Najnovije

Svet

Bugarske banke sa svakim klijentom pregovaraju o odlaganju kredita

Banke u Bugarskoj mogu klijentima da odlože naplatu kredita od tri do šest meseci, a svaka banka sama će odlučiti kakva će biti pravila i sa svakim klijentom će individualno pregovarati, prenela je agencija Novinite.Tokom perioda moratorijuma, neće se naplaćivati dodatne naknade.Podsećamo, Narodna banka Srbije donela je odluku o zamrzavanju kredita na tri meseca zbog koronavirusa, a klijenti koji su želeli da nastave da plaćaju rate trebalo je da o tome obaveste banku. 

Svet

Albanija zabranila naplatu kirija podstanarima

Albanija je zabranila naplatu kirija u aprili u maju, kako za građane, tako i za male kompanije koje se suočavaju sa finansijskim gubicima zbog koronavirusa, navodi se na sajtu regionalne kancelarije za korporativno pravo Karanović Partners.Stanodavci i rentijeri poslovnog prostora koji zahtevaju da im se plati kirija za ova dva meseca biće kažnjeni pet puta više od vrednosti kirije. U Srbiji je Grad Beograd najavio da će odložiti naplatu rente tokom vanrednog stanja. Zakupci će moći da odluče u 30 dana po završetku vanrednog stanja da li će platiti celu rentu sa popustom od 50 odsto do kraja 2020, ili će je platiti u celosti u anuitetima tokom 2021. 

Svet

Slovenija retroaktivno pokriva plate u epidemiji

Skupština Slovenije usvojila je takozvani "anti korona zakon" koji dopunjuje i objedinjuje sve ekonomske mere za ublažavanja posledice pandemije, navode u Karanović and Partners.Slovenija će pokriti platesvim radnicima koji su poslati na prinudne odmore ili rade od kuće u visini 80 odsto prosečne plate ali ne manje od od oko 940 evra bruto. Iako nema ograničenja za ove naknade, po zaposlenom se neće nadoknađivati iznos veće od prosečne mesečne plate u 2019. godini, umanjenoj za doprinose.Poslodavci će morati da ispune nekoliko preduslova da bi konkurisali za ovu meru: da njihovi prihodi od države ne prelaze 70 odsto, da su u pitanju aktivna preduzeća, da ne očekuju pad prihoda veći od 20 ili rast veći od 50 odsto, da deoničarima i vlasnicima ne dele dobit tokom tekuće godine. Vlada Slovenije je odustala od naplate svih doprinosa za navedene kategorije radnika, odnosno ove izdatke će pokriti sama. Dodatno, zajedno sa platama za april i maj 2020. godine, poslodavci moraju svojim zaposlenima da isplate "dodatak za krizu" u iznosu od 200 evra, bez poreza i doprinosa, svim zaposlenima koji rade u ovom periodu i čija bruto zarada ne prelazi trostruki iznos od minimalne plate u Sloveniji.Izuzeće se odnosi na poslodavce koji direktno ili indirektno koriste državni ili opštinski budžet i poslodavce koji se bave finansijskim i osiguravajućim aktivnostima.U odnosu na većinu dosadašnjih mera, novi zakon će se primenjivati retroaktivno i ostaće na snazi do 31. maja 2020. U slučaju da epidemija potraje do sredine maja 2020. godine, važenje akta može biti produženo do kraja juna 2020. 

