Najnovije

2020

PepsiCo donirao preko 200.000 dolara za zdravstvenu opremu i životne namirnice

Kompanija Marbo Product, deo multinacionalne kompanije PepsiCo koja već 11 godina posluje na tržištima Zapadnog Balkana, uputila je donacije u vrednosti više od 200 000 dolara za potrebe zdravstvenih institucija, ali i građana koji žive u najsiromašnijim opštinama u Srbiji, Federaciji Bosne i Hercegovine i Republici Srpskoj. U saradnji sa Fondom B92, a u skladu sa potrebama Ministarstva zdravlja Republike Srbije donirana su sredstva za nabavku visoko-kvalitetne medicinske opreme. Deo sredstava je usmeren za nabavku hrane i proizvoda za higijenu i zajedno sa proizvodima kompanije Marbo namenjen je ugroženim domaćinstvima najnerazvijenijih opština, kroz aktivnosti Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj u Srbiji (NALED) i Crvenog Krsta Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine. Zahvaljujući donaciji kompanije Marbo Product nabavljeno je medicinski opremljeno ambulantno vozilo za prevoz pacijenata, koje će biti donirano Klinici za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije. Kupljena je i oprema za jedinicu intenzivne nege, koja će biti isporučena Klinici za kardiohirurgiju Kliničkog centra Srbije, dok će Klinici za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog Centra Srbije biti doniran topli sto za reanimaciju. „Snaga kompanije i potreba za podrškom je sada vidljivija više nego ikada. Od samog početka je bilo jasno da moramo biti deo šireg delovanja, a u cilju zaštite i naših zaposlenih, kao i celokupne zajednice. Kao korporativni građanin, naša uloga i podrška zdravstvenim institucijama i zajednici se ne dovodi u pitanje. Fokusirali smo se na neophodnosti i najvažnije potrebe koje u saradnji sa partnerima sprovodimo i trudimo se da pomoć stigne tamo gde je najpotrebnija.“ istakao je Nenad Miščević, generalni direktor kompanije PepsiCo za Zapadni Balkan. Kompanija Marbo Product podržala je i humanitarnu akciju NALED-a  kojom je obezbeđena donacija od 45 tona hrane za 10.000 domaćinstava u 20 gradova i opština, a narednih dana biće usmerena i dodatna sredstva korisnicima Narodne kuhinje u Nišu. Kroz saradnju sa Crvenim krstom u Republici Srpskoj i u Federaciji Bosne i Hercegovine, Marbo će isporučiti više od 200 000 svojih proizvoda.Donirana sredstva deo su pomoći koju je kompanija PepsiCo obezbedila državama širom sveta kako bi se osnažile zajednice u kojima kompanija PepsiCo posluje.

Srbija

Počela provera kolektivnog imuniteta, testirana prva porodica iz Beograda

Počela je provera kolektivnog imuniteta na covid-19 građana Srbije, a u Beogradu je u ponedeljak testirana prva porodica, javio je RTS. Profesorka Medicinskog fakulteta Tatjana Pekmezović, vođa studije, rekla je  da je planirano da do kraja juna bude testirano 7.000 porodica.Tatjana Pekmezović rekla je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da su počela pozivanja porodica za testiranje koje će se raditi narednih dana. Odziv građana je, kaže, zadovoljavajući."Ovakva istraživanja nisu česta u našoj populaciji, ali je to neophodno u ovom trenutku i čvrsta je preporuka SZO, koja je dala metodologiju da bi rezultati bili uporedivi u više zemalja. Trenutno se studije sprovode u mnogim zemljama sveta", rekla je Pekmezovićeva.Neki građani su zabrinuti, a neki imaju strah da će se zaraziti ako dođu na testiranje. Zbog toga se epidemiolozi koji pozivaju građane obučeni da građanima pruže sve relevantne informacije, navodi vođa studije."Oni koji su neodlučni imaju dva-tri dana da razmisle, posavetuju se sa članovi porodice ili izabranim lekarom", navela je Pekmezovićeva.Ukazuje da će se istraživanjem odrediti nivo antitela na virus."Ako ima antitela, znači da je osoba bila u kontaktu sa virusom i da je zaradila imunitet na bolest. Koliko je dugo to vreme, to je nepoznanica i jedno od vrućih pitanja za buduća istraživanja. Ako nema specijalnih antitela na virus, znači da je osetljiva i stalno to mora da ima na umu i da se pridržava preventivnih mera", ukazuje prof. i vođa studije.

