Najnovije

E-biznis

OTP banka uskoro dovodi Apple Pay

OTP banka Srbija uskoro dovodi Apple Pay za sve svoje klijente u Srbiji, čime omogućava veću bezbednost, sigurnost i privatnost plaćanja na Apple uređajima. OTP banka je ponosna što će uskoro biti u p...

Svet

Fejsbuk počinje da sarađuje sa obrazovnim institucijama

Fejsbuk je objavio da je sklopio partnerstvo sa Centralnim odborom za srednjoškolsko obrazovanje u Indiji, kako bi pokrenuli sertifikovani nastavni plan i program o digitalnoj bezbednosti i dobrobiti na internetu, kao i o proširenoj stvarnosti (AR), javlja TechCrunch.Kroz ove predmete, Fejsbuk i Centralni odbor imaju za cilj da pripreme srednjoškolce za trenutne i nove poslove i pomognu im da razviju veštine za sigurno korišćenje interneta, donošenje „dobro informisanih odluka“ i razmišljanje o svom mentalnom zdravlju, rekli su u saopštenju.Ovaj nastavni plan i program odvijaće se u nekoliko faza, kako kaže Fejsbuk.U prvoj fazi, posvetiće se obuci nekih deset hiljada nastavnika, a u drugoj fazi fokus će biti na učenicima kojih će biti oko trideset hiljada.Tronedeljni trening o proširenoj realnosti (Augmented Reality) pokrivaće osnove tehnologije koja se tek razvija i načine kako da se koristi Fejsbukov Spark AR Studio za kreiranje iskustava proširene stvarnosti.Fejsbuk poslednjih nekoliko godina radi na podizanju svesti o lošoj strani tehnologije i radi na edukovanju mladih ljudi o upotrebi interneta.

Srbija

Revizori nisu pronašli nepravilnosti u poslovanju BIA

Bezbednosno-informativna agencija (BIA) je tokom 2019. godine ostvarila prihode od  6,75 milijardi dinare i tekuće rashode i izdatke za nefinansijsku imovinu visini od 6,73 milijardi dinara, navodi se u izveštaju koji je sančinila Državna revizorska institucija (DRI). Revizori navode da su svi finansijski izveštaji u koje su imali uvid bili pripremljeni u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, relevantnim uredbama i pravilnicima koji uređuju rad budžetskih korisnika i da nisu pronašli nepravilnosti u poslovanju BIA."Testirani rashodi i izdaci izvršeni su u skladu sa sredstvima opredeljenim Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije", dodaje se u izveštajuAgencija je takođe sačinila mape poslovnih procesa i iste usvojila 1. marta 2019. godine, a u cilju uspostavljanja i održavanja sistema interne kontrole BIA je interno donela i usvojila Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, Pravilnik o utvrđivanju poslova koji su nespojivi sa radom Agencije, Pravilnik o stručnom usavršavanju i obrazovanju pripadnika BIA.Izveštajem o popisu, koji je sastavni deo procesa revizije, obuhvaćen je popis imovine, novčanih sredstava, potraživanja i obaveza, a interne komisije su sravnile stvarno stanje utvrđeno popisom sa knjigovodstvenim stanjem i o tome sačinile izveštaj."Nismo prisustvovali izvršenom popisu imovine i obaveza, a revizija je izvršena naknadnim pregledom popisnih lista, izveštaja popisnih komisija i Odluka u vezi sa popisom", navodi DRI.Izveštajem o popisu obuhvaćen je popis imovine, novčanih sredstava, potraživanjai obaveza.

Svet

Evropska komisija: Za društvene mreže ista pravila kao za sve ostale emitere

Društvene mreže kao što su Fejsbuk, Jutjub i Tviter moraće da poštuju ista pravila emitovanja kao što to čine ostali emiteri, odlučila je Evropska komisija u četvrtak, prenosi Euractiv.Za izmene i dopune u Direktivi o audiovizualnim medijskim uslugama delom su zaslužni i emiteri koji su želeli da društvene mreže imaju iste obaveze kao i tradicionalne medijske kompanije."Društvene mreže, na sličan način kao i tradicionalne medijske kompanije, moraće da zaštite korisnike od govora mržnje i da osiguraju da su maloletne osobe zaštićene od štetnog sadržaja", saopštila je Komisija.„Internet platforme moraju preduzeti akciju protiv sadržaja koji podstiču nasilje, mržnju i terorizam, i  moraju obezbediti odgovarajuće oglašavanje i plasman proizvoda u dečjim programima“, saopšteno je.Evropska komisija takođe je naglasila da će striming platforme kao što su Netfliks i Amazon Prajm morati da posvete 30 odsto njihovog kataloga za evropski sadržaj.Širom Evrope pružaoci medijskih usluga moraće da sarađuju međusobno sa ciljem promovisanja evropskih filmova i TV emisija. 

