Najnovije

Srbija

Gorenje zatvara fabriku u Zaječaru

Menadžment Gorenja  doneo je odluku da zatvori zaječarsku fabriku za proizvodnju sanitarne opreme "Gorenje houm", javio je RTS.  Fabrika, kako navode iz kompanije "Gorenje", već duže posluje sa zn...

Srbija

Preduzetnici kojima je greškom legao minimalac da ga ne podižu

Pojedinim preduzetnicima koji su u radnom odnosu, ili su korisnici penzije legla je na namenski račun uplata državnog minimalca, iako je ranije navedeno da oni na ova direktna davanja neće imati prava. Računovođe i poreznici savetuju preduzetnicima da taj novac ne podižu sa računa jer su propisane ozbiljne kazne za zloupotrebu pomoći, piše Ekapija.Privredna komora Srbije je ranije dala instrukciju da u slučaju da preduzetnik istovremeno ima status zaposlenog ili penzionera, nema pravo na direktna davanja. Takođe, ukoliko preduzetnik ne iskoristi novac, novac će nakon završetka primene mera u skladu sa Uredbom, odnosno 15. avgusta 2020. godine, biti vraćen u budžet. Penzioneri preduzetnici nezadovoljni jer neće dobiti korona minimalac I iz Ministarstva finansija odgovorili su za E kapiju da preduzetnik koji je u radnom odnosu ili je penzioner ne može da ostvari pravo na direktna davanja, ali ima pravo na fiskalne pogodnosti.Pojedinima je međutim, uplata prvog minimalca legla na račun. Aleksandar Vasić, osnivač kompanije Poslovni savetnik kaže za eKapiju da je savet da se novac ipak ne koristi.- Savetujem da ukoliko je do takve greške došlo, preduzetnici taj novac ne troše ako na njega nemaju pravo. Međutim, pitanje je kako je došlo do te greške i zašto bi neki preduzetnik paušalac, recimo obućar, koji nije čitao Uredbu, trebalo da zna više o propisima od države - kaže Vasić za eKapiju.Kako paušalac podiže korona minimalac i da li se plaća dodatni porez On dodaje da se s obzirom na to da su propisane visoke kazne ako privrednici zloupotrebe pomoć države, postavlja pitanje na kome je odgovornost.- Ukoliko je država pogrešila, a bez greške preduzetnika, postavlja se pitanje ne kome je odgovornost - ističe Vasić.Navodi i da je moguće da je dolazilo i do nenamernih grešaka prilikom popunjavanja prijave za korišćenje mera državne pomoći, ali da za sada nije omogućeno da se takve greške u samoj prijavi isprave.

Svet

Ponovo rade plaže u Grčkoj

U Grčkoj je od danas otvoreno 515 plaže na koje je dosad pristup bio zabranjen zbog pandemije.Korišćenje običnih, neorganizovanih, “divljih” plaža i dalje će biti zabranjeno o čemu se stara policija.Generalni sekretarijat za civilnu zaštitu je saopštio da će ubuduće biti obavezno da rukovaoci organizovanih plaža evidentiraju broj posetilaca.Maksimalan broj posetilaca je 40 na 1.000 kvadratnih metara, minimalna udaljenost “od centra do centra” suncobrana je četiri metra, dok će pod jednim suncobranom biti najviše dve ležaljke – na metar međusobne udaljenosti.Ležaljke će posle odlaska svakog gosta dezinfikovati osoblje koje stalno mora da nosi sanitarne maske.Restorani i barovi na plažama neće služiti hranu za stolovima – moraju da ih uklone, kao i stolice, već će hranu pakovati, a gosti će je preuzimati i odnositi, na šta mogu čekati u redu uz međusobnu razdaljinu od bar metar i po.Na plažama su zabranjeni alkoholna pića, dostavljanje obroka kurirskom službom, okupljanje ljudi u grupama i bavljene sportom “koje zahteva telesni kontakt”.Plaže će primati goste tek od od 08.00 sati ujutro. Grčke vlasti su kupačima poručile da pesak, morska voda i vazduh nisu problem, a rukovaoce plaža upozorile da WC i kabine za tuširanje moraju biti bsprekorno čisti i dezinfikovani.Zamrznuti turistički aranžmani građana Srbije od 150 miliona evra Ukoliko se ne budu poštovale mere o broju ljudi na plažama zakupcima preti kazna od 5.000 do 20.000 evra a poslovanje će biti obustavljeno na 30 dana. U slučaju drugog kršenja utrostručiće se novčana kazna i period u kome će se obustaviti rad.- Ako se ljudi nisu spremni otvoriti plaže sprovodeći sve mere, neka ne žure i ne rizikuju. Neće biti popuštanja na štetu javnog zdravlja - poručio je grčki ministar zdravlja Hardalias.On je dodao da se postepeno ukidanje restriktivnih mera vrši pažljivim koracima, preduzimanjem svih potrebnih zdravstvenih mera, pošto je virus još tu i cirkuliše među populacijom.Od ponedeljka dozvoljena su putovanja unutar kontinentalne Grčke na Krit i Eviju dok se Lefkada i Elafonisos vode kao ostrvska odredišta i tamo će odlazak biti dozvoljen od 25. maja ukoliko sve bude dobro.Takođe u ponedeljak, zoološki vrtovi i botaničke bašte se otvaraju kao i arheološka nalazišta. Počinju probe i snimanje filmova, uz stroga pravila zaštite.Očekuje se da Vlada od 1. jula dopusti ponovno otvaranje hotela, ali samo onih koji rade cele godine, a ne i sezonskih.