Srbija

Pravda za letnje bašte, vlasnici priželjkuju ukidanje komunalne takse

 U poslednje vreme dosta se govori o olakšicama za ugostitelje koji su na gubitku zbog višenedeljnog zatvaranja tokom vanrednog stanja. Neke lokalne samouprave već su donele podsticaje u vezi sa plaćanjem zakupa za letnje bašte i to ukidanjem komunalne takse za kafiće i restorane koji ih koriste. U Beogradu su dobili mogućnost da prošire bašte ako dobiju suglasnost susednog objekta.Očekuje se da će gosti kafića i restorana dosta vremena provoditi upravo u letnjim baštama, a jedan od problema je što odluke o olakšicama za zakup prostora na otovrenom u Beogradu još nema, kaže Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku. Naglašava da je ugostiteljima pomoć svakako potrebna, jer mnogi od njih beleže gubitke već kada im promet padne za 10%. Privrednici, teško plaćaju brojne namete, pa bi im ukidanje jednog od njih dobro došlo.Ono što je za sada poznato je da će zakupci lokala imati olakšice u plaćanju kirije. Oni koji je, na osnovu odluke Grada Beograda, nisu plaćali tokom vanrednog stanja imaju rok od 30 dana da odluče da li će polovinu duga izmiriti do kraja godine ili kroz 12 mesečnih rata naredne 2021. Rajić ocenjuje da će se u pogledu donošenja nekih olakšica kalkulisati i narednih nedelja, dok će ugostitelji uskoro videti da li im se više isplati da lokal zatvore ili da nastave sa radom.Kako je preneo RTS, pored pomoći države u isplati zarada zaposlenima, šabački ugostitelji ohrabreni su i olakšicama od strane gradske uprave. Neće im biti naplaćena komunalna taksa za letnje bašte koja u prvoj zoni košta 25, a u drugoj 22 dinara po kvadratnom metru.Ista odluka važi i u Aranđelovcu. Predsednik opštine, Bojan Radović, izjavio je za Politiku da ugostiteljski objekti koji imaju letnje bašte neće plaćati zakup inače skupog opštinskog prostora. Najavljuje se pomoć i za ostale privrednike i zanatlije u tom gradu.U Užicu, prema onome što se može čuti od ugostitelja, za sada nema sličnih olakšica. Jedna naša sagovornica koja drži kafić kaže da ne dobija nikakve podsticaje od lokalnih vlasti. Nije sigurna ni da li će uzeti pomoć države za plate radnika, jer ne zna da li će ih zadržati do oktobra, što bi bila u obavezi prema pravilima koja su donele republičke vlasti. Za naš portal naglašava da je problem sa radnom snagom jedan od glavnih jer se konobari često menjaju. Kako dodaje, leti je nevolja još veća jer radnici odlaze da rade u Crnu Goru.Čedomir Savković  

Svet

Hajat otpušta 1.300 zaposlenih širom sveta

Međunarodni lanac hotela Hajat (Hyatt) saopštio je da će od 1. juna otpustiti 1.300 ljudi širom sveta, usled ogromnog pada broja putnika i očekivanog sporog oporavka ugostiteljskog sektora. Kompanija navodi da su otpuštanja sledeći korak, koji implementira nakon više smanjenja izdataka na globalnom nivou, smanjenje plata za najviše menadžere i upravni odbor, kao uvođenje privremenog rada ili smanjenlje plata za ostale zaposlene."COVID-19 je bacio našu industriju na nepoznatu teritoriju...  Naš cilj je da snažno izađemo iz ove krize i na kraju pozicioniramo naše poslovanje i naše timove svetske klase kada se ugostiteljstvo oporavi i kada naši gosti i kupci ponovo izaberu Hajat", rekao je Mark Hoplamazian, predsednik i izvršni direktor kompanije Hajat.Otpušteni iz Hajata imaće pravo na otpremnine, pomoć u nalaženju novog posla i pogodnosti shodno godinama radnog staža, a takođe mogu tražiti i finansijsku podršku od Hyatt Care fonda, dodaje se u saopštenju.