Srbija

Kad ćemo prestići hrvatski BDP

Srpski predsednik Aleksandar Vučić ponovio je pre neki dan da će Srbija do kraja 2021. godine prestići Hrvatsku po ukupnom bruto domaćem proizvodu (BDP).Vučić je za RTS rekao da je BDP Hrvatske 53,6, a Srbije 46 milijardi evra i dodao da je razlika do pre dve godine bila 10 milijardi evra. "Sada je 7,6 milijardi evra u korist Hrvatske, bili su 100 godina ispred nas.Oni će na kraju godine imati BDP 48,3 milijarde evra, a mi 46,1. To je razlika od samo dve milijarde", kazao je Vučić.Kao i uvek u izjavama predsednika Vučića, na prvi pogled sve je tačno, ali u suštini nema prostora za radovanje nad "nesrećom" Hrvatske koja će zbog kraha turističke sezone imati veliki privredni pad.Tačno je da u tekućim evrima Hrvatska i Srbija tolilo proizvode koliko je rekao predsednik, ali u realnim Hrvatska nam izmiče. Evo objašnjena.Hrvatska ima 60 odsto Stanovništa Srbije i po glavi stanovnika  duplo veći BDP od Srbije: 13.270 evra po glavi tanovnika u odnosu na 6,3 hiljada evra po glavi stanovnika Srbije.U osvrtu na istu ovakvu izjavu da će Srbija dostići Hrvatsku, ekonomista Vladimir Gligorov u tekstu za Novi magazin pokazuje da je u poslednjih desetak godina stvarni proizvod Hrvatske trajno veći od srpskog i razlika se ne smanjuje, a po stanovniku se nominalno povećava.Stvarni proizvod u sebe uključuje i inflaciju i promenu kursa što takođe utiče na kretanja nominalnih vrednosti.Recimo, kurs kune se menjao, ali oko proseka koji je uglavnom stabilan. Dinar je, opet, depresirao do druge polovine 2012, od kada povremeno apresira ili depresira, a poslednje dve godine je otprilike tu gde je i danas. Ako se uporede nominalni i realni BDP u Srbiji i Hrvatskoj uticaji kursa i inflacije su jasni, kaže Gligorov. Realna kretanja pak ne pokazuju smanjenje rastojanja među njima, koje je opet vidljivo kod rasta srpske u poređenju sa hrvatskom proizvodnjom. Kuna je u poslednjih nekoliko godina uglavnom depresirala, dok je dinar bio stabilan. Tako da se u tekućim evrima srpska ukupna proizvodnja približava hrvatskoj (ono o čemu govori Vučić), dok u količinama proizvedenog zapravo ne.Gledano unazad, Hrvatski BDP po stanovniku bio je oko 20 odsto veći od srpskog (nije bio mnogo veći od vojvođanskog) negde pred raspad Jugoslavije. Bio je gotovo dva puta veći od crnogorskog ili makedonskog. I svakako značajno veći od bugarskog i rumunskog.Gledano unapred, zaista, ako Hrvatska doživi pad proizvodnje od gotovo 10 odsto ove godine, za razliku od srpskog pada od tri odsto, razlika u ukupnoj proizvodnji će se smanjiti, kaže ekonomista. "No, sledeće godine bi oporavak hrvatske privrede trebalo da bude značajno brži od srpskog jer je pad bio dublji. Tako da se ništa dugoročno ne može zaključiti na osnovu tih podataka", smatra Gligorov. Kako kaže, stvarni, količinski, ukupni proizvod Hrvatske trajno je veći od srpskog i razlika se ne smanjuje, a po stanovniku, nominalno, ona se povećava. I to u poslednjih desetak godina, koje su bile posebno rđave za Hrvatsku privredu, a u poređenju sa jugoslovenskim vremenom.

Svet

Otvaraju se kovid bolnice u celom svetu, u Beogradu ponovo Arena

Slučajevi zaraze u Indiji premašili su 700 hiljada, pa je ta zemlja, uz Rusiju dospela na treće mesto najugroženijih od korona virusa, prenosi londonski Gardijan. U Srbiji je ponovo otvorena kovid bolnica u Areni na Novom Beogradu, koja će imati 500 bolničkih kreveta na raspolaganju.Indija je uz Rusiju zauzela kao zemlju sa trećim najvećim brojem slučajeva koronavirusa u svetu nakon što je za jedan dan zabeležen rekordan broj slučajeva zaraze.Ministarstvo zdravlja Indije zabeležilo je u ponedeljak 23 hiljade novih slučajeva korona virusa, što je ukupno 697 hiljada zaraženih, a skoro 20 hiljada ljudi je izgubilo bitku sa koronom.Broj registrovanih slučajeva u Srbiji je 302, a prema poslednjim podacima, preminulo je još petoro ljudi, preneo je RTS.U Beogradu se ponovo otvara privremena kovid bolnica u Areni na Novom Beogradu, a vanredna situacija je proglšena u 11 opština i gradova, gde takođe ponovo rade kovid bolnice.Mediji su preneli da je situacija i dalje ozbiljna u Sjenici, kao i da je otvorena kovid bolnica u Požarevcu u koju bi trebalo da stižu i pacijenti iz Beograda.U Beogradu se od ponedeljka kažnjavaju građani koji ne nose zaštitne maske.Pre Indije i Rusije, najveći broj slučajeva zaraze beleži Brazil na drugom, sa 1,6 milona slučajeva i Sjedinjene Američke Države na prvom mestu u svetu, sa 2,88 miliona infekicija.U glavnom gradu Indije, Nju Delhiju, medicinsko osoblje počelo je sa lečenjem pacijenata u duhovnom centru, pretvorenom u bolnicu sa 10 hiljada kreveta.Objekat veličine dvadeset fudbalskih terena, na periferiji tog grada primaće pacijente sa blagim simptomskim u asimptomskim slučajevima.Vlasti u Indiji strahuju da bi Nju Delhi, u kojem živi 25 miliona ljudi, mogao bi da zabeleži više od pola miliona slučajeva korone do kraja jula. U gradu su i neki hoteli, svadbene dvorane i nekoliko stotina železničkih vagona pretvoreni u improvizovane kovid bolnice.Stroge mere zaštite, koje su bile na snazi od kraja marta, postepeno su ukidane, pa je porastao broj inficiranih i one su vraćene.Broj zaraženih raste i u Južnoj Africi, gde su takođe važile stroge mere zaštite, koje su polako olabavljene, pa je u subotu u toj zemlji bilo više od 10 hiljada novih slučajeva zaraze.U Sjedinjenim Državama Centri za kontrolu bolesti prijavili više od 52 hiljade novih slučajeva u nedelju.U australijskoj državi Viktoriji, prijavljeno je 127 novih slučajeva, pa se najavljuje zatvaranje granice sa Novim Južnim Velsom, najmnogoljudnijom državom u Australiji.To se dešava prvi put posle 100 godina.U Iranu je za 24 časa preminulo 163 ljudi.U Peruu koji ima skoro 33 miliona stanovnika, broj slučajeva korona virusa prešao je 300 hiljada, broj preminulih veći je od 10 hiljada.Ukupan broj slučajeva korone u svetu je 11,4 miliona, pokazuju podaci sa Univerziteta Johns Hopkins, a virus je do sada, prema tim podacima, odneo živote 533.780 ljudi, podseća Gardijan.

