Najnovije

Svet

Grčka: Porast zaraženih, među njima i turisti iz Srbije

U Grčkoj je porastao broj slučajeva koronavirusa, a većina slučajeva zaraze bila je kod ljudi koji su ušli u zemlju preko granice sa Bugarskom, a među njima ima i državljana Srbije, piše Katimerini. U Grčkoj su potvrđena 43 nova slučaja korona virusa, od čega je 36 otkriveno kod graničnog prelaza sa Bugarskom, Promahonasa.Među njima je 20 putnika bilo iz Srbije. To je bio najveći broj potvrđenih slučajeva u od 17. juna, kada je u mestu Ksanti broj zaraženih bio na vrhuncu.Takozvani, uveženi slučajevi i opušteno ponašanje nekih građana, odnosno nepoštovanje mera zaštite, stručnjaci opisuju kao "eksplozivni koktel" koji bi mogao da ugrozi dosadašnji uspeh Grčke u borbi sa epidemijom.Inače, ulazak srpskih turista u Grčku, zabranjen je prema prethodnoj odluci atinskih vlasti od ponedeljka do 15. jula.Kao razlog je navedena nepovoljna epidemiološka slika u Srbiji.

Srbija

Apeli doktora: Nemojte u kafane, pomozite zdravstvu

Od utorka Institut za ortopedsko-hirurške bolesti "Banjica" u Beogradu opet je ušao u sistem kovid bolnica, a njen direktor, Zoran Baščarević, poručio je gostujući na RTS-u građanima da se pridržavaju mera zaštite, jer zbog velikog broja zaraženih od korone, ne mogu da prime pacijente kojima je taj institut namenjen.Doktor Zoran Baščarević, rekao je da će u toj ustanovi, koja se vraća u kovid sistem, biti uglavnom zbrinuti pacijenti sa lakšom ili srednje teškom kliničkom slikom."Najteže za zdravstveni sistem je što smo van lečenja traumatizovanih pacijenata, a naš impakt je veliki, pedesetak pacijenata koji se primaju na 'Banjicu' i najmanje toliko operacija nedeljno", rekao je Baščarević.On je apelovao na građane da poštuju mere, da ne idu na žurke i slavlja, kako u toj bolnici mogli brzo da se posvete pacijentima sa traumama, malignim bolestima i degenerativnim oboljenjima.Dodao je da će pacijenti koji zahtevaju intubaciju ili intenzivnu negu biti u drugim ustanovama.Za pacijente koji se leče od kovida 19 odvojeno je osam odeljenja i do 320 kreveta, pristigli su u pomoć lekari iz drugih bolnica.Jedan deo bolnice, prema njegovim rečima, ipak nije kovid. "Svaka ustanova je tako napravljena da može da primi izvestan broj obolelih od kovida i ima odvojene zelene i crvene zone", ukazao je doktor Baščarević.On je naglasio i da nije reč o tome koliko je zdravstveni sistem dobio uvođenjem "Banjice" u kovid sistem, već koliko je izgubio.Direktor Kliničkog centra u Kragujevcu, Predrag Sazdanović, izjavio je ink da je širenje koronavirusa u Kragujevcu posledica nepoštovanja mera zaštite, prenela je Nova S.On je rekao da je na bolničkom lečenju u toj klinici trenutno oko 140 pacijenata i najavio otvaranje privremenih kovid bolnica.U Kliničkom centru u Kragujevcu leče se pacijenti iz šest okruga u Srbiji.Kao odgovor za buduću epidemiološku situaciju, reako je da je ta ustanova opremila nove prostore sa kiseoničnim mestima i oksigenom terapijom.Najavio je i otvaranje privremenih kovid bolnica u Kragujevcu, za koje su odrešene , kako je rekao, prosvetne ustanove.Ukoliko bude zatrebalo, prema njegovim rečima, u kovid bolnice biće pretvorene i gradske sportske hale, kao i Sajmište.Sazdanović je otvaranje privremenih bolnica ocenio kao iznuđene mere i nešto što mora da se uradi, a pozvao se na iskustva iz Kine, Japana, Koreje i nekih evropskih zemalja.

