Najnovije

Srbija

Da li će na Košutnjaku nestati 19 hektara šume?

Dve godine nakon što je kompanija Avala Studios najavila da će ulošiti 50 miliona evra u filmske studije na Košutnjaku, Grad Beograd uputio je protekle nedelje elaborat za rani javni uvid, kako bi se stupilo u izradu Plana detaljne regulacije kompleksa Avala filma u Opštini Čukarica.Javni uvid obaviće se u zgradi Gradske uprave, u Ulici 27. marta i traje od 29. juna do 13. jula.Međutim, kao i pre godinu dana, kada su obarana stabla blizu skijaške staze, Građani Košunjaka su se sa pravom su se zabrinuli za sudbinu šume u tom delu prestonice.Mnogi aktivisti, poput udruženja Savski nasip i pokreta Odbranimo reke Stare planine, reagovali su na društvenim mrežama tvrdnjom da se sprema velika seča šume zbog izgradnje ogromnog stambenog komleksa.Mediji su preneli i da se sprema ogoljavanje, čak 19 hektara šume.Inače, kako se navodi u pomenutom dokumentu, glavni cilj je stvaranje mogućnosti za razvoj filmske industrije u Beogradu i Srbiji, kao i stvaranje uslova za planiranje pratećih sadržaja koji će podržati razvoj filmskog centra.Pod tim sadržajima, kako se objašnjava, podrazumevaju se kultura, obrazovanje, sport, ali i komercijalno poslovni, stambeni i drugi sadržaji.Ipak, narednih dana pokazaće se šta su prave namere, a građani će informacije, kao i do sada, deliti putem društvenih mreža i ostalih medija na internetu.ŠTA JE OBUHVAĆENO PLANOMPlanom je obuhvaćen deo teritorije opštine Čukarica, površine oko 86 ha.To područje nalazi se između granice Prostorno kulturno istorijske celine Topčider, ulica Blagoja Parovića, Kneza Višeslava, Miloja Zakića, Miloja Zakića prilaz 2, Arčibalda Rajsa.Od stambenih blokova tu su oni uz ulice Miloja Zakića, Dimitrija Avramovića i Vladimira Rolovića.

Srbija

Zagajička brda, zeleni bregovi Banata

Veliki deo Banata leži na pesku, a jedan od najatraktivnijih prirodnih fenomena u tom delu Vojvodine su Zagajička brda, kod mesta Grebenac, na putu između Pančeva i Vršca.Mada sam pomen peska asocira na pustinju, svako ko dođe u taj deo Banata vratiće se sa drugačijim utiscima, posebno ako je krenuo sa namerom da pešači.Jedan od puteva za Zagajička brda vodi sa glavne ulice u selu Grebenac, odakle se kod lovačkog doma skreće prema mesnom groblju.Odatle se dalje ide kolskim putem, svako ko je došao da pešači, može na tom mestu da parkira automobil i nastavi dalje. Noge jednim delom puta, ali samo na početku, doslovce upadaju u pesak, ipak okolo je sve zeleno, ima bagrema, četinara, raznog šiblja, nailazimo na pčelare, pastire sa ovcama.Kasnije ništa ne ukazuje da se nalazimo u peščari, na njenim ozelenelim i pošumljenim brdima.Dvoje pešaka upravo je završilo turu do Zagajičkih brda, savetuju nam da idemo obilaznom stazom, jer mnogi posetioci, katkad krenu terenskim vozilima, pa dignu prašinu.Trebalo im je tri sata hoda do uzvišenja odakle puca pogled na vetropark i u daljini, prema Rumuniji, grad Vršac i Vršačke planine.Usput nailazimo na prezrele dudove, gorke divlje trešnje, izvore vode nismo videli, pa pre polaska svakako treba poneti dovoljno vode.Prolaze i poljoprivrednici na traktorima, jer su na uzvišenju velika polja pod suncokretom i kukuruzom i omdah nam je jasno zašto smo sreli pčelare, koji pašom na suncokretovim poljima obezbeđuju dobar deo zimske hrane pčelama.Prošavši poljima suncokreta i kukuruza, naziremo elise vetroelektrana, manja naselja u pravcu prema Vršcu obrasla su zelenilom i u zelenilu ušuškana od letnje žege, koja zna da bude nezgodna u Panonskoj niziji.Na uzvišenju stoji naprava nalik gromobranu, srećemo turiste koji su stigli kolima, fotorgafišu se pored stare građevine koja liči na kulu, obli talasasti brežuljci, obrasli tavom pružaju se sve do ravnice na drugoj strani.Pre nje nalazi se kosa zaravan, koja je prekrivena listopadnom šumom i četinarima.Pogledavši u tom pravcu, jer je bila dobra vidljivost, pepoznajemo Avalski toranj, Beograd, Pančevo, Kovin, Smederevo i crni fabrički  dim, verovatno iz železare.Vraćamo se natrag, pastir je tu i dalje sa svojim stadom, među pčelarima vidimo i kampere, svu vodu smo popili, pa zato odlazimo do seoskog marketa, koji radi iako je nedelja poslepodne.Ispred prodavnice, komšije su se okupile da porazgovaraju i popiju pivo, javljaju se na srpskom, naravno, iako su u Grebencu većinsko stanovništvo Rumuni, koji igrom istorijskih okolnosti, nisu iskušavali režim Nikolaea Čaušeskog.Grebenac je inače poznat po pokladama, odnosno manifestaciji Fašanke, koja se svake godine održava u susret proleću, pre uskršnjeg posta.Njih je u svojim stručnim radovima opisao profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, Slobodan Naumović, koji je ovde čest gost u vreme poklada.Tada glavnom seoskom ulicom defiluju traktori sa prikolicama, maskirani učesnici na njima izvode repertoar, svake godine teme su različite i naravno, raduju se proleću.Grebenac je poznat i po slavnom pesniku, Vasku Popu, Rumunu koji je stvarao na srpskom jeziku.

