Najnovije

Srbija

VIDETI ZA KADA !!!! Druga diskusija u organizaciji Srpskog društva za veštačku inteligenciju 18. juna na Zoom platformi

Nakon uspešno održane prve Talking Minds diskusije sa Petrom Veličkovićem, naučnim istraživačem kompanije DeepMind, na red dolazi online izdanje sa Nikolom Mrkšićem, osnivačem PolyAI -a, jedne od nauspešnijih platformi za dizajn sistema za dijalog, posvećeno veštačkoj inteligenciji.Svoje bogato iskustvo i razvojni put u ovoj oblasti, podeliće 18. juna u 19 časova, na Zoom platformi.  Svoje prisustvo možete obezbediti  besplatnom registracijom na linku . PolyAI platforma je kreirana kako bi se razvili agenti za veštačku inteligenciju sposobni da vode složene razgovore u okviru korisniče podrške. Za razliku od glasovnog (voice) asistenata, ovi agenti su usko specijalizovani za konkretne domene u okviru kojih pružaju složene odgovore, „učeći“ upravo na bazi ljudskih razgovora, ali i posebnih algoritama koji im omogućavaju da razumeju i one slučajeve sa kojima se ranije nisu susreli.  To je samo jedno od pitanja na koje će Nikola Mrkšić odgovoriti u okviru druge Talking Minds diskusije, čiji će domaćin biti Jovan Stojanović, osnivač Srpskog društva za veštačku inteligenciju (Serbian AI Society ili SAIS) i skupa Wonderland AI Summit. Nikola Mrkšić je završio Matematičku gimnaziju u Beogradu, a interesovanja i posvećenost odveli su ga u tim kompanije Apple, gde je radio na usavršavanju sistema za razumevanje govora. Start up-a kompanija na čijem je čelu, nedavno je dobila investiciju vrednu 12 miliona dolara.  Talking Minds - inspirativne priče o veštačkoj inteligenciji sa Nikolom Mrkšićem je druga u nizu uspešnih i inspirativnih priča u oblasti veštačke inteligencije. Cilj projekta  je promocija dostignuća i potencijala u toj oblasti, uz podršku uspešnih stručnjaka iz celog sveta.

Svet

U Norveškoj se ukidaju prazna sedišta na letovima

Avio-kompanije u Norveškoj više neće morati da ostavljaju prazna srednja sedišta na komercijalnim letovima, kazao je norveški ministar za transport Knut Arild Harejde.Kako prenosi portal NorwayToday, prazna sedišta bila su obavezna u ovoj zemlji od 28. aprila, a ministar Harejde je rekao da je odluka sada na avio-kompanijama da li će zahtevati nošenje maski tokom domaćih letova.Dodaje da nova zakonska rešenja koja uređuju to pitanje neće biti usvajana.Norveška nacionalna televizija NRK nedavno je najavila da će ta država uvesti obavezno nošenje maski.U slučaju letova u inostranstvo, važiće pravila Evropske agencije za vazduhoplovnu sigurnost (EASA), tako da bi u nekim slučajevima ipak bilo obavezno nošenje maski, saopštilo je tamošnje ministarstvo saobraćaja.“Trenutno prilagođavamo mere međunarodnim preporukama, pod uslovima da se distanciranje između putnika i ostale predviđene mere sigurnosti i dalje poštuju” dodao je Harejde.On je rekao da avioni imaju odlične sisteme za klimatizaciju, tako da neće biti opasnosti od širenja COVID-19 tokom leta i bez praznih sedišta u sredini.“Avio industrija je trenutno u fazi gde se postepeno olakšavaju mere zaštite. Blokiranje srednjeg sedišta može biti veoma otežavajuće za industriju, i verujemo da se širenje infekcije može ograničiti i bez ove mere, imajući u vidu trenutni stepen zaraženosti” naveo je ministar zdravlja ove zemlje Bent Heje.Ukidanje srednjih sedišta na avionima je mera koje pojedine države zahtevaju od prevoznika, a koje kod avio-kompanija izazivaju negodovanje.Tom merom bi avioni ograničili kapacitet za prevoz putnika za trećinu, čme bi veliki broj letova postao nerentbilan.