Svet

Boris Džonson isključuje Huawei iz razvoja 5G mreže?

Britanski premijer Boris Džonson trebalo bi da do kraja godine isključi kineskog telekomunikacionog giganta Huavej (Huawei) iz izgradnje državne 5G mreže, prenosi Sputnjik.Ovo saznaje britanski Telegraf, pozivajući se na izveštaj Nacionalnog centra za kibernetičku bezbednost Državnog štaba za komunikacije (GCHQ) koji tvrdi da su američke sankcije protiv Huaveja imale ozbiljan uticaj na kompaniju i da će kineskog telekomunikacijskog giganta upozoriti na upotrebu „nepouzdane“ tehnologije.U izveštaju koji je trebalo da bude predstavljen Džonsonu u nedelju, navodi se da zvaničnici GCHQ predlažu da se zaustavi ugradnja nove Huavej opreme za najmanje šest meseci, kao i da se „udalji tehnologija“ koja je već u upotrebi.Šef Huaveja za Veliku Britaniju Viktor Zang oštro je osudio one koji „kompaniju napadaju bez ikakvih dokaza“ i upozorio da bi ometanje Huavejevog učešća u izgradnji 5G mreže Britaniji učinilo medveđu uslugu.„Naš prioritet bio je da pomognemo kompanijama koje se bave mobilnom telefonijom i širokopojasnim mrežama da održe Britaniju povezanom, što je u ovom trenutku vitalnije nego ikad“, izjavio je Zang.London je bio pod velikim pritiskom Vošingtona otkad je u februaru najavio da će Velika Britanija pod određenim uslovima dopustiti Huaveju da učestvuje u izgradnji 5G mreže.Vošington je u više navrata upozoravao London da bi davanje dozvole Huaveju da učestvuje u izgradnji 5G mreže ugrozilo američko-britanske sporazume o razmeni obaveštajnih podataka i zapretio da će smanjiti bilateralnu obaveštajnu saradnju.

Svet

Nejasna dokumentacija omogućila distribuciju falsifikovanih maski

Uoči pandemije koronavirusa, od početka marta, mnogobrojne ustanove širom Evrope primile su pošiljke FFP2 maski sa lažnim CE sertifikatom. Dokumenti za neke od ovih pošiljki bili su falsifikovani, ali je glavni razlog za "poplavu" lažnjaka bio pojava nejasnih sertifikata izdatih od strane regularnih kompanija, prenosi Organized Crime and Corruption Reporting Project (OCCRP).CE sertifikat je potvrda da naznačeni proizvod ispunjava propise Evropske unije, izdaju ga kompanije i u pojedinim slučajevima mogu koštati desetine hiljada evra.Uprkos tome, dokmenti na osnovu kojih se izdaje taj sertifikat nemaju pravni osnov, čega ponekad ni kupci nisu svesni.Kako navodi Dort Kadel, pravni savetnik iz Danske, dokumenti često ne potvrđuje CE oznaku niti su obavezni.Većina tih dokumenata izdavala je italijanska kompanija ECM (Ente Certificazione Macchine), zbog čega je u aprilu bila pod istragom nadležnih tela italije zbog nepoštene poslovne prakse, ali postoje naznake da je firma nastavila sa izdavanjem sertifikata, navodi OCCRP.Osim ECM, još jedna kompanija za koju se zna da je izdavala takođe sumnjive papire je ICR Polska, poljski organizacija ovlašćena za izdavanje sertifikata za mašinsku i radio opremu, ali ne i medicinske proizvode.U dokumentaciji koju je ICR izdap navedeno da je proizvod "saglasan sa evropskim standardima", ali se dalje "sitnim slovima navodi da sam dokument ne potvrđuje CE oznaku.Kako jeavlja OCCRP, dokumentacija izdata od strane ECM i drugih kompanija korišćena je za distribuciju zaštitne opreme u najmanje 19 zemalja.Nezavisno testiranje sprovedeno u Švedskoj utvrdilo je da maske sa falsifikovanom ili sumnjivom dokumentacijom u većini slučajeva nisu saglasne sa "minimalnim zahtevima za filtraciju i opšti kvalitet".Evropska kancelarija za suzbijanje prevara (OLAF), kao i razne državne zakonske institucije, trenutno istražuju korišćenje lažnih ili nedovoljno jasnih sertifikata za distribuciju falsifikovane zaštitne opreme, rekao je generalni direktor te službe Vile Itala.Evropska komisija je на почетку pandemije donela presudu kojom kupci mogu nabavljati zaštitnu opremu bez CE oznake.Međutim ova privremena mera važi samo za vladine organizacije, a proizvodi i dalje moraju biti saglasni sa sigurnosnim standardima.

