Najnovije

Svet

Kolumbijski režiser snimio komediju „Kupatilo“ mobilnim telefonima

Kolumbijski režiser Harold Trompetero, koji je režirao dvadeset jedan film i producirao još trideset, sada se bavi neobičnim projektom tokom karantina, zbog kojeg glumci ostaju u svojim kućama, prenosi Reuters. Novi film "Kupatilo" snimljen je na telefonima, a članovi porodice glumaca pomažu u radu s kamerama, šminkanjem i kostimima dok Trompetero daje instrukcije putem video poziva."Tokom pisanja scenarija naišao sam na Darvinov citat koji je rekao da u evoluciji vrste nisu preživeli najinteligentniji ili najjači, već oni koji su se najbolje prilagodili", rekao je Trompetero za Reuters.“Kupatilo” je priča o grupi univerzitetskih prijatelja koji su i dalje u kontaktu deset godina kasnije, a kada je proglašen karantin tajne u grupi počele su da se otkrivaju.Ali zašto kupatilo?"Kupatilo je mesto gde možete biti sami i imati svoju privatnost“, rekao je Trompetero. Bioskopi, pozorišta i druge javne manifestacije zatvorene su u Kolumbiji od marta i verovatno se neće uskoro otvoriti ponovo. Film će biti objavljen u avgustu.

Svet

Vlasnici restorana i kafića kažu da distanciranje može uništiti ovu industriju

U Italiji su hiljade vlasnika restorana protestovalo je zbog predloženih vladinih mera socijalne distance, koje treba da stupe na snagu kada se restoranima dozvoli da se ponovo otvore 1. juna, prenosi BBC."Ovaj restoran je ljubav mog života, ali više bih voleo da ga ne otvorim ponovo", rekao je Mario Firpo, vlasnik Gennaro Esposito Milano, picerije u Milanu. On procenjuje da će kapacitet restorana pasti za gotovo 70 odsto ako bude primoran da održava distancu od dva metra između stolova.U Velikoj Britaniji vodič za restorane i barove SquareMeal izvršio je istraživanje u kojem je učestvovalo više od 260 različitih lokala, od toga tri četvrtine barova i restorana nisu sigurni da će preživeti socijalno distanciranje i mnogi bi radije ostali zatvoreni."Ako iznenada prepolovimo broj mušterija bez podrške vlade, to će dovesti do ogromnog broja zatvaranja preduzeća i gubitka radnih mesta", rekao je Džejms Ramsden, vlasnik restorana u Londonu.Irska je poznata po svojoj pabskoj kulturi i skoro osam odsto radnika u zemlji je zaposleno u industriji pića i ugostiteljstva, navodi se u izveštaju koji je prošle godine objavila Irska industrija pića. Nakon što su barovi i restorani dobili upute da se zatvore pre dva meseca, Irsko udruženje restorana prijavilo je procenjenih 120.000 izgubljenih radnih mesta u ovom sektoru. 

Svet

Korona opustošila Moskvu, širi se po 11 vremenskih zona Rusije

Rusiju je ove nedelje pogodila teška prekretnica Covid-19. Prema podacima Univerziteta Džons Hopkins, zemlja je sada na drugom mestu u svetu po potvrđenim slučajevima koronavirusa.Ruski kapital je najteže pogođen. Od ukupno 272.043 potvrđenih slučajeva u Rusiji, oko polovina - 138.969 - nalazi se u Moskvi, javio je ruski centar za istraživanja o koronavirusu. Ali virus se sada širi po svim ruskim regionima, ogromnoj kopnenoj površini koja pokriva 11 vremenskih zona i uključuje neka od najudaljenijih i osiromašenih mesta u zemlji.U video-konferenciji u ponedjeljak sa 85 regionalnih vođa Rusije, ruski predsjednik Vladimir Putin rekao je da će teret pasti na njih da odluče da li će nastaviti sa restrikcionim merama, ili da započnu oprezno ukidanje ograničenja za ponovno otvaranje ekonomije."Imamo veliku zemlju", rekao je. "Epidemiološka situacija varira u regionima. To smo uzeli u obzir i pre, a sada u sledećoj fazi, moramo da delujemo još preciznije i pažljivije."Prema zvaničnim statistikama, pandemija je zahvatila sve delove Rusije, od Kalinjingradskog eksklava između Poljske i Litvanije do udaljenog Čukotskog autonomnog okruga, preko Beringovog moreuza sa Aljaske. Ruski regioni takođe počinju da izveštavaju o sopstvenom broju, ponekad pokazujući nesklad između nacionalno objavljenih statistika o smrtnosti i infekcijama objavljenim na portalu stopcoronavirus.rf i na veb adresama lokalnih vlasti.Na primer, Kaliningradska oblast je u petak zabeležila 13 smrtnih slučajeva, dok je nacionalno sedište koronavirusa prijavilo 11. Kontrast između nacionalnog i lokalnog broja smrtnosti bio je još izraženiji u Čeljabinskoj oblasti na planinama Urala: lokalne vlasti su tamo prijavile 10 Covid-19- povezanih smrti naspram šest smrtnih slučajeva pripisanih direktno koronavirusu na nacionalnom portalu.Ruska potpredsednica vlade Tatjana Golikova izjavila je ove nedelje u vestima da ruska vlada nije manipulisala statistikom, ali su podaci o smrtnosti u Rusiji postali “politički fudbal”. Posmatrači su primetili relativno nizak ukupni broj smrtnih slučajeva u Rusiji, koji trenutno iznosi 2.418, prema sedištu koronavirusa u zemlji - čak i ako ta država zauzima drugo mesto u svetu po broju potvrđenih slučajeva, iza Sjedinjenih Država.

