Najnovije

Srbija

Narcis- psihički poremećaj koji razara okolinu

Narcis se hrani tuđim emocijama, pažnjom i iznad svega divljenjem. U pažnju spada i tzv. negativna pažnja, dakle kritika i neodobravanje. Pažnja je bilo kakvo bavljenje narcisom. Da bi se neutralisao, narcisa je najbolje izolovati, tj. ograditi se od njega. Jasno dati do znanja da naše vrednosti nisu iste i da nas njegove izjave i razmetanja ne fasciniraju, ali da nas ni ne užasavaju. Najviše mu smeta kad ga stavite na „ignore“Pandemija korone traje, a medicina je danas, srećom, daleko razvijenija nego na primer u srednjem veku, kada su epidemije, kao na primer kuga, odnosile milionske žrtve i desetkovale ljudsku populaciju. Tadašnje generacije nisu imale pojma u čemu je problem, pa dakle ni kako da sa njim izađu na kraj.Sa druge strane čini se da smo mi kao ljudska vrsta u celini (a neke lokalne zajednice više nego druge) u psihološkom smislu i što se nivoa otpornosti na psihološke „viruse“ tiče, još uvek negde na nivou srednjovekovnih ljudi. Ako se osvrnemo na svoju (opšteljudsku) ratovima bogatu istoriju, onda uviđamo da stalno imamo neke sukobe u kojima milioni ljudi stradaju kao žrtve drugih ljudi. Pri tome ljudi nisu mikroskopska bića kao virusi. Zbog čega smo onda tako „slepi“ za psihološke viruse?Lekari opšte prakse nespremni za mentalne poremećajeŠto se današnjice tiče, sreća u nesreći je što za razliku od srednjeg veka, ipak postoje ljudi sa znanjem i iskustvom u nošenju sa psihološkim „virusima“. Nesrećna okolnost je što je popularnost psihologije, tj. stepen upućenosti tzv. prosečnog ili običnog građanina u psihološke fenomene, na vrlo niskom nivou. Ovaj fenomen nije karakterističan samo za Srbiju. Čak i na tzv. razvijenom Zapadu, još uvek nije zaživela praksa masovnijeg psihološkog „opismenjavanja“ stanovništva. Ovaj tekst ima za cilj da napravi jedan mali iskorak u tom pravcu. Šta su psihički poremećaji? Ukratko, to su takvi oblici ponašanja i/ili subjektivnog doživljavanja (npr. mišljenja i osećanja) koji izazivaju patnju i bol i koji su disfunkcionalni. Mada većina psihičkih poremećaja nanosi štetu i bol samoj osobi koja od njih pati, jedan mali broj poremećaja je bolniji za okruženje obolelog nego za samu osobu sa poremećajem. U ovom tekstu ćemo se baviti upravo tom manjinskom grupom poremećaja. Zašto? Zato što je cilj da kažemo nešto o „virulentnosti“, dakle potencijalnoj šteti koju neki pojedinci, pored ostalog i zbog svojih psihičkih poremećaja, mogu naneti svom okruženju (užem i širem). Klaster B poremećaja ličnostiIskustava iz kliničke prakse pokazuju da su poremećaji od kojih okruženje obolelog najviše pati, po pravilu poremećaji koji spadaju u tzv. klaster B poremećaja ličnosti (bazirano na klasifikaciji mentalnih poremećaja DSM5). U ovaj klaster spadaju: antisocijalni poremećaj ličnosti, narcistički poremećaj ličnosti, granični/borderlajn poremećaj ličnosti i histrionički poremećaj ličnosti.Od ova četiri spomenuta poremećaja, najveću potenciju „virulentnosti“, tj. najrazorniji i najširi radijus nepovoljnog uticaja na okruženje ima narcistički poremećaj ličnosti i to specifično kada se radi o širem okruženju (radnoj organizaciji i slično), pa ćemo ga zato ukratko skicirati. Treba naglasiti da govorimo uopšteno, u statističkim kategorijama, jer je svaka pojedinačna osoba i njeno okruženje priča za sebe. Pojedinačnim slučajevima, tj. konkretnim osobama, što se psihodijagnostike tiče, nije mesto u novinskim člancima, niti u bilo kakvoj javnoj publikaciji. Opširnije u štampanom izdanju. 

Srbija

Država preuzima muzej Nikole Tesle

Republika Srbija preuzima od grada Beograda osnivačka prava nad Muzejom Nikole Tesle, navodi se u najnovijem Službenom glasniku.  Naziv i sedište Muzeja ostaju nepromenjeni i nastaviće da obavlj...

