karapandža. Upitan da prokomentariše tvit savetnice predsednika Srbije Suzane Vasljević, da su studenti Vučića "dočekali možda, ali malo sutra", Karapandža navodi da je ta opaska bila "van svakog okvira normalnog i profesionalnog ponašanja"."Ako je ona našla za shodno nama, mladim ljudima do po dvadesetak godina, da se podsmeva i dokazuje, to dovodi samo do jednog zaključka, a to je da je režim mnogo poljuljaniji nego što smo mislili i da ih svaki vid bunta pogađa mnogo jače. Sarkastično bih dodao i još da je lepo da znamo da se makar na neki način bave 'njihovom decom' i da, eto, posle mnogo godina makar jedno kampanjsko obećanje ispunjavaju, za čudo i iznenađenje svih nas", kaže karapandža. Dodaje i da planiraju organizovanje još protesta, ali da će pratiti i dešavanja u Srbiji i "shodno tome reagovati". 

Svet

Svet posle korone: Korisni saveti za privlačenje kineskih turista

Prema istraživanjima Agencije za digitalni marketing Mailman Iks, Kinezi, koji predstavljaju najveću turističku grupu na svetu, vratitiće se putovanjima u sezoni 2021/22. godine, piše portal Jingtravel.com.Taj optimitzam, kako se navodi, zasniva se na nekolko istraživanja, počev od onih koja su se bavila anti-kineskim osećanjima, do onih koja su se bavila opštom nespremnošću da se troši novac tokom perioda ekonomskih neizvesnosti.Drugi talas korona virusa u Pekingu i severnokineskom gradu Jilin i sve neizvesnosti koje sa sobom donosi vreme posle korone, svakako otežavaju okolnosti.Ipak, izveštaj ilustruje dragocene lekcije iz kineskog iskustva u borbi protiv koronavirusa, jer prenosi odgovore na pandemiju, koji su primenjeni na  njihovom tržištu turizma.Počnite da garantujete dobre higijenske uslove, sigurnost i čistoća biće na prvom mestu Sredstva za čišćenje ruku kod varata i pažljiva kontrola poseta, mogu da budu dobra polazišta.Za dugoročni uspeh je potrebna obuka i saradnja svih zainteresovanih strana.Razmislite u kom ćete obimu raditiTokom ovogodišnjeg Praznika rada, Kinezi su ostvarili 115 miliona putovanja u zemlji, u poređenju sa prošlogodišnjih 195 miliona. Logično je da se postavlja pitanje, šta to donosi atrakcijama koje se oslanjaju na masovne posete turista.Šangajski Diznilend je recimo smanjio kapacitete za trećinu, zahtevajući da se karte kupuju u pretprodaji, kao i nošenje zaštitnih maski.Ipak, kako se navodi, još uvek nije poznato koliko im je zbog toga opao profit.Zov prirode posle korone nameće se kao logičanPrioriteti su se promenili i sada su popularna putovanja i boravak na otvorenom. Pojedinci i organizacije koji upravljaju parkovima i mestima za rekreaciju na otvorenom, treba da poboljšaju saradnju sa platformama za razmenu informacija, kao i da redovno ažuriraju zdravstvene i bezbednosne propise putem društvenih mreža. Što se tiče prevoza, potraga za samostalnim prevozom, povećala se u nekim turističkim destinacijama i za 83 odsto, dok je rentakar skočio za 10 odsto, tokom Prvomajskih praznika.Borite se protiv ksenofobijeMailman Iks predviđa da će ksenofobija "imati ozbiljan negativan efekat na popularne destinacije kao što su Velika Britanija i SAD". S obzirom da kulturne institucije i atrakcije često predvode inovacije i društvene promene, važno je da se putem njih pokrene dijalog, a ljudi edukuju  u borbi protiv rasizma.Kinezi su na prvom mestu zamenili stanovnike Sjedinjenih Američkih Država, koji su do 2017. godine najviše trošili na putovanja.Žitelji najmnogoljudnije zemlje na svetu u toj godini potrošili su preko 164 milijarde dolara na putovanja, pa je logično da su širom sveta postali poželjni gosti.