Svet

Evropska centralna banka olabavila uslove kreditiranja

Evropska centralna banka (ECB) saopštila je da je Upravno veće banke usvojilo paket privremenih mera za olakšavanje zaduživanja putem smanjenja obaveznog pokrića, a kako bi olakšala funkcionisanja Evrosistema i obezbeđivanje likvidnosti.Paket je dopuna drugim merama koje je ECB nedavno objavila, uključujući nove dugoročne operacije refinansiranja i Program za hitnu kupovinu tokom pandemije koronavirusa.Mere trebaju da pruže podršku procesu izdavanja zajmova, posebno olakšanjem uslova pod kojima drugi krediti mogu biti prihvaćeni kao pokriće. Istovremeno, Evrosistem povećava toleranciju rizika kako bi pružio podršku izdavanju kredita putem refinansiranja.Upravno veće ECB odredilo je takođe set mera za olakšano kreditiranje korporacija i domaćinstava.Nacionalnim centralnim bankama omogućeno je da prošire okvir za prihvatanje kreditnih zahteva ugovornih strana u svojoj jurisdikciji.Spušten je i minimalna veličina domaćih kreditnih zatheva sa 25.000 evra na nulu. Upravno veće privremeno je snizilo granicu tolerancije rizika za 20 odsto.Mere važe tokom pandemije koronavirusa. Ponovo će biti razmatrane pre kraja ove godine, a u obzir će biti uzeta i potreba za njihovo produženje.

Srbija

Jura ne prekida „tradiciju“ loše reputacije

Radnici u fabrici automobilskih kablova južnokorejske kompanije Jura u Nišu okupili su se ispred fabrike i zatražili bezbedne uslove rada, javio je N1.  Radnici su tražili da budu na bezbednom odstojanju i da ne rade na traci i najavili su da će štrajk nastaviti i danas.N1 je javio da je Jura radnicima ponudila bonus do 1.000 dinara po radnom danu, 2.000 za rad subotom, za pet povezanih dana bonus od još 1.000 dinara, a za deset bonus od 2.000 dinara.N1 je takođe preneo da je Slaviša Pajović, jedan od radnika koga su trebali da intervjuišu povodom protesta, priveden i da mu je određen pritvor od 48 sati. Pajović se pre toga obratio grupi radnika okupljenih ispred ulaza Jure pred, kojima je rečeno da se ipak uvodi treća smena i rad subotom, ali su se razišli i krenuli u pogone kada je rečeno da rukovodstvo odustaje od rada subotom.Jura se vraća na posao, ali u jednoj smeni Povodom uslova rada u Jurinim fabrikama oglasio se i Savez samostalnih sindikata Srbije. Savez se dopisom obratio Kriznom štabu za suzbijanje koronavirusa i predsednici Vlade Ani Brnabić. U dopisu se navodi da menadžment u pogonima „vrši pritisak“ na radnike da svakog dana dolaze na posao „prepunim autobusima, bez ikakve zaštite“.„Pri tom, radnike ucenjuju, za dolazak na posao uz rizik po sopstveno i zdravlje porodice poslodavac obećava bonuse od 5.000 dinara nedeljno, a za nedolazak na posao kazna je ostajanje bez posla i zarade“, piše u dopisu.Prema Savezu, u fabrici u Leskovcu, prema podacima od zaposlenih, osam zaposlenih pozitivno je testirano na koronavirus i postoji opasnost da ta fabrika postane „ne samo žarište, već i katastrofa za zaposlene“.   Predsednik Saveza Ljubisav Orbović apelovao je u dopisu na Krizni štab i predsednicu Vlade da se preduzmu mere i zaštiti zdravlje zaposlenih i njihovih porodica.Jura je odlučila da u Leskovcu vrati na posao 200 od ukupno 2.800 radnika. Radnici su reagovali i rekli da se u fabrici ne poštuju preporuke Vlade Srbije i da između zaposlenih nema razmaka od dva metra.Jura je fabriku u Leskovcu otvorila 2010. godine, za šta je dobila subvencije države od 7.000 do 10.000 evra po radnom mestu. Jura ima i dve fabrike u Nišu i jednu u Rači Kragujevačkoj, u kojima radi oko 6.000 radnika.Ni u toalet bez dozvole

