Najnovije

Svet

Kina više nije đubrište EU

Nakon što je Kina 2017. godine zabranila uvoz četiri klase i 24 vrste čvrstog otpada, izvoz materijala za recuklažu iz Evropske unije opao je za preko 95 odsto, navodi Evrostat.Statistička služba EU, navodi da je tokom 2016. godine trgovinski blok izvezao oko 1.4 miliona tona plastičnog otpada u Kinu, a da je nakon izmene trgovinskih propisa dve godine kasnije izvozio svega 50 hiljada tona.Prošle godine se ta količina dodatno smanjila, na 19 hiljada tona.Kina je zabranila uvoz svog plastičnog otpada, nesortiranog papirnog otpada, tekstila, pojedine vrste otpadaka koje nastaju nakon obrade metala, kao i sav nesortirani metalski otpad.Zabrana je dovela do nagle promene odredišta za evropski papirnii plastični reciklabilni otpad, koji je uglavnom preusmeren ka drugim azijskim zemljama i Turskoj.Za papirni otpad smanjene je bilo umerenije. Tokom 2016. godine, EU je Kini izvezla pet miliona tona papirnog otpada, do 2018. godine je prepolovljen, a lane je ta količina dodatno smanjena, na 700 hiljada tona.Ukupna količina izvezenog otpada iz EU je između 2016. i 2019. opala sa 7,4 miliona tona na 5,8 miliona tona. Brojke za januar 2020. godine ukazuju na nastavak ovog negativnog trenda, sa najnižim stopama izvoza do sad, premda je moguće da su ove brojke takođe pogođene pandemijom koronavirusa u Kini.

Svet

Zelena arhitektura: U Kini se gradi bolnica sa hiljadu biljaka

U gradu Šendženu, na jugoistoku Kine, u naredne tri godine gradiće se poseban centar za rehabilitaciju koji bi trebalo da bude potpuno otvoren ka zajednici i integrisan u urbano tkivo četvrti prenosi portal Gradnja.rs. Autor rešenja je arhitekta Stefano Boeri, koji se proslavio čuvenom zgradom Bosco Verticale u Milanu."Naš projekat otvara novu perspektivu u arhitekturi velikih rehabilitacionih centara. Prvenstveno zato što se motorički i/ili kognitivni invaliditet ne doživljava kao krhkost manjine ljudi, već kao stanje koje je svima nama zajedničko, čak i samo tokom jedne faze našeg života", naglasio je Boeri.Prema njegovoj najavi, objekat će odlikovati skup zelenih terasa i prostora koji se preklapaju u održivom sistemu, sa kombinacijom prirode, arhitekture i biodiverziteta.Arhitekta Xu Yibo, iz studija Stefano Boeri Architetti, kaže da će centar imati zadatak da spoji prirodu i okolni pejzaž u nameri da preuzme zreli, sigurni i gostoljubivi karakter ovog grada, preneo je portal ArchDaily.U projektu se kombinuju novi pristupi i kombinacija aspekata koji nisu dovoljno istraženi.Centar će biti namenjen osobama sa različitim stepenom invaliditeta, starosti od 16 do 60 godina.U objektu će se obavljati rehabilitacija, trening, rekreativne i umetničke aktivnosti, obrazovni i radni sadržaji, smeštajne jedinice ali i muzejski prostor. U želji da se pruži svakodnevna podrška pacijentima centar nudi prostore za raznovrsna takmičenja, individualne i timske treninge.U vrtu za terapiju, koji će se nalaziti na krovu, gde su kreirani i prostori za zelenilo, nalaziće se sistem za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora. Zahvaljujući odabranim biljnim vrstama na krovu, ali i u centralnom dvorištu, zelenilo se uklapa sa javnim parkom u komšiluku.To, kako se ocenjuje, ojačava odnos objekta sa susedstvom kroz spoljašnjost i unutrašnjost podjednako.

Svet

Zaposleni u Fordu traže da kompanija prestane da pravi policijska vozila

Zaposleni u Fordu zatražili su od rukovodstva kompanije da prestane sa proizvodnjom i prodajom policijskih vozila, prenosi The Verge.Nacionalni protesti su naterali neke Fordove zaposlene da preispitaju odnos kompanije sa policijom.Pitanje je postavljeno na nedavnim sastancima gradske skupštine, a sada su zaposleni, uključujući afroameričke radnike, koji su deo Fordovog programa koji zapošljava ljude afričkog porekla (FAAN), poslali pismo sa zahtevom da kompanija „prekine razvoj, proizvodnju i prodaju svih policijskih vozila i proizvoda po meri."Ostali zaposleni su od tada potpisali pismo (iako je nejasno koliko) i žele da kompanija preduzme neku vrstu akcije do 15. jula. "Naši resursi moraju se preusmeriti u druge oblike javne sigurnosti", napisali su zaposleni.Izvršni direktor Forda Džim Heket rekao je zaposlenima u pismu da ne smatra da je „sporno da Fordov presretač pomaže policajcima da rade svoj posao“ i da će Ford nastaviti da proizvodi i prodaje policijska vozila.Ford je vodeći proizvođač automobila u Americi kada je u pitanju proizvodnja i prodaja posebno dizajniranih vozila za sprovođenje zakona, čineći oko dve trećine tržišta.