Srbija

Prošle godine potpisano 40 ugovora o dodeli subvencija investitorima

Ministarstvo privrede zaključilo je prošle godine 40 ugovora o dodeli finansijskih podsticaja investitorima, navodi se u izveštaju o radu ovog ministarstva za 2019, objavljenom u Godišnjem izveštaju o radu Vlade Srbije.Odobrena su sredstava podsticaja u ukupnom iznosu od 127, 4 miliona evra.  Pogledajte u TABELI u nastavku teksta koliko je ko dobio.Ukupna vrednost planiranih investicija za realizaciju investicionih projekata na osnovu navedenih ugovora iznosi 783.774.004,99 evra. Realizacijom ovih investicionih projekata otvoriće se najmanje 12.411 novih radnih mesta.Podsećamo, neke kompanije su već najavile odlaganje investicija zbog aktuelne situacije. Subvencija se ne dobija u punom iznosu već u ratama, kad kompanija zaposli određen broj radnika i izvrši planirani deo investicije.Subvencije za strane investicije: Politički poeni o državnom trošku

Srbija

Još sedam strateških preduzeća čeka kupca

U portfelju privatizacije ostalo je ukupno sedam subjekata privatizacije od strateškog značaja, navodi se u godišnjem izveštaju o radu Vlade Srbije za 2019. Rok od zaštite od prinudne naplate i prinudnih izvršenja za ova preduzeća istekao je 28. maja 2016. godine, ali je i tokom 2019. godine nastavljeno sa sprovođenjem aktivnosti u cilju iznalaženja načina za opstanak subjekata privatizacije od strateškog značaja i očuvanje radnih mesta u ovim preduzećima, navodi se u delu izveštaja o radu Ministarstva privrede.Od strateških preduzeća, šest preduzeća je sprovodilo aktivnosti na izradi unapred pripremljenog plana reorganizacije ( UPPR) ili je sprovodilo aktivnosti u skladu sa usvojenim UPPR-om (HIP – PETROHEMIJA a.d. Pančevo, HOLDING KABLOVI a.d. Jagodina, IKARBUS a.d. Beograd, POLITIKA a.d. Beograd, HK PK YUMCO a.d. Vranje, TRAYAL a.d. Kruševac), dok je preduzeće JP PEU RESAVICA radilo na izradi plana reorganizacije i finansijske konsolidacije. Preduzeće FAP KORPORACIJA a.d. Priboj, je Uredbom Vlade Republike Srbije od 30. decembra 2019. godine, svrstano u članove Grupacije Odbrambene industrije, te više nije u grupi subjekata privatizacije od strateškog značaja, zbog čega je obustavljen postupak privatizacije navedenog preduzeća.Prošle godine, prodato je pet preduzeća za 13,6 miliona evra. Sporo, sporije, privatizacija

Srbija

Wizz Air pomera početak letova na novim linijama iz Beograda

Aviokompanija Wizz Air je iznenada odložila početak letova iz Beograda do devet novih linija koje su nedavno najavljene, saznaje Aviatica. Pomeren je početak saobraćaja do svih linija koje su najavljene 16. juna na konferenciji za medije u Beogradu i one će umesto od 16. do 19. jula početi tek mesec dana kasnije.Letovi su povučeni iz prodaje i njihovo otpočinjanje pomereno je za drugu polovinu avgusta.Letovi na linijama do Turkua, Hamburga i Kelna počeće 17. avgusta. Dan kasnije planirani su prvi letovi do Fridrihshafena, Lisabona i Barselone. Za 19. avgust je planiran početak letova do Brisela (Charleroi), a 20. avgusta i do Milana i Osla.Nova linija do Salzburga će biti uspostavljena kako je i bilo planirano od 12. jula, ali ovu liniju će održavati avion iz tamošnje baze. Međutim, u julu su ostavljena samo dva polaska na ovoj liniji (12. i 17. jula) dok se tek od 3. avgusta vraćaju redovnom redu letenja na ovoj liniji sa po dva polaska nedeljno ponedeljkom i petkom.Upravo ovo nam ukazuje na mogućnost da će dolazak novog, trećeg aviona u beogradsku bazu kasniti i da je to razlog za pomeranje početka saobraćaja. Ne treba isključiti ni drugi razlog kao što je smanjeno interesovanje putnika i još uvek brojne restrikcije za srpske državljane za ulazak u zemlje Evropske unije.

