Najnovije

Srbija

Gazde nezakonito traže deo minimalca od radnika

Pojedini poslodavci traže od radnika da im daju deo minimalca koji je zbog pandemije isplatila država, pišu Večernje novosti, pa od zaposlenih uzimaju i po 18000 dinara, izgovarajući se kako treba da plate poreze i doprinose, navodi taj dnevni list. Međutim država je tu obavezu odložila, pa je ostavljena mogućnost da se plati od 1. januara, na 24 rate, podseća list.U Ministarstvu finansija kažu da poslodavci nemaju pravo da uzimaju novac od uplaćenog minimalca."Novac dobijen po osnovu direktnih davanja poslodavci treba da isplate na tekuće račune zaposlenih, a Uredba ne predviđa mogućnost da poslodavci zadrže deo tog novca, na ime plaćanja poreza i doprinosa na zarade ", podsećaju u nadležnom ministarstvu i dodaju da inspekciji rada nisu stigle prijave zbog tih problema.Kako paušalac podiže korona minimalac

Svet

EK tuži Austriju zbog diskriminacije dece nedržavljana

Evropska komisija će izvesti Austriju pred Evropski sud pravde zbog uvođenja mehanizama za indeksiranje socijalnih davanja, poreskih naknada i olakšica za državljane EU koji rade u Austriji a imaju decu van te države, navod ise u saopštenju.Komisija smatra da je takav mehanizam suprotan pravilima EU o slobodi kretanja radnika i koordinaciji sistema socijalne zaštite, obzirom da po važećim propisima države članice ne smeju smanjivati novčane naknade osiguranicima u slučaju da te osobe ili članovi njihovih porodica borave u inostranstvu."Činjenica da druga država članica ima niže troškove života od Austrije nije relevantna za visinu naknada, koja se isplaćuju kao paušal i koja nije povezana sa stvarnim troškovima izdržavanja deteta", ocenila je Evropska komisija.Izvršne vlasti EU dodaju da Pored toga, se mehanizam indeksiranja ne primenjuje na državljane Austrije koji u inostranstvu rade za austrijske državne organe, a žive sa svojom decom, iako su u sličnoj situaciji."Mehanizam je protiv trenutnih pravila o socijalnom osiguranju i diskriminiše građane, obzirom da pojedini radnici u Austriji, koji u potpunosti doprinose tamošnjoj ekonomiji, tržištu radne snage i sistemu socijalne zaštite primaju niže naknade u odnosu na radnike čija deca žive u Austriji. Sa druge strane,Predstavka Evropskom sudu Pravde u Strazburu je poslednja mera koju je Komisija mogla da pokrene, obzirom da je Austrija od prošlog janura odbijala da pravila usaglasi sa zajedničkom evropskom praksom.