Srbija

Reciklaža tekstila: (Ne)dostižan biznis u Srbiji

Reciklaža otpada u Srbiji, mogla bi više da zaživi kada bi se poboljšala zakonska regulativa za njegov tretman, kaže u razgovoru za Novu ekonomiju Marina Tucović iz Ženskog centra u Užicu, koji se, pored ostalih aktivnosti, bavi i reciklažom tekstila. Krajnji cilj u preradi korišćenog tekstila je reciklirano vlakno, koje se ponovo koristi u nekoj vrsti proizvodnje.Prema rečima Marine Tucović, Ženski centar u Užicu trenutno je prešao dve trećine puta u razvoju reciklaže kao isplativog i samoodrživog biznisa."Naš cilj je pre svega bio da zapošljavamo žene sa invaliditetom ili žene koje nisu konkurentne na tržištu rada, ili su pretrpele neki oblik nasilja. Postali smo prepoznatljivi po korporativnim poklonima, promo torbicama, cegerima, jer različite vrste tih torbi mogu da budu od potpuno recikliranih materijala. Od jedne bluze, možete da sašijete jednu torbicu, jednu lutku, kecelju ili nek drugi proizvod", kaže menadžerka Ženskog centra u Užicu.Prema njenim rečima, tekstil čini četiri do pet odsto ukupnog otpada, veoma je kabast i teško se razgrađuje, pa je reciklaža veoma korisno rešenje. "Našu proizvodnju bi zaokružila proizvodnja recikliranog vlakna, jer poslujemo u sistemu cirkularne ekonomije, nije poenta da mi sad skupljamo taj otpad i da se on spaljuje. Spaljivanje otpada, trenutno je jedina mogućnost u Srbiji, to jeste zakonsko rešenje, ali tim gubite mogućnosti ekonomske valorizacije tekstilnog otpada kroz proces reciklaže", objašnjava Marina, koja je po struci tekstilni inženjer.Za reciklirano vlakno međutim, potrebne su veće investicije i posebna oprema, a za to su se već obraćali nekim investitorima. Naglašava da postoje određene vrste tekstila koje mogu da se koriste u reciklaži, čiji krajnji proizvodi mogu da se široko primenjuju."Zvučna, toplotna izolacija, mnogi geotekstili, tekstilne podloge u hortikulturi  upravo nastaju od tekstilnog vlakna niže kategorije. Zato je reciklaža tekstila u tom kontekstu vrlo interesantna", kaže Marina.Podseća i da se na taj način smanjuje kyagađenje."Ako imate podatak da se četvrtina pesticida na svetu troši upravo na poljima pamuka, da je tekstilna industrija vrlo agresivna, da oslobađa veliki procenat štetnih gasova, a da ne govorimo o veštačkim vlaknima koja su nastala kao derivati nafte i mnogim drugim stvarima", objašnjava sagovornica Nove ekonomije jedan deo priče o ciljevima reciklaže. NEDOSTAJU PREDUSLOVIU reciklaži međutim, ne mogu da se koriste sve vrste tekstilnog otpada, pa je prema rečima naše sagovornice neophodno stvoriti preduslove u smislu njegove selekcije."Postindustrijski otpad je izuzetno dobar za reciklažu, jer kod komunalnog otpada nemate jasnu strukturu. Kada dobijete odevni predmet, ako na njemu imate tačnu oznaku, to je jedini način da ga vi negde sortirate", kaže Marina Tucović.Prema njenim rečima, jedan deo problema u razvoju reciklaže je nezainteresovanost investitora, jer je profit neizvestan, barem kada se reciklira tekstil, papir ili staklo.ULOGA REGIONALNE DEPONIJEMarina Tucović kaže da ih interesuje i saradnja sa Regionalnom deponijom Duboko u Užicu, u kojoj, za sada, prema njenim rečima, postoji samo linija za razdvajanje otpada."Na određeni način, oni tu odvajaju različite sirovine koje imaju mogućnost da se dalje obrađuju u procesu reciklaže, dok ove druge, koje su u mešanom otpadu idu direktno na telo deponije", naglašava Marina  i objašnjava da je tekstil lakše obrađivati ako je odlagan u suve kontejnere. Regionalna deponija u Užicu pokriva još devet opština Zlatiborskog okruga, kao i Grad Čačak.Prema poslednjim istraživanjima, Srbija na deponije baca 60 miliona tona smeća godišnje, što je 95 odsto ukupnog otpada, saopštio je Republički zavod za statistiku.Čedomir Savković