Svet

Američka ambasada u Grčkoj izdala zdravstveno uputstvo za svoje državljane

Ambasada Sjedinjenih Država u Atini objavila je zdravstveno upozorenje za svoje građane sa detaljima o međunarodnim letovima i putovanjima trajektom u Grčkoj kako bi se sprečilo širenje virusa, prenosi Ekathimerini.  Jedna od ključnih informacija bila je da bi direktni letovi između Sjedinjenih Država i Grčke trebalo da se nastave početkom jula.  Karantin od dve nedelje za sve međunarodne putnike biće obavezan do kraja maja, možda i do sredine juna.   Svi putnici će morati da se testiraju pre ulaska u zemlju. Biće prevezeni autobusom do određenog hotela preko noći, gde moraju ostati dok njihovi testovi ne budu gotovi.  Oni sa negativnim rezultatima testa biće pušteni iz karantina od 14 dana.  Oni koji imaju pozitivne rezultate testa dobiće lekarsku pomoć. Očekuje se da će grčka vlada narednim nedeljama objaviti ažuriranje trenutnih potreba za testiranjem i karantinom Covid-19 za međunarodne dolaske. Grčke vlasti zabranile su ulazak državljanima koji nisu članice EU do 23 h 15. juna. Očekuje se da će grčke vlasti krajem maja objaviti spisak zemalja iz kojih će prihvatiti turiste i raspored vožnje, navodi se.  Putovanja trajektom između ostrva počeće 25. maja, a maske za lice će biti obavezne.  Za putovanja trajektom duža od pola sata, putnicima će se meriti temperatura i moraće da popune upitnik o njihovom zdravstvenom stanju, napominju američke vlasti.   

Svet

Kompanija za iznajmljivanje skutera prestaje sa radom u Atini

Kompanija za iznajmljivanje skutera Lajm (Lime) planira da prekine svoje poslovanje u Atini usled loših ekonomskih rezultata, prenosi Ekathimerini.Kalifornijska kompanija planira da smanji poslovanje i u Solunu, a da pokrene svoje usluge u Retimnu, na severu Krita.Ove odluke najavljene su njihovim radnicima ranije ove nedelje.Lajm je na grčko tržište ušao u decembru 2018.Pandemija je navodno veoma smanjila profite kompanije.Smrko javnom prevozu, svanulo biciklu 

Srbija

Frezenijus: Hakovani podaci pacijenata na dijalizi iz Srbije

Predstavnici nemačke kompanije "Frezenijus", koja je najveći svetski dobavljač usluga i proizvoda za dijalizu, saopštili su da su neovlašćeno objavljeni podaci njihovih korisnika iz Srbije, kao i da je slučaj prijavljen tamošnjem tužilaštvu.Na sajtu kompanije navodi se da je objavljivanje podataka u vezi sa IT incidentom koji se dogodio pre nekoliko nedelja i da je istraga u toku."Kompanija duboko žali zbog napada na privatnost nekih pacijenata, čini sve kako bi sprečila objavljivanje dodatnih podataka i spasila pacijente i druge aktere od štete. Interni i eksterni stručnjaci kontinuirano rade na sprečavanju daljih potencijalnih napada ili neovlašćenog pristupa podacima", piše u saopštenju."Frezenijus" je saopštio i da su neovlašćene osobe objavile podatke o pacijentima iz nekoliko centara za dijalizu u Srbiji.

Lifestyle

Kako boravak u zatvorenom prostoru utiče na vaš imuni sistem

Dok nam boravak u našim domovima pomaže da se odbranimo od pandemije, provođenje vremena u zatvorenom prostoru može uticati na naš imuni sistem tako što ćemo biti podložniji drugim infekcijama, prenosi BBC.Vitamin DManja izloženost Suncu znači manje vitamina D. Vitamin D može da pomogne u jačanju kostiju i zuba, ali ima uticaj i na naše imune ćelije. Ljudi sa niskim nivoom vitamina D izloženi su većem riziku od virusnih infekcija disajnih puteva, poput gripa.Redovna fizička aktivnost  Nema naučnih podataka koji dokazuju da nas redovno vežbanje čini manje podložnim da dobijemo korona virus, međutim različita istraživanja sugerišu da redovna fizička aktivnost jača našu odbranu od drugih virusnih infekcija, uključujući grip i prehladu, kao i da povećava imuni odgovor na vakcinaciju.Stres i usamljenostProvođenje vremena napolju i sa drugim ljudima smanjuje stres i usamljenost, što je dobro za naše mentalno zdravlje. Teorija obnavljanja pažnje navodi da priroda i kretanje bez napora dozvoljavaju našem mozgu da se odmori i obnovi.Nekoliko studija pokazalo je da par dana boravka u šumi dovodi do povećanja broja i aktivnosti naših imunih ćelija koje pomažu u otkrivanju i uništavanju virusa i ćelija raka.Bolji sanTokom karantina mnogim ljudima se ritam spavanja poremetio, a provođenje vremena napolju doprinosi boljem snu. Bolji san znači bolji imuni sistem.Dakle, ako uslovi dozvoljavaju, trebalo bi izlaziti napolje barem jednom dnevno, poštujući socijalno distanciranje. Sunčeva svetlost i priroda su sjajni isceljivači i besplatni su.