Srbija

Srbija uređuje trgovinu žitaricama

Od jeseni će poljoprivredni proizvođači, trgovci, izvoznici, odnosno svi oni koji poljoprivredne proizvode kupuju ili prodaju, trgovinu moći vršiti na sigurniji, jednostavniji i brži način. Robna berz...

Svet

Severna Makedonija neće produžiti vanredno stanje

Vanredno stanje koje je u Severnoj Makedoniji uvedeno zbog pandemije trajaće večeras do ponoći, odlučio je predsednik te zemlje Stevo Pendarovski. On je izjavio da nema potrebe da se ono produži, ali je ostavio mogućnost da se produži za dan-dva, zbog parlametarnih izbora, koji su već odlagani.Predsednik Pendarovski je rekao da nema potrebe da se produži vanredno stanje jer je dobio informacije da je obezbeđeno dovoljno medicinske i zaštitne opreme, a prema njegovim rečima donete su i ekonomske mere za šta postoji pokriće u budžetu.Kako dodaje ni Vlada nije dostavila zahtev za još jedno produženje.Ocenio je da i bez vanarednog stanja mogu da se primenjuju mere za suzbijanje epidemije, kao što su policijski čas i karantin.Odlukom vlade u Skoplju 22. marta odloženi su vanredni parlamentarni izbori koji su bili zakazani za 12. april.Pendarovski je do sada proglasio četiri vanredna stanja - dva od po 30 dana i dva od po po 14.Zbog povećanog broja zaraženih korona virusom, ali i zbog nepoštovanja mera zaštite, u nekim makedonskim gradovima od pretprošlog četvrtka do ponedeljka ponovo je bio uveden policijski čas.

Svet

Tviter želi da ograniči broj ljudi koji dele članke koje nisu pročitali

Tviter pokušava da spreči ljude da dele članke koje nisu pročitali u eksperimentu za koji se nadaju da će „promovisati informisanu diskusiju“ na društvenim mrežama, prenosi britanski Gardijan.Kada korisnici budu delili članak koji prethodno nisu otvorili na Tviteru, izaći će im novi prozor koji će ih podsetiti da članak prvo pročitaju, pre nego što ga podele.„Deljenje članka može izazvati raspravu, pa bi možda trebalo da ga pročitate. Ovim želimo da podstaknemo informisanu diskusiju“, kažu iz Tvitera.Ovaj novi sistem trenutno se testira samo na Android uređajima.Problem korisnika koji dele linkove bez prethodnog čitanja nije nov.Studija iz 2016. godine sa Univerziteta Kolumbija utvrdila je da 59 odsto objavljenih linkova na Tviteru pre deljenja uopšte nije otvarano.Još jedna studija pokazala je da 70 odsto Fejsbuk korisnika pročita samo naslov pre nego što komentariše ili podeli neki članak.Na ovaj način Tviter želi da smanji dezinformisanost i podstakne civilnu i informisanu diskusiju, baziranu na činjenicama. 