Svet

Evropska komisija potvrdila pravo na refundiranje otkazanih letova

Evropska komisija donela je preporuke za sektore transporta i turizma, kojima je potvrdila pravo na vraćanje novca u slučaju otkazanog putovanja, prenosi N1.Potpredsednica Socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu Biljana Borzan je od predsednice Komisije Ursule fon der Lajen, predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela i premijera Hrvatske Andreje Plenkovića tražila uspostavljanje posebnog fonda za turizam u okviru novog budžeta EU, koji bi trebao nadoknaditi gubitke turističkih operatera i pomoći obnovi sektora. Ona je u pismima navela da je 12 država članica tražilo da se ukinu prava na refundiranje troškova u slučaju otkazivanja leta zbog koronavirusa, a da je za putnike neophodno osigurati kupovin avio-karata bez straha, odnosno da znaju da će im EU garantovati pravo na povrat novca u slučaju da ponovo dođe do jačanja pandemije."Neke avio-kompanije su od samog početka krize odbijale da građanima vrate njihov novac. Evropski centri za zaštitu potrošača beleže povećanje upita za trećinu u odnosu na prošlu godinu. Čak 44 odsto upita vezano je za prava putnika u avio-saobraćaju. Proceena je da su avio-kompanije u ovom trenutku dužne putnicima 32,3 milijarde evra refundacija", kaže Borzan.Procena je kako je oko 87 odsto letova unutar EU otkazano zbog koronavirusa u proteklom periodu.Evropski zakon o pravima putnika u avio-saobraćaju je predvideo ovakve situacije i, premda se neka prava suspenduju, pravo na refundiranje novca putnicima u slučaju otkazivanja leta je i dalje na snazi."Prema poslednjim podacima Državnog zavoda za statistiku, u Hrvatskoj se godišnje ostvari oko 330.000 putovanja avionom, a taj broj se svake godine značajno povećava. U Hrvatskoj je to povećanje čak veće od evropskog proseka. Velika većina građana se takođe nalazi u finansijskim problemima usled povećanja nezaposlenosti izazvanog krizom, i apsolutno je neprihvatljivo da se građani 'deru' kako bi se spasili veliki igrači", ocenila je Borzan.

Srbija

Oko 200.000 ljudi u Srbiji izgubilo posao tokom vanrednog stanja

U Srbiji je tokom pandemije i vanrednog stanja posao izgubilo oko 200.000 ljudi ili osam odsto radnika, ako se uključe i neformalno zaposleni i samozaposleni, navodi se u analizi SeConS grupe za razvojnu inicijativu i Fridrih Ebert fondacije.Istraživanje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 1.600 osoba koje su bile zaposlene u februaru 2020. godine.Kod gotovo polovine onih koji su ostali bez posla razlog je bio otkaz zbog obustavljanja rada firme, dok nešto više od petini ispitanika nije ponuđen novi ugovor nakon što je prethodni istekao.U većini ostalih slučajeva zaposleni su bili prinuđeni da daju otkaz jer u uslovima vanrednog stanja, ukidanja javnog prevoza, zatvaranja obdaništa i škola i obustave socijalnih usluga podrške za starije, nisu mogli da se organizuju da odlaze na posao i preuzmu povećane obaveze brige o članovima porodice.Na najjačem udaru gubitka posla bili su zaposleni u privatnim preduzećima, u sektorima ugostiteljstva, trgovine, građevinarstva, samozaposleni, neformalno zaposleni kao i oni koji su radili sa ugovorima na određeno vreme.Gotovo jednako su pogođeni zaposleni sva četiri regiona u Srbiji, a gubitak posla su nešto češće iskusili stanovnici ruralnijih područja u odnosu na gradove.Na udaru su češće bili mladi, a što se tiče rodne razlike, u gradovima su pod većim rizikom bili muškarci, a u seoskim sredinama žene.Godišnji odmor bilo je primorano da koristi 5,4 odsto zaposlenih, a još 4,1 odsto učinilo je to u dogovoru sa poslodavcem. Četvrtina zaposlenih radila je skraćeno radno vreme ili manji broj smena, a 5,6% zaposlenih se suočilo sa smanjenjem plate.februaru 2020. godine pre proglašenja pandemije, procenjuje se na osnovu istraživanja koje je sredinom aprila sprovela SeConS grupa za razvojnu inicijativu uz podršku Friedrich Ebert fondacije. "Najveći teret ali i najveći rizik tokom COVID-19 krize su ponele žene: one su činile čak 86 odsto zaposlenih na prvoj liniji zaraze. Povećan obim poslova u domaćinstvu i briga o članovima porodice takođe je ostala na ženama (u 70% domaćinstava), koje su te poslove dominantno obavljale i pre krize", navodi se u istraživanju.Sa druge strane, zaposleni u Srbiji dobro su se uklopili u rad od kuće: oko četvrtine njih prešlo je da radi od kuće, 90 odsto kaže da je imalo adekvatna sredstva za rad dok je svega 15 odsto pri radu od kuće bilo manje efikasno nego inače."Dodatno, dve trećine ispitanika brinulo je zbog zdravstvenih rizika tokom vanrednog stanja, 35,6 odsto bilo je zabrinuto zbog neposredne ekonomske krize u Srbiji, a 16,2 odsto je izrazilo zabrinutost zbog potencijalnog pogoršanja stanja sloboda, jačanja represije i autoritarne vladavine", dodaje se u analizi.