Srbija

Dve nedelje za prijavu: Dodela bespovratne pomoći za oporavak turizma

Upućen javni poziv koji u okviru projekta "EUzaTebe - EU za kulturno nasleđe i turizam" traje do 21. jula i čiji je cilj razvoj turizma i prevazilaženje ekonomskih posledica  pandemije COVID-19 u Istočkoj Srbiji i Donjem Podunavlju, objavio je portal Nemačkasaradnja.rs.Javni poziv u okviru specijalizovanog programa za dodelu bespovratnih sredstava trajaće dve nedelje, a pravo učešća imaju kandidati iz 12 gradova i opština: Boljevca, Bora, Golubca, Kladova, Knjaževca, Majdanpeka, Negotina, Požarevaca, Smedereva, Sokobanje, Velikog Gradišta i Zaječara.Korisnici pomoći mogu biti mikro i mali preduzetnici iz oblasti turizma, uključujući i nosioce kategorizovanog smeštaja i registrovana gazdinstva, saopšteno je na konferenciji za novinare tim povodom.Ukupan budžet programa je milion evra, a vrednost pojedinačnog projekta može biti maksimalno 1, 2 miliona dinara, a minimalno 240.000 dinara.Sopstveni doprinos je 10 odsto od ukupnih sredstava koja se traže.Aktivnosti koje mogu da se finansiraju su modernizacija smeštajnih i ugostiteljskih objekata, objekata za degustaciju, info punktova, suvenirnica i drugih turističkih sadržaja.To spada, mada ne isključivo, renoviranje, adaptaciju, proširenje, unapređenje kvaliteta objekata, nabavku neophodne opreme.Finansiranje može da obuhvata i infrastrukturu malog obima i opremu za postojeće ili nove osmišljene aktivnosti u ponudi podnosioca zahteva, kao što su biciklizam, vožnja kajakom, nabavka šatora, sportske opreme.Mogu da se unapređuju bezbednosni i higijenski standardi objekata i usluga, noviteti, promocije.Pomoć se odnosi, mada ne isključivo, na vlasnike smeštaja, kampova, ugostiteljskih objekata, vinarija, na proizvodnju i prodaju suvenira.Podnosioci zahteva mogu da budu i fizička lica koja pružaju usluge smeštaja, registrovana poljoprivredna gazdinstva, osnosno preduzetnici sa najviše 50 zaposlenih.Oni moraju da budu registrovani kod relevantnih nadležnih organa kao pružaoci turističkih usluga najmanje šest meseci pre podnošenja zahteva za dodelu sredstava.Posebni uslovi važe i za one koji nameravaju da ulažu u objekte, a odnose se na vlasništvo, ne manje od pet godina.Projekat finansira Evropska unija, sufinansira nemačko Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), a sprovodi Deutsće Gesellsćaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH.