Svet

SAD finaliziraju propis o zabrani za kompanije koje koriste Huawei

Trampova administracija planira propise koji će zabraniti američkoj vladi da kupuje robu ili usluge bilo koje kompanije koja koristi proizvode pet kineskih kompanija, uključujući Huawei, Hikvision i Dahua, prenosi agencija Rojters.Pravilo bi moglo imati dalekosežne posledice za kompanije koje prodaju robu i usluge američkoj vladi, jer će sada morati da potvrde da ne koriste proizvode Dahua ili Hikvision, iako su obe kompanije među najvećim u svetu za prodaju uređaja za nadzor i kamere.Svaka kompanija koja koristi opremu ili usluge u svakodnevnom poslovanju od ovih pet kompanija više neće moći da posluje sa vladom Amerike.Odluka Bele kuće dolazi nakon sve većih tenzija između Amerike i Kine.„Opasnost s kojom se naša država suočava od stranih protivnika poput Kine koji žele da se infiltriraju u naše sisteme je velika“, rekao je Ras Vot, vršilac dužnosti direktora Kancelarije za upravu i budžet Bele kuće.Američka vlada godišnje dodeljuje više od 500 milijardi dolara u ugovorima, prema podacima vladine kancelarije za odgovornost.Pravilo Saveznog regulatornog saveta za akvizicije stupa na snagu 13. avgusta.Iako nije jasno da li će ovo pravilo uticati na trenutne ugovore, sigurno je da će komplikovati buduće ugovore.

Svet

Danas odluka o sudbini Aja Sofije

Vrhovni sud Turske u petak će verovatno saopštiti da je pretvaranje istanbulske Aja Sofije u muzej nezakonito, i planira se da ona bude pretvorena u džamiju uprkos strahovima međunarodne zajednice, prenosi Al Jazeera. Predsednik Erdogan predložio je pretvaranje Aja Sofije u džamiju.Ova odluka alarmirala je američke, ruske i grčke zvaničnike i pravoslavnu hrišćansku zajednicu uoči presude turskog Visokog upravnog suda, koji je prvo ročište održao prošli četvrtak.Sporna je zakonitost odluke iz 1934. godine da pretvori ovu drevnu građevinu u muzej."Očekujemo da će se ta odluka poništiti i da će presuda biti objavljena u petak", rekao je visoki turski zvaničnik Rojtersu.Ekumenski patrijarh Bartolomej, duhovni vođa skoro 300 miliona pravoslavnih hrišćana u svetu, čije je sedište u Istanbulu, rekao je da će takva presuda razočarati hrišćane i "podeliti" Istok i Zapad. Vođa Ruske pravoslavne crkve kaže da bi taj potez pretio hrišćanstvu.Američki državni sekretar Majk Pompeo i Grčka takođe su pozvali Tursku da za Aju Sofiju zadrži status muzeja.Ali turske grupe dugo su se zalagale za pretvaranje Aja Sofije u džamiju, tvrdeći da bi to bolje odražavalo status Turske kao pretežno muslimanske zemlje.