Srbija

Odgovor države na grad i dalje strelci sa platom od 4.000 dinara

Nakon elementarne nepogode koja je opustošila poljoprivredne useve i oštetila imovinu građana u nekim delovima Srbije, kao i prethodnih godina ponavlja se pitanje o efikasnosti protivgradne odbrane. Posebno se naglašava da su plate strelaca ostale nepromenjene i da ta suma na mesečnom nivou iznosi 4 hiljade dinara.O neefikasnosti protivgradne odbrane, oglašavala se i Državna revizorska institucija, još krajem 2018. godine. Njihov ključni nalaz tada glasio je da "Republički hidro-meteorološki zavod (RHMZ) prilikom planiranja sredstava potrebnih za funkcionisanje protivgradne zaštite, distribuciju protivgradnih raketa i održavanje lansirnih stanica, ne obezbeđuje u dovoljnoj meri zaštitu poljoprivrednog proizvoda i poljoprivrednog proizvođača".Od tad je prošlo godinu i po dana, a slike iz nekih delova Srbije od pre tri dana i dalje ukazuju da rešenje nije na vidiku. Gostujući na Javnom servisu, svojom izjavom, to je potvrdio i direktor Republičkog-hidrometeorloškog zavoda, Jugoslav Nikolić."Država za neke nadoknade, koje zaista jesu simbolične, za jednu sezonu izdvaja oko milion evra za te strelce. One su takve kakve jesu. Po zakonu o odbrani od grada i lokalne samouprave su subjekti sistema i oni učestvuju u podršci sistemu na svojoj teritoriji," izjavio je Nikolić.Prema njegovim rečima, problem koji se odnosi na pritivgradnu zaštitu, trebalo bi da "bude usklađen u narednim godinama".On je rekao da je RFZO aktivirao sve predviđene stanice u ovoj sezoni i ima jedan broj automatizovanih stanica, nekih 104 na području Radarskog centra Valjevo i još nekoliko na drugim centrima."U procesu je takozvana automatizacija lansirnih stanica, koja bi trebalo da obezbedi još veću sigurnost i efikasnost. To će se realizovati u narednim godinama i teče po planu," rekao je Nikolić i dodao da se ove godine delimično automatizuju radarski centri na Bukulji i na Fruškoj Gori, dok se u narednih nekoliko godina to očekuje u celoj Srbiji. Nikolić dodaje da je pred početak ove sezone obezbeđeno 18.000 raketa što je, kako navodi, "apsolutni rekord", kao i da se tokom poslednje nepogode dejstvovalo sa osam radarskih centara, ali je, objašnjava, ipak došlo do pojave grada. RTS je preneo da se posledice nevremena od pre nekoliko dana još uvek otklanjaju.

Srbija

Vlada formirala Savet za kontolu lakog naoružanja

Vlada Srbije formirala je Savet za kontrolu malog i lakog oružja, objavljeno je u novom Službenom glasniku.Predsednik saveta, koji će se sastajati najmanje dva puta godišnje i prema potrebi, biće državni sekretar u Ministrastvu unutrašnjih poslova, Milosav Miličković.Pored praćenja ispunjavanja svih međunarodnih obaveza iz oblasti kontrole malog i lakog oružja, municije i eksploziva, predviđenih Strategijom, ali  i Mapom puta za održivo rešenje tih problema na Zapadnom Balkanu, koje važe do 2024. godine, zadatak Saveta biće iniciranje novih politika i praćenje usaglašavanja propisa sa regulativom Evropske unije, navodi se u saopštenju Vlade.Ocenjivaće se napredak u sprovođenju Strategije i akcionog plana, kao i dalja incijativa u rešavanju uočenih problema.Na poziv Saveta, radi pružanja tehničke pomoći u njegovom radu mogu da učestvuju predstavnici Tehničkog Opitnog Centra, Agencije za ispitivanje, žigosanje i obeležavanje oružja, naprava i municije, Programa Ujedinjenih nacija za razvoj, razna naučna i stručna udruženja, dodaje se u odluci.

Srbija

Umesto za kapitalne projekte, Vlada preusmerila 1,6 miliona evra za udruženja u Crnoj Gori

Vlada Srbije donela je odluku da 190,72 miliona dinara (1,63 miliona evra) namenjenih za eksproprijacija zemljišta u cilju izgradnje kapitalnih projekata, prebaci u budžetsku rezervu i novac dalje raspodeli za finansijsku pomoć društvima i udruženjima u Crnoj Gori.Kako je objavljeno u najnovijem Službenom glasniku, novac se dodeljuje crnogorskim organizacijama radi realizacije projekata i podrške u radu.Podsećamo, u Crnoj Gori je poslednjih dana zabeleženo više incidenata. Uhapšeno je više osoba kad se policija sukobila sa vernicima SPC koji su protestovali tražeći da se na slobodu puste vladika Joanikije i osam sveštenika. Crnogorska policija je saopštila da je SPC organizator okupljanja uprkos merama zabrane zbog borbe protiv virusa korona. Vladici Joanikuju i sveštenicima ne teret se stavlja krivično delo nepostupanje po zdravstvenim propisima za suzbijanje opasne zarazne bolesti.