Svet

U Kini zatvoreno skoro pola miliona kompanija

Više od 460 000 kineskih firmi se tokom prvog kvartala trajno zatvorilo, a više od polovine njih radilo je manje od tri godine, piše South china Morning Post.Istovremeno, stopa otvaranja novih firmi značajno je usporila. Od januara do marta, procenat novootvorenih firmi pao je za 29 odsto u odnosu na isti period prošle godine.Većina tih novih kompanija nalazila se u tradicionalnim centrima ekonomske moći u Kini, kao što je južna provincija Guangdong, a oko pola njih je iz sektora za distribuciju ili prodaju.Broj preduzeća koja su se zatvorila naglašava izazove sa kojima se Kina susreće u pokušaju da obnovi ekonomiju, kojoj preti kontrakcija u prvom kvartalu po prvi put od 1976. godine.„Kina je uspela da u velikoj meri drži epidemiju koronavirusa pod kontrolom i prekidi u domaćem snabdevanju uglavnom su nestali. Ipak, postoje znaci trajne štete u domaćoj potražnji, i povrh toga brzo stiže eksterni šok zbog ograničenja kretanja u drugim velikim ekonomijama“, kažu ekonomisti banke Sosijete Ženeral Jao Vei i Mišel Lam.South China Morning Post piše da u gradu Dongguan na južnoj obali Kine, važnom industrijskom centru u delti reke Džuđijang, ima sve više zatvorenih radnji. Zbog pada međunarodne potražnje zatvaraju se i fabrike. U martu je lokalni proizvođač torbi i igračaka orijentisan na izvoz Dongguan Fantastic Toy Company krahirao kada je ostao bez porudžbina iz inostranstva, a prema zvaničnim izvorima neki radnicima nisu isplaćene zarade.Vlasnici kineskih preduzeća koji više ne mogu da priušte održavanje operacija suočavaju se sa brojnim preprekama ako žele da proglase bankrot. Kako piše South China Morning Post pozivajući se na izjave advokata i zvanične dokumente, deluje da su strahovi od kraha sve većeg broja kompanija imali udela u odlukama kineskih sudova da odbiju ili odlože zahteve za bankrot.Uprkos mogućem drugom talasu zaraze, kinesko centralno rukovodstvo za sada je ostalo pri postizanju ekonomskih ciljeva za ovu godinu.

Srbija

Privrednici traže da se požuri sa antikriznim merama

Privrednici iz različitih sektora zatražili su ovih dana bržu primenu antikriznih mera za sprečavanje ekonomskih posledica krize. Klub Privrednik smatra da mere treba da budu jednostavne i lake za primenu bez suvišnog administriranja (kao mere NBS). Takođe, direktori najvećih domaćih kompanija okupljeni u ovoj asocijaciji savetuju da teba ubrzo započeti rad na merama koje će se primeniti posle okončavanja vanrednog stanja radi inteziviranja investicionih aktivnosti i poboljšanja privrednog ambijenta.Ekonomske mere koje je donela Vlada Srbija su dobre, ali je sad važno da država bude efikasna u njihovoj primeni bez odlaganja, ocenili su bankari na trećoj onlajn konferenciji u organizaciji Francusko-srpske privredne komore na temu: mere vlade za preduzeća iz ugla banaka. Prisutni privrednici ukazali su i na značaj vremena trajanja vanrednog stanja i pandemije koronavirusa, kao važnog parametra, navodi se na sajtu Francuske privredne komore.Osnivač i predsednik kompanije “Buck”, Darko Budeč, ocenio je da je značajan deo usvojenih ekonomskih mera podrške privrednicima u Srbiji – dobar. On, kako je naveo, smatra da je ovo samo deo mera i da će biti potrebno da se ekonomski program produži, ali tek kada vidimo koliko su prve mere bile uspešne.“Treba krenuti u primenu mera odmah, punom snagom. Inerciju nam daje i činjenica da smo pre ove krize imali stabilnu ekonomiju koja raste. Sada treba da krenemo ‘punom parom’ i fokusiramo se na ekonomski deo, a potom na socijalni deo. Ključni problem kome treba da se posvetimo jeste – likvidnost privrede. Sve mere treba da budu brze, snažne i usmerene upravo na ojačanje likvidnosti”, istakao je Budeč.“Većina ekonomskih mera koje je usvojila država je dobra. Međutim, sada je veoma važno da vlada bude efikasna u njihovoj primeni", ocenio je prvi čovek Rajfajzen banke u Srbiji Zoran Petrović .Kako je rekao, najave da će deo njih biti ostvaren sredinom maja, da se čeka desetak dana na sve detalje mera, to nije dobro. Zajedno sa konkretnim merama, mora da se pošalje poruka poverenja. Mere su na papiru dobre, one se odnose na mnoge stvari vezane za likvidnost, poput odlaganja plaćanja poreza i doprinosa, što je veoma dobro. Takođe, dobra mera je i plaćanje minimalne plate radnicima, ili 50 odsto minimalca za velike kompanije”, navodi Petrović.On ističe da je veoma dobra mera i garantna šema za kredite privredi, koju treba primeniti na najbolji mogući način, jer smo svedoci da se sa time muče i velike i jake ekonomije.