Srbija

Otkriveno desetak prevara u korišćenju novca EU u Srbiji

Odeljenja za suzbijanje nepravilnosti i prevara u postupanju sa finansijskim sredstvima Evropske unije (AFKOS) utvrdilo je prošle godine nepravilnosti u korišćenju novca EU u Srbiji u devet slučajeva, navodi se u godišnjem izveštaju o radu Vlade Srbije.Ovo telo pri Ministastvu finansija je napravilo izveštaje o uočenim nepravilnostima sa preporukama za povraćaj nepropisno utrošenog novca.  U toku 2019. godine AFKOS je primio ukupno 18 prijava kojima je ukazano na potencijalne nepravilnosti u postupanju sa finansijskim sredstvima EU. Nakon preliminarne analize procenjeno je da 16 prijava spada u nadležnost AFKOS-a, dok je jedna prosleđena Republičkom javnom tužilaštvu na dalju nadležnost i postupanje, a druga je dostavljena Evropskoj kancelariji za borbu protiv prevara (OLAF). Po okončanju postupaka kod 16 administrativnih provera utvrđeno je postojanje nepravilnosti u devet spomenutih slučajeva.AFKOS je u skladu sa ulogom „posmatrača” pratio izveštavanje o nepravilnostima i sumnjama na prevaru u postupanju sa finansijskim sredstvima EU kroz Informacioni sistem za upravljanje nepravilnostima (IMS), ukazujući pritom nadležnim telima na potrebu unapređenja izveštavanja OLAF-a, kako o slučajevima nepravilnosti i sumnji na prevaru, tako i o statusu aktuelnih predmeta.

Srbija

NBS: Devizne rezerve na kraju juna 14 milijardi evra

Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije su na kraju ovog juna iznosile 14 milijardi evra, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS).Deviznim rezervama na tom nivou obezbeđuje se pokrivenost novčane mase M1 od 147 odsto i više od šest meseci uvoza robe i usluga, što je dvostruko više od standarda. kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama, dodaje se u saopštenju.Neto devizne rezerve, što znači bruto rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve i drugim osnovima, na kraju juna iznosile su 11,8 milijardi evra.Bruto devizne rezerve su na međugodišnjem periodu povećane za 1,8 milijardi evra, čime je dodatno pojačan stub stabilnosti domaćeg finansijskog sistema, ocenjuje centralna banka.Na kraju juna bruto devizne rezerve su bile niže za 388,3 miliona evra u odnosu na kraj prethodnog meseca i rezultat su aktivnosti NBS na domaćem deviznom tržištu, sprovedenih radi ublažavanja efekata korona-krize na domaću ekonomiju.Ukupan efekat po osnovu neto prodaje deviza i svop aukcija manji smanjio je rezerve za 273 miliona evra, a neto razduženja Republike Srbije po osnovu deviznih kredita i deviznih hartija od vrednosti za 127,4 miliona evra.Neto prilivi u devizne rezerve tokom juna po osnovu efikasnog upravljanja deviznim rezervama, donacija, i drugim osnovima (ukupno 51,5 miliona evra), bili su više nego dovoljni da pokriju ostale neto odlive iz deviznih rezervi po drugim osnovima (ukupno 19,7 miliona evra) i u potpunosti amortizuju negativan neto tržišni efekat (19,7 miliona evra).Obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu u junu iznosio je 582,8 miliona evra i bio je za 132 miliona evra veći nego u prethodnom mesecu. U prvoj polovini ove godine u međubankarskoj trgovini realizovano je ukupno oko 3,4 milijarde evra.U junu, kao i od početka ove godine, vrednost dinara gotovo je nepromenjena u odnosu na evro.NBS je navela da je "blagovremenim i adekvatnim reagovanjem na deviznom tržištu uspešno održala stabilnost na domaćem deviznom tržištu", čime je povraćeno i poverenje međunarodnih investitora, pa je potreba za reagovanjem tokom juna bila značajno niža nego u aprilu i maju.U junu je NBS na međubankarskom deviznom tržištu neto prodala 155 miliona evra, a od početka godine 1,03 milijarde evra.