Srbija

Krov nad glavom: Postoje ljudi kojima 100 evra život znači

Organizacija Krov nad glavom pozvala je sve ljude kojima ne znače ništa 100 evra, koje daje država, da taj novac doniraju za pomoć beskućnicima.U saopštenju Krova se navodi da se tokom pandemije, još jednom pokazalo da vlast siromašni ne zanimaju i ističe se da mogućnost da dobiju 100 evra imaju osobe sa milionima na računu, dok ljudi koji nemaju dokumente neće dobiti ni ovu simboličnu brojku. "Većina beskućnika koje smo upoznali tokom prethodnih mesec i po dana rada nema ličnu kartu niti zdravstvenu knjižicu, te sada pokušavamo da im pomognemo i u tom smeru, kako bi uz zdravstveno i socijalno dobili i obećanih 100 evra od države. Javljaju nam se i podstanari koji su na par nedelja od izbacivanja na ulicu jer nemaju 70-100 evra za kiriju, a neki ni za administrativne takse da izvade ličnu kartu." kažu iz Krova nad glavom. Navode i da je vlast pokazala da je ne zanima pravo na dom, koje je ljudsko pravo po Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima i da umesto da omogući krov nad glavom svim građanima, ona daje veća ovlašćenja izvršiteljima koji izbacuju građane iz domova. Iz organizacije ističu da se pored odbrane jedinog doma oni zalažu i za to da "svako, ali baš svako mora da ima šta da jede". "U nešto manje od dva meseca dopremili smo pakete hrane i higijene za preko 1600 ljudi i potrošili oko 20.000 evra od donacija građana u procesu. Novac koji države daje kao 'pomoć zbog krize' je naš novac, koji plaćamo porezima i doprinosima. Ne treba da se odričemo nečega što smo već zaradili. Međutim, ukoliko nekome taj novac ne znači mnogo, postoje drugi ljudi kojima život znači - ako želite da 100 eura od kojih se odričete dođe do najugroženijih članova našeg društva, uručite taj novac beskućnicima na ulici ili uplatite na račun našeg udruženja sa naznakom pomoć beskućnicima", navode iz Krova i pozivaju ljude da donacije uplate na račun: Udruženje građana ZA KROVDinarski račun: 205 - 0000000263391 - 77Devizni račun: 0070800050225IBAN: RS35205007080005022588.PayPal: zakrovnadglavom@gmail.comKako izgledaju akcije Krova nad glavom i na koji način organizacija troši novac od donacija možete pročitati u tekstovima: Krov nad glavom prikupio preko milion dinara pomoći za mesec danaKada nema izvršenja, "Krov nad glavom" pomaže siromašnima

Svet

Italija će da ukine zabranu putovanja i otvori granice

Italijanska vlada potpisala je uredbu kojom će se omogućiti putovanje u zemlju i iz nje od 3. juna, jer će se olakšati mere blockade zbog koronavirusa, javlja BBC. Takođe će od istog datuma omogućiti putovanje između regiona koji su do sada bili strogo ograničeni.Ovaj potez predstavlja veliki korak u naporima zemlje da ponovo otvori ekonomiju nakon više od dva meseca trajanja pandemije.Italija ima jednu od najvećih stopa smrtnih slučajeva na svetu, ali stopa zaraze znatno je pala poslednjih dana.Više od 31.600 ljudi je umrlo od virusa u zemlji, što je treća najveća brojka iza SAD-a i Velike Britanije.Italija je bila je prva zemlja u Evropi koja je uvela ograničenja kretanja, kada su slučajevi koronavirusa počeli da se pojavljuju u severnim regionima u februaru. Mere su počele da se ublažavaju ranije ovog meseca, kada je dozvoljeno fabrikama i parkovima da se ponovo otvore 4. maja.Prodavnice i restorani bi trebalo da se ponovo otvore od 18. maja, pod uslovom da se primene mere socijalnog distanciranja.

Svet

Američki lanac prodavnica podnosi zahtev za zaštitu od bankrota

Američki lanac robnih kuća JC Penney Co Inc podneo je zahtev za zaštitu od bankrota u petak, sa planovima da trajno zatoari neke prodavnice i rzmotri  mogućnost prodaja, javlja RojtersOvaj lanac robnih kuća, poznat po prodaji porodične odeće, kozmetike i nakita na oko 850 lokacija, saopštio je da je postigao dogovor sa postojećim zajmodavcima za 900 miliona dolara finansiranja, dok vodi predstečajne postupke pred sudom u Korpus Kristiju, Tekas.Zajam obuhvata i 450 miliona dolara novog finansiranja, saopštila je kompanija. Bilans je sačinjen od postojećeg duga koji se refinansira da bi dobio isti pravni status kao i novo finansiranje koje je J. C. Penney dobio, rekli su sagovornici upućeni u temu.Kompanija je u petak saopštila da će početi trajno zatvaranje nekih prodavnica u fazama i da će objaviti dodatne detalje u narednim nedeljama. Sagovornici su ranije rekli Rojtersu da ta kompanija u početku planira trajno da zatvori oko 200 prodavnica, s tim što ta brojka može da varira u zavisnosti od pregovora sa kreditorima.Još pre pojave koronavirusa, J. C. Penney se borio sa skoro 4 milijarde dolara dugova i pritiskom kako od strane diskontnih prodavaca, tako i od kompanija za e-trgovinu.