Svet

Ako Tviter radi od kuće, onda će i Fejsbuk

Fejsbuk će trajno prihvatiti rad od kuće čak i nakon pandemije, izjavio je u četvrtak izvršni direktor Mark Zukerberg nakon što je ranije najavio da će kompanija raditi od kuće do kraja godine.Zukerberg je rekao kako očekuje da će u narednih pet do deset godina oko polovine radne snage Fejsbuka svoj posao obavljati iz svojih domova.Kad se kompanije u Srbiji vraćaju u kancelarije Ova izjava usledila je nakon što je rivalna kompanija Tviter rekla kako će njihovi zaposleni moći da nastave da rade iz svojih kuća.Međutim Fejsbuk je mnogo veći i zapošljava oko 50,000 radnika širom sveta.Zukerberg je rekao da je kompanija posvećena zadržavanju svojih trenutnih kancelarijskih prostora, koji uključuju i sedište kompanije u Toni Menlo parku koje je dizajnirao arhitekta Frenk Geri.Silikonska Dolina je poznata po svojim visokim cenama nekretnine i stanarine, a Zukerberg je rekao da će plata biti prilagođena za sve zaposlene koji odluče da žive u nekim jeftinijim oblastima u gradu.„Plaćamo veoma dobro, u osnovi na vrhu smo tržišta, ali plaćamo tržišnu stopu. A to zavisi od lokacije, tako da ćemo i ovde nastaviti sa tim principom ", rekao je.

2020

Marbo Product donirao preko 90.000 evra Kliničkom centru Srbije

Kompanija Marbo Product, deo multinacionalne kompanije PepsiCo, u saradnji sa Fondom B92 i Srpskim filantropskim forumom, obezbedila je sredstva u iznosu od 92.032 evra za podršku Kliničkom centru Srbije. Zahvaljujući ovoj donaciji, Klinici za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije danas je isporučeno sanitetsko vozilo u vrednosti od 39.432 evra.Direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti doc. dr Goran Stevanović izjavio je ovom prilikom: „Moram da se najpre, u ime pacijenata Klinike za infektivne i tropske bolesti KCS zahvalim donatorima na vrednoj donaciji, najsavremenijem sanitetskom vozilu. Izuzetno sam srećan kada vidim da, osim Ministarstva zdravlja, odnosno države koja prethodnih nekoliko godina zaista ulaže velika sredstva u zdravstvo, u zdravstvenu infrastrukturu, u izgradnju novih bolnica i rekonstrukciju postojećih, u najsavremeniju opremu i aparate, i društvo,  građani i društveno odgovorne kompanije prepoznaju značaj i ulogu zdravstvenih radnika, medicinskih sestara, tehničara i lekara, i doniraj opremu i sredstva. Tako je bilo i sada tokom ovih nekoliko teških meseci pandemije kovid-19, kada smo imali veliku i značajnu podršku kompanija, organizacija, sporista,  sportskih klubova i mnogih drugih  koji su želeli da pruže pomoć. Na kraju, uz zahvalnost svim donatorima na podršci, mogu samo da u ime svojih kolega zdravstvenih radnika Klinike za infektivne i tropske bolesti istaknem da ćemo nastaviti da najodgovornije i najposvećenije radimo svoj posao, odnosno brinemo o zdravlju naših pacijenata i građana Srbije." Od ukupnog iznosa koji Marbo Product donira kroz humanitarnu akciju Fonda B92, izdvojeno je 13.000 evra za kupovinu reanimacionog stola koji je namenjen Klinici za ginekologiju i akušerstvo KC Srbije. Predstavnike kompanije Marbo Product i Fonda B92 danas je prilikom zvaničnog uručenja donacije dočekao direktor Klinike za ginekologiju i akušerstvo KC Srbije prof. dr Aleksandar Stefanović koji se zahvalio na ovoj značajnoj donaciji istakavši da je GAK Višegradska tokom vanrednog stanja imala 1.158 porođaja, što je rekordan broj u ovako kratkom periodu. Tokom današnje posete i primopredaje donacije dvema klinikama obratio se generalni direktor kompanije PepsiCo za Zapadni Balkan Nenad Miščević: „Donacije Kliničkom centru Srbije deo su našeg kontinuiranog napora podrške i pomoći zajednici, medicinskim radnicima i ustanovama, i građanima. Od samog početka je bilo jasno da moramo biti deo šireg delovanja i naša uloga se ne dovodi u pitanje. Za nas je važno da sarađujemo sa partnerima koji mogu da omoguće da pomoć bude usmerena tamo gde je najpotrebnija. U saradnji sa Fondom B92 smo odgovorili na najvažnije potrebe za medicinskom opremom i zahvaljujemo se na brzini realizacije ove donacije.“Preostala sredstva od ove velike donacije u iznosu od 39.600 evra biće iskorišćena za opremanje intenzivne nege Klinike za kardiohirurgiju KC Srbije. Za kompletno opremanje ovog odeljenja neophodno je ukupno izdvojiti negde oko 200.000 evra, te Fond B92 apeluje na sve koji su u mogućnosti da slede primer kompanije Marbo Product i priključe se akciji.Predsednik UO Fonda B92 i direktor Srpskog filantropskog foruma Veran Matić ovom prilikom zahvalio se donatoru i naglasio: „Marbo je kompanija koja je prepoznala da nije dovoljno samo reagovati na aktuelni tok pandemije, već i dodatno trajno osnaživati naše zdravstvene institucije,  one koje su prve na udaru, poput Klinike za infektivne i tropske bolesti ili one koje su posvećene najnemoćnijima, bebama, kao i intenzivnim negama i šok sobama kao što je u Klinici za kardiohirurgiju. Verujemo da donatori neće posustati u ovom drugom talasu solidarnosti sa svima koji su ugroženi, od osoba sa posebnim potrebama, siromašnima, osobama sa invaliditetom, starima.“