Svet

Kada će evro zameniti kunu i lev?

Hrvatska i Bugarska mogle očekuju da uđu u preliminarnu fazu za usvajanje evra kao svoje valute, u naredne tri godine, jer su, kako je javio Rojters, jer su, kako se dodaje, zvaničnici Evro zone spremni na taj korak.Uvođenjem Hrvatske i Bugarske u ERM-2 mehanizam deviznog kursa, otvorio bi put novom proširenju zone evra, prvi put od 2015. godine.Te godine, Litvanija se pridružila tom valutnom bloku, koji sada broji 19 članica.Dva izvora su navela da će odluka verovatno biti objavljena tokom ili posle vikenda, kako bi se sprečile spekulacije na tržištu.Dodaje se da je mala verovatnoća da će odluka o odluka o pristupanju Bugarske i Hrvatske zoni evra biti poništena.Kada se neka zemlja pridruži ERM-2 mehanizmu, u tom režimu obično provedu oko dve godine pre nego što počnu sa praktičnim pripremama za ulazak u zonu evra.To je proces koji traje otprilike još godinu dana, pa je 2023. najranija za godina za članstvo ova dva suseda Srbije u Zoni evra.

Srbija

Kad se narod probudi iz anestezije, biće odgovoran samo Vučić

Autor: Bogdan Petrović, kolumna objavljena u štampanom izdanjuVanredno stanje uvedeno zbog virusa korona „uspavalo“ je i stanovništvo i privredu Srbije. Na samom početku krize svi bankarski krediti su automatski reprogramirani za tri meseca (osim ako korisnik nije insistirao da ih i dalje vraća). Posle malo otezanja, država je početkom aprila odobrila pomoć za skoro 1,1 milion preduzetnika i zaposlenih u privatnom sektoru, u visini tromesečnog minimalca od 30.000 dinara po zaposlenom; plaćanje poreza i doprinosa na zarade za tri proletnja meseca odloženo je do januara sledeće godine, uz reprogram koji se plaća u 24 mesečne rate bez kamate. Građanima je omogućeno da do kraja juna ne plaćaju račune za struju i komunalne usluge u Beogradu. Plus, kako se ministar finansija potrudio da saopšti, lično predsednik Vučić je odlučio da „časti“ sve punoletne građane (njih 6,2 miliona) sa po 100 evra koji su krajem maja i početkom juna isplaćeni na tekuće račune stanovništva. Nije teško zaključiti da je upravo mera podele 100 evra „podstrek“ stanovništvu da izađe na izbore u atmosferi opšte apatije i potpunog odsustva političke utakmice, gde se unapred zna apsolutni pobednik, a jedino je zanimljivo pitanje (osim žestoke utakmice muslimanskih stranaka) koja će od lista sklepanih na brzinu preći sniženi cenzus od 3%.Izbori su u trenutku objavljivanja ovog teksta već prošlost; isplatom trećeg minimalca 7. jula prestaje i poslednja mera „anestezije“. Privredi i stanovništvu već u julu stižu za plaćanje rate kredita (koje će biti uvećane za kamatu za vreme reprograma), a računi za komunalije moraće da se plaćaju na vreme. Privatna privreda će morati da plaća sve poreze i doprinose, kao i da isplaćuje punu zaradu bez minimalca iz državne pomoći, a 100 evra „bačenih iz helikoptera“ biće odavno potrošeno.Plašimo se da buđenje društva iz anestezije neće proći lako. Posle letnjeg mamurluka uz vrućine, odmore i jeftinu letnju pijacu, sačekaće nas sumorna jesen.Građani će morati da se suoče sa činjenicom da smanjivanje potrošnje i standarda neće biti samo privremeno.Obogaljenu privredu čeka krajnje neizvesna situacija; procenjuje se da će se pravi udar krize preliti u Srbiju tek posle nekoliko meseci (kao i 2008. godine) kada će krenuti masovna otpuštanja radnika i zatvaranja firmi. Da stvari budu gore, epidemija nije suzbijena, i lako nas može zadesiti novi talas, koji je već krenuo u najbližem okruženju (Bugarska, Makedonija, BiH).Tada će se videti koliko je (ne)realna euforija koju je iskazivao u kampanji predsednik Vučić u svakodnevnim nastupima na nacionalnim televizijama  prilikom gostovanja, kao i u direktnim prenosima otvaranja raznih pogona ili obilazaka gradilišta.Građani su stalno bombardovani tvrdnjama o napretku u svim oblastima i prognozama da će Srbija imati fantastičan rast privrede od čak 9% sledeće godine i prosečne plate od 900 evra 2025. godine. Iako, po predsedniku Srbiji, nikada nije bilo bolje, njegov fizički izgled ukazuje da je iscrpljen i bezvoljan; nastupa bez žara, verovatno i sâm sumnjajući u realnost tih obećanja, očigledno istrošen osmogodišnjom vlašću u kojoj sve odluke donosi samo on. Nije jasno zašto su  Vučiću te priče o „zemaljskom raju“ uopšte bile potrebne u situaciji kada je praktično potpuno eliminisao opoziciju kao stvarnu pretnju režimu. Zato će, kada prođu efekti „anestezije“ i narod shvati u kakvoj se situaciji nalazi, sva odgovornost za (ne)uspehe i neostvarena obećanja biti samo njegova.