Svet

EIB: Banke u regionu očekuju rast nenaplativih kredita

Koronavirus će se negativno odraziti na skoro sve aspekte poslovanja banaka u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi (CESEE), koje će se suočiti sa jednom od najgorih poslovnih godina od Svetske ekonomske rize, navodi se u najnovijem istraživanju Evropske investicione banke (EIB).Prolećne izdanje ovogodišnjeg "EIB Bank Lending Survey in CESEE" je rađeno na 14 grupacija i 80 lokalnih banaka, koje ukupno čine polovinu domaćeg bankarskog sektora.Region CESEE je u krizu uplovio u dobroom stanju, uz sve blaže uslove kreditiranja i sa robusnom potražnjom za kreditima. Nakon šoka koji je izazvao COVID-19, sve veći broj bankarskih grupacija koje posluju u regiji CESEE je nagovestio ponovni početak ciklusa smanjenja stepena zaduživanja (deleveraging - deleveridžing).Potražnja za kreditima nastavila je da raste tokom poslednjih šest meseci, a očekivanja za naredno polugodište (od aprila do septembra 2020.) su se preokrenula tokom marta."Pre nego što je COVID-19 uticao na region, banke su očekivale porast potražnje za kreditima, dok su se očekivanja posle pandemije naglo promenila i u zoni su kontrakcije prvi put u poslednjih šest godina", navodi se u izveštaju.Očekuje se da će kriza izazvana koronavirusom negativno uticati na kreditnu ponudu u narednih šest meseci, što će značiti naglo pooštravanje uslova za sve klijente.Razmera nenaplativih kredita pre krize nastavila je da se poboljšava, mada manje nego u poslednjih šest meseci."Očekuje se da će se ovaj pozitivni trend drastično preokrenuti u okruženju posle COVID-19, pri čemu velika većina banaka očekuje da će se odnos nenaplativih kredita povećati", dodaje EIB.Uz lošije uslove zaduživanja očekuje se i pad kvaliteta prijava za kredite, što će, po prvi put od 2015. godine, izazvati rast broja nenaplativih kredita."Da bi se aktivnost bankarski sektor vratila na nivo pre krize i da bi bio u stanju da obezbedi finansiranje malih preduzeća, pružanje podrške putem instrumenata poput Evropskog garantnog fonda i drugih biće od suštinskog značaja. Oni mogu podržati brži i snažniji oporavak", oceila je glavna ekonomistkinja a EIB-a Debora Revoltela.

Srbija

Ako ste pažljiv vozač, veći popust za auto-osiguranje

Pažljivi i savesni vozači mogu da očekuju veče popuste na premije osiguranja od autoodgovornosti, predviđeno je izmenama odluke Narodne banke Srbije. Reč je o vozačima u prvom i drugom premijskom stemepnu. Za osiguranike u prvom premijskom stepenu iznos bonusa je uvećan za 10 procentnih poena, a za osiguranike u drugom premijskom stepenu za 5 procentnih poena.  Veći bonusi će se primenjivati od 30. juna 2020. godine.U skladu sa Zakonom o obaveznom osiguranju u saobraćaju, na premiju osiguranja od autoodgovornosti primenjuje sistem bonusa (popusta) i malusa (doplatka). Ovaj sistem omogućava da nižu premiju plaćaju osiguranici koji nemaju štete, a da oni koji štete prouzrokuju, plaćaju višu premiju osiguranja.Očekuje se da će ovaj sistem uticati da se poveća opreznost u saobraćaju.Prema sajtu Osiguranik.com, sistem bonus-malus funkcioniše tako što vozač koji prvi put kupi polisu obaveznog osiguranja dobija 4. premijski stepen. Dakle, kada prvi put kupite auto, nevažno da li je nov ili polovan, dobijate osnovni 4. stepen.Kada nakon godinu dana produžavate registraciju, a niste izazvali ni jednu štetu, idete na 3. stepen i dobijate bonus (popust) od pet odsto.Još jedna godina bez štete dovodi vas na 2. stepen i donosi popust od 10 odsto.Ako ni treće godine ne izazovete štetu, stižete na 1. stepen i dobijate 15 odsto popusta. Međutim, svaka izazvana šteta vodi vas tri stepena gore – malus.Na primer, ako ste na 4. i napravite jednu štetu, idete na sedmi stepen, što znači da vam osiguranje za sledeću godinu poskupljuje za 50 odsto.Skrivite li dve štete u istoj godini, idete na 10. stepen, što znači da vam osiguranje za sledeću godinu poskupljuje za 110odsto.Ako napravite tri ili više šteta u istoj godini, idete na 12. stepen, te vam osiguranje za sledeću godinu poskupljuje za 150odsto.U slučaju da imate maksimalan bonus, tj. na 1. ste stepenu, nakon izazivanja štete „skačete“ na 4. stepen.Dakle, svaka izazvana šteta – 3 stepena gore, svaka godina bez štete – 1 stepen dole.