Svet

Hotelijeri u Grčkoj zabrinuti zbog predloženih zdravstvenih protokola

Zdravstveni protokoli koje su ovog leta vlasti predložile za turistički sektor izazvale su zabrinutost kako kod hotelijera, tako i kod zaposlenih, prenosi Ekathimerini.Nema sumnje da hotelijerski sektor želi da zaštiti javno zdravlje, međutim kako stručnjaci kažu, neke od predloženih mera nisu u potpunosti izvodive, barem ne bez velikog povećanja troškova i smanjenja kvaliteta usluga.Na primer, zaposleni u hotelima ne mogu voditi računa o gostima u slučaju da neki od njih zakašlju, a hoteli od svega dvadeset do trideset soba ne mogu imati specijalizovane medicinske prostorije.Grčka konfederacija za turizam (SETE) i Helenska hotelijerska komora podneli su niz primedbi vladi sa ciljem da se neke od predloženih mera modifikuju, kako bi bile ostvarivije.Vlada će proceniti povratne informacije dobijene od hotelijerskog sektora o predloženim zdravstvenim merama, a konačne odluke treba da budu donete za nedelju dana. 

Svet

Univerzitet u Kaliforniji otkazao jesenji semestar

Kalifornijski državni univerzitetski sistem, najveći u Sjedinjenim Državama, otkazao je jesenji semestar zbog korona virusa, prenosi Reuters.Takođe, okrug Los Anđelesa saopštio je da će naredba za boravak kod kuće verovatno biti produžena za tri meseca.Ova saopštenja usledila su nakon što je stručnjak za zarazne bolesti dr Entoni Fauči rekao Kongresu da bi ukidanje mera za suzbijanje pandemije moglo da dovede do novog izbijanja zaraze."Naš univerzitet, kada je otvoren bez ograničenja, je mesto gde se preko 500.000 ljudi svakodnevno okuplja u neposrednoj blizini", izjavio je upravnik Kalifornijskog državnog univerziteta Timoti Vajt.„Međutim, to sada nije moguće“, dodao je on."Mislim da idemo u pravom smeru, ali pravi smer ne znači da na bilo koji način imamo potpunu kontrolu nad ovim virusom“, izjavio je Fauči tokom saslušanja u Kongresu.„Postoji stvaran rizik od izbijanja novog talasa zaraze, koji nećemo moći da kontrolišemo, ali koji se može sprečiti“, dodao je Fauči.Fauči je rekao da je neophodno da se američke države pridržavaju preporuka zdravstvenih stručnjaka da pre ponovnog otvaranja sačekaju jasne znakove poboljšanja, poput značajnog pada novih infekcija.Respiratorna bolest COVID-19 izazvana novim virusom već je zarazila više od 1,3 miliona Amerikanaca i ubila najmanje 80,976, prenosi agencija Reuters.Predviđa se da će se taj broj znatno povećati u narednim mesecima.