Svet

METRO AG je inicirao set COVID-19 mera

Dizeldorf – METRO AG je od starta reagovao na pandemiju virusa COVID-19 sa sveobuhvatnim paketom mera i dobro je pozicioniran da prebrodi trenutnu situaciju zahvaljujući svojoj decentralizovanoj organi...

Svet

Lideri EU ne mogu da se dogovore ko će da plati trošak korona-obveznica

Dvodnevni online sastanak 19 ministara finasija evrozone oko izdavanja nove vrste evro-obveznica (tzv. korona obveznice) prekinut je preksinoć bez dogovora.Obveznice bi koristile članicama evrozone za servisiranje javnog duga čiji se rast očekuje zbog trenutne pandemije korona virusa.Deo članica evrozona (Španija, Italija, Grčka) već imaju visok javni dug, ali se očekuje da će se on dodatno narasti u svetlu očekivane privredne kontrakcije i gubitka nekoliko desetina miliona radnih mesta. Sve vlade evrozone su već usvojile ekonomske pakete teške stotine milijardi evra kojima su se obavezale da pomognu privredi da sačuva radna mesta. Veliki deo tih paketa moraće da se finasira dodatnim zaduživanjem.Ministri su se, međutim, ponovo podelili na dva bloka oko pitanja garantovanja sredstva koja će se prikupiti obveznicama. Dok su Španija, Italija i Francuska insistirale na tome da da sve članice evrozone garantuju njihovo izdavanje i dele troškove, Holandija, Nemačka, i Autrija su bile protiv toga.Njihov stav je isti kao i 2012. godine, kada je uspostavljen Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM), koji je takođe bio usmeren na servisiranje javnog duga pod povoljnijim uslovima. ESM je faktički bio mehanizam finansijskog spašavanja prezaduženih država, koji je davaocima omogućavao da određuju uslove finansijske reforme primaoca (uvođenje oštrih mera štednje).Za razliku od toga, “korona-obveznice” bi bile beuzuslovne, a garantovale bi ih sve članice evrozone solidarno.Najugroženije članice pravdaju svoj stav pozivajući se na argument evropske soldarnosti, dok severne članice pravdaju svoj stav time da bi kolektivna garancija ovakvih obveznica značila da sve članice snose identičnu kolektivnu odgovornost za ekonomske probleme, koji nisu isti u svim članicama.EU je još tokom marta suspendovala neka fiskalna pravila koje se odnose na maksimalni dozvoljen budžetski deficit od 3 odsto i visinu javnog duga od 60 odsto.