Srbija

Sead Biberović: Pazarci i Pazarke više nikome ne veruju

Intervju sa Seadom Biberovićem, iz nevladine organizacije “Urban-IN”, za podcast “Dan posle”Razgovarao: Aleksandar GubašKakva je zapravo situacija u Novom Pazaru, i kome Pazarci najviše veruju, što se tiče podataka o umrlima i zaraženima? Šta kažu umrlice po gradskom drveću i zidovima? Sead Biberović: Što se tiče brojki, ne znamo ih. Svakog dana se objavljuju neki zvanični podaci, dok bi se po umrlicama reklo da su te brojke mnogo veće. Znači, mnogo više ljudi je umrlo… Naravno, ne mora da znači da su svi umrli od korone. Ali, ako mi koji živimo u Pazaru znamo da je u prethodnih nekoliko godina nekakav prosečan broj umrlih na dnevnom nivou bio između tri i pet -- s tim da, kad vidimo da je u jednom danu umrlo petoro, onda kažemo: "Au, sve pomrije!" -- a sad imamo i po sedam-osam smrti dnevno, da ne pominjem ona tri krizna dana kad smo imali preko desetoro umrlih, onda već na prvi pogled možemo da znamo da tu nije nešto u redu. Možemo da zaključimo da te brojke koje nam oni govore, zvanične podatke, ne možemo da uzmemo za ozbiljno. Prosto, ne možemo da im verujemo. I onda dolazimo do pitanja kome Pazarci i Pazarke veruju, i na to mogu da kažem -- nikome. I razlog za to je upravo ovakvo ponašanje, pre svega vlasti iz Beograda, od prvog dana, i to ako je prvi dan uopšte bio kada su oni rekli da je bio… Jednostavno, mi smo izgubili poverenje u bilo šta što nam oni zvanično kažu -- kad kažem "oni", mislim na nadležne na bilo kom nivou. Dakle, mislim da ogromna većina Pazaraca i Pazarki više ne veruje ama baš nikome. Mi svojim očima vidimo da ljude masovno sahranjuju, da ljudi umiru -- što u bolnicama, što kod kuće -- a oni kažu: "Ne, nije tačno to što vidite. Ne verujte svojim očima, verujte onome što što vam mi pričamo." Isti ti nadležni su nas obavestili da je bolnica u Novom Pazaru opremljenija nego one u Nemačkoj. SB: Da, da. Apsolutno! Prosto ne znamo šta da radimo s tolikim ljudima iz Nemačke, kad dođu da se leče ovde, zato što su naše bolnice bolje i opremljenije... Nažalost, moram da kažem da je stanje kod nas -- u Opštoj bolnici Novi Pazar, Domu zdravlja, ili gde se već sve  ljudi leče od kovida -- čini mi se još gore nego što snimci i fotografije na Fejsbuku i drugim društvenim mrežama pokazuju. Sa svih strana se čuje: "Šta nam se ovo dešava? Ne mogu da verujem da nas je ovako nešto zadesilo..."Šta je zapravo najveći problem? Nedostatak opreme, nedostatak kapaciteta ili nedostatak ljudstva? Ili sve zajedno? SB: Mislim da je u Pazaru trenutno najveći problem nedostatak lekara i medicinskog osoblja -- s tim što mi možemo da govorimo i o jako teškoj i alarmantnoj situaciji u Tutinu, a plašim se vrlo uskoro i u Sjenici. Oprema stiže, i koliko god da je bilo potrebe za njom, ta potreba, čini mi se, polako biva zadovoljena. Ipak, potreba za lekarima i drugim medicinskim osobljem je i dalje ogromna, zato što je ogroman broj lekara i medicinskih sestara zaražen. Radi se o desetinama ljudi. Opet, ne znamo tačan broj -- pre neki dan smo samo u jednoj objavi čuli za 20 zaraženih lekara i 40 medicinskih sestara, a onda više niko nije pominjao koliko je još lekara zaraženo i obolelo... Što se tiče Sjenice i Tutina, a naročito Tutina -- njima, recimo, osim lekara i medicinskog osoblja, nedostaje i oprema. Pre neki dan smo u Sjenici imali jedan užasan, skandalozan, nedopustiv slučaj... Dva pacijenta sa teškom kliničkom slikom su poslata u Zdravstveni centar Užice, kome Sjenica gravitira po toj nekoj okružnoj podeli -- međutim, iz Zdravstvenog centra Užice su ih vratili na lečenje u Sjenicu. Obojica, jedan muškarac od 46 godina, drugi od 59 godina, su odmah sutradan preminuli, zato što u Sjenici nisu imali uslove za njihovo lečenje. Tako da i za to treba neko da odgovara. Trebalo bi pozvati na odgovornost i političare, kao što je u ovom slučaju Rasim Ljajić, koji je izjavio da je to bio, Bože moj, "nesporazum"... Dakle, dva života su izgubljena zbog nesporazuma. “Izvinite”, što kažu u Sjenici danas -- “od nesporazuma se ne umire, nego od nemara”. U pitanju je bio svestan ili nesvestan nemar lekara u Zdravstvenom centru Užice. Ko sve u ovoj situaciji pomaže ugroženom stanovništvu Novog Pazara i Sandžaka? SB: Mnogi ljudi iz Srbije i inostranstva, maltene iz celog sveta, su poslali pomoć -- što u novčanim sredstvima, što u opremi. Dobili smo -- i to je danas, naravno, hit tema -- finansijsku podršku i od Novaka Đokovića... Takođe je donirano nekoliko ambulantnih kola, od strane različitih ljudi, poznatih i manje poznatih. Adem Ljajić, fudbaler iz Novog Pazara, je Opštoj bolnici poklonio jedna ambulantna kola, a još nekoliko su ih kupili neki ljudi iz dijaspore, iz Nemačke, koji su poreklom odavde. Trenutno očekujemo lekare iz Bosne i Hercegovine i iz Turske, kao i opremu koju će Turska da nam uputi -- govori se o nekoj poljskoj bolnici, sa nekoliko stotina ležaja. Sutra očekujemo da nam stigne pomoć koju su Beograđani i Beograđanke donirali preko Srpskog filantropskog foruma. U prikupljanju novca je