Svet

Zbog blage zime i korone pala tražnja i za gasom

Zbog pandemije i izuzetno blage zime na području severne polulopte, očekuje se da globalna potražnja za prirodnim gasom u 2020. padne za 4 odsto, odnosno za 150 milijardi kubika, što je dvostruko više od pada potražnje zabeleženog tokom krize 2008. godine, saopštila je Međunarodna agencija za energiju (IEA).Fatih Birol, izvršni direktor Međunarodne agencije za energiju ističe da je aktuelna kriza do sada više uticala na naftu i ugalj, ali da nije mimoišla ni prirodni gas.„Potražnja prirodnog gasa do je sada pretrpela manji uticaj krize od potražnje nafte i uglja, ali daleko je od toga da je imuna na trenutnu krizu. Rekordni pad ove godine predstavlja dramatičnu promenu okolnosti za industriju koja je navikla na velika povećanja potražnje,“ naglasio je Fatih Birol.Iako se oporavak očekuje sledeće godine, IEA ne očekuje brz povratak na stanje pre krize. Prema Birolovom mišljenju, postepeno će se oporavljati u naredne dve godine.„Koronakriza će imati dugotrajan uticaj na buduća tržišna kretanja gušeći stope rasta i povećavajući neizvesnosti,“ rekao je Birol.

Svet

Evropski fudbalski klubovi ostvarili rekordne prihode u prošloj sezoni

Evropsko fudbalsko tržiste ostvarilo je 28,9 milijardi evra prihoda u sezoni 2018/19, saopštila je revizorska kuća Deloitte (Dilojt).Rast je pretežno ostvaren zahvaljujući “velikih pet” evropskih liga koje su ostvarile rekordnih 17 milijardi evra prihoda u tom periodu, i koje su dobile najveci deo od dodatnih 700 miliona evra koje je UEFA raspodelila klubovima.Ukupni prihodi klubova Premijer lige su premašili 5,9 milijardi evra, što je povećanje od 7 odsto u odnosu na prošlu godinu, što je omogućilo da se dodatna sredstva potroše na nove talente. Operativni profit Premijer lige se smanjio za 5 odsto na 935 miliona evra, što je treći najviši nivo ikad zabeležen. Istovremeno, klubovi najgledanije lige na svetu zabeležili su gubitak pre oporezivanja od 187 miliona evra, usled pada prihoda od transfera igrača i rastućih troškova amortizacije.Deloitte-ov Sektor za analizu sportskog poslovanja predviđa da će prekid sezone 2019/20 smanjiti prihode klubova Premijer lige za približno 1,1 milijardu evra. Gotovo 50 odsto tog iznosa čini gubitak prihoda od zakazanih utakmica u redovnom kolu, kao i zbog gubitaka na prava prenosa i komercijalnih ugovora od odloženih utakmica i onih koje će biti igrane bez publike. Prihodi engleske  lige su bili čak 73 odsto veci od najbližeg konkurenta, španske La Lige, koja je ostvarila 3,4 milijarde evra prihoda. La Liga je imala prijavljeni rast prihoda od preko 300 miliona evra, ili 10 odsto, što je drugi najveće povećanje među “velikih pet” liga, nadmašivši Bundesligu , koja je prihodovala 3,3 milijarde evra.Klubovi u nemačkoj ligi ostvarili su rast prihoda od 177 miliona evra, najviše zahvaljujući povećanju prihoda od prava na emitovanje od skoro 20 odsto.Raniji početak takmičenjau Bundesligi tokom prekinute sezone 2019/20 verovatno će dovesti do toga da u tekućoj godini nemačka liga prestigne špansku u nastavku sezone.I u italijanskoj Seriji A (2,5 milijardi evra prihoda) i francuskoj Prvoj ligi (ukupno 1,9 milijardi evra prihoda) primećen je značajan rast od preko 10 odsto. U Italiji je početak novog trogodišnjeg međunarodnog ugovora o medijskim pravima doveo do povećanja prihoda od emitovanja za 11 odsto, dok su francuski klubovi samo od emitovanja prihodovali dodatnih 110 miliona evra.Razlike između prihoda najvećih evropskih fudbalskih liga nastavila je da raste, a taj trend će verovatno biti još izraženiji zbog pandemije Covid-19, navodi se u izveštaju. Deloitte ocenjuje da će najveći klubovi verovatno imati još više ugovorno zaštićenih prihoda, a da će se manji klubovi više oslanjaju na prihode od zakazanih utakmica i komercijalne ugovore.