Srbija

Kako izgleda i šta nudi novi šoping centar na Konjarniku?

Na uglu ulica Vojislava Ilića i Mis Irbijeve u Beogradu, otvoren je BEO Šoping centar, koji se prostire na ukupnoj površini od preko 130 hiljada metara kvadratnih, piše portal Gradnja.rs. Iako je u glavnom gradu Srbije poslednjih godina otvoreno dosta velikih tržnih centara, navodi se da prema lokaciji novog šoping mola gravitira 350 hiljada stanovnika.Kako navode stručnjaci koji pišu za ovaj portal, pored dobre lokacije i raznolike ponude brendova, BEO Šoping centar odlikuje i inovativan arhitektonski koncept jer poseduje otvorene površine, dosta prirodnog svetla i zelenilo. Projekat tog tržnog centra izradio je arhitektonski studio Chapman Taylor iz Dizeldorfa, isti koji je radio na projektu Ušća 2, takođe u vlasništvu kompanije "MPC Properties".Investicija te kompanije u ovaj tržni centar iznosi 110 miliona evra, a radi se o objektu sa tri etaže i sa 43 hiljade kvadrata prostora za iznajmljivanje.Izgrađena je i prostrana podzemna garaža kapaciteta preko 1200 parking mesta. BRENDOVIOva šoping destinacija nudi 130 brendova, a jedna od novina je i poznati nemački modni brend Peek & Cloppenburg, koji otvaranjem radnje u  novom tržnom centru počinje da posluje na domaćem tržištu. U centru će se i naći poznati brendovi kao što su Pull&Bear, Bershka, Stradivarius, H&M, C&A, LC Waikiki, Deichmann, Reserved, Mojito, House, Cropp, Lindex, Sportina, Fashion&Friends, Guess, Superdry, N Fashion, Beosport, Office shoes, Deichmann, Reserved, Mojito, House, Cropp, Lindex, Coffee Room, Starbucks, McDonalds, KFC, dm, Maxi, Jasmin, Pertini Toys, Intersport, Buzz, Sport Vision, Casa Bianca, Laguna, ali i mnogi drugi.

Svet

Južni pol se u poslednje tri decenije zagreva tri puta brže od svetskog proseka

Novo istraživanje koje je nedavno objavljeno u časopisu Nature Climate Change pokazalo je da se Južni pol u poslednjih 30 godina zagreva tri puta brže od svetskog proseka, kaže Klima101.Istraživači kažu da su prirodni procesi vodeći uzrok ovog porasta temperature, ali i da su klimatske promene izazvane ljudskim aktivnostima značajno doprinele tome.Ranija istraživanja su pokazivala da je antarktički plato jedno od retkih mesta na planeti koje se hladilo dok se ostatak sveta zagrevao zbog klimatskih promena, međutim to više nije slučaj.Južni pol je inače jedno od najhladnijih mesta na planeti sa prosečnom temperaturom od – 49 °C.Glavni uzrok zagrevanja je neuobičajeno topla temperatura okeana u oblasti tropskog zapadnog Pacifika koja je povezana sa prirodnom pojavom koja se zove „međudekadna pacifička oscilacija”. Vodeći istraživač ovog istraživanja Kajl Klem sa Viktorija univerziteta u Velingtonu (Novi Zeland) kaže da su klimatske promene vrlo izvesno imale ulogu u velikom povećanju temperature na Južnom polu, ali da nisu dominantan uzrok.