učestvovao i Fond B92, zatim Trag fondacija, i Ne davimo Beograd takođe… Naravno, moram da pomenem da je celu tu akciju pokrenula naša koleginica i prijateljica Aida Ćorović. Kako je uopšte došlo do ovakvog razbuktavanja epidemije? Šta je dovelo do ove situacije -- ko je kriv, i da li postoji neki događaj koji može da se uzme kao nulta tačka? SB: Mnogi govore o odgovornosti građana i građanki, i ja mogu da prihvatim da smo svi mi pomalo odgovorni. Međutim, do ovakve situacije ne bi došlo da nije bilo izbora. Mnogi takođe govore i o Bajramu, koji je bio pretprošlog meseca. To je zato što, tokom Bajrama, muslimani i muslimanke obilaze jedni druge -- prijatelje, komšije, porodicu… Ipak, bilo je vidno da je tokom ovog Bajrama bilo mnogo manje, neuporedivo manje, takvih poseta. Tako da taj Bajram možda može da bude uzet, ali samo uslovno, kao jedan od događaja koji su doprineli ovoj situaciji... Po mom mišljenju, Bajram je pogoršanju epidemije doprineo vrlo malo, ako uopšte. Što se mene tiče, krivac su isključivo veliki, veličanstveni, velelepni predizborni skupovi, koje su organizovale sve tri političke opcije ovde u Sandžaku. Dakle, sve tri, još jednom naglašavam. Obično mnogi pominju samo predizborni skup SDP-a Rasima Ljajića, i njegovo već čuveno bacanje u masu -- koje je, po meni, bilo ogavno. Mnogi u obzir uzimaju samo taj skup, a ja obavezno pominjem i ta druga dva predizborna skupa, koji su bili podjednako veličanstveni i velelepni. Niko ne može da me ubedi da u ovakvoj situaciji, u sred pandemije, na tako malom prostoru može da se skupi pet, šest ili deset hiljada ljudi, a da ne bude nikakvih loših posledica. Ma koliko to političari i političarke pokušavali da spinuju, i da prebace odgovornost na građane i građanke... Oni se sad iščuđavaju kako smo, eto, neodgovorni, kako idemo u kafiće, kako izlazimo u grad -- a ne pominju predizborne skupove, koji su po mom mišljenju apsolutno bili ta glavna inicijalna kapisla za ovakvu situaciju. Koliko se odgovorno ponašaju verski lideri u ovoj situaciji -- na obe strane, i među Srbima i među muslimanima? SB: Ne ponašaju se. Uopšte se ne ponašaju, ni odgovorno ni neodgovorno... Koliko ja mogu da vidim, religijske institucije i verske zajednice se uopšte ne oglašavaju. Takvo nereagovanje nijedne islamske zajednice, pa ni Srpske pravoslavne crkve, ja ni u kom slučaju ne odobravam. Meni to mnogo, mnogo nedostaje -- da tako uticajne institucije, a jesu uticajne, izađu pred svoje vernike, i kažu: “Tako i tako stoje stvari, ponašajte se tako i tako... Poštujte pravila, čuvajte sebe, budite odgovorni prema sebi i drugima.” Mislim da im to ne bi bilo ništa teško, i da ih ništa ne košta da tako nešto kažu, ali nažalost, ja to još uvek nisam čuo ni od koga iz religijskih institucija. Pre izvesnog vremena je velik publicitet dobila poseta predsednika Vučića Novom Pazaru, kojom prilikom je doneo respiratore -- što je, naravno, objavljeno na sva zvona. Kako je ta poseta doživljena u samom Novom Pazaru, i da li je bilo neke realne koristi od nje? SB: Posetu nisu svi doživeli isto, to je sigurno. Naravno, kod svih normalnih ljudi u gradu je naišla na osudu -- kad kažem “normalnih”, mislim na one koji nisu aktivisti i aktivistkinje političkih partija, i nisu ostrašćeni u tom političkom smislu. To je bilo toliko jedno providno predizborno ponašanje našeg dragog predsednika, odnosno, kako to sad moderno kažu “funkcionerska kampanja”. Tako da su predsednika i njegovo donošenje respiratora pozdravljali bukvalno samo oni najaktivniji aktivisti i aktivistkinje iz partije koja je u koaliciji sa SNS-om, i koja sa njim lično blisko sarađuje. Ostali nisu baš blagonaklono gledali na tu posetu, i bili su na neki način i zgroženi takvim ponašanjem... Takvom bahatošću, takvim ponižavanjem ljudi oko sebe. Pazite, da on lekarima objašnjava šta su respiratori, kako se koriste, kako se uključuju, zašto su dobri... Tako da je to izazivalo kod ljudi smeh, ali onaj kiseli smeh. Toliko je morbidno, da čak nije ni smešno. Kao da je iz svog džepa gospodin Aleksandar Vučić izvadio pare, kupio respiratore i doneo ih. Baš nas je počastvovao, što je baš nas u Pazaru izabrao da nam se ukaže, i da nam donese taj vredni poklon, te respiratore -- 10 statičnih, kliničkih, kako se to već stručno kaže, i tri ova pokretna, je li... A pritom, koliko ja čujem iz bolnice, ti respiratori uopšte ne mogu da budu korišćeni, ili makar neki od njih. To je zato što nisu po standardima koji važe ovde, nego su to neki kineski respiratori, koji su po nekakvim drugim standardima. Pažnju je skoro privukla još jedna poseta državnog vrha -- naravno, mislim na posetu premijerke Ane Brnabić i ministra Lončara. Kako je izgledala sama ta poseta? Šta joj je prethodilo? Pričalo se da su sklanjani bolesnici da ih oni ne vide, da se ne bi potresli... SB: To je stvarno bio vrhunac bezobrazluka, bahatosti i ponižavanja sopstvenih građana i građanki. Svi smo ovde bili uznemireni, duboko uznemireni, takvim bezobrazlukom premijerke. Ona se ponašala kao neko sa ulice, koga su doveli da lupa