Svet

Grčka: Brine broj zaraženih turista, rano za zatvaranje granica

Napore Grčke da zaustavi širenje koronavirusa i istovremeno otvori granice za strane turiste, zbog svoje ekonomije, komplikuje porast "uvezenih" slučajeva Covida-19, posebno iz balkanskih zemalja, piše Katimerini, uz vest da vlasti razmatraju neka nova ograničenja.U međuvremenu, grčke inspekcije planiraju kontrolu preduzeća, posebno barova i restorana, kako bi se vlasti uverile u poštovanje mera zaštite.U četvrtak je inače prijavljeno 50 novih slučajeva zaraze, od čega je 27 bilo među stranim turistima, dok je broj smrtnih slučajeva ostao nepromenjen.Zdravstvene vlasti brine i sve manje pridržavanje propisanih pravila ponašanja, uključujući gužve u kafićima, barovima i restoranima, kao i slabo korišćenje zaštitnih maski.Neki lekari preporučili su zatvaranje kopnenih granica zemlje, mada trentuno vlada opšti stav da je prerano za takav potez.Za sada, situacija se procenjuje.Od domaćih slučajeva, većina je prijavljena u severnoj Grčkoj, a sedam u Atici.Zdravstveni radnici posebno su zabrinuti zbog simptoma otkrivenih kod stranih turista. Kako upozoravaju, njihovo prisustvo u prometnim turističkim mestima, u kombinaciji sa slabom primenom zdravstvenih protokola, moglo bi da dovede do stvaranja lokalnih žarišta."Ako se opustimo, to ćemo platiti", ocenio je zvaničnik Grčke vlade, Stelios Petsas i dodao da bi dodatna ograničenja mogla da se uvedu već naredne nedelje.Sve zavisi od toga, kako će se situacija odvijati preko vikenda, rekao je Petsas i dodao da je među stranim turistima do sada je otkriveno 100 slučajeva korona virusa.Petsas je međutim rekao da najveća pretnja u smislu širenja zaraze iz same zemlje.