Srbija

Zaposleni dužni da prijave ako je neko u porodici zaražen

Ministarstvo za rad donelo je pravilnik za poslodavce i zaposlene sa preventivnim merama za sprečavanje širenja epidemije koronavirusa, koji će stupiti na snagu 11. jula, objavio je Službeni glasnik.Poslodavci do 10. avgusta da donesu plan primene mera, u skladu sa pravilnikom.Pravilnikom o preventivnim merama, za bezbedan i zdrav rad za sprečavanje pojave i širenja epidemije zarazne bolesti propisuju se preventivne mere koje je poslodavac dužan da primeni radi sprečavanja pojave i širenja zarazne bolesti i otklanjanja rizika za bezbedan i zdrav rad zaposlenih, kao i lica koja se zateknu u radnoj okolini, kada nadležni organ proglasi epidemiju zarazne bolesti.Pravilnik se primenjuje na svim radnim mestima u radnoj okolini u kojoj se obavlja rad izuzev rada na terenu i rada od kuće.Obaveze poslodavcaPoslodavac je dužan da, za sva radna mesta u radnoj okolini, donese plan primene mera za sprečavanje pojave i širenja epidemije zarazne bolesti, koji je sastavni deo akta o proceni rizika koji se donosi saglasno zakonu i propisima iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.Takođe, poslodavac je dužan da plan primene mera, usled nastalih promena koje utiču na bezbedan i zdrav rad tokom trajanja epidemije usaglašava sa odlukama nadležnog organa.Plan treba da sadrži: preventivne mere i aktivnosti za sprečavanje pojave epidemije zarazne bolesti, zaduženje za sprovođenje i kontrolu sprovođenja preventivnih mera i aktivnosti, mere i aktivnosti za postupanje u slučaju pojave epidemije zarazne bolesti.Poslodavac je dužan da na svakom radnom mestu u radnoj okolini obezbedi primenu preventivnih mera, a naročito da pre početka rada obezbedi pisane instrukcije i uputstva o merama i postupcima za sprečavanje pojave epidemije zarazne bolesti, koji sadrže informaciju o simptomima zarazne bolesti.U skladu sa mogućnostima, ukoliko nije organizovan rad u smenama, izvrši preraspodelu radnog vremena uvođenjem druge ili treće smene sa manjim brojem zaposlenih.Da sprovodi pojačanu higijenu i dezinfekciju radnih i pomoćnih prostorija što uključuje redovnu dezinfekciju prostorija i često provetravanje radnog prostora.Takođe, da obezbedi zaposlenima dovoljne količine sapuna, ubrusa, tekuće vode i dezinfekcionih sredstava na bazi alkohola za pranje ruku, da obezbedi redovno čišćenje svih površina koje se često dodiruju na radnom mestu, posebno prostorija i opreme kao što su toaleti, kvake na vratima, fiksni telefoni, računarska oprema i druga oprema za rad, da uredi način vođenja evidencije o dezinfekciji radnih i pomoćnih prostorija koju organizuje i sprovodi.Poslodavac treba da obezbedi izradu uputstava za bezbedan i zdrav rad sa izvođačima radova, dobavljačima, distributerima i spoljnim saradnicima, organizuje i obezbedi redovno uklanjanje otpada i smeća (kante za smeće obložene plastičnom kesom) iz prostorija tako da se mogu isprazniti bez kontakta sa sadržajem.Poslodavac je dužan da u slučaju pojave zarazne bolesti kod svojih zaposlenih obezbedi primenu preventivnih mera, a naročito da prostor u kome je boravio zaposleni koji je zaražen se redovno fizički i hemijski dezinfikuje i provetrava, da se poštuju procedure ulaska i izlaska u prostorije poslodavca, koriste propisana sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu i druge mere zaštite tokom procesa rada.Treba precizno da se definišu pravci kretanja zaposlenih kroz radne i pomoćne prostorije, da se organizuje stroga kontrola kretanja zaposlenih iz organizacione jedinice u kojoj je radio zaposleni koji je zaražen, da se kontakti zaposlenih iz organizacione jedinice u kojoj je boravio zaposleni koji je zaražen sa drugim zaposlenima svode na nužne uz propisane mere zaštite.Predviđa se i primena svih drugih mere po preporuci epidemiologa.Poslodavac je dužan da u planu primene mera uredi obaveze i odgovornosti u vezi sa praćenjem i kontrolom primene mera bezbednosti i zdravlja na radu.Zatim, proveru efikasnosti primene mera bezbednosti i zdravlja zaposlenih na radu kod poslodavca vrši lice za bezbednost i zdravlje na radu.Lice za bezbednost i zdravlje na radu u saradnji sa poslodavcem planira, sprovodi i podstiče primenu preventivnih mera, a posebno: učestvuje u izradi plana primene mera, priprema pisana uputstva i instrukcije za bezbedan i zdrav rad u cilju zaštite zdravlja zaposlenih od epidemije zarazne bolesti, kontroliše primenu mera koje su utvrđene u planu primene mera koji donosi poslodavac, vrši kontrolu korišćenja sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu, kao i da sarađuje sa državnim organima i daje potrebna obaveštenja o primeni preventivnih mera bezbednosti i zdravlja na radu.Obaveze zaposlenogZaposleni je obavezan da: sprovodi sve preventivne mere bezbednosti i zdravlja na radu kako bi sačuvao svoje zdravlje, kao i zdravlje drugih zaposlenih, namenski koristi propisana sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i da sa njima pažljivo rukuje, da ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje kao i bezbednost i zdravlje drugih lica, dodatno brine o svojoj higijeni tako što će redovno i pravilno prati ruke, ličnu odeću drži odvojenu od sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu i radnog odelam.Obavezno da obavesti poslodavca ukoliko posumnja na simptome zarazne bolesti kod sebe, kod drugih zaposlenih ili članova svoje porodice, pre početka rada pregleda svoje radno mesto uključujući i sredstva za rad koja koristi, kao i sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu i da u slučaju uočenih nedostataka izvesti poslodavca ili drugo ovlašćeno lice.Pre napuštanja radnog mesta, da radno mesto i sredstva za rad ostavi u stanju da ne ugrožavaju druge zaposlene, u skladu sa svojim saznanjima odmah obavesti poslodavca o nepravilnostima, štetnostima, opasnostima ili drugoj pojavi koja bi na radnom mestu mogla da ugrozi njegovu bezbednost i zdravlje ili bezbednost i zdravlje drugih zaposlenih.Sarađuje sa poslodavcem i licem za bezbednost i zdravlje na radu, kako bi se sprovele dodatne neophodne mere za bezbednost i zdravlje na radu.

Srbija

Kragujevački ugostitelji traže beogradske uslove

Ugostitelji iz Kragujevca čiji objekti od prošlog četvrtka, nakon proglašenja vanrednog stanja u gradu, rade skraćeno, od 7 do 20 sati, predali su novu peticiju nadležnima u gradskoj i državnoj upravi, kojom zahtevaju da u vreme pandemije imaju isti tretman kao njihove kolege u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji, javlja Danas.Epidemiolozi grada Kragujevca složili su se sa zahtevom za produženje radnog vremena do 23 sata, jer kako oni kažu, terase i letnje bašte nisu mesto širenja zaraze. „Mislimo da je poslednjih dana neopravdanom hajkom u Kragujevcu svim ugostiteljima načinjena dramatična šteta. Od ove profesije živi indirektno ili direktno gotovo 10 odsto Kragujevčana.""Ne vidimo ni jedan logičan razlog da ugostitelji u Kragujevcu budu diskriminisani u odnosu na kolege iz Beograda, Čačka, Užica i drugih gradova u Srbiji “, navodi se u peticiji kragujevačkih ugostitelja. Kako ugostitelji kažu ograničen rad veoma otežava servisiranje njihovih obaveza, plaćanje zakupa, nameta i davanje plata zaposlenima u trenutku kada se bore da isplivaju pod teretom poreskih reprograma iz prethodnog perioda. 