šamare ne znam kome... Mogla je makar da odglumi da joj je stalo do toga što ljudi umiru, i da pokaže makar malo empatije prema porodicama koje su izgubile svoje najmilije. Ono zviždanje, oni usklici, i ono skandiranje -- to je, u stvari, bio jedan ljudski odgovor na krajnje bezobrazno ponašanje premijerke i ministra Lončara. Ona te ljude, koji su izgubili roditelje, koji su izgubili braću i sestre, a neki od njih i decu, nije udostojila ni toga da im makar izjavi saučešće. Ona ih je odmah i na prvu loptu optužila da su huligani, da su politizovani -- a drugi su onda dodali da su narko-dileri i separatisti. To smeće od ljudi, iz smeća koje sebe naziva medijima, kao što su ove televizije sa nacionalnim frekvencijama, kojima ne želim ni da pomenem ime, i kao što su taj šljam, te gnjide iz štampanih medija, čija imena takođe ne želim da spominjem -- oni su išli nivo više od te bezobraznice Brnabićke, pa su rekli “narko-dileri”, “separatisti”, ovi, oni... Takvo ponašanje je nedopustivo, ono je skandalozno, i mislim da ne mogu da nađem dovoljno jaku reč da ga osudim. Da li možemo slušaocima koji su manje upućeni da predstavimo koje su to najznačajnije političke snage u Novom Pazaru? SB: Mi u ovom delu Srbije imamo tri najznačajnije, najveće političke opcije. Jedna je ona koju sam već pomenuo -- SDP, odnosno Socijaldemokratska partija, koju vodi Rasim Ljajić, večiti ministar. Zatim imamo SDA Sandžaka, koju vodi Sulejman Ugljanin, koji je večiti nacionalista, njega mogu tako da opišem... Imamo i treću, SPP -- meni to mnogo liči na nekadašnju Službu za platni promet, a možda bi im odgovaralo i to ime -- a koja se u stvari zove Stranka pravde i pomirenja. Nju vodi Muamer Zukorlić, koji sebe zove akademikom, a koji je, naravno, akademik samo svoje privatne Bošnjačke akademije nauka i umetnosti, koju je sam napravio. Što se tiče političke situacije sa te tri političke opcije, SDP Rasima Ljajića i SPP Muamera Zukorlića su na nacionalnom nivou u koaliciji sa SNS-om, odnosno direktno sa Vučićem -- pošto, po mom mišljenju SNS baš i ne postoji bez Vučića... SDA Sandžaka na nacionalnom nivou nije u koaliciji sa Vučićem, mada se, prema nekim saznanjima, Sulejman Ugljanin još pred još one prošle izbore i te kako nudio da se uključi, ali je odbijen od strane našeg velikog vođe. Dakle, na nacionalnom nivou je on opozicija, dok su na lokalnom nivou svi na neki način zajedno u koalicijama. Tako u Novom Pazaru, u lokalnoj skupštini, koaliciju čine SDP Rasima Ljajića, koja je na prošlim i ovim izborima uzela najveći broj glasova, i SDA Sandžaka. U Tutinu je SDA Sandžaka do ovih izbora imala apsolutnu većinu, pa su u koaliciju uzimali Srbe, odnosno Srpsku listu, odnosno ove političke partije koje okupljaju najviše Srba... Pa je u Sjenici SDA takođe bila u koaliciji sa nekim, a ovi ovamo sa nekim drugim, tako da je svako sa svakim u nekoj koaliciji -- a rezultat svega toga je da mi ovde zapravo ni nemamo opoziciju. Znači, u Sandžaku je u suštini preslikana situacija sa republičkog nivoa -- opozicije nema nigde. SB: Da, i u Sandžaku je u suštini takva situacija. Pre nekoliko dana smo mi -- dakle, organizacije civilnog društva, neki mediji, i pojedini novinari i novinarke -- izdali apel, gde smo pozvali sve institucije, sve državne organe, organizacije i službe, da rade svoj posao. Juče smo, zatim, izdali listu zahteva -- tri zahteva samo, nije duga lista... Naš prvi zahtev je da Krizni štab svakodnevno obaveštava javnost o stvarnim podacima, o stvarnoj situaciji sa zaraženima, obolelima i preminulima, i o stanju u zdravstvenom sistemu na lokalnom nivou. Drugi zahtev je da svakodnevno prave, objavljuju i ažuriraju spisak potrebnih medicinskih sredstava -- aparata, opreme i tako dalje. I treće, pozvali smo sve političke partije da momentalno obustave sve partijske aktivnosti, osim onih koje će doprineti poboljšanju situacije, odnosno borbi protiv bolesti. I odmah su, za divno čudo, povećane zvanične brojke -- i obolelih, i zaraženih, i preminulih. Ja ne kažem da je to direktan rezultat našeg apela, i tih naših zahteva, ali mogao bi da bude. Zašto da ne? Potpisale su ga sve najrelevantnije organizacije civilnog društva, i najrelevantniji mediji i novinari iz Pazara. Kakva je ekonomska situacija u Novom Pazaru i okolini bila pre, a kakva je posle vanrednog stanja?SB: Pazar nije ni po čemu specifičan u odnosu na druge gradove u Srbiji, to prvo moram da kažem. A sve ovo se jeste odrazilo na ekonomiju, to je sigurno… Ako postoji išta što jeste specifično za Novi Pazar,  to je to da naši ljudi odlaze u Tursku po robu, što im je tokom vanrednog stanja, a i sada, otežano, ako i ne onemogućeno. Zatim, naravno, kafići, restorani, kafane... Mi ovde još uvek imamo par tih velikih fabrika džinsa, i naravno da pandemija utiče i na njih, zbog toga što moraju da vode računa o svojim radnicima, koji se sada, na primer, razboljevaju… S druge strane, takođe im je otežano da svoju robu šalju kupcima koji su van Srbije. Bojim se da ćemo posledice po ekonomiju u punom obimu težine videti tek najesen.