Srbija

Niko ne brine o zdravlju ugroženih građana

Intervju sa Danilom Ćurčićem, programskim koordinatorom Inicijative A11, za podcast “Dan posle”Koje kategorije stanovništva su najpogođenije sadašnjom situacijom?DĆ: Od svih socijalno ugroženih grupa, najugroženiji su Romi koji žive u neformalnim naseljima, jer često zavise od rada u neformalnoj ekonomiji -- na primer, od skupljanja sekundarnih sirovina -- dakle, od zarađivanja novca koji zavisi od dana do dana. Tako da su, u ovim uslovima, sa privredom koja je potpuno stala i nemogućnošću da se radi, oni onemogućeni da obezbede osnovnu egzistenciju svojim porodicama.Ono što je u tim neformalnim naseljima poseban problem, pored ekonomskog aspekta, je pristup električnoj energiji i vodi. Postoje procene da najmanje 25.000 Roma i Romkinja živi bez pristupa vodi i kanalizaciji -- što, naravno, podrazumeva da oni nikako ne mogu da se bave preduzimanjem preventivnih higijenskih mera za suzbijanje epidemije. A, eto, danas smo imali priliku da čujemo, kako je doktor Kon rekao, da ne postoje nikakve posebne mere koje se preduzimaju u neformalnim romskim naseljima, i da će se mere preduzimati jedino ukoliko u njima dođe do pojave virusa. Ono što je još jedan, povezan, problem jeste to da u ovim naseljima često ne postoji mogućnost samoizolacije unutar jednog domaćinstva, budući da kuće često podrazumevaju samo jednu prostoriju, u kojoj svi žive zajedno. Takođe, često se radi o višegeneracijskim porodicama -- tako da ne postoji ni mogućnost da se mlađi udalje od starijih, i to može da predstavlja dodatni problem, s obzirom na podložnost ove kategorije stanovništva virusu. Najviše zabrinjava to da, kako smo danas konkretno čuli, nema nikakvih posebnih mera koje se preduzimaju u ovim naseljima. Da im se makar obezbedi pristup vodi, na neki način bi se umanjili potencijalni rizici po zdravlje. Međutim, nema ni toga, očigledno...Da ne govorimo o tome da jedna od osnovnih mera koja se navodi jeste preporuka ljudima da ostanu kod kuće, a pritom postoje delovi stanovništva koji nemaju gde da se sklone, nemaju svoju kuću...DĆ: Da, druga grupa ljudi koja je dosta ugrožena, slično kao i Romi, jesu beskućnici, koji nemaju gde da se sklone. Nismo uspeli da vidimo da postoje posebni programi za zbrinjavanje beskućnika. A takođe, imajući u vidu da većina beskućnika u Beogradu ima hronične bolesti, oni su, na sve ostalo, i zdravstveno posebno ugrožena kategorija. Međutim, očigledno je da za sada nema nikakvih mera koje se preduzimaju, iako država ima obavezu da, kada sprovodi mere koje se odnose na sprečavanje širenja koronavirusa, te mere prilagođava onima koji su posebno ugroženi.A kakva je situacija sa onim delom stanovništva koji ne pripada ranjivim kategorijama po pitanju siromaštva, ali su zato ugroženi time što boluju od nekih hroničnih ili teških bolesti?DĆ: Jedan zajednički odgovor je taj da se država njima ne bavi, a pojedinosti zavise od okolnosti u kojima se nalaze. Ono što je situacija sa ljudima koji žive u siromaštvu -- a u Srbiji je visok broj ljudi koji žive u siromaštvu, ili se bave neformalnom ekonomijom -- jeste da oni sa svojim socijalnim davanjima koja primaju, ako ih primaju, ni na koji način ne mogu da preguraju od početka do kraja meseca. Jednostavno, socijalna davanja u Srbiji su toliko mala da ne mogu da pokriju najosnovnije potrepštine. Tako da su ti ljudi sada, posebno u ovoj situaciji, kada moraju da troše više novca -- na higijenske proizvode, na različite mere i sredstva zaštite, i slično -- zapravo dodatno ugroženi. To sad otvara dodatni problem, vezano za različitu ekonomsku snagu opština i gradova u Srbiji. Jednokratna novčana pomoć u Srbiji zavisi od toga gde stanujete -- iznos te pomoći nije isti u Beogradu, i u Boru ili Bujanovcu. Stoga su, u ovoj sada situaciji, posebno ekonomski ugroženi oni koji žive u mestima koja su i inače siromašnija. Oni će zavisiti isključivo od te jednokratne novčane pomoći, koja je toliko niska da ne može ni na koji način da odgovori na njihove probleme. Dakle, umesto toga, u Zakonu o socijalnoj zaštiti postoji mogućnost da država iz budžeta transferiše