2020

Reklamna podrška: veća vidljivost i prodaja, nova partnerstva

U proteklih skoro mesec i po dana, domaće firme koje je Erste Banka podržala tako što je za njih i njihove proizvode kreirala TV i onlajn reklamnu kampanju, zabeležile su brojne pozitivne efekte ovog vida podrške, prvenstveno na poboljšanje prodaje proizvoda i širenje svog poslovanja.Aktuelna pandemija odrazila se i na ekonomiju – na brojne domaće firme čije je poslovanje usporilo i koje pronalaze načine da se prilagode okolnostima. Zbog toga su podrška i solidarnost sa privredom posebno značajni.Osim kreditne podrške likvidnosti preduzeća, Erste Banka je tokom maja i juna ove godine pružila i reklamnu podršku za nekoliko svojih klijenata mikro i malih biznisa, kako bi im pomogla da povećaju vidljivost svojih proizvoda i na taj način takođe unaprede poslovanje. Za njih je kreirala TV i onlajn reklame i zakupila reklamni prostor u trajanju od približno mesec i po dana.Većina ovih domaćih firmi kao jedan od ključnih rezultata televizijske i onlajn kampanje ističe veću prepoznatljivost i vidljivost svojih proizvoda i brenda, što im je značajno za poboljšanje prodaje, ali i za dalje širenje poslovanja.„Potrošači su počeli u većoj meri da obraćaju pažnju na naše proizvode i brend zahvaljujući kampanji, a i prodaja je porasla u pojedinim našim objektima. Na našim prostorima televizijska reklama je još uvek najuticajniji vid oglašavanja, tako da nam je ova kampanja pomogla da dobijemo veću vidljivost na domaćem tržištu“, kaže preduzetnik Nikola Stanišić, 26-godišnji osnivač firme „Stanišić Bio“ iz Veternika, koja proizvodi premium namaze od šumskih pečuraka pod brendom „Šumska tajna“, a ovaj autentični proizvod plasira i van granica naše zemlje.Mlada Ana Dolovac je 2018. osnovala „Dolovac Organic“ sa željom da ponudi zdrave, organske proizvode i uspešno vodi ovo preduzeće sa svega 26 godina. Ističe da je naišla na veoma pozitivnu reakciju sugrađana i potrošača uopšte: „Efekat kampanje je zasad zaista veliki. Pre svega sugrađani, a potom i svi drugi, su počeli da nas prepoznaju i češće kupuju naše proizvode“. Osnivač „Dogma Brewery“, mladi tehnolog Vladimir Stojković, naglašava da je kampanja uticala na veću prepoznatljivost ovog brenda u Srbiji i da usled aktuelne situacije očekuje da će u predstojećem periodu biti na pravi način vidljivi njeni rezultati, kako u rastu prodaje kvalitetnih zanatskih piva koje proizvodi, tako i u novim saradnjama.Futoškom porodičnom poljoprivrednom gazdinstvu „Dolovac Organic“, koje proizvodi organske sušene voćne rolnice i sokove, ali i beogradskoj pivari „Dogma Brewery“, javili su se pojedini trgovinski lanci kao novi potencijalni partneri koji im mogu pomoći da još bolje plasiraju proizvode.Veću vidljivost svojih tekstilnih proizvoda za domaćinstva i hotele, kao i same kompanije ističe i Dražen Tolevski, menadžer prodaje i razvoja u preduzeću „Stotex“ iz Starih Banovaca. Prema njegovim rečima, to će im olakšati i širenje poslovanja koje imaju u planu, jer veruju da će biti više prepoznatljivi i kao poslodavac. Ova kompanija najvećim delom zapošljava žene, te osim komercijalne ima i značajnu društvenu ulogu.S druge strane, kompaniji „NS-Steel 1989“ iz Veternika počeli su da se javljaju nekadašnji klijenti sa kojima odavno nisu sarađivali. „Imali smo i mnogo pozitivnih reakcija na društvenim mrežama, na kojim su ljudi primetili naš novi proizvod, mašinu za čišćenje filtera koji smanjuju emisiju štetnih gasova motornih vozila. Njena prodaja je stagnirala za vreme vanrednog stanja i sad je ponovo pokrenuta, čemu je reklamna podrška značajno doprinela“, navodi Saša Vranješ, direktor ove kompanije, koja je pre više od tri decenije započela kao mala metaloprerađivačka radnja.Danas „NS-Steel 1989“ sarađuje sa renomiranim kompanijama iz naftne, poljoprivredne, procesne, hemijske, prehrambene i drugih industrija, u našoj zemlji i regionu.Igor Denić, direktor leskovačke kompanije „DCP Hemigal“, koja već četvrt veka proizvodi i na tržište Srbije i regiona plasira kozmetičke preparate kao što su popularni „Pavlogal“ i „Konjski balsam“, pored pozitivnih reakcija potrošača ističe i činjenicu da je značajan broj njih počeo u većoj meri da povezuje ove, ali i druge etablirane proizvode kompanije sa brendom „DCP Hemigal“.Televizijska i onlajn kampanja podrške domaćim firmama samo je jedan u nizu koraka koje Erste Banka već preduzima i sa kojim će nastaviti kako bi podržala privrednike i veću vidljivost njihovih proizvoda i usluga. Inicijativa će trajati i po završetku televizijske kampanje, a ostala preduzeća biće u fokusu kroz različite forme promotivne podrške.

Srbija

Kon: Ako dođe do kolapsa zdravstva, ponovo karantin

Epidemiološka situacija u Beogradu je nepovoljna i za sada nema pokazatelja to da se ona popravlja, izjavio je član Kriznog štaba, epidemiolog Predrag Kon, gostujući na TV Prva, prenosi portal Nova S. Prema njegovim rečima, nošenje maski je zamena za karantin, koji, kako je naglasio, može da se vrati, ukoliko se desi da zdravstveni sistem doživi kolaps zbog preopterećenosti.Dodao je da misli da to u ovom trenutku nije slučaj.Kon je napomenuo da je se efekti obaveznog nošenja zaštitnih maski očejuju tek krajem ove i li početkom naredne nedelje. "Efekti će se videti ukoliko građani shvate važnost nošenja maski."Dodao je da se se na dnevnom nivou u Beogradu u kovid ambulante javi više od tri hiljade pacijenata. Naveo je i da je infekcija registrovna u 11 predškolskih ustanova i tri privatna vrtića.Govoreći o sveukupnoj epidemiološkoj situaciji, rekao je da nije dobro da se za odluke čeka predsednik države.Kon je naveo i da je podneo inicijativu u premijerki i mrežama instituta i zavoda na loklanom nivou da se redovno održavaju sastanci sa načelnicima svih centara i službi."S obzirom na našu brzinu, očekujem odgovor na moju inicijativu za mesec dana", rekao je Kon, a na pitanje šta to znači odgovorio je da je "razočaran našeom brzinom".Prema poslednjem preseku, u Srbiji je zabeleženo 289 novih slučajeva korona virusa, a preminulo je šest soba, javio je RTS.Za poslednja 24 časa testirano je 7872 ljudi.