Srbija

Ustavni sud odbacio sve inicijative za ispitivanje ustavnosti vanrednog stanja

Ustavni sud Srbije je zbirno odbacio sve inicijative za ocenu ustavnosti i zakonitosti Odluke o proglašenju vanrednog stanja i opštih pravnih akata koji su iz te odluke proistekli, navodi se u saopštenju.Sud je takođe odbacio i zahtevi za obustavu izvršenja akata i radnji preduzetih na osnovu naveden osporene Odluke Vlade Srbije.Podsećamo, Ustavni sud je tokom trajanja vanrednog stanja primio više desetina inicijativa za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti, od čega se preko 30 odnosilo na pojedine odredbe koje su tokom vanrednog stanja doneli Vlada Srbije i pojedina ministarstva.Vanredno stanje u Srbiji je zbog pandemije koronavirusa uvedeno 15. marta.Organizacije civilnog društva, političke partije i pojedinci koji su sudu podnosili inicijative ukazivali su na potencijalnu neustavnost odluke o samom uvođenju vanrednog stanja, obzirom da je odluka doneta bez saglasnosti Skupštine Srbije i bez "adekvatnog objašnjenja zašto se najviše zakonodavno telo nije sastalo da razmatra uvođenje restriktivnih mera".Inicijative su bile usmerene i na legalnost održavanja "skajp suđenja", Naredbe o ograničenju i zabrani kretanja lica na teritoriji Srbije i sličnih restriktivnih mera.Sve više inicijativa za ispitivanje ustavnosti vanrednog stanja