Svet

Velike fabrike Ajfona u Kini ponovo kreću normalno da rade

 Sve glavne fabrike tajvanske kompanije Foxconn u kontinentalnoj Kini ponovo su se vratile u normalu nakon što je pandemija koronavirusa poremetila proizvodnju ove godine, javlja CNN.Tajvanska kompanija, koja je glavni proizvođač Apple-ovih proizvoda kao što su iPhone i iPad, bila je primorana da zatvori svoje fabrike u Kini krajem januara, pošto je veći deo zemlje bio zaključan da bi se sprečilo širenje virusa.Ta zatvaranja uticala su na veliki deo poslovanja Foxconna. Brokerska firma KGI Asia kaže da se oko 75% proizvodnog kapaciteta kompanije nalazi u kontinentalnoj Kini.Kao rezultat zatvaranja, profit je sasvim zaustavljen. Fokconn, formalno poznat kao Hon Hai Precision Industri, u petak je objavio operativnu dobit u prvom kvartalu od 4,5 milijardi tajvanskih dolara (151 milion dolara), što je pad od 72% u odnosu na prethodnu godinu.U razgovoru sa investitorima, predsednik Foxconn-a Liu Young-Way rekao je da su vladine restrikcije širom sveta, zajedno sa rastućom nezaposlenošću, "značajno uticale na potražnju potrošača" i da je kompanija za proizvodnju pametnih telefona i proizvode široke potrošnje suočena sa teškim drugim kvartalom.Perspektiva za drugu polovinu godine ostaje neizvesna. "Još uvek nije jasno šta će se desiti", rekao je Liu.Pandemija je poremetila globalne lance snabdevanja. Analitičari su ovog proleća upozorili da bi Foxconnove nevolje verovatno pogodile neke od najvećih brendova u elektronici. Pored Apple-a, kompanija proizvodi i proizvode za kompanije Majkrosoft, Dell i Soni.Ranije ove nedelje, Soni je saopštio da poremećaji u lancu snabdevanja štete njegovom poslu sa elektronikom u kvartalu januar-mart. Neto profit je pao za 86% na 12,6 milijardi jena (118 miliona dolara), a prihod je opao za 18%.Apple se, u međuvremenu, do sada držao relativno stabilno. Kompanija je prošlog meseca izjavila da je prihod u proteklom kvartalu veći nego što su analitičari očekivali.