Svet

Harvard će od većine studenata tražiti da studiraju na daljinu, ali će školarina ostati ista

Univerzitet Harvard saopštio je u ponedeljak da će naredne akademske godine zbog korona virusa svega 40 odsto studenata biti dozvoljeno na kampusu, ali da će školarine i naknade ostati iste, prenosi Njujork Tajms.Studentima prve godine biće dozvoljen boravak na kampusu tokom jesenjeg semestra, ali će biti poslati kući tokom prolećnog semestra kako bi se studentima završne godine omogućilo da diplomiraju.Neki studenti koji ne budu imali uslove za učenje na daljinu biće pozvani na kampus.Studenti koji budu studirali od kuće biće oslobođeni cene smeštaja i boravka, ali će cena školarine ostati ista bez obzira da li su u kampusu ili van njega.Harvard će sledeće godine ponuditi dva besplatna letnja kursa za sve studente koji su čitave godine studirali na daljinu.Koledži i univerziteti širom zemlje suočavaju se sa problemom ponovnog otvaranja.Strani studenti čiji se fakulteti neće otvoriti tokom jesenjeg semestra će morati da se vrate u svoje zemlje, jer njihove vize neće biti važeće, najavile su u ponedeljak vlasti za imigraciju.

Svet

Nemačka autoindustrija: Dobili pomoć iz budžeta, a isplaćuju dividende

Iako je veliki broj nemačkih proizvođača automobila dobio državnu pomoć tokom epidemije korona virusa, njihovi akcionari ipak očekuju da dobiju milijarde evra putem dividendi, piše portal Carcoops."Oni koji su zaista na državnoj pomoći, ne mogu u isto vreme da proslede svoj profit akcionarima. To je ružno lice kapitalizma," izjavio je Karsten Šnajeder iz nemačke Socijal-demokratske partije.Folksvagen je, recimo, skratio radno vreme za 80 hiljada radnika, uz finansijsku pomoć države i trebalo je početkom maja da plati oko 3,3 milijarde evra za dividende, ali je to odloženo.BMW je bio u sličnoj situaciji jer je oko 20 hiljada njegovih radnika radilo skrraćeno, ali je takođe trebalo da plati dividende.Rukovodstvo je objasnilo da je to dobro za očuvanje poverenja u investitora.Dajmler je hiljade svojih zaposlenih finansirao uz državnu pomoć, a istovremeno isplaćivao dividende.Ipak, kompanija je saopštila da če to biti znatno manje nego prošle godine.Ova praksa nije zastupljena samo kod proizvođača automobila.Nemački biznis magazin iz Dizeldorfa Handelsbat, objavio je da 75 odsto od 160 korporacija koje se nalaze na nemačkoj berzi, ima nameru da se drži svog plana u vezi sa dividendama, iako mnoge od njih koriste skraćeno radno vreme i veliku pomoć države.