Svet

Atlantic Grupa beleži rast prihoda uprkos korona krizi

Atlantic Grupa je tokom prvog kvartala 2020. godine zabaležila rast prihoda od prodaje od 6,6 odsto, na preko 1.28 milijardi kuna (skoro 169 miliona evra), uprkos globalnoj pandemiji i restriktivnim merama uvedenih zbog COVID-19, navodi se u poslenjem fijskom izveštaju koji je objavila ta kompanija.Dobit pre kamata, poreza i amortizacije (EBITDA) dostigla je rast od 12,1 odsto (ukupno 24 miliona evra) u odnosu na prvi kvartal 2019. godine, dok je u istom periodu neto profit uvećan za 10,6 odsto, na oko 11,8 miliona evra.Istovremeno, kompanija je objavila da će profit koji će biti podeljen deoničarima takođe biti uvečan za oko devet miliona kuna (oko 1,19 miliona evra), odnosno da će osnovna zarada po akciji skočiti sa 24,25 na 26,98 kuna.Nisu sva Strateško poslovna područja (SPP) kompanije podjednako učestvovale u rastu prodaje, a najbolji rezultat ostvaren je u segmentu "Delikatesni namazi", koji je na međugodišnjem nivou uvećan za čak 38,9 odsto. Rastu su doprineli i segmenti "Kafa", "Donat Mg" i apotekarskog lanca Farmacia, što je delomično posledica stvaranja većih zaliha domaćinstava zbog pandemije COVID-19, dodaje Atlantic Grupa.Najveći pad u segmentima poslovanja, od tačno sedam odsto, zabeležio je SPP "Pića", najviše usled pada prodaje brendova Cedevita i Cockta što je posledica zatvaranja HoReCa kanala zbog pandemije."Ukoliko isključimo uticaj izostanka prodaje distribucije vode u galonima, koja je prošle godine dezinvestirana, prodaja ovog područja je pala 3,2 odsto", napominje se u izveštaju.Od strateških distributivnih područja (SDP), u relativnom smislu se najbolje pokazalo SDP "Slovenija", sa rastom prodaje od 13,3 odsto, usled boljeg poslovanja skoro svih brendova, ali najviše zbog bolje prodaje delikatesnih namaza pod brendom Argeta, sveže mlevene pržene kafe pod brendom Barcaffe, vitaminskog instant napitka pod brendom Cedevita i "Smokija".SDP "Srbija" zabeležio je pad prodaje primarno zbog pada prodaje vlastitih brendova u HoReCa kanalu, ali i dela asortimana iz segmenta "slatko i slano"."Važno je napomenuti da su u Srbiji mere prevencije širenja COVID-19 najrestriktivnije u regiji te su, posledično, imale i izraženiji negativan uticaj na poslovanje nego što je to slučaj na ostalim tržištima", naglašava se u izveštaju.Među strateškim prioritetima Atlantic Grupe za predstojeći period, nakon normalizacije trenutne situacije, ističe se fokusirana internacionalizacija brendova Argeta i Donat Mg, što će se odraziti i na unutrašnju organizaciju poslovanja."Tako se s početkom 2020. godine brend Donat Mg izdvaja iz Strateškog poslovnog područja Pića i osniva se Poslovno područje Donat Mg s fokusom na... međunarodno širenje na nova tržišta i jačanje pozicije tog brenda. Također, reorganizira se Globalno upravljanje mrežom distributera (GDAM) s ciljem standardizacije pristupa prema partnerskim distributerima pri čemu se deli u dve manje poslovne jedinice: distribucijsko područje Rusija i novi GDAM, koji će biti fokusiran na internacionalna tržišta na kojima Atlantic Grupa nema vlastitu distribuciju", navodi se u izveštaju.

Srbija

Šehović (UBS): Bilo je pokušaja, ali ne i prevara tokom pandemije

U prvih par nedelja pandemije nekoliko banaka je prijavilo pokušaje sajber napada, koji su se odnosili na traženje ličnih podataka i podataka o računima od građana preko SMS poruka, ali nije došlo ni do jedne zloupotrebe, kazao je u intervjuu za Sveonovcu.rs Darko Šehović, specijalni savetnik za bezbednost informacionih sistema u Udruzenju banaka Srbije."Primetili smo da se u vanrednim okolnostima snižava prag pažnje građana kad je bezbednost u pitanju: žele da imaju što više informacija o pandemiji i opasnostima, pa ponekad nepromišljeno kliknu na neki link ili odgovore na poruku misleći da je informacija koja im se servira istinita", kazao je on i dodao da su se napadači posle nekoliko nedelje preorjentisali na druge načine napada jer je javnost na vreme upozorena. On je rekao da je jedan od najčešćih vrsta napada je tzv. „fišing“ – pokušaj da se prevari korisnik i da se od njega izvuku lični, i podaci o bankovnim računima. Ta tehnika spada u socijalni inženjering – manipuliše se poverenjem, i takvi napadi najviše uspevaju. Često su tu poruke u kojima se, navodno za prijatelja, traži pomoć koja i ne mora da bude velika ali se traži na mnogo adresa – mnogi koji žele da pomognu često i ne proveravaju da li je njihov navodni prijatelj zaista u nevolji. Kako je rekao, u skoro 90 odsto slučajeva, korisnik je svestan da je prevaren, ali to shvati tek kad je kliknuo i poslao podatke. O ostalim načinima prevare, pročitajte na sajtu Sveonovcu.rs