Srbija

Florijan Biber: EU mora da opstane, zato što nema alternativu

Intervju sa Florijanom Biberom, profesorom Univerziteta u Gracu i ekspertom za Jugoistočnu Evropu, za podcast “Dan posle”Razgovarao: Aleksandar GubašDan posle - Florijan Biber o odnosima Srbije i EUDa li autorski tekst Aleksandra Vučića, koji je nedavno objavljen u Ju-Es Njuzu, možemo da shvatimo kao neku vrstu izvinjenja Evropskoj uniji, i da li će to izvinjenje biti prihvaćeno? Takođe, kako je do tog teksta uopšte došlo, i da li ga je diktirao neko sa strane?Florijan Biber: Taj tekst je jako čudan. U stvari, čudno je gde je on objavljen -- jer je Ju-Es Njuz jedan jako nebitan portal. To je do pre deset godina bio jedan od velikih nedeljnih časopisa, kao što su Tajm i Njuzvik, ali je ugašen, i sada postoji kao neka veb stranica -- koja se, uzgred, uopšte ne bavi svetskom politikom. Dakle, nije relevantna ni u Americi. To meni onda jako liči na autorski tekst koji je Ana Brnabić skoro objavila u Vašington Tajmsu, što su takođe jedne nebitne novine. Pogotovo ako je u pitanju izvinjenje, ili objašnjenje predsednikove izjave o Evropskoj uniji, jako je čudno što je ono objavljeno na nekom nebitnom američkom portalu... Bilo bi očekivano da takav tekst bude objavljen u nemačkim novinama, ili na portalu Politiko, koji je najbitniji internet portal za Evropsku uniju.Kome je namenjena ta poruka? Da li je ona namenjena čitaocima i publici u domaćoj javnosti, ili je ona ipak upućena u smeru Evrope?FB: Ovo je sve tako opskurno, da ne znam šta je zapravo cilj ovakvog poteza. Meni se više čini da je ovo poruka za domaću publiku, zato što onda može da se kaže da je predsednik Vučić napisao neki bitan tekst za neke američke novine, i da se zaboravi da je u pitanju sasvim nebitan portal -- isto kao Vašington Tajms i tekst Ane Brnabić. Te novine niko ne čita, ali ih ljudi često pobrkaju sa Vašington Postom, i onda to čitaocima u Srbiji zvuči kao da premijerka i predsednik imaju neku međunarodnu publiku, kojoj objašnjavaju svoj stav prema svetu, iako u suštini nije tako.Zanimljivo je što se u tom tekstu navode konkretni podaci, iz kojih se vidi da je Srbiji mnogo više pomoći stiglo od Evropske unije, i  sa Zapada uopšte, nego od Kine. Da li to može da dovede do nekog pomaka u tretmanu tih spoljnopolitičkih saveznika u domaćoj javnosti?FB: Predsednik Vučić je i ranije davao neke izjave, kojima je pokazivao naglašenu zahvalnost za pomoć koja dolazi od EU i Zapada -- ali on takve poruke uvek usmeri prema delu svoje publike koji je više prozapadan. Znači, on šalje razne poruke, i građanima koji su prozapadno orijentisani i onima koji su više, da kažem, proistočni -- nezavisno da li je to u pravcu Rusije ili Kine. Na isti način, on u spoljnoj politici takođe uvek pokušava da igra i sa jednom i sa drugom stranom. Naravno, on bi bio loš političar kada bi prekinuo sve veze sa Evropskom unijom i sa Sjedinjenim Američkim Državama, i samo se orijentisao prema Kini... Dakle, ovo što on radi je, kao što sam često govorio, neka loša kopija Titove politike, koja se ogleda u tome da uvek igra sa svim stranama, i svima šalje poruku: “Ne, ne, niste me dobro shvatili! Ipak bih sa vama, i cenim vašu pomoć.”Bitan razvoj događaja za Srbiju i evrointegracije je i najnoviji izveštaj Fridom hausa, u kome se vidi da je naša država ispala iz kruga demokratskih zemalja. Kako Evropska unija gleda na dalji pad demokratije u Srbiji, i zbog čega ona uopšte pokazuje bilo kakvo strpljenje za takve stvari? Šta je tu zapravo interes EU?FB: Po meni, taj izveštaj pokazuje nešto što znamo već duže vreme. Druga istraživanja su takođe pokazala da se stanje demokratije u Srbiji pogoršava. To, naravno, nije dobro ni za Evropsku uniju, zato što su Srbija i Crna Gora zemlje u regionu koje su najbliže članstvu u EU od svih šest zemalja Zapadnog Balkana -- a istovremeno su to dve zemlje koje trenutno imaju najvećih problema sa demokratijom. I to je onda neka čudna poruka, jer niko ne bi hteo da se stekne utisak da približavanje Evropskoj uniji znači pogoršanje stanja demokratije. Naravno da se stanje demokratije u ovim zemljama nije pogoršalo zbog približavanja Evropi -- to samo znači da proces proširenja sam po sebi ne obezbeđuje poboljšanje demokratije. To je jedna zabrinjavajuća poruka za Evropsku uniju, i ona bi trebalo jasnije i glasnije da komunicira svoje nezadovoljstvo u tom pogledu, jer je jasno da Unija traži da njene članice budu demokratske zemlje -- iako, razume se, znamo kakvo je stanje demokratije u Poljskoj i Mađarskoj, isti izveštaj pokazuje ozbiljan pad i u tim zemljama... Tek ćemo videti kako će funkcionisati nova metodologija proširenja, koja obećava mogućnost slanja jasne poruke, i to da proces pregovora može da stane u slučaju da se stanje demokratije ili vladavine prava u zemljama kandidatima pogoršava.Pomenuli ste Mađarsku i Poljsku. Nije tajna da postoje veoma bliski odnosi između predsednika Srbije i mađarskog premijera. Koliko EU zamera Srbiji tu bliskost sa Mađarskom?FB: Ta bliskost može samo da vodi do daljeg otpora među zemljama koje su već skeptične prema proširenju. To smo čuli iz Francuske, ali takođe i iz Holandije, da te zemlje ne žele proširenje, zato što se plaše da će biti još više “Orbana” u Evropskoj uniji. Znači, one ne znaju kako da spreče pad demokratije u Mađarskoj, ali bar ne žele da unutar EU bude još više sličnih vladara. I u tom smislu, što se više Srbija bude zbližavala sa Mađarskom, to će veći biti otpor njenom članstvu od strane zemalja kao što su Holandija, Danska i Francuska. Takođe, vidim da je u Nemačkoj taj neki polet pozitivnog raspoloženja prema Vučiću pao, i više nije takav kakav je bio u ranijim godinama njegove vladavine. Dakle, ako Srbija, ili barem ova sadašnja vlada u Srbiji, izgubi podršku Nemačke, ne može ništa da uradi bez obzira na to koliku joj podršku budu pružale zemlje kao što su Mađarska i Poljska.Da li je Vučić ipak bio u pravu kada je govorio o krizi solidarnosti unutar Evropske unije? FB: Naravno da postoji kriza solidarnosti u Evropskoj uniji, to nije sporno. U kriznim trenucima je to uvek najvidljivije, zato što je to momenat u kome svaka zemlja gleda prvo sebe, i jasno je da je ta sebičnost jako negativna -- ali je, takođe, razumljiva. Ne možemo da zaboravimo da tu sebičnost imamo svuda po svetu, to nije ništa specifično za Evropsku uniju, samo se od zemalja Unije više očekivalo. Najbolja poruka je možda to da EU iz svake krize u kojoj se nađe nešto nauči, i da uvek pokušava nešto da promeni u načinu na koji funkcioniše. Dakle, alternativa nije da Evropska unija prestane da postoji, nego da nastavi da uči iz svojih grešaka, ili grešaka zemalja članica, i da se poboljšava. Zbog toga EU danas izgleda kako izgleda -- a to je potpuno drugačije nego što je izgledala pre dvadeset, trideset ili četrdeset godina. Mislim, pre trideset godina niko ne bi očekivao od Evropske unije da pomaže u ovakvim okolnostima, zato što je tada imala još manje ovlašćenja. Dakle, to je jedan spor proces učenja lekcija kroz krize i probleme, i on naravno ponekad ide presporo, ali to je u prirodi takve vrste konstrukcija.