Svet

Nemačku se suočava sa sporijim ekonomskim oporavkom od očekivanog

Narudžbine industrijskih dobara u Nemačkoj su se oporavile umereno u maju, ali se petina firmi najveće ekonomije u Evropi plaši se da neće moći da servisira svoje finansijske obaveze, objavljeno je u izveštaju nemačkog instituta za ekonomsko istraživanje IFO.Rojters (Reuters) prenosi da kompanije očekivuju spori oporavak ekonomije nakon pandemije koronavirusa, premda je nemačka privreda relativno dobro podnela više od šest nedelja restriktivnih mera, zbog odluke da gradilišta i fabrike ne obustavljaju rad, ALI i vladinih subvencija.Međutim, iako podaci ukazuju da su se industrijske narudžbine povećale za 10,4 odsto tokom meseca kada su ograničenja postepeno ukidana, što je skoro za trećinu manje nego što se očekivalo, navodi Rojters."Podaci govore da je industrijski sektor prevazišao najnižu tačku, ali po maloj količini narudžbina se vidi da se procesu oporavka još ne bliži kraj", rekli su iz nemačkog Ministarstva ekonomije.Količina narudžbina bila je 30,8 odsto niži nego u februaru, mesec dana pre stupanja na snagu zabrane kretanja kako bi se usporilo širenje koronavirusa, i skoro 30 odsto niži nego u maju 2019. godine.Očekivanja za spori oporavak podstaklo je istraživanje IFO instituta koje je pokazalo da se 21 odsto firmi plaši nesolventnosti, kao i mogućnosti zatvaranja zbog pandemije.Po istraživanju se takođe vidi da je uslužni sektor najpogođeniji, naveo je IFO.Oko 85 odsto putničkih agencija je pod pretnjom stečaja, kao i 76 odsto hotela i 67 odsto restorana.Nemačka vlada očekuje ove godine ekonomsku recesiju od 6.3 odsto, što bi bila najveća recesija od Drugog svetskog rata.Nemačkoj su Sjedinjene Američke Države i Kina prva i treća glavna izvozna tržišta, tako da znatni oporavak i obnova najveće ekonomije u evropi većinski zavisi od vraćanja u normalu trenutno ograničene globalne trgovine.

Lifestyle

Fujitsu najavio program trajnog rada od kuće za svoje zaposlene

Tehnološka firma Fudžicu (Fujitsu) saopštila je da će smanjiti kancelarijski prostor u Japanu za polovinu kako bi se adaptirala "novoj normali" pandemije koronavirusa, kao i da će svojim zaposlenima početi da nudi program trajnog rada od kuće , prenosi BBC.Novi "Work Life Shift" program će nuditi dosad neviđenu fleksibilnost svojim osamdeset hiljada zaposlenih u toj zemlji. U saopštenju Fujitsu navodi "nove metode za rad koje omogućavaju bolje i produktivnije iskustvo rada zaposlenima, i koje će pospešavati inovacije".Po novom planu rada zaposleni će početi da redovno rade na daljinu kako bi se dostiglo fleksibilno korišćenje vremena, imajući u vidu pojedninačne radne zadatke.Zaposleni će takođe moći da biraju da li će raditi od kuće, u kancelariji ili coworking habovima."Ako mogu uspešno da spoje pozitivne elemente rada na daljinu (veća produktivnost, manje troškova i kraće vreme putovanja itd.), dok u isto vreme drže negativne elemente na minimumu (manjak ličnih veza među zaposlenima itd.), milioni će biti zahvalni, ali će nervirati hiljade kojima se više svideo stari način rada", kazao je Sri Srinivasan, profesor digitalnih inovacija Stoni Bruk univerziteta za BBC.

Svet

Grčka vlada će objaviti spisak medija kojima je dala novac za korona kampanju

Grčka vlada se u ponedeljak obavezala da će objaviti detaljan izveštaj o izdacima svoje kampanje za zaustavljanje koronavirusa „Ostajemo kod kuće“ sa spiskom svih medija koji su uključeni u to.Najavljujući objavljivanje liste tokom zakazanog brifinga za medije, portparol vlade Stelios Petsas primetio je da je medijska kampanja deo vladinog brzog odgovora na pandemiju koja je uspela da "obuzda širenje, ojača zdravstvenu službu i spasi živote"."Hitni i vanredni uslovi učinili su neophodnim da se upotrebe sva moguća sredstva za obaveštavanje građana", rekao je Petsas i dodao da je hitnost situacije naterala vlasti da tendere dodele izvođačima sa potrebnim specijalističkim znanjem i zaposlenima koji mogu efikasno da sprovedu projekat.Objava liste usledila je kao odgovor na sve veće zahteve opozicije za detaljnim izveštajem kako je oko 20 miliona evra dodeljeno medijskim kućama koje promovišu vladinu zdravstvenu politiku.