Svet

Broj gejmera ove godine skočio gotovo 50 odsto

Broj igrača kompjuterskih igrica u svetu, u prvih pet meseci ove godine, porastao je za 46 odsto u odnosu na prošlu godinu, navodi se u izveštaju koji je objavio Unity Technologies. Pandemija je izazvala promene u životnim navikama ljudi širom sveta, a mnogi od njih okrenuli su se video igrama kao načinu da održe socijalne konekcije i ispune svoje vreme.Video igrice igra više ljudi nego ikada, čak je i gejming na mobilnim telefonima porastao za 17 odsto u poređenju sa prethodnom godinom. Razlika u vremenu potrošenom na video igrice radnim danima u poređenju sa vikendima se smanjila na globalnom nivou za 63 odsto.  Mikrotransakcije i plaćanje dodatnih usluga u samim aplikacijama poraslo je za 24 odsto. Impresija reklama u mobilnim aplikacijama povećala se za 57 odsto, a prihodi od reklama za 59 odsto u poređenju sa istim vremenskim periodom prošle godine.Takođe, mobilni igrači instaliraju mnogo više aplikacija i broj instalacija se povećao za 84 odsto. Ova pandemija predstavlja događaj bez presedana za vrlo konkurentnu industriju video igara.

Srbija

Festivali širom Evrope otkazani, ali Srbija održava svoje

Ovog leta neće biti velikih koncerata na otvorenom u Evropi, bikova koji trče ulicama Španije ili festivala piva u Nemačkoj, ali će biti Egzita, Guče, Birfesta i ostalih srpskih festivala.Pandemija je primorala gotovo sve velike evropske festivale na otvorenom da odlože ili otkažu svoje programe.Biće to ozbiljan ekonomski gubitak za manifestacioni sektor.Tako su, između ostalih, britanski Glastonberi, hrvatski InMjuzik, mađarski Siget, kao i nemački Rok em ring i Oktoberfest otkazani.Jedan od najvećih svetskih festivala elektronske muzike, Tumoroulend, održaće se digitalno tokom vikenda od 25. do 26. jula, što može u velikoj meri oblikovati festivale u budućnosti.Međutim u Srbiji će se većina festivala održati, neki u kasnijim terminima nego inače.  Predsednica vlade Srbije Ana Brnabić po preporuci Kriznog štaba zamolila je Egzit Festival da ne otkazuje svoj program, već da pomere datum za kasniji termin.Ona se sastala sa predstavnicima manifestacionog turizma, kako bi odredili uslove neophodne za održavanje festivala tokom avgusta i septembra.Sastanku su prisustvovali predstavnici festivala Egzit, Guča, Birfest, Nišvil i drugi, na kojem su izložili probleme održavanja festivala zbog pandemije.Brnabić je istakla da je održavanje manifestacija i festivala veoma važno, kako u cilju promocije lokalnog turizma, tako i u cilju oporavka manifestacionog sektora, koji je teže pogođen pandemijom.Zvanično je potvrđeno da će Egzit obeležiti 20 godina postojanja od 13. do 16. avgusta.Organizatori festivala rekli su da će blisko saradjivati sa nacionalanim kriznim štabom Republike Srbije, a kao jedna od mera biće i smanjenje kapaciteta festivala na pola od uobičajnih 55.000 posetilaca po danu.Nišvil i festival Lavfest u Vrnjačkoj Banji održaće se od 7. do 16. avgusta, odnosno od 6. do 8. avgusta.Sabor trubača u Guči, koji je bio najavljen od 3. do 9. avgusta, održaće se od 14. do 18. oktobra, kada je Sabor i osnovan 1961. godine.Beogradski festival Birfest na Ušću biće održani od 20. do 23. avgusta, a Beogradski festival igre počeće 11. septembra.