Podaci sa berze

Svet

Fič: Rekordan broj nižih rejtinga i negativnih izgleda u prvom polugođu

Fič Rejtings (Fitch Ratings), firma za ocenjivanje boniteta, u prvoj polovini godine smanjila je kreditne rejtinge 33 zemalja, i očekuju dalji pad uoči pandemije koronavirusa, prenosi CNBC.Džejms Mekormak, globalni šef te kompanije za ocenu državnih hartija od vrednosti, navodi da je Fič takođe dala negativne izglede za još 40 zemalja, odnosno da se očekuje dalji pad rejtinga.Kreditni rejting je metod određivanja kreditne sposobnosti entiteta, odnosno mogućnosti vraćanja kredita ili suverenog duga.U bližem okruženju Srbije, samo je rejting Slovačke smanjena sa A+ na A, dok Rumunija i Severna Makedonija imaju negativne izglede."Nikada u istoriji agencije nismo imali negativne izglede za 40 zemalja istovremeno", rekao je Mekormak za CNBC.Dodao je i da nikada nisu smanjili 33 suverena rejtinga u jednoj godini, što su sada uradili za samo pola godine. Među državama kojima je srezan rejting nalaze se Ujedinjeno Kraljevstvo, Australija, Hong Kong i Slovačka.Mekormak očekuje pogoršanje finansijske situacije svih 119 zemalja koje agencija ocenjuje, imajući u vidu da su mnoge vlade povećale potrošnju kako bi zaštitile svoje ekonomije uoči pandemije koronavirusa.Takvo pogoršanje može se pokazati u vidu većih deficita, manjih višaka u vladinim budžetima, ili povećanju državng duga, dodao je Mekormak."Agencija će dalje motriti da li će vlade moći da smanje nivo duga nakon što se ekonomije oporave od pandemijie", rekao je Mekormak.Međunarodni monetarni fond (MMF) prethodno je ocenio da su mere zabrane kretanja u mnogim zemljama kako bi se smanjilo širenje koronavirusa oštetile globalnu ekonomiju više nego što se očekivalo.MMF je upozorio da bi globalni javni dug mogao doći do rekordne visine od preko 100 odsto svetskog BDP-a.

Svet

Prirodnjački muzeji kriju rešenje za predviđanje budućih pandemija

Prirodnjački muzeji širom sveta čuvaju uglavnom neiskorišćeni resurs za predviđanje budućih pandemija: zbirke prirodne istorije o kojima ljudi i nauka malo znaju, navodi se u tekstu koji potpisuje nekoliko svetskih profesora pririodnjaka.Biodiverzitet naše planete je slabo poznat - samo oko 20% svih procenjenih vrsta na Zemlji  su su imenovani. "Po našem mišljenju, ovo fundamentalno nepoznavanje gotovo svih aspekata biološke raznolikosti rezultiralo je neefikasnim, slabo koordiniranim i minimalno naučno utemeljenim odgovorom na ključne aspekte pandemije COVID-19", ocenjuju profesori.Prirodnjačke zbirke čuvaju primerke životinja, biljaka i drugih organizama koji ilustruju raznolikost života na Zemlji. Oni su rezervoari informacija i uzoraka koji mogu naučnicima pomoći da identifikuju verovatne izvore patogena, domaćine i puteve prenosa. Istraživanja pokazuju da su zoonoze tj. bolesti koje se prenose sa životinje na čoveka porasle zbog upada ljudi u životinjska staništa. Uništavanje tropskih kišnih šuma širom sveta nas je suočilo sa mikrobovima koji se prirodno javljaju kod divljih životinja i mogu izazvati bolest u ljudskoj vrsti.Biološka raznolikost Zemlje povezana je porodičnim stablom. Virusi, bakterije i drugi mikrobi evoluirali su zajedno sa svojim domaćinima milionima godina. Kao rezultat, virus koji boravi u domaćinu divljoj životinji, poput šišmiša, može biti visoko patogen kada se prenosi na ljude. Nažalost, nacionalni odgovori na epidemije bolesti često se zasnivaju na vrlo ograničenom znanju osnovne biologije, ili čak identiteta, patogena i njegovog divljeg domaćina. Kao naučnici, verujemo da iskorišćavanje vekova biološkog znanja i resursa iz kolekcija prirodne istorije može pružiti informisanu mapu puta da bi se identifikovalo poreklo i prenošenje epidemije bolesti, ocenjuju profesori.Procenjuje se da svetske prirodne istorijske zbirke sadrže više od tri milijarde uzoraka, uključujući sačuvane primerke mogućih domaćina koronavirusa koji su doveli do SARS-a, MERS-a i COVID-19. Konzervirani primerak glodara, šišmiša ili bilo koje druge potencijalne životinje domaćina u kolekciji takođe sadrži sačuvane patogene, poput koronavirusa. To znači da istraživači mogu brzo pregledati mikrobe koristeći uzorke koji su ranije sakupljeni decenijama ili više za sasvim drugu svrhu. Oni mogu upotrebiti ove informacije da brzo identifikuju patogen, povežu ga sa određenim divljim domaćinima, a zatim rekonstruišu prošlu distribuciju i evoluciju mikroba i domaćina koji izazivaju bolest na širom geografskog prostora.Mnoge kolekcije sadrže zamrznute uzorke životinjskih uzoraka koji se čuvaju u posebnim zamrzivačima na niskim temperaturama. Ovi materijali se mogu brzo pregledati na mikrobe i moguće ljudske patogene uz pomoć genetske analize. Naučnici mogu da uporede DNK sekvence patogena koji se nalaze u uzorcima životinja sa agensom koji izaziva bolest da bi identifikovali i pratili puteve prenosa.