Impact Hub

Studio X Ventures: Intro

powered by Sounder Impact Hab Beograd sa partneskom Studio X Ventures u novom podkast serijalu razgovara o startapima iz Srbije i regiona koji pokušavaju da se probiju na svetsko tržište, ali se suočavaju sa predrasudama globalnog ekosistema, koji nove ideje neće finanasirati ukoliko ne dolaze iz San Franciska ili Njujorka. Dobrotvorne i neprofitne organizacije su neiskorišćeni potencijalni izvor finansiranja, koje samo u SAD raspolažu sa oko 400 milijardi dolara.U uvodnoj epizodi, generalna partnerka Studio X Ventures Gaia Montelatići zajedno sa svojim poslovnim saradnicima Nenadom Moslavcem i Bobom Ozbornom, nudi kratak uvid u planove Studio X Ventures u narednom periodu.Studio X Ventures predviđa da će startapi u budućnosti biti demokratičnija i još više specijalizovani. Trenutno su starapi na Balkanu nedovoljno finansirani, a njihov pristup velikim stižištima je ograničen. Tehnički talenat je, sa druge strane, prepoznat i savršeno je vreme da se ideje i proizvodi plasiraju i na strana tržišta.Studio X Ventures je usluga koja pretvara talente u skalabilne biznise na velikim tržištima, tako što startapima koji, zbog svog alteternativnog statusa ili različitosti imaju manje šanse da dostignu svoj puni potencijal, omogućuje pristup alternativnim izvorima ulaganja, savetovanju i usmeravanju.

2020

Credit Agricole: Subvencionisani krediti za poljoprivredu

Crédit Agricole Srbija u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede odobrava subvencionisane kredite za poljoprivredu u dinarima sa fiksnim kamatnim stopama od 1 do 3% godišnje.Subvencionisani krediti namenjeni su nabavci poljoprivredne mehanizacije i opreme, repromaterijala, za biljnu ili stočarsku proizvodnju. Osim toga, ove godine, usled poteškoća izazvanih bolešću COVID-19 odobravaju se i krediti  za očuvanje likvidnosti sa fiksnom kamatnom stopom 1% godišnje, na rok do 36 meseci  u maksimalnom iznosu do tri miliona dinara.Ovi krediti se odobravaju poljoprivrednim gazdinstvima, poljoprivrednim domaćinstvima, preduzetnicima, pravnim licima i zadrugama. Kamatne stope za kredite za mehanizaciju iznose  3%, a za sve ostale namene iznose 1% godišnje.  Za povlašćene kategorije u koje spadaju žene nosioci poljoprivrednog gazdinstva, mladi farmeri – do 40 godina starosti i nosioci gazdinstva koja su registrovana na području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi odobrava se rok do 36 meseci i kamatna stopa iznosi 1% i za mehanizaciju. Maksimalni iznos kredita za individualna poljoprivredna gazdinstva i preduzetnike je do 6 miliona dinara, dok za pravna lica on iznosi do 18 miliona dinara. U zavisnosti od namene i ročnosti kredita koja može biti od jedne do pet godina, otplata kredita je moguća u mesečnim, kvartalnim, polugodišnjim ili godišnjim ratama uz odloženi rok vraćanja glavnice od 12 do 24 meseca.Rok za podnošenje zahteva je 01.11.2020. godine, a bankraski službenici Crédit Agrciole Srbija, specijalizovani za poljoprivredno bankarstvo, su na raspolaganju svim klijentima za savetodavne usluge i detaljnije informacije o ovom programu.