Srbija

Turističke agencije imaju rešenje za Grčku, i dalje traže pomoć države

Naglašavajući da su u teškom finansijskom položaju, predstavnici turističkih agencija saopštili su da su otkazana sva putovanja u Grčku koja nisu mogla da se realizuju zbog zabrane ulaska srpskim državljanjuma u tu zemlju, a koja je stupila na snagu u ponedeljak sati ujutru, javlja agencija Beta, a prenosi list Danas."Otkazali smo sva putovanja za Grčku do 15. jula, do kada važi odluka Grčke o zatvaranju granice za turiste iz Srbije", rekao je za agenciju Beta direktor turističke agencije Sabra travel Vladimir Vlaho.Do plovine jula  u Grčku će moći samo srpski državljani sa posebnim dozvolamaVlaho je rekao da je do tada u Grčku trebalo da otputuje oko hiljadu ljudi, kao i da je grupa od oko 100 putnika, uspela da stigne u tu zemlju, pre stupanja odluke na snagu.On je naglasio da su agencije u teškom položaju i da je pesimista jer se ne nada državnoj pomoći.„Tražili smo pomoć u minimalcima za zaposlene, država je rekla da nema zlatni ćup i verujem da nema novca“, rekao je Vlaho i dodao da ostaje da se vidi koja varijanta je jeftinija za održavanje broja zapslenih.Prema njegovim rečima, u obzir dolaze, dve varijante, državna pomoć ili niro za nezaposlene.Vlaho je rekao da su konkurisli za kredit u Fondu za razvoj pre dva i po meseca i da im je odobrena suma koja nije dovoljna za isplatu jedne plate zaposlenima, ali da ni to još nisu dobili.Komercijalni direktor Plana tursa Milan Vasić rekao je da su juče obavestili 34 putnika da se putovanje zakazano za ponedeljak."Putnici kojima je otkazano letovanje u Grčku dobiće zamenske vaučere za neki drugi aranžman", rekao je Vasić.On je izjavio da je Plana turs realizovala 35 odsto bukiranih aranžmana u ovoj godini, a da je to samo desetak odsto u odnosu na prošlogodišnju sezonu.Vasić je rekao da turističke agencije neće prestati da traže pomoć države jer u tom sektoru, zajedno sa prevoznicima i vodičima radi oko 20 hiljada ljudi.Istakao je da je dodatni problem negativna reklamna kampanja jer su, prema njegovim rečima "neki mediji pisali da smo odveli putnike na ostrva gubavaca".Direktorka turističke agencije Olimpik travel Branka Karadžić rekla je da je juče otkazan čarter let za Krit za 20 putnika i da su "racionalno" prihvatili razloge.Ona je dodala da agencija nije ugrožena u poslovanju, ali da bi pomoć države dobro došla.Govoreći o otakaznim putovanjima, rekla je da je dosta putovanja pomereno za 20. jul, kao i da je veliki problem u poslovanju turističkih agencija to što ne može da se planira.

Svet

Naučnici sada tvrde da se koronavirus prenosi i vazduhom

Skoro 250 naučnika tvrde da Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ignoriše mogućnost da se koronavirus prenosi vazduhom, odnosno kapljicama manjim od pet mikrona (mikron je milioniti deo metra).Kako prenosi Njujork tajms, SZO navodi da su rezultati istraživanja koja ukazuju na to neubedljivi, te smatra da se koronavirus uglavnom prenosi većim respiratornim kapljicama koje, nakon što osoba kine ili se zakašlje, veoma brzo padaju na tlo i ne lebdde u vazduhu.U otvorenom pismu Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, 239 naučnika iz 32 države navelo je dokaze koji pokazuju da manje čestice mogu zaraziti ljude, i traže od organizacije da promeni preporučene mere zaštite.Pismo planiraju da objave u naučnom stručnom časopsiu sledeće nedelje.Benedeta Alegraci, glavni tehnički savetnik SZO za kontrolu zaraza, rekla je da dokazi širenja vazduhom nisu ubedljivi, i da postoji jaka debata po tom pitanju.“Više puta smo naveli, posebno u poslednjih par meseci, da smatramo vazdušni prenos mogućim, ali ne i da je podržan jakim niti jasnim dokazima,“ rekla je za Tajms.Ukoliko se dokaže da čestice ostaju u vazduhu zatvorenih prostora, morale bi se napraviti znatne promene kod mera zaštite.Zdravstveni radnici bi morali da nose N95 maske kako bi se najmanje čestice zaustavile tokom brige o pacijentima, sistemima za ventilaciju u školama, poslovnicama i stambenim kompleksima bi trebala da se ograniči recirkulacija vazduha i da se ugrade novi filteri, i koristile bi se UV lampe za ubijanje čestica u zatvorenim prostorima.