Šta se formalno očekuje da Srbija uradi u narednih nekoliko godina kako bi nastavila proces približavanja EU, i šta je od toga Srbija zaista spremna da učini?FB: Ako gledamo brzinu kojom su se reforme u Srbiji odvijale u prethodnih nekoliko godina, moramo da konstatujemo da ne postoji dovoljno političke volje da se preduzmu koraci koji su potrebni za članstvo. Taj proces integracija manje-više stagnira -- a, za razliku od Severne Makedonije i Albanije, koje su bile pod blokadom, Srbija nema taj izazov. Dakle, Srbija je mogla brže da napreduje, što se tiče pregovora, zatvaranja poglavlja, i tako dalje, i nije to uspela. Naravno, to je deo jedne šire slike oko stanja vladavine prava i demokratije u Srbiji, koja pokazuje, po mom tumačenju, neozbiljnost vlasti kad je u pitanju proces integracija. Znači, spremnost formalno postoji, i formalno je cilj da Srbija postane član EU -- ali ja bih rekao da Vlada ne radi sve što je potrebno da taj cilj dostigne, i da se taj proces zbog toga se produžava. To smanjuje entuzijazam za članstvo kod građana, zato što oni to više ne vide kao nešto što je realno. Tu postoji i jedna dodatna dimenzija, koja se odnosi na relacije sa Kosovom. Rešenje tog spora je takođe bitno, i predstavlja izazov za obe zemlje, tako da nije jasno kada će se to sve završiti.Zašto je Srbija odbila da od EU traži svoj deo finansijske pomoći regionu za rešavanje posledica koronavirusa? Da li je to znak nekog namernog otklona od evropske politike, ili je nešto drugo u pitanju?FB: Ja sam takođe bio iznenađen tom odlukom. Ne znam da li je to bilo iz inata, ili se time šalje neka poruka Evropskoj uniji da Srbija može sama da izađe iz krize... Meni je to teško shvatljivo, zato što, uprkos tvrdnjama vlasti, ne postoji razlog zašto bi Srbija bolje prošla kroz ovu krizu nego druge zemlje regiona i EU. Svuda se govori o ekonomskom padu, koji će biti ozbiljan -- možda jedan od najozbiljnijih u Evropi već decenijama. Tako da je meni neshvatljivo, i ne mogu da vidim neko, recimo, stručno objašnjenje za to što je Srbija ovu pomoć odbila. Nisam ekonomista, ali ako uzmemo u obzir to da su je sve druge zemlje prihvatile, meni se to više čini kao neka politička poruka, i ne bih bio iznenađen ako bi u nekom trenutku Srbija ipak prihvatila pomoć, samo da to ne bude u javnosti, nego malo, kao…Što bi se reklo “ispod žita”.FB: Da, tako je. Kakve trenutno diplomatske odnose sa EU imaju vlasti u Srbiji, a kakav odnos ima, i da li ikako diplomatiju sa Evropom održava opozicija?FB: Kriza demokratije u Srbiji i pogoršanje stanja u tom pogledu su doveli do malo gorih odnosa vlasti i EU. S druge strane, veliki deo opozicije u Srbiji nije deo evropskih političkih stranaka, i to svakako smanjuje njihov uticaj i mogućnost da imaju neke partnere s kojima bi mogli da razgovaraju. Izuzetak je Demokratska stranka, koja je deo Partije evropskih socijalista, i na taj način ima neki pristup i partnere u Evropi... Ali, ja mislim da je to jedna mana srpske opozicije, što nije dobro integrisana u evropske političke strukture -- i zbog toga nema ni kontakte, ni podršku u političkim sukobima.Srbija je poslednjih nekoliko godina u sve dubljoj političkoj krizi, koja je sad dodatno produbljena dešavanjima oko vanrednog stanja i pandemije, a odskora i nastavkom izbornog procesa. Kako bi u narednom periodu vlast i opozicija mogle da pomognu da se u sledećem izveštaju Fridom hausa popravi položaj Srbije, i da li bi Evropa nekako mogla tome da doprinese?FB: Ja mislim da bi EU mogla da bude puno jasnija u svojoj kritici, ili u svojoj analizi toga šta je problematično u stanju demokratije u Srbiji. Takođe, što se tiče izbora -- uz sadašnje okolnosti će biti još teže osigurati slobodne izbore, nego što je to bio slučaj pre pandemije. U tom pogledu bi bilo jako značajno da Evropske unija pošalje jasnu poruku da izbori treba da se organizuju u okolnostima gde nema bojkota opozicije, gde su ispunjeni neki osnovni uslovi koji omogućavaju demokratske izbore. Mislim da jasnu poruku u tom smeru vlast u Srbiji ne bi bila u stanju da odbije, i to smo već videli kad je za vreme vanrednog stanja bilo tog pokušaja da se ograniči sloboda medija -- ta uredba je ukinuta u jako kratkom roku. Dakle, možemo da vidimo da je vlast u Srbiji još uvek spremna da sluša neke jasne poruke, i da EU u tom smislu ima neki uticaj -- ali to mora da bude jasna i javna poruka, u kojoj se ukazuje na neke bazične vrednosti, a to su demokratija i vladavina prava.U kakvom stanju se kamion Evropske unije vraća na drum, nakon što je sleteo u jarak zbog korone? Kako su institucije, duh i sama ideja EU preživele pandemiju koronavirusa?FB: Imali smo dosta kriza u prethodnih petnaest godina. Dakle, imali smo ekonomsku krizu 2008, zatim krizu u Evrozoni 2012. i 2013. godine, imali smo takozvanu “migrantsku krizu” 2014, 2015. godine, onda skorije i Bregzit, 2016. -- i svaki put je dosta ljudi reklo: “To je kraj Evropske unije, EU ovo neće preživeti.” Ali je svaki put Evropska unija ipak našla neki način da ostane u životu, zato što ispunjava potrebe građana svojih zemalja članica. Dakle, ona nema alternativu. Alternativa jeste jedino da se Evropska unija poboljša, i ja mislim da je u tom smislu ova kriza, naravno, pokazala i neke mane EU -- ali to ne znači da će se Evropska unija zbog toga raspasti. Možda je sada prilika da se malo ozbiljnije razmisli o reformama, i tome šta se u njoj može poboljšati. Lično mislim da su te prethodne krize na neki način propuštene šanse da se razgovara o tome kako EU može bolje da odgovara na te zahteve, kritike i probleme koje smo videli -- ne samo sada, nego i u prethodnih deset, petnaest godina.