Srbija

Povećan broj gotovinskih i transakcija sa ofšor zemljama u 2019. godini

Broj izvršenih gotovinskih transakcija povećan je za preko 3,9 miliona u odnosu na 2018, dok je broj izvršenih bezgotovinskih transakcija smanjen za skoro 82 miliona, pokazuje analiza banaka na upitnik o aktivnostima u oblasti sprečavanja pranja novca u 2019. koji je objavila Narodna banka Srbije.Smanjen je broj izvršenih transakcija priliva i plaćanja s visokorizičnim zemljama, uz istovremeno povećanje broja izvršenih transakcija priliva i plaćanja sa ofšor zemljama, navodi se u AKTIVNOSTIMA BANKE IZ OBLASTI UPRAVLjANjA RIZIKOM OD PRANjA NOVCA I FINANSIRANjA TERORIZMABroj stranaka visokog rizika neznatno je iznad proseka za ranije analizirane periode, i iznosi nešto više od 75,5 hiljada.Sve banke su se izjasnile da nemaju uspostavljen loro korespondentski odnos s bankom ili drugom sličnom institucijom koja ima sedište u stranoj državi koja se nalazi na listi država koje imaju strateške nedostatke u sistemu za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma.Banke, kao najveći činioci finansijskog sistema, predstavljaju najosetljiviji deo finansijskog sektora u smislu izloženosti riziku od pranja novca i finansiranja terorizma, ocenjuje srpska centralna banka. Međutim, analizom podataka i informacija u vezi s merama koje su banke preduzele radi adekvatnog upravljanja i kontrole rizika od pranja novca i finansiranja terorizma tokom 2019, ukazuju na to da je navedeni rizik znatno umanjen.Naime, sve banke su uspostavile sopstvene sisteme za upravljanje rizikom od pranja novca i finansiranja terorizma.Skoro sve banke, 25 od 26 banaka, koristi neki od softvera za praćenje transakcija i stranaka radi otkrivanja sumnjivih transakcija i lica, dok je jedna banka u procesu završnog testiranja, pred puštanje softvera u rad.Sve banke koriste neku od komercijalnih baza za filtriranje stranaka i transakcija po embargo i tzv. crnim listama (OFAC, UN, EU i sl.);Kako se navodi, 23 od 26 banaka imaju posebnu organizacionu jedinicu koja se bavi isključivo sprovođenjem Zakona o sprečavanju pranja novca, dok tri banke te poslove izvršavaju u okviru drugih organizacionih jedinica.Kako su se prale pare u 2019?

Srbija

NBS: Referentna kamatna stopa ostaje na 1,25 odsto

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 1,25 odsto, saopštila je centralna banka.U saopštenju se navodi da je Izvršni odbor odluku doneo imajući u vidu očekivane efekte već preduzetih mera monetarne politike radi ublažavanja negativnih efekata širenja COVID-19."Prethodna smanjenja referentne kamatne stope – na najniži nivo u režimu ciljanja inflacije, nastaviće da i u narednom periodu, u ambijentu visoke likvidnosti banaka, deluju na kretanja u finansijskom i realnom sektoru i doprinose očuvanju povoljnih uslova finansiranja privrede i građana i rastu njihovog raspoloživog dohotka", dodaje se u saopštenju.Takođe, Izvršni odbor je imao u vidu i očekivane efekte obimnog paketa fiskalnih mera, vrednog oko 11 odsto bruto domaćeg proizvoda Srbije, kojim je, kako navode, "obezbeđena podrška privatnom sektoru kako bi se podstakao što brži oporavak naše privrede od efekata pandemije".Istovremeno, Izvršni odbor ističe da je Narodna banka Srbije spremna da reaguje u skladu sa eventualnim dodatnim efektima pandemije u domaćem i međunarodnom okruženju.Prema oceni Izvršnog odbora, inflacija bi u ostatku godine trebalo da se kreće oko donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja u uslovima niže agregatne tražnje, kao i nižih uvoznih cena.Kako je ukazano, u skladu sa očekivanjima NBS, inflacija je usporila od početka godine na 0,7 odsto međugodišnje u maju, najviše pod uticajem efekta visoke baze kod cena povrća iz prošle godine i nižih tekućih cena naftnih derivata, usled znatnog pada svetske cene nafte."Postepeno približavanje inflacije centralnoj vrednosti cilja očekuje se u srednjem roku, čemu bi trebalo da doprinese oporavak tražnje, podstaknut merama monetarne i fiskalne politike", navode u NBS.U saopštenju se navodi i da su brojne centralne banke u svetu usled pandemije reagovale ublažavanjem svojih monetarnih politika, konvencionalnim i nekonvencionalnim merama, kako bi umanjile negativne efekte krize.Oporavak zone evra, s kojom Srbija ostvaruje najznačajnije trgovinske i finansijske veze, trebalo bi da bude podstaknut preduzetim merama Evropske centralne banke usmerenim na povećanje likvidnosti i pružanje podrške povoljnim uslovima finansiranja. Donoseći odluku o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou, Izvršni odbor je imao u vidu i neizvesnost na robnom tržištu, pre svega u pogledu kretanja svetskih cena primarnih proizvoda, posebno cene nafte, koja je bila prilično volatilna prethodnih meseci, uz naznake trenda rasta od maja", zaključuje se u saopštenju.Naredna sednica Izvršnog odbora NBS na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 13. avgusta.