Svet

Uber otpustio 3.500 zaposlenih preko Zoom-a

Ove nedelje Uber je otpustio 3.500 zaposlenih, što predstavlja 14 odsto radne snage, a zaposleni su dobili ovu vest preko Zoom video poziva, prenosi Forbes.Zbog pandemije mnogim kompanijama je teško, njihovi prihodi su znatno umanjeni, a profita gotovo da nema. Mnoge kompanije bile su primorane da otpuste određeni broj svojih radnika. "Znam da je to neverovatno teško čuti. Niko ne želi da bude na ovakvom pozivu. Morali smo da to učinimo na način koji nam omogućava da vam kažemo što je brže moguće kako ne biste saznali kroz glasine", izjavila je šefica Uberovog korisničkog servisa Rufin Šavelo.Generalna direktorka Ubera, Dara Kosrovšahi, izjavila je da će se odreći svoje plate dok se kompanija ne oporavi od posledica pandemije. 

Svet

U Briselu formirana Alijansa industrije digitalnih plaćanja

Ingenico Group, Nets Group, Nexi i Worldline pokrenuli su savez koji okuplja vodeće evropske nezavisne pružatelje usluga digitalnog plaćanja, nezavisno od banaka.Vizija „Evropske alijanse za industriju digitalne naplate“ (EDPIA) je da Evropa postane globalni lider u digitalnom plaćanju, što može podstaći stvaranje jedinstvenog digitalnog tržišta u korist potrošača, preduzeća i javnog sektora.Kako bi podržali jedinstveno tržište zasnovano na pravilima i na kojem inovacija napreduje, EDPIA veruje da je platnom sektoru potreban bolji ekosistem. Kako Paolo Bertoluzo, generalni direktor kompanije Nexi i potpredsednik EDPIA objašnjava "razvoj digitalnih plaćanja je osnovni pokretač inovacija, modernizacije i rasta u Evropi, sa snažnim pozitivnim socijalnim, ekonomskim i ekološkim uticajem”.“Ovaj razvoj je ključan za omogućavanje moderne, efikasne i sigurne trgovine za sve trgovce”, dodao je on.

Srbija

Prioriteti NIS-a likvidnost, investicije i plate u punom iznosu

U periodu nakon ukidanja vanrednog stanja u Republici Srbiji, u fokusu NIS-a ostaju bezbedno poslovanje, zdravlje zaposlenih i potrošača, kao i očuvanje stabilnog snabdevanja tržišta, saopštila je Naftna industrija Srbije na svom sajtu. Kompanija je očuvala zarade zaposlenih i, oslonivši se na sopstvene resurse, ostvarila uštede koje omogućavaju kontinuitet poslovanja, dodaje se u saopštenju.Spoljne okolnosti su uticale da ostvareni finansijski rezultati NIS-a u prvom kvartalu budu niži u poređenju sa istim periodom prošle godine, a očekuje se i da rezultati u drugom kvartalu takođe budu pod snažnim uticajem posledica pandemije, pre svega niskih cena nafte i pada tražnje. Kako se navodi, prioriteti NIS-a biće održanje likvidnosti kompanije, kao i nastavak ulaganja i rada na projektima koji će doneti najviše benefita u narednom periodu. U tom cilju sprovedene su sledeće mere: smanjenje operativnih i administrativnih troškova, prioritetizacija investicija uz odlučan nastavak realizacije ključnih razvojnih ulaganja, povećanje operativne efikasnosti u svim segmentima poslovanja.Takođe, NIS je uskladio svoju politiku u oblasti sponzorstava i donacija sa trenutnim okolnostima.Od posebnog značaja za kompaniju ostaje očuvanje socijalne sigurnosti zaposlenih, odnosno redovna isplata zarada u punom iznosu, kao i očuvanje adekvatne dividendne politike.Kiril Tjurdenjev, generalni direktor NIS-a kazao je da su velikim naporima svih zaposlenih očuvane  stabilna proizvodnja, prerada i distribucija naftnih derivata. "Sada idemo dalje i nastavljamo rad na ključnim investicionim projektima koji garantuju dalji razvoj i stabilnu budućnost naše kompanije. Tu, pre svega, mislim na Duboku preradu u Rafineriji nafte Pančevo i izgradnju Termoelektrane-toplane Pančevo. Svesni smo da uspeh ovih ulaganja i svih najavljenih mera zavisi od ljudi koji rade na njihovoj realizaciji. Zbog toga će nam prioritet biti i socijalna stabilnost naših zaposlenih, čiji je požrtvovani rad u nimalo lakim okolnostima naša inspiracija i garant da će NIS uspešno prevazići i ovaj izazovni period“, rekao je Tjurdenjev.