E-biznis

E komerc u Srbiji za vreme i nakon vanrednog stanja – šta smo naučili?

Jasno je da je pandemija koronavirusa u Srbiji osvetlila sve prednosti onlajn prodaje, te da je sposobnost kompanija da brzo transformišu svoje kanale prodaje i fokusiraju se na eKomerc, za mnoge bila pitanje opstanka.Brz rast evidentiran je kroz dvocifrene procente- trgovaci koji do tada nisu bili na internetu potrudili su se da se tamo i nađu, dok je struka nastojala da ih usmeri i pomogne im, kako bi iskoristili sjajan trenutak za razvoj eKomerca u Srbiji.O ovoj temi razgovarali smo sa Markom Ilićem, suosnivačem eCommerce Asocijacije Srbije, koja će u narednom periodu kroz svoju prvu online eCommerce Akademiju pokušati da odgovori na sva pitanja trgovaca prilikom pokretanja i prvih koraka u internet prodaji.Kako je Covid-19 uticao na e-trgovinu u Srbiji?Evidentno je da se sa pojavom pandemije, u situaciji koju niko nije mogao predvideti biznis planom, čitav eko sistem onlajn trgovine u Srbiji našao pred velikim izazovom, U prvom trenutku, nakon uvođenja vanrednog stanja, zabeležio je blagi pad, da bi potom „eksplodirao“. Internet prodavnice, koje su ostale operativne, nekim danima su beležile rast i do 300 odsto, dok su one tradicionalne počele da pronalaze rešenja da svoje proizvode ponude i putem tog vida prodaje.Koliko novih onlajn prodavnica je otovoreno u protekla dva meseca i koje su delatnosti procvetale u ovom periodu?U eCommerce Asocijaciji Srbije smo na dnevnom nivou dobijali desetine upita od kompanija o načinima na koje mogu da se uključe u prodaju putem interneta. Prodavci su se snalazili koristeći sve moguće kanale komunikacije da bi došli do svojih kupaca, najviše Facebook i Google. Najveći skok u internet prodaji su ostvarili portali iz FMCG industrije koji su već pozicionirani igrači u Internet trgovini, poput Maxi online, E-lakolije i drugih. U jednom trenutku rast je bio toliki da je pretio potpuni logistički kolaps. Procenjuje se i da su mali registrovani trgovci u ovom periodu otvorili više stotina novih prodavnica.Najveci izazovi sa kojima se susreću mala i srednja preduzeća u procesu pokretanja online trgovine?Najveći izazov je najpre nedostatak edukacije - kako trgovaca, tako i kupaca. Sama Asocijacija pokrenuta je sa ciljem da internet trgovci dobiju profesionalno udruženje koje može da im ponudi odgovore ili savete vezane za ecommerce. U narednih dva meseca, pokušaćemo da kroz našu prvu online eCommerce Akademiju damo odgovore na sva osnovna pitanja koje trgovci imaju prilikom pokretanja i prvih koraka u prodaji putem interneta. Potrudićemo se da im damo prave odgovore i usmerimo ih sa pravljenjem biznis i marketing plana, odabirom platforme za web shop, procesima koji se dešavaju na sajtu i van njega, digitalnog oglašavanja, povezivanja sa svim eksternim softverima i alatima. Naravno, uputićemo ih I u sve pravne procese koje potrebno uraditi pre i tokom poslovanja.Koje su prednosti e-trgovine i šta je presudno da se zadrže kupci?Ako izuzmemo veliki izbor i povoljne cene, prednost je i sjajno korisničko iskustvo. Pod tim podrazumevam celokupan proces - od poručivanja i isporuke, pa sve do eventualne reklamacije. Sigurnost i poverenje kupca na internetu su najveća prednost koju možete imati i zato se isplati graditi ih tokom dužeg vremenskog perioda.Da li imamo dovoljno uslova da logistički održimo ovaj način prodaje? Gde su potrebna unapređenja?Za vreme pandemije ali i pre nje zaključili smo da postoji mnogo prostora za unapređenje kurirskih službi u Srbiji. Potrebe su prerasle lokalnu ponudu. Čak i sa pojavom novih kurirskih službi i novih načina isporuke, i dalje su neophodni dodatni resursi u vidu dostavnih vozila i logističkih centara. Ovaj nedostatak deo trgovaca je nadomestio kupovinom vlastitih vozila i otvaranjem pick up points-a, a kurirske službe novim načinima isporuke, poput paketomata.Koje su predikcije za nastavak razvoja onlajn tgovine u poslednja 2 kvartala godine?Nakon pandemije sigurni smo da je eKomerc najsigurnijih kanal, i da će ubuduće ostati jedan od najznačajnijih načina prodaje i komunikacije sa krajnjim korisnicima. Izvesno je i da iskustvo kupovine i prodaje na internetu nikada više neće biti isto kao pre pandemije. Očekujemo sigurni rast, pa je najbolji savet koji mogu da dam: „Ukoliko već niste online, sa svojom najboljom ponudom, nemate više šta da čekate“.