Srbija

Većina članica AmCham-a prognozira pad profita, ali ne i broja zaposlenih

Drugo po redu istraživanje Američke privredne komore u Srbiji (AmCham) o uticaju COVID-19 na poslovanje pokazuje da iako 60 odsto ima teškoće u poslovanju, zaposlenost planiraju da zadrže na postojećem nivou. AmCham članice očekuju pad profitabilnosti za 25%, investicija za 30% odsto, ali većina (63%) ne očekuje probleme sa likvidnošću. Najveći uzrok pada poslovne aktivnosti čak 68% ispitanika nalazi u smanjivanju tražnje za proizvodima i uslugama, što je posebno vidljivo u sektoru turizma i ugostiteljstva, saobraćaja i nekretnina. Pored većine kompanija koje nameravaju da ostanu na istom broju zaposlenih do kraja godine (71%), relativno je sličan broj onih koji planiraju novo zapošljavanje (14%) i onih koji očekuju otpuštanje (15%). Ozbiljnost posledica po privredu najbolje ilustruje poređenje sa rezultatima istraživanja Sedmo prolazno vreme iz 2019. godine kada je 78% kompanija planiralo rast poslovanja, a 61% novo zapošljavanje. Kada je reč o prognozama oporavka, više od polovine kompanija (55%) smatra da će oporavak ekonomije biti postepen i imati oblik slova „U“, dok  zbog očekivanja drugog talasa zdravstvene krize, 22% ispitanika prognozira oporavak u obliku slova „W“. Ukoliko se COVID-19 zaustavi odmah, više od 2/3 ispitanika (67%) procenjuje da je potrebno najviše šest meseci za povratak na uobičajen nivo poslovanja. Zoran Petrović, predsednik Američke privredne komore, zahvalio se Vladi Srbije na razumevanju za potrebe privrede i otvorenosti za sugestije i rekao da je ovakvo istraživanje jedan od najboljih načina da se pomogne u formulisanju i praćenju efekata mera za brži oporavak privrede. Istakao je i činjenicu da, iako privreda beleži značajne padove prihoda, primetan je i veći optimizam u očekivanjima u poređenju sa rezultatima istraživanja koje je sprovedeno početkom marta. Naime, tada je 42% članica očekivalo dodatne negativne efekte dok je u novoj anketi taj procenat pao na 25%. „Zahvaljujemo se Vladi što je u donete mere direktno uključila predloge koji su došli iz privrede i AmCham-a. Država je privredi dala prvu injekciju pomoći, ali do vraćanja na pretkrizni nivo, naročito posebno pogođenih industrija poput hotelijerstva i saobraćaja, potrebno je razmatrati i određene sektorske pakete. U narednom periodu snažan fokus mora da ostane na smanjivanju svih, pogotovo administrativnih troškova poslovanja, i ako smo nešto naučili iz prethodnog perioda to je svakako da možemo da povećamo stepen digitalizacije svih servisa i procesa države  i po tom osnovu smanjimo troškove. Takav pristup predstavlja ključ bržeg oporavka privrede i dobru osnovu za razvoj i unapređenje  servisa i proizvoda u privatnom sektoru.“, rekao je Petrović. Polovina AmCham članica ne koristi i ne planira da koristi mere državne pomoći, dok mere uglavnom koriste mala i srednja preduzeća. Najbolje rangirane mere Vlade među kompanijama su odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade (41%), direktna pomoć za mala i srednja preduzeća (40%) i odlaganje plaćanja poreza na dobit pravnih lica (23%).       Neophodan drugi krug mera za posebno pogođene sektore – ugostiteljstvo, saobraćaj i nekretnine. Američka privredna komora ukazuje da je potreban drugi talas mera namenjen posebno pogođenim sektorima – turizmu (posebno hotelskoj industriji) i saobraćaju, uz razmatranje mera za pomoć građevinskoj industriji i sektoru prometa nepokretnosti. Gubici posebno pogođenih sektora, npr. hotelijerstva u ovoj godini u odnosu na prošlu godinu su preko 90%, a oporavak  na pretkrizni nivo se ne očekuje pre 2023. godine.  Metodologija istraživanja o uticaju COVID-19 na poslovanje u 2020.Istraživanje sprovedeno od strane Američke privredne komore u Srbiji (AmCham), po drugi put nakon početka zdravstvene krize izazvane COVID-19, ima za cilj da na strukturisan način predstavi aktuelni i očekivani ekonomski uticaj krize na poslovanje kompanija, kao i mere koje treba preduzeti kako bi se minimizirali negativni efekti na zdravlje građana i domaću ekonomiju.Istraživanje je zasnovano na ispitivanju percepcije kompanija članica AmCham-a i sprovedeno je u periodu od 04. do 13. maja 2020. godine uz korišćenje kombinovanog pristupa. Kvantitativno istraživanje obuhvatilo je 101 kompaniju članicu AmCham iz 15 sektora, dok je kvalitativno istraživanje sprovedeno sa 40 kompanija koje su komentarisale rezultate kvantitativnog istraživanja, navele ključne izazove i dale predloge za njihovo prevazilaženje. Skoro svi intervjuisani u okviru kvalitativnog uzorka bili su generalni direktori kompanija.Prvo istraživanje na temu uticaja COVID 19 na poslovanje sprovedeno je od 13. do 17. marta ove godine na istoj populaciji.

Srbija

Google odredio predstavnika u Srbiji za obradu podataka o ličnosti

Kompanija Google odredila je svog predstavnika u Srbiji koji će biti zadužen za sva pitanja u vezi sa obradom podataka o ličnosti kojima rukovodi, saopštila je institucija Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.U saopštenju se navodi da će u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, ta institucija ili druga lica moći da se obrate predstavniku kompanije u cilju obezbeđivanja poštovanja odredbi tog zakona.To je učinjeno na inicijativu "SHARE fondacije", a Poverenik je kompaniju Google upoznao sa obavezom iz člana 44. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti da, kao rukovalac podataka o ličnosti, odrede u pismenom obliku svog predstavnika u Srbiji.Nakon toga, 21. maja, Google je odredio svog predstavnika i to kancelariju "BDK advokati", na adresi Bulevar kralja Aleksandra 28, Beograd."Poverenik na ovom mestu izražava zahvalnost kompaniji Google, kao jednoj od najvećih kompanija na svetu, s obzirom da je pokazala svest o obavezi poštovanja vladavine prava i privatnosti svojih korisnika u Srbiji i dala primer svim drugim stranim kompanijama koje ovu obavezu nisu izvršile", naglašava se u saopštenju. 