Srbija

Studente pogađa cena školarine, ne politika i plagijati

Intervju sa Jelenom Riznić, studentkinjom i članicom pokreta “Zaustavimo iseljavanje studenata iz Studentskog grada”, za podcast “Dan posle”Razgovarao: Aleksandar GubašDan posle - Jelena Riznić o studiranju za vreme pandemijeNedavno smo imali slučaj profesorke iz Novog Sada koja je zapalila svoje diplome ispred Skupštine, u znak protesta jer, kako kaže, mladi i školovani ljudi kod nas nemaju perspektivu. Kako ti vidiš perspektivu fakultetski obrazovanih mladih kod nas?Jelena Riznić: Fakultetski obrazovani ljudi ovde nemaju neku posebnu perspektivu. Ali ono što je, čini mi se, još važnije -- a što nema veze sa nivoom obrazovanja -- je da smo svi uslovljeni time da se bavimo politikom na način na koji je ta profesorka to radila, verovatno do juče. Njen slučaj je pokazao da to nije samo stvar ulaska u vladajuću stranku, odnosno u vladajuće strukture, nego u ulasku u političke stranke kao takve. Dakle, ona se nije bavila “botovanjem” samo za vladajuću partiju, nego je to radila za različite stranke. Postavlja se pitanje gde je neka nova opcija, koja će ukazati na to šta je problem u samom ovakvom sistemu, a ne u tome da neko “botuje” za određenu partiju.Situacija u kojoj su studenti Beogradskog Univerziteta trenutno zatečeni je ta da su mnogi od njih koji su stanovali u studentskim domovima pre dva meseca naprasno iseljeni, a sada se, od petka nadalje, najavljuje početak njihovog povratka. Kako je organizovano to iseljenje na početku pandemije i vanrednog stanja?JR: Prvo smo, pre nešto manje od dva meseca, negde krajem marta, morali da se iselimo bez svojih stvari. Odnosno, rečeno nam je da treba da odemo za manje od dvadeset četiri sata, ali da stvari mogu da ostanu. Zatim nam je nedelju dana kasnije, nakon što je Vučić na konferenciji rekao da postoji mogućnost da Studentski grad bude pretvoren u kovid bolnicu, rečeno da se nekako snađemo i dođemo po svoje stvari, i da se u potpunosti iselimo. U trenutku kada nam je to saopšteno, međugradskog i gradskog prevoza više nije bilo. Svi smo se snalazili kako smo znali i umeli kako bismo te svoje stvari preselili, jer nismo bili sigurni šta će biti sa njima ukoliko to ne uradimo. Bilo je nekih informacija da će one biti spakovane i odnete u neki magacin -- ali, s obzirom na to kako se odnose prema nama kao živim ljudima, nikako nismo bili načisto kako će se odnositi prema našim stvarima, koje su nam potrebne za svakodnevni život. Dakle, u tom trenutku liftovi nisu radili, voda nam je bila isključena, dakle ništa što nam je bilo esencijalno u situaciji u kojoj se čovek seli -- sve i da nema pandemije, a ima je -- tada nismo imali. To iseljenje je trajalo tri dana, po nekoliko sati dnevno, da bi na kraju Vučić rekao da se Studenjak ipak neće koristiti kao kovid bolnica. Sve bez ikakve ideje o tome šta će se desiti sa nama, kako ćemo mi možda dalje prenositi zarazu. Naravno, nije bilo ni reči o tome na koji način će se nama refundirati troškovi puta ili bilo šta slično, da li će nam neko nadoknaditi pretrpljeni duševni bol, i tako dalje... Prosto, pre dva meseca smo iseljeni, i to je to -- kud koji, mili moji.Kako je to sada rešeno? Šta se dešava u petak, ko se i gde ponovo useljava?JR: Na sajtu Studentskog centra je juče ili prekjuče izašlo obaveštenje o tome da od petka kreće useljenje studenata koji imaju nekih obaveza na fakultetu. Dakle, to su studenti koji imaju ispitni rok, na primer, aprilski -- međutim, to nije isto na svim fakultetima u okviru Beogradskog univerziteta. Recimo, moj fakultet nema regularni aprilski rok, već samo apsolventski, što bi značilo da apsolventi mogu da se vrate u domove sada, a da ćemo mi koji nemamo takve obaveze na fakultetu to moći tek kasnije. Pitanje je kada će to biti, verovatno nekih sedam do deset dana nakon što se oni usele, a ispitni rok će najverovatnije početi prvog juna. Mi smo pratili obaveštenja Studentskog centra, ali smo na gotovo svim nivoima imali nedovoljne informacije. To je s jedne strane razumljivo, jer svi u ovom procesu učimo u hodu -- ali, s druge strane, oni pokazuju jedan sistematski nemar i nezainteresovanost za gomilu ljudi koje su iselili, i koji sada moraju da završavaju ovu školsku godinu kako znaju i umeju. Fakulteti ne rade, ne znamo kako će se nadalje obavljati nastava, kada će biti ispitni rokovi, da li će biti nekog nadoknađivanja i slično, ali i pored svega toga -- i ovo je ključno -- niko nijednog trenutka nije spomenuo mogućnost smanjenja školarina, što je prosto nešto najmanje što možete da uradite u ovoj situaciji.Kada gomilu ljudi čije školovanje zavisi od njihovog rada -- a mnogi od nas moraju i da rade kako bi se školovali i izdržavali -- isterate iz domova u kojima oni moraju da budu da bi radili, kada ih ostavite bez stipendija -- pošto su nam tokom trajanja vanrednog stanja uporno kasnile stipendije -- a sa druge strane odlučite da im ne smanjite školarine, to prosto pokazuje na koji način se vi brinete o studentariji, odnosno kakav je načelno vaš odnos prema njima. Tako da je onda pitanje ispitnih rokova tek na nekom desetom mestu za sve nas koji moramo da se školujemo. Čovek prosto ne stigne da misli o tome kako će da spremi ispit, ukoliko mora da razmišlja o tome kako će da plati školarinu. Uostalom, na ispit ni ne može da se izađe dok se školarina prethodno ne isplati. Dakle, nije bilo ni reči o tome da se školarine smanje, niti da se učini bilo kakav ustupak studentima.Kako su se naši fakulteti snašli u novom vidu nastave? Kako je funkcionisalo održavanje predavanja onlajn?JR: To je dosta zavisilo od individualne spremnosti da se odgovori na taj izazov. Nije postojala organizovana platforma koju bi koristili svi profesori, barem ne u mom slučaju, ja studiram sociologiju. Većina mojih profesora i profesorki je u poslednja dva meseca održavala nastavu, ali ono što je bilo problematično je bila njihova neosetljivost u pogledu toga šta mi možemo, a šta ne možemo da postignemo u celoj ovoj situaciji. Ja sam, konkretno, u ova dva meseca za fakultet radila više nego ikad… Znam koji će biti izrazi lica kada ljudi ovo čuju, reći će: “Eto, studenti se opet žale!”, ali zaista se ne radi o tome. Ja nisam osoba koja će se žaliti na rad u bilo kom smislu, ali čini mi se da nije bilo razumevanja za uslove u kojima se nalazimo. Dakle, čak i da neko nema obaveza kakvih može imati -- kao što su, recimo briga o starijim članovima domaćinstva, ili starijim komšijama i komšinicama -- u situaciji u kojoj divlja pandemija postoji vrlo, vrlo specifična društvena kriza, i nije baš za očekivati da student tek tako sebe stavi u pogon, i da efektivno radi nekih dvanaest, trinaest sati, ili više od toga -- a to se od nas očekivalo u poslednja dva meseca.Da li se nešto promenilo u komunikaciji između studenata i univerziteta, odnosno fakulteta?JR: Nismo dobijali nikakve posebne informacije u vezi sa tim šta će se nadalje dešavati sa našim obavezama. To, naravno, ima veze i sa tim što samo fakultetsko osoblje nije bilo obavešteno do kraja -- dakle, učili smo u hodu mnogo toga, pa ni oni nisu mogli da nam daju neke posebne informacije. Međutim, problem je što mi ni sada, ovoliko već dana nakon prestanka vanrednog stanja, te informacije još nemamo. Barem ne one koje su nam najpotrebnije -- na primer, kada će se održati ispitni rokovi, u kakvom će aranžmanu oni biti, da ne davim pojedinostima...  