Svet

Gugl na čelu kompanija koje su nezadovoljne Eplovom politikom praćenja korisnika

Grupa evropskih udruženja za digitalno oglašavanje podržana od Gugla, kritikovala je plan Epla (Apple) da zahteva dodatno odobrenje od korisnika pre nego što aplikaciji bude omogućeno da prikuplja podatke i prati korisnika, prenosi Reuters.Aplikacije prate korisnika i njegovu aktivnost na internetu kako bi prikupile dovoljno podataka za personalizovane oglase.Ova grupa oglašivača optužuje Epl za nepoštovanje oglašivačke industrije, navodeći da zahtevanje dodatnog odobrenja od korisnika predstavlja rizik jer se „korisnici mogu predomisliti i odbiti praćenje“.Fejsbuk i Gugl su među najvećim kompanijama koje prate potrošače da bi se upoznali sa njihovim navikama i interesovanjima i tako im predstavili personalizovane reklame i oglase.Epl je rekao da je nova funkcija usmerena na to da korisnicima pruži veću transparentnost u načinu na koji se njihove informacije koriste.

Srbija

Podrška kompanije dm domaćim proizvođačima

Kompanija dm drogerie markt pokrenula je kampanju podrške domaćim proizvođačima sa ciljem da podrži razvoj lokalne privrede i ukaže na činjenicu da se mnogi srpski proizvodi nalaze u rangu sa velikim svetskim brendovima, saopštila je kompanija.Posvećenost dm-a proizvodima domaće radinosti predstavlja prirodni nastavak aktivnosti kompanije koja je od prvog dana usmerena na podršku lokalnoj zajednici. Tokom prošle godine, kompanija dm uspešno je realizovala projekat „dm inkubator“ zahvaljujući kojem je 18 domaćih proizvođača dobilo jedinstvenu priliku da razvije i unapredi 57 domaćih proizvoda i plasira ih na police preko 100 drogerija u zemlji.Pored toga, ovaj najveći drogerijski lanac u Evropi nudi preko 1.300 domaćih proizvoda koji obuhvataju različite asortimane, počevši od segmenta za negu i lepotu, segmenta za održavanje domaćinstva, preko hrane, sve do proizvoda za negu i ishranu beba. Radoje Krajišnik, menadžer asortimana u kompaniji dm, objašnjava da kupovinom domaćih proizvoda kupci direktno podržavaju razvoj domaće privrede i lokalnog preduzetništva.„U okviru dm drogerija proizvode plasira preko 100 različitih domaćih proizvođača koji zapošljavaju veliki broj ljudi u našoj zemlji. Upravo su domaći proizvođači bili velika podrška kompaniji tokom vanrednog stanja i time uspešno odgovorili na potrebe kupaca u Srbiji, što u mnogim evropskim zemljama, gde je dolazilo do velikih nestašica, nije bio slučaj. Sada je vreme da im uzvratimo birajući domaće alternative proizvoda koje svakodnevno upotrebljavamo. Još jedan razlog za podršku srpskim brendovima predstavljaju pristupačne cene, dok visok kvalitet i inovativnost izrade i pakovanja svrstavaju domaće proizvode rame uz rame sa proizvodima svetske klase“, istakao je Krajišnik.  U znak podrške proizvodima koji dolaze iz Srbije i sa ciljem da motiviše kupce da pronađu svoje favorite među njima, kompanija je obezbedila popuste do 30 odsto na deo ovog asortimana koji važe do 15. jula.