Srbija

Od svih odeljenja za darovite jedino su sportska popunjena

Od svih specijalizovanih odeljenja za darovite učenike, jedino su sportska „planula“ u prvom roku gde ni jedno od planiranih 280 mesta na republičkom nivou nije ostalo slobodno, saznaje Politika.Najviše nepopunjenih mesta za talente ostalo je u smeru za računarstvo i informatiku.Upisna kvota za IT odeljenja bila je 1.100 u 49 škola širom Srbije, ali je u prvom krugu upisa u ove klupe raspoređeno 990 prvaka. Primera radi, tek dvoje u gimnaziji „Svetozar Marković“ u Jagodini, osmoro u drugoj kragujevačkoj i devetoro u Mitrovačkoj gimnaziji.Specijalizovana odeljenja formiraju se za do 20 učenika. Koji je minimalan broj učenika potreban da bi se oformila ova odeljenja, juče nisu mogli da odgovore u Ministarstvu prosvete.Ostaće nepopunjenih klupa i u smerovima koji su ove godine prvi put uvedeni, kao što su scenske i audio-vizuelne umetnosti i istorija i geografija.Nije ovo dobra godina ni za smer za talentovane za fiziku, gde je od predviđenih 80 mesta na republičkom nivou gotovo pola ostalo nepopunjeno.Jedino je u novosadskoj gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj“ svih 20 predviđenih mesta popunjeno.Drugog upisnog kruga neće biti u svim smerovima za gimnazijalce naklonjene filološkim naukama, jer mesta na republičkom nivou nije ostalo u grupama za norveški, japanski, kineski, italijanski i španski jezik.

Srbija

Sad se vidi zašto su važni domaći investitori

Direktne strane investicije u Srbiji u aprilu, kada je svet zahvatila zdravstvena kriza, smanjene su za preko 30%, rekao je glavni ekonomista Fiskalnog saveta Danko Brčerević.On je za Betu rekao da su aprilu ove godine neto direktne strane investicije u Srbiji iznosile 240 mil EUR, a da su u istom mesecu 2019. godine ta ulaganja iznosila 355 mil EUR.- Taj trend opadanja direktnih stranih investicija će se nastaviti i zato je neophodno stvoriti uslove za rast domaćih privatnih ulaganja - rekao je Brčerević.Dodao je da će se na taj način umanjiti šokovi u privrednom rastu u velikim krizama kada padaju direktna strana ulaganja.- Ukupne investicije, strane i domaće u Srbiji i pre krize nisu bile dovoljne za veći privredni rast i tek u poslednje dve godine su premašile 20% bruto domaćeg proizvoda (BDP), a u zemljama centralne i istočne Evrope u periodu značajnog rasta bile su 25%BDP-a - rekao je Brčerević.Uz to, u Srbiji, prema njegovim rečima, u okviru ukupnih investicija postoji velika asimetrija između domaćih i stranih ulaganja.U zemljama centralne i istočne Evrope uobičajeno je, kako je rekao, da strane investicije čine 5% do 6% BDP-a, a u Srbiji u poslednje tri godine one su bile više od 7% BDP-a, a to znači da su investicije domaćeg privatnog sektora izuzetno niske.Razlog za mala ulaganja domaćeg privatnog sektora je, kako rekao Brčerević, nepovoljan privredni ambijent, pre svega visoka korupcija i nedovoljna vladavina prava zbog čega se domaći preduzetnici suzdržavaju od investiranja.- Strane direktne investicije su u Srbiji nadprosečne, jer su te kompanije orjentisane, ne na domaće nego na strano tržiše, zato što su im na raspolaganju državne agencije koje im pomažu da se izbore sa domaćom birokratijom, a često koriste i poreske olakšice i državne subvencije za otvaranje radnih mesta - rekao je Brčerević.Sada kad je, prema njegovim rečima, gotovo izvesno da strane direktne investicije zbog krize neko vreme neće biti dovoljne da pomažu privredni rast, dobra politika za 2021. bi bila da država poveća svoje investicije u infrastrukturu kako bi nadomestila taj manjak.U krizama, sličnim ovoj se, kako je rekao, pokazuje koliko je važan stimulativan ambijent za domaća privatna ulaganja: vladavina prava i efikasno pravosuđe, suzbijanje korupcije, izgrađena infrastruktura i drugi preduslovi kako Srbija ne bi toliko zavisila od promenljivih uslova i šokova na međunarodnom tržištu.