sredstva lokalnim samoupravama, kako bi one mogle da isplaćuju adekvatnu pomoć najugroženijima. Međutim, do toga očigledno nije došlo.Pored svega toga, posebno su ugrožena raseljena lica sa Kosova, a najpre oni koji žive u neformalnim kolektivnim centrima. To su ljudi koji su, na neki način, ispali iz sistema: oni više nisu ničija nadležnost -- formalno jesu raseljeni sa Kosova, s obzirom da su izbegli 1999. godine, međutim, nisu u sistemu zaštite koju pruža Komesarijat za izbeglice. Zapravo, oni trenutno zavise isključivo od toga da li će iko uspeti da im pruži podršku da prođu kroz ovu krizu koja trenutno postoji.Kakva je situacija s migrantima?DĆ: Kod migranata je situacija malo zamršenija, i pre svega nedovoljno transparentna -- jer su centri, suštinski, zatvoreni. Informacije koje imamo nam govore da su neki kampovi prenaseljeni, da postoji prevelik broj ljudi koji su na jednom mestu, i da ne postoji nikakva diferencijacija između tražilaca azila i migranata, a imate različita prava u zavisnosti od toga da li ste tražilac azila ili ne. Međutim, trenutno ne postoji nikakva razlika u tretmanu, koliko smo uspeli da vidimo -- odnosno, da čujemo, pošto trenutno ne postoji nikakva mogućnost da se išta vidi u ovim centrima. Prema informacijama kojima raspolažemo, nije dovoljno jasno razrađen plan potencijalne izolacije -- zapravo, sprečavanja da, ako je neko ko je zaražen ušao u centar, ne zarazi i druge.Koliko su u ovom trenutku dostupne razne socijalne službe i oblici podrške, kao što su obilasci socijalnih radnika, novčana pomoć, pomoć u kući, narodne kuhinje, i slično... Šta od toga trenutno funkcioniše, a šta ne, i kako funkcioniše ono što funkcioniše?DĆ: Ne postoji jedinstvena informacija o tome na koji način sve te različite službe funkcionišu. Neki centri rade na jedan način, neki na drugi, i mi sad pokušavamo da utvrdimo kako koji radi -- na primer, neki primaju zahteve onlajn ili telefonom, neki su otvorili mesne kancelarije...  Zapravo, različiti su načini funkcionisanja u onim mestima u kojima postoje mesne kancelarije. Međutim, ono što je glavni utisak, to je da, kao i pre ove krize, u centrima za socijalni rad imamo manjak zaposlenih, koji u ovoj situaciji vrlo verovatno ne mogu da odgovore na sve potrebe. Informacije iz pojedinačnih gradova i opština, koje smo do sada uspeli da prikupimo, govore da oni trenutno nisu u mogućnosti da u punom kapacitetu pružaju usluge socijalne zaštite.Narodne kuhinje, makar u Beogradu, prilagodile su se -- opet, različita su postupanja – ili se prilagođavaju epidemiološkoj situaciji, pa je smanjen broj dana u kojima se izdaju obroci -- makar je to bila poslednja informacija kojom smo raspolagali -- dok se za one dane kada nije bilo kuvanja delio suvi obrok za korisnike. Sad, tu postoji poseban problem, vezan za dolazak do distributivnih centara za podelu hrane, s obzirom da javni prevoz u Beogradu ne radi, tako da će ljudi ili ići peške, ili će da pronađu nego drugo prevozno sredstvo, koje će verovatno biti bicikl, ako ga imaju...Verovatno sličan problem s transportom pogađa i one koji zavise od pomoći u kući koja im dolazi -- i ne samo zbog javnog saobraćaja, koji ne postoji, nego i zbog ograničenog broja sati u toku dana u kojima je moguće kretanje...DĆ: Tako je! To je ozbiljan problem, za koji, kako smo shvatili, još uvek nije došlo ni do kakvog razrešenja. Što se tiče, na primer, dozvola za kretanje, koje se izdaju za one koji moraju da obavljaju poslove u vreme policijskog časa... Za sada, koliko smo uspeli da čujemo, oni koji se bave pružanjem pomoći u kući -- kao i druge organizacije koje pružaju direktnu podršku korisnicima kao što su beskućnici -- oni, u suštini, nemaju definisano radno vreme, a oni koji nemaju radno vreme nemaju mogućnost da dobiju tu dozvolu -- da im se dozvoli da i za vreme zabrane kretanja izađu, i pruže podršku ljudima koji su u potrebi. Kao što sam rekao, to je ozbiljan problem, i nekako se do sada nije dovoljno ni razgovaralo o tome. Problemi su, pre svega, u pogledu toga što ne postoji posebna, jedinstvena procedura, kao što postoji za privredna društva, koja bi postojala za udruženja građana, i za sve druge koji su pružaoci usluga socijalne zaštite, gde bi oni jednostavno mogli da apliciraju i da dobiju dozvolu za kretanje. Dostavljači hrane za restorane -- koji i dalje rade -- su pre uspeli da reše te dozvole, odnosno, pre su dobili dozvole za kretanje nego ljudi koji rade sa beskućnicima, pružaju usluge pomoći u kući, ili neke druge usluge...