Svet

Turisti slabo raspoloženi za žurke na Pagu

Početkom jula, kada je letnja turistička sezona u punom jeku, sve više se priča o praznim plažama na hrvatskom primorju, a izostanak uobičajene gužve potkrepljen je činjenicom da ove godine neće biti letnjih festivala, javlja Hrvatska radio-televizija (HRT).Kako prenosi ovaj medijski servis, atmosfera na ostrvu Pag i čuvenoj plaži Zrće, nije uobičajena za ovo doba godine, iako je broj gostiju ipak dostigao polovinu broja od prošle godine.Među njima ima malo onih raspoloženih za parti zabave, po čemu sje taj deo Paga postao poznat.Tačno u ovo vreme pre godinu dana, popularna plaža Zrće bila je puna mladih ljudi, mahom Britanaca zbog održavanja Hideout festivala. Danas su ležaljke prazne, a u moru tek pokoji kupač i čini se da je više bankomata, nego posetilaca, sumira utiske reporter HRT-a.Sve to, kako se naglašava donosi nevolje koncesionarima, koji smatraju da bi bili zadovoljni i sa pet odsto posla u odnosu na prošlu godinu.Tu i tamo može da se naleti, uglavnom na mlade Nemce, željne zabave, koji kažu da nije ni približno kao prošlih godina, ali im to ne smeta da uživaju u moru, i kako naglašavaju, slobodi.Većina objekata i klubova je zatvorena, a najveći klub, Noa, na zadarskom delu plaže ipak radi. Retkim gostima na ulazu se meri temperatura, dezinfikuju ruke, a konobari poslužuju sa zaštitnim maskama.Gradonačelnik mesta Novalje Ante Dabo je neumoljiv i ne želi da dozvoli saglasnost za održavanje festivala i koncerata klubovima."Jedan virus, jedno širenje zaraze može nam upropastiti ovo što imamo. Mi smo danas i zadnjih deset dana između 40 i 65 posto prometa od prošle godine po dolascima. To su brojke koje su nas prijatno iznenadile. To izgubiti radi nekoliko stotina partijanera, koji, moramo, priznati, nikada ne mogu da se ozbiljno pridržavaju mera", zaključuje Dabo.

Svet

TikTok i Spotify postali članovi Evropske asocijacije za digitalni marketing

TikTok i Spotify postali su članici Evropske asocijacije za digitalni marketing i ekosistem oglašavanja IAB Europe (Interactive Advertising Bureau), objavio je Politico EU Influence.EIB je asocijacija koja razvija standarde industije i lobira kod institucija. TikTok je kineska platforma za deljenje videa, a Spotify evropska muzička striming platforma. Članovi Other members include Google, Facebook and Microsoft.Kineska aplikacija prestigla Fejsbuk, popularnost raste i u Srbiji