Svet

Hrvatski pomorci: jedni ne mogu kući, drugi na more

Povratak hrvatskih pomoraca, koji su trenutno na brodovima, a istekao im je ugovor o radu i zbog korona virusa ne mogu da se vrate kući, očekjuje se krajem ovog i početkom sledećeg meseca, piše Slobodna Dalmacija. „U ovom trenutku takvih pomoraca ima oko četiri hiljade, a ukupno ih je iz Hrvatske u svetskim morima oko osam hiljada. Ovima drugima normalno traju ugovori,“ izjavio je za Slobodnu Dalmaciju Neven Melvan, glavni sekretar Sindikata pomoraca Hrvatske.Melvan je naglasio da je situacija veoma dramatična, kao i da ih dnevno zovu desetine ljudi. Smatra da nadu o skorom povratku uliva, takozvano „otvaranje Azije“.„Polako se otvaraju Singapur, Hong Kong, Južna Koreja, Šri Lanka, odnosno ona područja u kojima se zatekao najveći broj hrvatskih pomoraca. Osim toga, mi u Hrvatskoj imamo i veliki broj pomoraca koji zbog koronavirusa ne mogu da se ukrcaju na brod i ne mogu da zarade svoju platu,“ kaže Neven Melvan.Pomorcima kojima je ugovor istekao, a ne mogu kući, kompanije će platiti vreme za koje su bili „zarobljeni“ na brodu. Mnoge, kako kaže sekretar pomorskog sindikata imaju bonuse za nenadane situacije, kao što je pandemija korona virusa.

Svet

Termalne kamere na železničkim stanicama u Grčkoj

Termalne kamere postavljene su na ulazu na perone na stanicama Larisis u Atini i Neos Statmos u Solunu, saznaje Ekathimerini.Železnički operater Trejnose (TrainOSE) će danas uključiti termalne kamere koje su postavili na dve glavne železničke stanice u Atini i Solunu. Služiće kao dodatna mera predostrožnosti protiv širenja korona virusa i zaštite putnika i osoblja.Iz kompanije Trejnose izjavili su da će se u potpunosti pridržavati zakona o privatnosti, kao i higijenskih propisa koje su grčke vlasti najavile kao deo napora za suzbijanje širenja virusa.

Svet

Grčka u iščekivanju turista sprečava širenje virusa

Dok se Grčka priprema da otvori granice za turiste lekari pozivaju građane da se potrude i poštuju mere zaštite od koronavirusa jer je poslednjih dana došlo do novog širenja infekcije, piše Katimerini. Posebno ih brinu izveštaji o nepridržavanju propisanih mera zaštite, tokom produženog vikenda.Koliko će to uticati na odluke o daljim koracima biće poznato do kraja sledeće nedelje, posebno ako se ispostavi da su zaraženi pojedinci bili prisutni u prenaseljenim područjima, rekli su stručnjaci, podsećajući da period inkubacije traje virusa do 14 dana.Izveštaji o borju ljudi koji stižu u Grčku iz inostranstva i krše karantinska pravila predstavljaju još jednu glavobolju za vlasti, jer je za sledeću nedelju najavljeno otvaranje granica za strance.Tada će se na korona virus testirati samo putnici koji dolaze iz zemalja sa visokom stopom zaraze.Stručnjaci su izrazili posebnu zabrinutost zbog gužve u javnom prevozu, na trajekatima i u barovima, jer je teško pratiti kontakte onih koji su već zaraženi.U međuvremenu, zdravstvene vlasti reaguju na pojavu lokalna žarišta.Četiri škole na severoistoku Grčke zatvorene su na 10 dana nakon što je učitelj koji radi u njima pozitivan na virus.Grčko lekarsklo društvo saopštilo je da je striktno praćenje javnog zdravlja i pridržavanje mera zaštite ključno u sprečavanju pojave pandemije.Budući da je nemoguće da se testira od 5 do 10 miliona turista, koliko ih se u Grčkoj očekuje ove godine, građani moraju da preuzmu odgovornost.„Ako se građani pridržavali mera protiv virusa, na taj način daće primer turistima,“ poručilo je Grčko lekarsko društvo.U Eshiusu, koji se nalazi u Tesaliji, zbog širenja korona virusa, uvedeno je ograničlenje kretanja od 9 sati uveče do 7 sati ujutru. Tokom tih sedam dana biće zatvorene sve škole i vrtići, a na javnim mestima obavezno je nošenje zaštitnih maski.