Srbija

Ugostiteljstvo nije luksuz, sektor uskoro očekuje podršku države

Ugostiteljstvo u Srbiji je duboko pogođeno korona krizom, ali se polako budi. Hoteli, barovi i noćni klubovi, koji su po proglašenju vanrednog stanja među prvima zatvoreni, trpe najveće gubitke, jer još uvek nisu otvoreni.  Nešto je lakša situacija sa restoranima i kafićima, koji su nedavno uz nove mere zaštite počeli da otvaraju vrata gostima, ocenjeno je na onlajn  panel o poslovanju HoReCa koji je organizovala Coca-Cola HBC Srbija. Panel  je organizovan kao početak dijaloga o HoReCa sektoru, koji u Srbiji zapošljava više od 65.000 ljudi, a četiri tematske diskusije okupile su preko 150 ugostitelja iz najvećih klubova, barova, restorana i kafe lanaca, predstavnike Privredne komore Srbije (PKS) i udruženja HORES. Kapaciteti ugostiteljskih objekata trenutno su popunjeni od 30 do 50 odsto, a vlasnici se nadaju da će se to uskoro promeniti na bolje. Ipak ne očekuje se da će se poslovanje vratiti na nivo pre epidemije u narednih godinu dana, rečeno je na virtuelnom okupljanju"Moramo shvatiti da ugostiteljstvo nije luksuz, već ozbiljna grana privrede, koja zapošljava više desetina hiljada ljudi i kojoj je potrebna ozbiljna pomoć da iz ove krize izađe. Procena je da će na primer, hoteli izgubiti prihod od oko 230 miliona evra, od čega beogradski oko 130 miliona evra, zbog pandemije i zaustavljenog priliva gostiju. Ako uzmemo u obzir da ima oko 3.000 restorana u Srbiji, vidite na kraju o kolikim gubicima govorimo", kazao je Aleksandar Vasilijević, predsednik UO udruženja hotelijera i restoratera HORES. Podsticajne mere države su prepoznate kao ključne kako bi ugostiteljski sektor ponovo beležio rast, a najavljeno je skoro formiranje operativne grupe koju će činiti predstavnici privrede, ugostitelja i Vlade Srbije kako bi se konkretizovale mere pomoći.   "Očekujemo da bi operativna grupa trebalo da bude formirana vrlo brzo, u narednih nekoliko dana. Takođe, ugostitelji mogu da razmotre i kriterijume za podizanje kredita sa povoljnim uslovima otplate kod Fonda za razvoj Republike Srbije. Što se tiče ostalih dodatnih mera pomoći ugostiteljskom sektoru, uslovi bi trebalo da budu poznati do kraja meseca", izjavio je Bojan Stanić, pomoćnik direktora u Sektoru za strateške analize, usluge i internacionalizaciju PKS. U Coca-Cola HBC Srbija kažu da su želeli da pokrenu diskusiju kako bi ponudili svoju ekspertizu i pomoć u oporavku HoReCa sektora. "Kao jedan od lidera verujemo da možemo da nađemo način da nastavimo gde smo stali, ali i da ponudimo pomoć i neka nova rešenja saradnicima kojima je to potrebno. Coca-Cola HBC Srbija je preko 50 godina deo zajednice i partner ugostitelja. Osetili smo potrebu da organizujemo ovaj panel jer smatramo da je HoReCa trenutno najugroženija i verujemo da treba da budemo tu jedni za druge", rekao je Saša Marković, direktor prodaje kompanije Coca-Cola HBC Srbija.