Svet

Barbados razmatra da dozvoli besplatan boravak „digitalnim nomadima“

Vlada Barbadosa razmatra da dozvoli posetiocima da ostanu i rade na daljinu sa ostrva narednih godinu dana, saopštila je premijerka Barbadosa Mija Motli, prenosi CNBC.Motli je rekla da zakonodavci planiraju da uvedu „Barbadosov pečat dobrodošlice“ koji će trajati narednih 12 meseci, zato što je pandemija znatno otežala kratkotrajna putovanja.„Ne morate raditi u Evropi, SAD-u ili Latinskoj Americi da biste mogli da dođete ovde i radite nekoliko meseci pre nego što se vratite“, rekla je premijerka.Barbados očekuje putnike od 12. jula.Turizam direktno čini 12 odsto Barbadosovog bruto domaćeg proizvoda, a indirektno i 40 odsto njegove ekonomske aktivnosti, pokazuju podaci koje je sačinilo Barbadoško udruženje hotela i turizma.Zabeleženo je 98 potvrđenih slučajeva Covid-19 na Barbadosu i sedam smrtnih slučajeva od virusa. 

Srbija

Dekan Šumarskog fakulteta: U Košutnjaku zaštititi interes većine građana, a ne investitora

Urbanizacija Кošutnjaka, uz smanjenje zelenih površina, predstavljaja negaciju svih principa usvojenih strateškim dokumentima Grada Beograda, ali i globalnim "RIO" konvencijama, koje je Srbija ratifikovala u nacionalnoj skupštini, piše u svom autorskom tekstu dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu, profesor Ratko Ristić."Teško je razumeti princip razvoja i urbanizacije, uz redukciju šumskih i drugih zelenih površina i drastično povećanje broja stanovnika, uz još intenzivniji saobraćaj na već zagušenim lokalnim saobraćajnicama", smatra profesor Ristić, koji važi i za jednog od glavnih protivnika izgradnje malih hidro-elektrana (MHE) na našim rekama", smatra profesor Ristić.On upozorava da  uklanjanje šumskih i zelenih površina u urbanim delovima Beograda, dovodi do efekata staklene bašte, smanjuje kiseonik, pojačava efekat tzv. "toplotnog" ostrva, degradira biološku raznovrsnosti, dehumanizuje grad i povećava mogunost za pojavu bujičnih poplava.To je, prema njegovom mišljenju, naročito izraženo u  slivu Topčiderske reke i susednih, manjih vodotokova, a upozorava i na štete od poplava iz maja 2014. godine.Ristić smatra da su  Beogradu potrebni projekti kojima se oblikuje koncept rešenja za trajnu zaštitu preostalih prirodnih potencijala u urbanizovanim zonama.Cilj tih projekata bio bi pošumljavanje, izgradnja pešačkih, trim i biciklističkih staza, dečjih igrališta, igrališta za decu sa posebnim potrebama, vežbaonica na otvorenom, odmorišta sa senicima i klupama, kao i zona sa  duhovnim i estetskim vrednostima. Prema rečima profesora Ristića, dobri modeli sa kojma Beograd može da se koristi primenjeni su širom sveta.Postoje u Torontu, Masačustesu, Singapuru (priobalje reke Kalang), zatim tu su "plavo-zeleni" projekti u Portlandu (Oregon, SAD), kao i priobalje reke Manzanares u Španiji.Budućnost Beograda treblo bi, podseća, da se zasniva na tri stuba: ekonomskom, ekološkom i etičkom."Planirano uklanjanje zelenih površina na području Кošutnjaka, bez obzira na to da li su zaštićene ili ne, da li predstavljaju manje ili više vrednu šumu, jeste direktna negacija interesa većine građana i pokušaj zadovoljenja ogoljenog materijalnog interesa pojedinaca i interesnih grupa", zaključio je Ratko Ristić profesor Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.