Svet

Samsung navodno više neće „poklanjati“ punjače uz nove telefone

Samsung možda neće uključiti punjače uz neke od svojih novih pametnih telefona počev od 2021. godine, kako kompanija kaže iz razloga što mnogi ljudi već imaju punjače i tako bi smanjili troškove, prenosi The Verge.Samsung navodno nije jedina kompanija koja razmatra ovaj potez, Epl (Apple) će možda učiniti nešto slično sa novom linijom Ajfon telefona, kaže Eplov analitičar Ming-Či Kvo.Epl navodno planira da obustavi punjače od 5 i 18 vati i umesto njih će nuditi nove brze punjače od 20 vati koje će prodavati posebno.Ovaj potez može pomoći Samsungu i Eplu da smanje troškove prodaje njihovih telefona, ali takođe može imati veliki uticaj na životnu sredinu. Na taj način može se smanjiti broj punjača koji se ne koriste i bacaju, jer ove kompanije smatraju da korisnici već imaju dovoljno punjača rasutih po kući. 

Svet

Gugl ulaže skoro milijardu dolara u ekonomski oporavak Italije

Gugl će u narednih pet godina uložiti više od 900 miliona dolara kako bi pomogao Italiji u ekonomskom oporavku zbog krize izazvane koronavirusom, najavio je danas izvršni direktor Gugla Sundar Pičai, saznaje Breaking The News."Gugl je ponosan što je partner u ekonomskom oporavku Italije", rekao je Pičai."Danas Gugl najavljuje „Italia in Digitale“, novi plan za ubrzanje ekonomskog oporavka zemlje nudeći niz alata, obuke i partnerstva za podršku preduzećima i ljudima koji traže posao", dodao je.Kao deo ove inicijative Gugl će lansirati dva nova oblaka u Italiji, u saradnji sa telekomunikacionim dobavljačem TIM kako bi pomogli malim i srednjim preduzećima, kao i pojedincima u digitalizaciji.Italija je jedna od teže pogođenih zemalja u Evropi, a najviše su patili ugostiteljstvo i smeštaj, logistika, saobraćaj i trgovina.Kao što je pokazao Italijanski statistički institut (ISTAT), negativno je pogođeno 34 odsto italijanske proizvodnje. Takođe je obustavljena aktivnost i poslovanje 2,2 miliona preduzeća, što čini 49 odsto od ukupnog iznosa, ali je i 65 odsto celokupnog izvoznog posla bilo zatvoreno.

Srbija

PKS: Ponovo radi COVID-19 info servis za privredu

Privredna komora Srbije (PKS), ponovo je aktivirala poseban info servis uz čiju pomoć privrednici mogu da se informišu o svim ključnim pitanjima koja su u vezi sa poslovanjem u zemlji i inostranstvu, kao i o zvaničnim merama i preporukama."Stručne službe PKS u stalnom su kontaktu sa svim nadležnim institucijama i organizacijama, kao i poslovnim asocijacijama u inostranstvu, i blagovremeno će informisati privrednike u vezi sa poslovanjem kako na državnom, tako i na regionalnom i globalnom nivou", stoji u saopštenju objavljenom na sajtu PKS. Dodaje se da će se na tom portalu objavljivati najvažnije vesti, saopštenja, odluke nadležnih organa i sve druge informacije važne za poslovnu zajednicu kako bi privrednici dobili obaveštenja i preporuke kako da se zaštiti posao i a privrednici prilagode uslovima poslovanja.Za sve informacije privrednici mogu da se obrate putem mejla covid19@pks.rs, a za dodatne informacije i prijave dostupan je i telefon 0800 808 809.Prema istraživanju koje su sproveli PKS i USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj, za oporavak privrede pogođene pandemijom biće potrebno u proseku okogodinu dana.Istraživanje je pokazalo da je kriza najviše pogodila mikro preduzeća, dok je likvidnost i dalje jedan od ključnih problema sa kojima se firme suočavaju.