Srbija

Uz poštovanje mera zaštite, održan protest u Novom Pazaru

Oko stotinu ljudi u Novom Pazaru protestovalo je u nedelju ispred Gradske uparave, zbog loše organizacije zdravstva i sve većeg broja obolelih i umrlih od korona virusa, javlja N1."Ovo je vapaj za vazduh, za život, koji je ovih dana u Novom Pazaru, Tutinu i Sjenici postao gotovo bezvredan. Dižemo svoj glas u ime onih čiji su životi mogli biti spaseni i pitamo: zašto se krila istina od nas, da je još 5. juna počelo žarište u Novom Pazaru, zar je preča vlast od ljudskih života?", izjavio je jedan od organizatora skupa Izet Rizović.Kako je preneo internet portal te televizije, građani su uzvikivali "Uprava, napolje" i "Hoćemo istinu".Govornici na protestu poručili su da ne žele politiku u bolnicama, a okupljeni građani su burno reagovali na imena premijerke Ane Brnabić, zvižducima.Nezadovoljni građani su istakli da se ne radi o političkom skupu i da traže istinu.Oni su, noseći maske i poštujući fizičku distancu, nosili transparente sa natpisima "Hvala doktorima herojima", "Hvala lekarima iz Kragujevca i Kraljeva", "Hvala Turskoj", "Hvala Bosno", "Hvala dijasporo", "Hvala Novače i Ademe".Neki su nosili transparente "Mi nismo građani drugog reda", "Gde je krizni štab", "Gde je gradska vlast" "Zašto ste krili istinu" i "Zar su izbori važniji od života", tražeći odgovornost lokalnih i državnih funkcionera.Ministar zdravlja Zlatibor Lončar izjavio ranije u nedelju da su poslednji podaci o broju novoinficiranih u Novom Pazaru i celoj Srbiji "znatno" bolji nego prethodnih dana.Komentarišući slučaj devojčice u Novom Pazaru koja prima terapiju iza zgrade dečjeg odeljenja lokalne bolnice, ministar Lončar je rekao da devojčica "nema veze sa koronom" i apelovao da se "ne zloupotrebljavaju informacije".