Ima tu dosta problema, i čini mi se da nema nekog dubljeg promišljanja o tome kako bi oni mogli da se reše. U stvari, mislim da te ideje zapravo postoje sa studentske strane, ali da za njih nema sluha sa one druge strane, koja će na kraju doneti odluku koju ćemo svi morati da poštujemo.Beogradski univerzitet su još pre pandemije potresale razne afere i skandali -- plagijati, neregularni izbori dekana, optužbe za korupciju i slične stvari. Da li sada, posle svega što nam se izdešavalo u prethodna dva meseca, studenti mogu i žele da utiču na popravljanje tih stvari, ili makar na ispravljanje nepravdi koje su se njima desile, poput ovoga sa školarinama? Koliko ima energije među studentima da utiču na promenu stanja u svom neposrednom radnom okruženju?JR: Kada se govori o visokom obrazovanju, najčešće se govori o kvalitetu obrazovanja. Zapravo, ne govori se čak ni u potpunosti o kvalitetu -- pre svega se govori o tome šta se dešava sa plagijatima, i na koji način ljudi dolaze do svojih diploma. To je, naravno, vrlo značajno, i ja to ne sporim. Međutim, to nije nešto što nas studente neposredno pogađa -- nas neposredno pogađaju školarine, neposredno nas pogađa problem prijave ispita, odnosno koliko će to koštati, neposredno nas pogađa pitanje dostupnosti udžbenika i koliko oni koštaju, i slično... Dakle, nas takve stvari neposredno pogađaju, a to taj dominantni diskurs ne uspeva da uhvati. Naprosto, nisam stekla utisak da ljude preterano zanima da se bave dostupnošću obrazovanja. Pre svega mi deluje kao da se najviše bavimo tim opozicionim i drugim nadgornjavanjima -- ko ima više plagiranih diploma, ko pravih i slično, i to jeste važno pitanje, ali mislim da studente realno pogađaju druge stvari.Zaista postoji i impuls i potreba da se borimo za drugačiji sistem. Neki problemi jesu tretirani kroz borbu za, doslovno, krov nad glavom, za dom -- dakle, za čuvanje mesta u domu uprkos održavanju Univerzijade -- i to je ono čime ćemo se mi baviti u narednom periodu. Dalje, pitanje je i ko uopšte može da se školuje, i mislim da će to biti ključno pitanje nakon ove krize. Ja očekujem da će mere štednje koje će nastupiti nakon svega ovoga najviše pogoditi one koji najviše zavise od javnog sektora -- a to su deca iz radničke klase i ranjivih grupa, ona najviše zavise od javnog obrazovanja. Očekujem da će budžetski rezovi biti najveći upravo tu i u zdravstvu, dakle u sektorima koji su za nas male ljude najvažniji. Dakle, kada budemo došli u situaciju da vrlo mali procenat ljudi može da se školuje, onda ćemo videti da li nam je ključno bilo pitanje plagijata Siniše Malog, ili neko drugo, i zapitati se zašto se nismo dovoljno bavili tim drugim stvarima. Isto pitanje treba postaviti i opozicionim strankama, zašto one postavljaju isključivo pitanja vezana za kvalitet obrazovanja, a ne i dostupnost?Studenti su poslednjih decenija u više navrata bili inicijatori protesta protiv postojećeg stanja, ali se, posle trideset godina, stiče utisak da se društvo nije mnogo pomerilo s mrtve tačke. Da li je energija studenata potrošena, da li oni i dalje mogu da budu neki aktivan činilac promena u društvu, i da li to uopšte žele?JR: Ne treba ići u smeru romantizacije studentskog tela kao nekog posebnog revolucionarnog aktera. Mislim da, ako studenti mogu nešto da urade, to mogu isključivo u savezu sa radničkom klasom i sa drugim ugnjetavanim grupama -- upravo to se i dešavalo u toku nekih većih društvenih promena. Studentsko telo nije apolitično, daleko od toga, samo mislim da u njemu vrlo često postoji pogrešno shvatanje politike kao takve. Ipak, onog trenutka kada pokažemo da se, kad god se bavimo stvarima koje su važne za nas, mi u stvari bavimo politikom, mi vidimo da ima veće aktivacije za borbu na tim frontovima. Tako da, i te kako mislim da studenti imaju potencijal -- ali takođe mislim da ne treba fetišizovati studente kao takve, već da treba govoriti o tome šta po pitanju društvenih problema mogu da urade neki širi frontovi, u koje će biti uključene različite društvene grupe.Dugo vremena je vladao stereotip da su mladi tolerantniji i otvorenijeg uma. Međutim, vidimo da razne prilično ekstremno desne ideje mogu da nađu dosta oduševljenih pristalica među studentima. Koliko je tačno da su mladi, akademski građani liberalniji, otvoreniji i tolerantniji od prethodnih generacija?JR: To nije tačno. Nije tačno, pre svega, zato što ne treba fetišizovati akademiju, i gledati na nju kao na neko stecište liberalnih ideja. Baš naprotiv, vrlo često upravo univerziteti predstavljaju neku vrstu inkubatora za novu desnicu. Naravno, da ne budem sasvim pesimistična, uvek postoje nekakvi džepovi, i tačno je i da na fakultetima možete da dobijete neko znanje koje vam inače ne bi bilo dostupno, ili barem neki socijalni kapital. Takođe, imate prilike da se povežete sa ljudima koji rade neke drugačije stvari, i da se upoznate sa nekim novim idejama. U akademskom okruženju često možete i da se povežete sa drugim društvenim pokretima, pre svega onima na levom delu ideološkog spektra. Naravno, ništa od toga nije zagarantovano, i ja prosto nikad ne bih rekla da su studenti nužno ovakvi ili onakvi. To prilično zavisi od društvenog konteksta, odnosno od celokupne socio-ekonomske slike i miljea iz kog dolaze... Na kraju krajeva, zavisi i od dominantnog raspoloženja u društvu. Ukoliko postoji bujanje desnice kao takve, i ukoliko vidimo da su oni ti koji postavljaju pitanja koja “građanska” opozicija ne uspeva da postavi, a koja su značajna... Opet se vraćam na to ko može da se školuje -- ako oni to ne postave kao neko značajno pitanje, desnica to lako može da preotme.