Srbija

Brže do 5G i novih tehnologija uslov da budemo Sicilijumska dolina Zapadnog Balkana

Autor: Nataša Kažić – suosnivač platforme „5G talks“Kako bismo ostvarili naše ambiciozne planove da budemo motor regionalne ekonomije, vodeća zemlja po privačenju direktnih stranih investicija i Silicon Valley Zapadnog Balkana, Srbija mora  što pre da uđe u proces aukcije 5G spektra. Paralelno mora da razvija regulatorni okvir za sve tehnologije koje se brzo razvijaju a čiju će masovnost omogućiti uvođenje 5G infrastrukture, neki su od zaključaka u okviru 5Gtalks panela održanog 10.6.2020, na temu „Regulatorni okvir za infrastrukturu Srbije budućnosti“.   O osnovnim regulatornim koracima koji su neophodni da bi se pokrenula izgradnja 5G mreže i o budućoj konkurentnosti Srbije razgovarali smo sa Prof. Irini Reljin pomoćnicom Ministra za trgovinu turizam i telekomunikacije, Zoranom Brankovićem, rukovodiocem službe za radio mreže RATELA i Draganom Ilić, šeficom jedinice za povećanje konkurentnosti i digitalizaciju NALEDA.U prethodnom periodu se dosta pričalo o tome kako je epidemija korona virusa promenila ekonomiju, naše navike, i koja su tehnološka rešenja pomagala ljudima širom sveta da neometano funkcionišu u ovoj krizi. Kupovali smo online, viđali smo u Kini dostavu robotima i dronovima, beskontantna digitalna plaćanja, svi smo radili od kuće, deca su nam učila od kuće, imali smo i pružanje zdravstvenih usluga na daljinu, čak i zabava je prešla u online. Konzumirali smo dosta sadržaja preko raznih platformi, Youtube, Netflix-a, Amazon Prime i raznih OTT televizija, a 3d printing je bio ključan u adresiranju problema nedostatka medicinske opreme. Sve ove tehnologije direktno ili indirektno zavise od stabilne široko pojasne konekcije i pristupačnosti interneta. Dakle, telekomunikaciona infrastruktura se još jednom pokazala kao kritična. Slična situacija je bila i za vreme poplava 2014. Svaka kriza iznova pokazuje koliko je ključna IKT infrastruktura.U budućnosti će biti još kritičnija jer će se od nje očekivati da bez prekida obezbeđuje servise kao što su IoT i veštačka inteligencija koje će biti neophodne za funkionisanje društva i ekonomije, naročito u vanrednim situacijama. Brzina uvođenja ovih tehnologija i uopšte kompleksnost celokupnog ekosistema koji treba sagledati da bi ti servisi došli do krajnjeg korisnika su jedan od izazova koji se danas nameće regulatorima. Njihov zadatak je sve teži, kako ta kompleksnost raste, sve je izazovnije da sagledaju s kraja na kraj nove tehnologije. Nameće se potreba da se promeni način razmišljanja i da se primeni agilni pristup regulaciji tako da ne kočimo progres i brz razvoj tehnologija, a da pri tome sačuvamo vladavinu prava i privatnost građana i pojedinaca i još važnije, podataka koji će proći kroz sisteme svih aktera ekosistema koji će ih čuvati i obrađivati. Potrebno sve to regulisati, a posebno njihovu upotrebu i način na koji će ti podaci biti čuvani. Jedan od važnih zaključaka prošlogodišnjeg Svetskog ekonomskog foruma održanom u Davosu je bio: „Naša sposobnost da budemo adaptivni, humano-centrični i inkluzivni u načinima na koji razvijamo polise i protokole za nove tehnologije nikada nije bila bitnija. Bezbednost i otpornost našeg društva zavisi upravo od toga. Ukoliko kao odgovor na ovu pandemiju uvežemo tehnologije sa odgovarajućim institucijama, standardima i normama, izaći ćemo iz svega jači nego ranije.“ Znamo da su mnoge nove tehnologije danas moguće i na 4G (streaming kamere, IOT, veštačka inteligencija), i da je postojeća mreža omogućila realizaciju neverovatnog broja servisa i najnovije generacije i tokom pandemije,  ali kriza korona virusa je pokazala koliko su zapravo kapaciteti postojeće 4G mreže biti pod pritiskom i da je iskorišćenost mobilnih i fiksnih mreža u pojedinim trenucima bila i preko 80%.Konkurentnost naše zemlje i naš dalji ekonomski razvoj mnogo zavisi od toga koliko ćemo brzo uvoditi nove tehnologije, koliko ćemo brzo rešiti regulatorni okvir za nove tehnologije i uklanjati trenutne administrativne prepreke za njihovo uvođenje i najvažnije, koliko ćemo brzo podići digitalnu pismenost svih aktera tehnološkog ekosistema. Trenutno je situacija naročito kritična po ovom pitanju jer postoji veliko neznanje i neinformisanost šire javnosti, što predstavlja jednu od najvećih kočnica za tehnološki i posledično ekonomski napredak Srbije.Kako bismo ostvarili naše ambiciozne planove da budemo