Srbija

Blagojević: Još uvek se procenjuje šteta od poplava

U poplavama koje su ove godine pogodile Srbiju oštećeno je oko 1200 stambenih objekata, a u 27 mesta je zbog te nepogode proglašeno vanredno stanje. Direktor Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Marko Blagojević izjavio je za RTS da su procene štete i dalje u toku i da se sada znaju neki okviri koji su bili potrebno da bi Vlada usvojila program obnove.Blagojević je rekao da se paralelno sa procenama na stambenim objektima radi i procena potreba na uređenju preventivne infrastrukture.Posle toga, kako je rekao, sledi procena štete i potreba na lokalnoj infrastrukturi, putevima, mostovima, sistemima za vodosnabdevanje, kanalizaciji, klizištima.Ipak, ističe da je prioritet broj jedan procena štete stambenih objekata, kako bi isplata pomoći porodicama počela što pre.Prema njegovim rečima, u Ljuboviji su bile padavine koje su bile katastrofalne, 210 litara kiše po kvadratnom metru, pa se tamo, i u drugim mestima procenjuju potrebe, s obzirom poznate rizike i količine padavina.

Svet

Ljajić: Grci zatvaraju granicu za državljane Srbije

Prvog radnog dana u nedelji, od 6 sati ujutru, Grčka će zatvoriti svoje granice za državljane Srbije, izjavio je za N1, ministar u Vladi Srbije, Rasim Ljajić.Kako se navodi, Grčka je tu odluku donela zbog epidemiološke situacije u Srbiji, kao i zbog velikog broja ljudi iz naše zemlje koji su pozitivni na virus, a testirani su u Grčkoj.Kako prenose mediji, srpskim turistima koji su trenutno u Grčkoj, biće omogućeno da završe svoje aranžmane.Prethodno je ove nedelje ponovo zatvoren granični prelaz Evzoni, pa su naši turisti u Grčku išli preko Bugarske, gde su se stvarale velike gužve, jer je i veliki broj turskih državljana krenuo kući na godišnji odmor.

Svet

Da li novac donosi sreću, šta pokazuju istraživanja?

Novo istraživanje koje se fokusiralo na odgovore američkih građana u poslednjih nekoliko decenija pokazalo vezu između sreće i bogatstva, prenosi Vašington post.Studija pod nazicvom "Širenje klasne podele u sreću u SAD, od 1972-2016 godine", koja je objavljena u časopisu Emošn, pokazauje da među ljudima starim 30 i više godina, veza između prihoda i sreće neprekidno jača, već godinama.U studiji su korišćeni podaci dugogodišnjeg istraživanja javnog mnjenja, sa više od 44 hiljade ispitanika, kji su anketirani između 1972. i 2016. godine.Pokazalo je velike klasne razlike u sreći, kako ona, naime, od 1972. godine konstantno opada kod belaca koji nisu pohađali koledž, dok je kod onih koji su imali priliku da se obrazuju, ostala stabilna.Kod Afroamerikanaca, rezultati su bili različiti, ali takođe pokazuju između rastuću vezu između sreće i novca: oni koji nisu pohađali koledže nisu postali srećniji od 1972. godine, dok su oni drugi, naprotiv, postali sećniji.Istraživanje je pokazalo da i kod jednih i kod drugih, novac znači više sreće u životu.Novcem može da se kupi sreća, ako znaš kako da ga koristišStara izreka koja kaže da "novcem ne može da se kupi sreća", potrvđena je brojnim studijama, pa i jednom veoma citiranom, objavljenom 2010. na Univerzitetu Prinston,.Prema njenim rezultatima, kod ljudi koji su zaradili više od 75 hiljada dolara, porast bogatstva i sreće nije povezan.U novom istraživanju, pitanje je glasilo: "Uzimajući sve u obzir, kako bi ste ocenili stanje stvari ovih dana? Da li bi ste rekli da ste veoma srećni, prilično srećni ili ne baš srećni?".Ispitanici su tako podeljeni na osnovu visine prihoda i pažnja usmerena na to odgovore u različitim decenijama.Ispitanici, koji su u deceniji kada je došlo do inflacije stekli neku nekretninu, u vrednosti većoj od 108 hiljada dolara, bili su pet odsto više raspoloženi da kažu da su veoma srećni, nego ljudi koji su na pitanja istraživača odgovarali tokom devedesetih. Novo istraživanje nije pronašlo dokaze da sreća opada nakon sticanja veće imovine, mada se nije bavilo pitanjem da li sreća raste nakon sticanja imovine veće od pomenute sume."Veza između novca i sreće, jača je sada nego u prethodnim decenijama", rekla Vašington postu jedna od autorki rada o tom istraživanju Jean Twenge, dodajući da opadanje sreće kod ljudi sa manjim prihodima možda rezultuje rastom nejednakosti.Prema njenom zapažanju, vrednost nekretnina se povećava, dok se smanjuje sposobnost ljudi da finansiraju svoje obrazovanje.