Srbija

EPS tužio SBB, traži duplo veću naknadu i uklanjanje opreme sa svih stubova

Elektroprivreda Srbije (EPS) je po isteku ugovora sa SBB-om podnela tužbu Privrednom sudu sa zahtevom za isplatu 1,18 miliona evra na ime korišćenja stubova elektrodistributivnog sistema u Beogradu, Kragujevcu, Kraljevu, Nišu i Novom Sadu, kao i uklanjanje njihovih instalacija, navodi se u saopštenju tog kablovskog operatora."EPS je jedini koji poseduje stubove, zbog čega u SBB-u veruju da zloupotrebljavajući svoj položaj EPS pokušava da nametne nepravedne uslove zahtevajući uvećanu naknadu u iznosu od 108 odsto za svaki stub na području Beograda, odnosno 64 odsto u ostatku Srbije, ne navodeći nijedan razlog za enormno uvećanje cene", saopštio je SBB.Ta kompanija ocenjuje da su zahtevane cene "najviše u regionu" i "mnogo veće nego u mnogim zemljama Evropske Unije", što ukazuje na nameru da se kompaniji SBB ponudi nepravedan i netržišan ugovor.SBB je u međuvremenu osporila nadležnost suda da o tužbi odlučuje dok se ne okončaju relevantni postupci pred Upravnim sudom, Regulatornoj agenciji za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL) i Komisijom za zaštitu konkurencije, dodaje se u saopštenju."RATEL je kao nezavisna regulatorna agencija jedina nadležna za razvoj tržišta elektronskih komunikacija i ako nema dogovora između dveju strana, naknada za korišćenje stubova može biti utvrđena jedino po odredbama iz člana 51. Zakona o elektronskim komunikacijama. Kabloski operator je ovom prilikom takođe optužio EPS da se "pridružio institucijama i javnim preduzećima u vlasništvu države Srbije u napadima na kompaniju SBB", sa ciljem da, kako navode, "opstruiše njen rad i onemogući pristup uslugama za više stotina hiljada korisnika."Podsećamo građane Srbije da je SBB svakodnevno izložen opstrukciji u postavljanju optičke mreže ispod zemlje, a sada i EPS nerealnom cenovnom politikom pokušava da ukloni opremu SBB-a sa stubova i pored odluke RATEL-a. Svi potezi rukovodstva EPS-a po ko zna koji put ukazuju na dirigovane pokušaje vlasti da gde god može onemogući rad i razvoj kompanije SBB u Srbiji", ocenjuje se u saopštenju.

2020

McDonald’s u Srbiji donirao preko 4 miliona dinara u novcu i obrocima

Nakon što je ukinuto vanredno stanje, i koliko toliko se i poslovanje i životi vraćaju u „normalne“ tokove, kompanija McDonald’s je rezimirala na koje načine je sve doprinela zajednici u kojoj posluje. Neprekidno, već 32 godine postojanja na srpskom tržištu, McDonald’s je pouzdani partner, i u dobrim, i u teškim vremenima. Odmah nakon proglašenja epidemije COVID-19 u Srbiji, McDonald’s se aktivno uključio u podršku zajednici kroz svakodnevne donacije obroka. Najpre je, uz podršku Fondacije „Fond B92“ i Filantropskog foruma Srbije, donirano preko 4000 obroka medicinskom osoblju Urgentnog centra Srbije, a zatim i dečijoj bolnici „Dr Olga Dedijer“ - 180 obroka. Kompanija je samostalno donirala odeljenju pulmologije u Kliničkom centru Srbije 750 obroka, Crvenom krstu Beograda - 570 obroka i Licu ulice - 200 obroka. Ukupna vrednost svim doniranih obroka je preko 2 miliona dinara.Osim obroka, McDonald’s je bio među prvim kompanijama koje su podržale Privrednu komoru Srbije u naporima da se najstarijim građanima obezbede paketi sa namirnicama i donirao milion dinara za nabavku osnovnih životnih namirnica. Donirano je i 300.000 dinara gradu Novom Sadu za nabavku paketa sa osnovnim životnim namirnicama najugroženijim građanima ovog grada.Pored navedenog, McDonald’s je donirao i 200.000 dinara za kupovinu infuzione pumpe za Institut za ortopedsko hirurške bolesti Banjica, kao i za kupovinu 250 komada mantila od polipropilena za potrebe Klinike za pulmologiju Kliničkog centra Srbije i sve ovo uz podršku Fondacije „Fond B92“.Ukupna donacija koju je McDonald’s donirao Srbiji u vreme COVID-19 pandemije iznosi preko 4 000 000 dinara.