Srbija

Koliko stranke dobiju iz budžeta za učestvovanje na izborima

Koliko stranke dobiju iz budžeta za učestvovanje na izborima  Ove godine učesnici parlamentarnih izbora u Srbiji raspodeliće ukupno 6,34 miliona evra, što predstavlja 0,07 odsto planiranih poreskih prihoda. Ovaj iznos deli se na dva dela. Prvi deo od 20 odsto, tj. 1,3 miliona evra deli se na sve učesnike podjednako. Drugi deo od 80 odsto, tj. više od 5 miliona evra deli se u zavisnosti od broja osvojenih glasova i dobijenih mesta. Iako se često može čuti da neka stranka dobija po poslaniku određenu sumu, ovaj novac ne dobijaju narodni poslanici, već stranke i grupe građana koji učestvuju na izborima, tj. uđu u Skupštinu. Prema zakonu o finansiraju političkih aktivnosti, učesnici parlamentarnih izbora tokom izborne godine mogu da raspodele 0,07 odsto projektovanih poreskih prihoda. Po rebalansu budžeta iz aprila, planirani prihodi iznose 9,05 milijardi evra. To znači da stranke mogu da raspodele najviše 6,34 miliona evra.Na primer, ako učestvuje 10 lista, svaka dobija pre izbora 130.000 evra. Ako učestvuje 20 lista, dobiće svaka za kampanju 65.000 evra.Sredstva za kampanju bi trebalo da se uplate najkasnije pet dana nakon proglašenja izborne liste, tako da stranke mogu da ih iskoriste tokom predizborne kampanje. Međutim, u praksi uplata ovih sredstava često kasniUčesnici izbora koji ne uđu u Skupštinu, moraju da vrate dodeljeni novac, jedino ako na izborima njihova lista ne osvoji najmanje 1 odsto glasova. (Prethodno svi učesnici moraju da prilikom prijave liste polože jemstvo u iznosu od 60-70.000 evra, koje se aktivira ako ne vrate novac.)Programski direktor Nemanja Nenadić podseća da u slučaju da jedna lista osvoji polovinu poslaničkih mesta, što se može realno očekivati za SNS, po tom osnovu će steći pravo na čak 2,7 miliona evra budžetskih sredstava. "Daleko manja sredstva se izdvajaju iz lokalnih budžeta. Čak i u gradovima srednje veličine, može se očekivati da bi svaka lista mogla da računa na budžetsku podršku od svega 20 hiljada dinara i još oko 30 hiljada dinara po odborničkom mestu", dodaje on. Transparentnost Srbija se već petnaest godina zalaže za uspostavljanje sistema finansiranja kampanje iz budžeta koje bi bilo logičnije i svrsishodnije. Iako su Vlada i Skupština Srbije još 2013. planirale da se Zakon o finansiranju političkih aktivnosti unapredi, pravila o raspodeli budžetskih sredstava nisu menjana ni posle preporuka ODIHR iz 2016. i 2017. Na pitanje da li je opredeljeni iznos za kampanju mali u poređenju sa drugim zemljama, Nenadić kaže da je pravi ugao za razmatranje  svrha zbog koje se finansiranje uopšte vrši. Ako je cilj davanja budžetskih dotacija stvaranje uslova za ravnopravnost učesnika, onda je sadašnji sistem višestruko pogrešan, ocenjuje on. Novac koji se dobija pre izbora svakako može da pokrije neke troškove kampanje, ali ni u kom slučaju oglašavanje na televizijskim stanicama ili organizovanje masovnih skupova. Pored toga, nema nikakve logike u tome da budžetska izdvajanja zavise od broja prijavljenih, već bi trebalo odrediti koji je to minimum sredstava koji obezbeđuje razumnu promociju i na koji bi sa sigurnošću mogli da računaju učesnici u kampanji. Najviše su oštećene stranke i grupe građana koje izlaze samo na lokalne izbore, jer njihovi konkurenti koji vrše i nacionalnu kampanju dobijaju znatno više novca iz budžeta kojim mogu da pokriju i kampanju na lokalnom nivou. Treba reći da ovaj ili sličan način raspodele postoji još od 2003, i da je za rezultat imao veoma skupe kampanje kod učesnika koji su na osnovu podrške u biračkom telu mogli da računaju na izuzetno visoke dotacije po osnovu uspeha na izborima, ističe on. Nema javnih podataka da li je neko vratio novacBilo je situacija u kojima su neki od učesnika koristili budžetske dotacije a nisu osvojili 1, odnosno 0,2 posto glasova (za manjinske liste). Ne znam da li je u tim situacijama novac vraćan u budžet iz drugih izvora, ili je naplaćivano izborno jemstvo, kaže Nenadić.On podseća da je Agencija za borbu protiv korupcije  u svom izvešetaju o kontroli prethodnih parlamentarnih izbora notirala da su jednom političkom subjektu uplaćena sredstva bez polaganja jemstva, ali nije navedeno o kome je reč. Na pitanje da li preporuke o finansiranju kampanje iz avgusta 2019, i dalje važe ili ima nekih izmena, on kaže da su sve valid osim jedne. Jedina pozitivna promena do koje je došlo u međuvremenu jeste uvođenje roka za postupanje Agencije po prijavama nepravilnosti u vezi sa finansiranjem za vreme dok kampanja traje. Čak nit u, u vezi sa kontrolom nije ni koji način rešeno šta bi Agencija sve trebalo da uradi kada je reč o kontrolama koje se vrše bez prijave. Transparentnost je već ukazala Agenciji na niz situacija koje su veoma sporne sa stanovišta finansiranja kampanje. https://www.transparentnost.org.rs/index.php/sr/projekti/188-monitoring-izbora-2020 Veliki je problem to što su propisi od značaja za kampanju menjani da bi se navodno ispunile preporuke ODIHR, ali da nije pribavljeno mišljenje te organizacije pre izbora o kvalitetu tih izmena. Ne vidim kako bi njihova ocena mogla biti pozitivna, ali ćemo taj sud dobiti tek kada izbori prođu.U međuvremenu, stvari su se dodatno zakomplikovale usled odlaganja izbora, jer zakon ne prepoznaje pauziranje izborne kampanje, odlukama Vlade I RIK su samo pauzirane izborne radnje (npr. oovera potpisa, predaja izbornih lista). U ovoj situaciji je takođe postalo još očiglednije koliko je veliki problem to što nisu postavljena ograničenja za vođenje funkcionerske kampanje kroz promotivne aktivnosti predstavnika države upravo u predizborno doba. Prve nalaze našeg monitoring u toj oblasti smo predstavili 11.5, a to ćemo činiti I u nastavku kampanje. https://www.transparentnost.org.rs/images/dokumenti_uz_vesti/TS_prvi_rezultati_monitoringa_funkcionerske_kampanje_2020.pdf