Šta se u ovoj situaciji dešava s nasiljem u porodici, sada kad je cela Srbija zaključana po kućama?DĆ: Ono što smo uspeli da čujemo od ženskih organizacija, odnosno organizacija koje se bave pravima žena i nasiljem, jeste da određeni porast nasilja postoji. Međutim, ono što je zapravo problem, na koji se nekako stalno vraćamo, jeste da, kao što sam malopre pominjao za centre za socijalni rad, i narodne kuhinje -- isto tako je i sa sigurnim kućama, i sa nekim drugim servisima... Dakle, mi nemamo u potpunosti jasne informacije o tome šta na koji način funkcioniše, one su nam date parcijalno. Bilo bi jako korisno kada bi nadležno ministarstvo, ili drugi koji su nadležni u ovoj oblasti -- kada bi oni transparentno, javno i jasno ukazali na ono što je zapravo stanje u ovim oblastima. To su sve otvorena pitanja, na koja mi trenutno nemamo dovoljno jasne odgovore.Koliko solidarnost koju su neki delovi stanovništva pokazali prema najranjivijima u celoj ovoj situaciji može da bude osnov za neke pozitivne promene u budućnosti?DĆ: Veliko je pitanje šta će se desiti na kraju. Da li će čitav ovaj, da kažem, pozitivan talas, koji se pojavio kao odgovor na ovu situaciju u kojoj se nalazimo -- da li će samo splasnuti posle završetka ove krize? Ili će, na neki način, opstati, pa dovesti do nekih novih inicijativa, i do unapređenja sistema zaštite onih koji su najugroženiji -- to ostaje da se vidi. Međutim, mislim da je pravi odgovor na to pitanje da je najpre jako važno da država pokaže šta je solidarnost. Znate, nama se stalno govori da treba da budemo solidarni jedni sa drugima. To je sada postala dosta popularna reč, i kod državnih funkcionera, svuda nas “zasipaju” tom solidarnošću preko sredstava javnog informisanja... Ali, na kraju, kad zapravo saberemo sve ovo o čemu danas pričamo, mi shvatimo da te solidarnosti nema, odnosno da je država ne pokazuje, i da ne pruža na isti način zaštitu onima koji su najugroženiji. Ona nije solidarna, i ne daje dobar primer, već je ova solidarnost koja dolazi od strane građana, aktivističkih grupa i udruženja neka vrsta incidenta, odnosno reakcije -- upravo na odsustvo državne brige za one koji su najugroženiji.Kad smo već kod države, na koje načine, i u kojim sve oblastima, bi odnos države prema ovim kategorijama mogao da se promeni nabolje posle pandemije? Šta bi država Srbija tu mogla da uradi?DĆ: Srbija bi mogla mnogo toga, međutim, utisak je da se ništa zapravo neće promeniti. Kad pogledamo mere koje su usvojene do sada -- u pogledu sprečavanja, odnosno smanjivanja posledica epidemije koronavirusa -- vidimo da se one odnose na privredu. Vidimo da država, kao i uvek, čitav teret krize planira da prebaci na građane -- na one koji su zaposleni, odnosno na one koji su socijalno ugroženi, kao što smo pominjali. Tako da je veliko pitanje, u stvari, šta ćemo mi dobiti od svega ovoga. Ipak, ono što je, verovatno, neka vrsta -- na neki čudan način -- benefita čitave ove krize, jeste to da je sada dosta jasnije sve ono o čemu se priča kada se govori da država mora da bude više socijalna, a manje država koja štedi na onima koji su najugroženiji. Da je univerzalan pristup zdravstvenoj zaštiti, ili pitanje univerzalnog dohotka -- koje je, nekako, do sada tretirano kao neka teorijska utopija -- da su to, u stvari, vrlo realna pitanja, i vrlo realni odgovori na situaciju u kojoj se nalazimo. Jasnije je da odgovori na čitavu ovu, do pre nekoliko meseci potpuno nezamislivu, globalnu situaciju leže upravo u onome o čemu mi danas pričamo --  u poštovanju ljudskih prava, načelu nediskriminacije onih koji su najugroženiji, u solidarnosti, socijalnoj pravdi... Dakle, u svemu onome što su neke vrednosti na kojima su zasnovana društva u kojima živimo.