Srbija

Od danas prijava za turističke vaučere

Građani Srbije se od danas mogu prijaviti za vaučere vredne 5.000 dinara koje mogu iskoristiti  tokom godišnjeg odmora z zemlji. Prijave za korišćenje vaučera podnose se na šalterima Pošta Srbije, a država je najavila da je korisnicma na raspolaganju oko 400 hiljada vaučera tokom ove sezone.Izmenama i dopunama Uredbe o korišćenju vaučera povećan je limit primanja za radno angažovana lica, kao i za ratne vojne invalide i civilne invalide rata sa 60.000 na 70.000 dinara.Pravo na korišćenje vaučera imaju i penzioneri, nezaposleni sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje, korisnici prava na dodatak za pomoć i negu drugog lica,  korisnici prava na naknadu na porodičnu invalidninu po palom borcu i nosioci aktivnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva.Pravo na korišćenje vaučera po prvi put je ove godine je prošireno i na studente, koji će prilikom podnošenja prijave za vaučer morati da  prilože važeću potvrdu visokoškolske ustanove o statusu studenta prvog, drugog ili trećeg stepena, kao i fotokopiju prve, odnosno druge strane indeksa.Studenti neće moći da koriste vaučere u mestu prebivališta i mestu gde studiraju.Još jedna novina je i to što će vaučeri od ove godine moći da se se koriste i u Beogradu i Novom Sadu.Građani prvo trebaju da rezervišu smeštaj u ugostiteljskom objektu, koji se uključio u ovu akciju, a nakon toga mogu se prijaviti za vaučer. Spisak ugostiteljskih objekata nalazi se na sajtu Ministarstva trgovine, telekomunikacija i turizma.Građani koji dobiju pravo na vaučer, Ministarstvo će preko Pošte dostaviti vaučer na kućnu adresu.Prilikom prijave, građani dostavlaju ime i prezime, JMBG, adresu, kontakt telefon, naziv ugostiteljskog objekta za koji je izvršena rezervacija, period rezervacije smeštaja, podatak o ostvarenom pravu na korišćenje vaučera.Broj prijava za dodelu vaučera ograničen je raspoloživim budžetskim sredstvima i rangiranje prijava vršiće se na osnovu datuma i vremena prijema na šalteru Pošte Srbije.Vaučeri mogu da se iskoriste do 20. novembra tekuće godine.Letovanje u zlatiborskim hotelima počinje u drugoj polovini maja (FOTO)

Srbija

NBS ove godine očekuje stabilnu inflaciju, BDP manji za 1,5 odsto

Inflacija je u aprilu iznosila 0,6 odsto na međugodišnjem nivou, a aktuelna projekcija inflacije je na nižem nivou odnosu na februarsku projekciju. Najveće ekonomske posledice pandemije očekuju se u drugom kvartalu, a bruto domaći proizvod (BDP) bi u tekućoj godini biti realno niži za oko 1,5 odsto, navela je Narodna banka Srbije (NBS) u Izveštaju o inflaciji za maj 2020. godine. NBS navodi da se u prethodnom izdanjm izveštaja, predstavljenog u februaru, teško mogla da se nasluti razmera škoa koji će pandemija COVID-19 imati na globalnu privredu, a da je niskoj inflaciji doprinela puna snabdevenost tržišta robom, čak i u uslovima nagle i snažne promene u strukturi tražnje izazvane zdravstvenom krizom. "Niske inflatorne pritiske potvrđuju i bazna inflacija od 1,4% i usidrena inflaciona očekivanja... Sa oporavkom tražnje i jačanjem ekonomske aktivnosti, očekujemo da će se inflacija tokom naredne godine postepeno približiti centralnoj vrednosti cilja od 3 odsto, ali da će ostati ispod te vrednosti do kraja perioda projekcije", dodaje se u izveštaju.NBS ocenjuje da će se projekcija inflacije sredinom ove godine vratiti u granice cilja, čemu će doprineti iščezavanje baznog efekta kod cena povrća, a zatim će se do kraja godine kretati oko donje granice cilja. Dodaje se da bi pad privredne aktivnosti u ovoj godini bio znatno veći, a rast u 2021. godini skromniji da nije donet set ekonomskih mera."Ekonomska aktivnost je u prvom tromesečju 2020. godine nastavila dinamičan rast iz prethodnih godina, rast BDP-a u prva tri meseca iznosio je oko pet odsto na međugodišnjem nivou i bio je vođen daljim rastom aktivnosti u industriji i građevinarstvu, kao i u uslužnom sektoru. Da nije došlo do pandemije, vrlo je izvesno da bi Srbija u ovoj godini premašila stopu rasta od oko četiri odsto, koliko smo očekivali u februaru", navodi se u izveštaju.NBS očekuje da BDP 2021. godine bude realno viši za šest odsto, računajući da će mere koje je preduzela zajedno sa vladom Srbije pomoći oporavku u značajnoj meri."Nakon više nego potpunog oporavka od krize u narednoj godini, vođenog oporavkom investicija i potrošnje domaćinstava, očekujemo povratak na stabilnu i održivu putanju rasta bruto domaćeg proizvoda od oko četiri odsto", zaključuje NBS.