Srbija

Švedska banka prekida platni promet sa Srbijom, NBS kaže birokratska greška

Švedska banka Svenska Hahdelsbanken obavestila je klijente u Srbiji da će račun kod ove banke biti operativan samo do 30. juna što je izazvalo nedoumice zašto neće biti moguće transakcije prema Srbiji nakon tog perioda.U Narodnoj banci Srbije su kazali za Novu ekonomiju da je reč samo o  jednoj švedskoj banci koja namerava od 1. jula 2020. da obustavi platni promet sa korisnicima u 90 država, uključujući i Republiku Srbiju. "Ne raspolažemo informacijama o konkretnim razlozima za obustavljanje platnog prometa ni sa jednom od obuhvaćenih država i verujemo da je reč o grešci birokratske prirode", navode u NBS.Narodna banka Srbije je već preduzela odgovarajuće korake na potpunom razjašnjenju ovog pitanja i otklanjanju verovatne greške, pri čemu će učiniti sve da se u saradnji s drugim nadležnim organima i u komunikaciji s nadležnim subjektima u Švedskoj, ova, kako verujemo, birokratska greška pojedinačne banke, na vreme otkloni, stoji u odgovoru na pitanja Nove ekonomije zašto se ovo dogodilo.Centralna banka podvlači i da osim navedene švedske banke nisu evidentirali probleme u platnom prometu s drugim državama, niti su se klijenti domaćih banaka obraćali Narodnoj banci Srbije da im te banke dostavljaju obaveštenje o tome da će transakcije s švedskim bankama biti moguće do 30. juna.Podsećamo, švedski bankarski sistem je poslednjih godinu dana  globalna tema zbog skandala sa pranjem novca. Utvrđeno je da je ruski oligarh koristio of šor račune u baltičkim ograncima Swedenbank da bi oprao milione. Službenici litvanske banke su aktivno "jurili" rizične klijente i zanemarivali procedure za sprečavanje pranja novca.U odgovoru Novoj Ekonomiji, Narodna banka Srbije je dosta prostora posvetila borbi protiv pranja novca.Ističe se da Republika Srbija u ovom trenutku apsolutno ispunjava sve standarde koji se odnose na bezbedno i sigurno obavljanje platnog prometa i odgovarajućeg praćenja finansijskih tokova.NBS podsećaja da je Međunarodno telo koje prati usklađenost sistema u oblasti pranja novca i finansiranja terorizma s međunarodnim preporukama (FATF) u junu 2019. godine navelo da je Srbija u potpunosti ispunila akcioni plan i da se više ne nalazi na tzv. sivoj listi.Odnosno da Srbija više nije na listi zemalja kod kojih su postojali određeni nedostaci u sistemu za borbu protiv sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma. Dodaje se da je na toj listi sada Island. Srbija se, inače, nikada nije nalazila na tzv. crnoj listi FATF-a, kako je stvoren pogrešan utisak u pojedinim medijima, dodaje se.  "Ističemo da čak i u periodu dok se naša država nalazila na tzv. sivoj listi, platni promet sa stranim državama nije bio obustavljen, niti je bio otežan, a bez teškoća se odvijao i sa švedskim bankama".O odgovarajućoj primeni svih međunarodnih standarda i usklađenosti našeg zakonodavstva sa evropskim i napretku u ovoj oblasti, svedoči i to što je Evropska unija, čija je Švedska država članica, u decembru 2019. godine otvorila pregovore s Republikom Srbijom u pregovaračkom poglavlju 4 koje se odnosi na slobodu kretanja kapitala, a koje, između ostalog, obuhvata i platni promet i sprečavanje pranja novca, podvlači Narodna banka.I.Pavlović