Svet

Francuska onlajn servisima daje jedan sat da uklone ilegalni sadržaj

Novi zakon u Francuskoj će društvenim mrežama i veb-stranicama dati rok od samo sat vremena da uklone uvredljive ili ilegalne sadržaje, prenosi BBC.Rok od jednog sata odnosi se na sadržaj za koji francuske vlasti smatraju da je povezan sa terorizmom ili seksualnim zlostavljanjem dece.U slučaju da prekrše zakon, kompanije će biti podložne vrtoglavim kaznama, u iznosu do čak četiri odsto globalnog prihoda, što bi za najveće internet servise poput Fejsbuka, Tvitera ili Gugla mogao da se meri u stotinama miliona dolara.Kritičari zakona smtraju da će nove mere mogle da ograniči slobodu izražavanja, obzirom da važe za sve veb-stranice, bile one velike ili male.Internet giganti i društvene mreže zapravo imaju resurse da blagovremeno moderiraju svoje stranice dovoljno brzo, što mali servisi uglavnom nemaju.Portparol grupe za digitalna prava La Quadrature du Net, rekao je da je zahtev za uklanjanje sadržaja koji policija smatra "terorizmom" za samo sat vremena nepraktičan."Osim velikih kompanija, niko ne može sebi da priušti dvadesetčetvoročasovno dežurstvo za uklanjanje sadržaja na zahtev. Dakle, oni će morati da se oslone na cenzuru pre nego što dobiju zahtev od policije", rekao je portparol grupe.On je dodao da je Francuska 2015. godine već usvojila zakon koji dozvoljava policiji da zatraži uklanjanje određenog sadržaja ako oceni da je teroristički, a da su se taj propis više puta koristio za cenzuru političkog sadržaja."Davanje policiji takve moći, bez ikakve kontrole, nama predstavlja kršenje slobode govora", dodao je on.

Svet

Fejsbuk kupuje Gifi za 400 miliona dolara

Fejsbuk (Facebook) će kupiti popularni veb servis za pravljenje i deljenje GIF animacija Gifi (Giphy) za, kako ocenjuju izvori, 400 miliona dolara, a planira da integriše njihovu GIF arhivu u sopstven...

Srbija

‘Vožd Karađorđe’ gradiće se po leks specijalisu

Vlada Srbije donela je zaključak kojim je projekat izgradnje državnog puta prvog reda "Vožd Karađorđe" proglašen za projekat od posebnog značaja, što znači da će se prilikom njegove izgradnje primenjivati leks specijalis koji je Skupšina usvojila u februaru, navodi se u saopštenju preduzeća "Koridori Srbije".Leks specijalis omogućava skraćenje rokova u kojima se vrši eksproprijacija zemljišta ili rešavanje imovinsko-pravnih odnosa, ali i da se neće primenjivati odredbe o rokovima Zakona o javnim nabavkama.Takođe, procedura koja se tiče javnih nabavki neće se primenjivati ni u slučajevima kada je međunarodnim ugovorima drugačije određeno.Projekat izgradnje saobraćajnice obuhvata teritorije opština Sopot, Mladenovac, Lazarevac, Aranđelovac, Topola, Rača, Lapovo, Velika Plana, Svilajnac, Despotovac i Bor.Vlada Srbije je krajem prošle godine prvo usvojila nacrt leks specijalisa kako bi ubrzala izgradnju važnih infrastrukturnih projekata, poput metroa i auto-puteva.Sredinom januara Ministarstvo građevinarstva saopštilo je da za gradnju šumadijskog koridora "Vožd Karađorđe" zainteresovana kineske kompanija "Pauer Čajna".To saopštenje usledilo je nakon što su predstavnici Ministarstva razgovarali sa delegacijom "Pauer Čajna" o saradnji na infrastrukturnim projektima.Prema prethodno dostupnim informacijama, šumadijski koridor „Vožd Karađorđe" treba da spoji koridore 10 i 11, a njegova izgradnja koštaće od 1,7 milijardi evra do više od dve milijarde evra.