Svet

Genetičar Miodrag Stojković dokazao negativan efekat plastike na zdravlje

Zagađenje životne sredine plastikom u poslednje vreme rezultovalo je njenim svakodnevnim unošenjem u organizam putem vazduha, hrane i vode, objasnio je na svom tviter nalogu poznati genetičar Miodrag Stojković.Prema njegovim rečima, o tome kakav negativan efekat sve to ima na ljudske ćelije, rani razvoj i nastanak bolesti, objašnjeno je u najnovijoj naučnoj publikaciji, čiji je on koautor, zajedno sa grupom naučnika. Rad nosi naslov: Istraživački okvir za proučavanje unutarćelijskog zagađenja polisterinskom nanoplastikom i klinički pokazatelji.Do sada se, na žalost, nekoliko studija bavilo eventualnim štetnim uticajem mikroplastike i nanoplastike, piše u uvodnom obraćanju grupe istraživača, koji je Stojković podelio na društvenim mrežama.U istraživanju je inače korišćen novi okvir za istraživanje, kako bi se utvrdio uticaj tih čestica na ranu fazu razvoja ljudskog embriona.Analiza skupa gena pokazala je da su geni odgovorni za razvoj srčanih zalistaka, kao i disfunkcija ćelijskih komponenti, uključujući unutarćelijsku matricu i matične ćelije, bili značajno pod uticajem polisterina, nakon izlaganja toj materiji.Polisterin je inače materija od koje se pravi plastika i izrađuju, na primer, čaše za jogurt.Korišćenjem Hi Patnik metode, koja otkriva uništavajuće mehanizme i određuje kliničke pokazatelje, otkriven je APOC3 sklop, koji je odgovoran za povećan rizik od ishemijske kardiovaskularne bolesti.U uvodu se dodaje da rezultati jasno pokazuju bolje razumevanje  bioaktivnosti nanoplastike i njenog uticaja na zdravlje.Prezentovani istraživački okvir otkriva aspekte za dalje proučavanje, sa ciljem da se predstave mehanizmi i poreklo ljudskih bolesti, posebno onih koje potiču od unutarćelijskih zagađenja, navodi se u uvodnom delu ovog rada.

Srbija

Protiv čega se bune stanari studentskih domova

Akademci smešteni u nekoliko beogradskih studentskih domova protestovali su sinoć nakon što je predsednik Srbije najvio da će te ustanove zbog širenja koronavirusa biti zatvorene u predstojećem periodu.Iako su studenti nakon protestnog skupa najavili novi skup za danas ako se mera zvanično ne ukine, ministar prosvete Mladen Šarčević je jutros izjavio da će oni ipak ostati u domovima.Gostujući na TV Prva, on je naveo da je Kriznom štabu skrenuo pažnju na "lošu informaciju Studentske poliklinike", da od 300 registrovanih zaraženih studenata samo oko 20 odsto živi u domovima, a da je 49 akademaca u Beogradu sa slabim simptomima koronavirusa.Kako javlja agencija Beta, a prenosi Danas, dodao je i da u studentskim domovima u drugim delovima zemlje, poput Novog Sada, Niša i Kragujevca od sredine maja nema novozaraženih.U međuvremenu je i rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović za Betu kazala da su najave o zatvaranju studentskih domova bile "veliko iznenadjenje za sve na Univerzitetu"."Studenti su s pravom uznemireni i nezadovoljni. Univerzitet u Beogradu je u dnevnom kontaktu s Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, i mi smo imali dogovor da studenti uz poštovanje svih preventivnih mera završe junski ispitni rok i da se onda isprazne domovi", kazala je rektorka.U četrnaest studentskih domova koji čine mrežu Ustanove Studentski centar "Beograd" smešteno je oko 12.000 studenata, ali ta organizacija do objavljivanja ovog teksta Novoj ekonomiji nije odgovorila koliko ih tamo trenutno boravi.U studentskim domovima su trenutno na snazi posebne mere za prevenciju širenja koronavirusa, koje podrazumevaju izbegavanje bliskih kontakata, držanje distance, korišćenje dezobarijera.Dodatno, studenti su u obavezi da na hodnicima nose maske, a do daljnjeg se zabranjuju posete, prenoćišta i slavlja u studentskim sobama.Jedan stanar doma "Karaburma" koji je učestvovao na protestu sinoć potvrđuje da se studenti generalno pridržavaju mera."(U "Karaburmi") je prvobitno bilo proglašeno da su se neki studenti zarazili, ali se nakon toga ništa nije desilo. Iako ni tada nije bilo nikog da kontroliše da li neko nosi maske, mogu da kažem da su studenti jako poštovali meru nošenja maski kada nisu u sobama. U menzama su bili raspoređeni ljudi koji su dezinfikovali ruke studentima, a svaki sto je imao svoj asepsol", rekao je on za Novu ekonomiju.Dodaje i da je moguće da je neko virus "pokupio" u sobama prilikom druženja, kao i da su ustanove mogle da organizuju da nema velikog broja studenata u domovima, na primer tako što bi odobravali smeštaj na nekoliko dana uoči polaganja ispita, ali da bi to zahtevalo mnog organizacije.Ovo nije prvi put da se studenti nalaze u nepovoljnoj situaciji zbog korone, obzirom da je 16. marta, dan nakon proglašenja vanrednog stanja, akademci dobili obaveštenje da imaju 24 sata da napuste svoje sobe."Tada nije bilo problema, jer su se svi plašili, znali su da je malo i besmisleno, bilo je komentara, ali ništa više od toga", navodi za Novu ekonomiju jedan od stanara "4. aprila".Nedelju dana nakon proglašenja vanrednog stanja, Ustanova Studentski centar "Beograd" je uputila iseljene stanare "Studenjaka" da iznesu svoje stvari iz soba u roku od 48 sati, kako bi se dom pripremio za eventualno zbrinjavanje obolelih od COVID-19.Obzirom da je tada na snazi bila zabrana međugradskog saobraćaja, studenti su obično privatnim prevozom i sa porodicama dolazili do doma na Novom Beogradu kako bi ispraznili svoje sobe.Pre vanrednog stanja, najveći studentski dom u zemlji, "Studentski grad, trebao je da bude iseljen kako bi u njega bili smešteni učesnici Univerzijade. 