motor regionalne ekonomije, vodeća zemlja po privačenju direktnih stranih investicija i Silicon Valley Zapadnog Balkana, Srbija mora  što pre da uđe u proces aukcije 5G spektra i da paralelno razvija regulatorni okvir za sve tehnologije koje se brzo razvijaju a čiju će masovnost omogućiti uvodjenje 5G infrastrukture.Na državi je da obezbedi fer uslove za aukciju i da definiše spektar koji će biti na raspolaganju.Investicija za Telco operatere u Srbiji kao i u svetu će biti ogromna i kao u slučaju 4G mreže vrlo teško će uspeti ovu investiciju da monetizuju jer svi mi korisnici očekujemo sve veće brzine, neograničen internet saobraćaj na svim uređajima za sve manju mesečnu pretplatu, a sve više trošimo kapacitete mreže jer kačimo na mrežu sve više uređaja,  non stop smo online i strimujemo po ceo dan.Operateri nemaju izbora, kako bi obezbedili poslovni kontinuitet i kapacitete koje su im za to potrebni oni moraju da krenu u izgradnju 5G mreže.Iako bi bilo zaista lepo da i mi korisnici imamo sve veće brzine i da nemamo kašnjenje, 5G mreža je pre svega krucijalna za industriju, transport, školstvo i zdravstvo. U budućnosti možemo očekivati još ovakvih kriza i učenje i lečenje na daljinu će biti od vitalnog značaja za opstanak društva.Primera radi, 5G mreža omogućava telepresence odnosno virtuelno prisustvo koje trenutno nije moguće na 4G mreži. Tako bi, na primer, najbolji kardio hirurg iz Novog Sada mogao da bude virtuelno prisutan i asistira svoje kolege u operacionoj sali u Vranjskoj bolnici tokom jedne kompleksne operacije srca.Još jedan dobar primer je automatizovani proces za kontrolu saobraćaja, automobilskog ili železničkog. Za potpunu automatizaciju kontrole saobraćaja je neohodna je 5G mreža zato što 5G ima izuzetno mala kašnjenja i zato što omogućava da sve iznenadne situacije mogu da se reše u realnom vremenu.U ovom trenutku je regulativa takva da se bazne stanice ne mogu stavljati na manje od 30 m od bolnice, škole i vrtića. Nema dileme da će ovaj segment regulacije morati da bude revidiran i prilagođen novim mogućnostima i potrebama.Onog momenta kada se završi aukcija za operatere tek počinju muke jer je trenutni proces dobijanja dozvola za izgradnju baznih stanica dug i komplikovan.Od dozvola do pribavljanja svih tehničkih uslova i na kraju do dobijanja dozvole i za zaštitu životne sredine i svakako do same izgradnje bazne stanice i dozvola RATEL-a, prođe dosta vremena.Ako želimo da budemo konkurentni i brzo izgradimo 5G mrežu, ova procedura će morati da se pojednostvi a da opet ne preskoči ni jedan važan korak koji će uticati na bezbednost građana.Treba napomenuti da trenutno Srbija ima među najstrožim zakonima u Evropi kada su u pitanju dozvoljena nejonizirajuća zračenja i sa te strane smo obezbeđeni, ali ono što nedostaje je dovoljno kvalitetnih informacija  u javnosti o svemu ovome. U Srbiji se ne vodi prava javna rasprava o uvođenju novih tehnologija. Trenutna situacija je da se kroz socijalne mreže samo širi panika prouzrokovana netačnim i površnim informacijama i ne slušaju se stručnjaci koji uporno pokušavaju da objasne ključne pojmove, zakone, prednosti i realne rizike kada je u pitanju 5G mreža.Po rečima Dragane Ilić, institucije kao što je NALED čine ozbiljne napore da podignu digitalnu pismenost donosioca odluka unutar lokalnih samouprava i državnih organa. Unutar Vlade Republike Srbije se obrazuju različite radne grupe koje diskutuju o svim ovim problemima, novim zakonima i o potencijalnim rešenjima. Za Srbiju nesumnjivo dolazi vreme odluke. Osnovni regulatorni koraci koji su neophodni da bi se pokrenula izgradnja 5G mreža su:- donošenje plana namene radio frekvencijskog spektra (Vlada Republike Srbije je donela uredbu o Planu namene 18.6.2020.)- definisanje pravilnika o minimalnim uslovima za prodaju spektra - na osnovu tog pravilnika će RATEL pripremiti i izvršiti proces javne aukcije definisanog spektra. Prema rečima pomoćnice ministra trgovine, turizma i telekomunikacija, prof. Irini Reljin, aukcija se očekuje u prvom kvartalu 2021. godine. Ako zaista želimo da napravimo ekonomsko-tehnološki skok za koji nam se pruža šansa i zaista želimo da postanemo regionalni lider u digitalizaciji i regionalni Silicon Valley onda moramo da krenemo brzim koracima ka cilju i moramo svi da podržimo realizaciju tog cilja.Konkurencija nam je velika, neki od naših suseda su već ispred nas. Da li smo zaista spremni da predvodimo razvoj ovog regiona?