novcanik i noz i viljuska

Srbija

Zarade do kraja godine: Javni sektor da se ne sekira

Zarade u javnom sektoru ostaće nepromenjene u drugom delu godine, dok će zarade u privatnom sektoru imati blagi pad, predviđanja su najnovijeg Kvartalnog monitora, biltena koji izdaju Ekonomski fakultet u Beogradu Fondacija za razvoj ekonomske nauke (FREN).Pad zarada u privatnom sektoru će biti prvenstveno posledica toga da je znatan deo zaposlenih tokom drugog kvartala primao samo minimalac. "U drugom delu godine  očekujemo da će zarade u privatnom sektoru uglavnom vratiti na pretkrizni nivo, jer će se prilagođavanje na tržištu rada većim delom ostvariti kroz smanjenje zaposlenosti, a manjim delom kroz smanjenje zarada", optimistični su analitičari. Na nivou cele godine zarade u Srbiji će  verovatno imati realni rast, iako će BDP i produktivnost rada opasti. Posledica toga biće dalji rast jediničnih troškova rada i pogoršanje konkurentnosti privrede Srbije na međunarodnom tržištu. Drugi očekivani rezultat na tržištu rada u ovoj godine je dodatno povećanje razlike između zarada u javnom  i privatnom sektoru.Prosečne nominalne neto zarade u prvom kvartali 2020. su iznosile 59.251 RSD, nominalno su veće za 10,3% u odnosu na isti kvartal prethodne godine, a realni rast iznosi 8,3%. Snažan rast zarada je posledica rasta zarada u delovima javnog sektora od 1. novembra 2019. godine u proseku za 9,7%, ali i snažan rast zarada u privatnom sektoru usled emigracije radne snage.  Realni rast zarada u Q1 je značajno veći nego rast BDP-a, što se ocenjuje kao negativan trend. Realne zarade su porasle za 17,3% u 2019. u odnosu na 2015, dok je u Q1 2020. taj rast čak 24,9%, što je znatno brže od rasta BDP-a i rasta produktivnosti u istom periodu. Prosečna zarada u javnim preduzećima je iznosila 72.383 RSD, u javnom sektoru 66.936 RSD, u sektoru opšte države 65.194, dok je u privatnom sektoru iznosila 55.787 RSD u Q1 2020. Zarade su u javnom sektoru u proseku 20% veće nego u privatnom sektoru. Rast zarada u javnom i privatnom sektoru je u Q1 2020. u odnosu na Q1 2019. je iznosio 10% (u javnom sektoru 10,1% i u privatnom sektoru 9,9%). 

Srbija

Vaspitačicama u Beogradu puna plata u slučaju da su zaražene

Zaposleni u predškolskim ustanovama u Beogradu koji  privremeno odsustvuje sa rada zbog potvrđene zarazne bolesti COVID-19 ili zbog mere izolacije ili samoizolacije zbog izlaganja riziku na poslu, ima pravo na naknadu plate u visini od 100% osnova za naknadu plate, predviđenom je aneksom ugovora na kolektivni ugovor koji je objavljen u Službenom glasniku. Za za prvih 30 dana odsustva sa rada – plata se nadoknađuje iz sredstava poslodavca; Počev od 31. dana odsustva sa rada –  iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja zakonom propisani iznos naknade plate, a iz sredstava poslodavca razliku do visine od 100% osnova za naknadu plate.