2020

M Enterijer Gradnja – 11 miliona dinara srpskom zdravstvu

Kompanija M Enterijer Gradnja donirala je 11 miliona dinara za nabavku medicinske opreme u cilju podrške naporima za sprečavanje širenja bolesti COVID-19.Prvi deo donacije upućen je nekim od najugroženijih bolnica - Klinici GAK „Narodni front“ u iznosu od 1,5 milion dinara i Bolnici za ginekologiju i akušerstvo KBC „Dragiša Mišović“ u iznosu od 1 milion dinara. Sredstva su usmerena za kupovinu medicinske opreme potrebne za zaštitu od virusa korona i saniranje posledica epidemije. Kompanija je i kroz privatne donacije osnivača donirala iznos od 8,5 miliona dinara za kupovinu 2 respiratora sa pratećom opremom, ključnih medicinskih instrumenata potrebnih zdravstvenom sistemu Republike Srbije u borbi sa najtežim slučajevima bolesti COVID-19. M Enterijer Gradnja je svim zaposlenima omogućila rad od kuće bez smanjenja zarade, a pored toga kontinuirano radi na širenju tima kolega angažovanjem inženjera i novih stručnih saradnika.

2020

Ukinuti PDV na donacije svim donatorima

Članovi Saveta za filantropiju iz Кoalicije za dobročinstvo uputili su preporuku Vladi Republike Srbije da se svi donatori koji doniraju neoprofitnim organizacijama, udruženjima, fondacijima i zadužbinama oslobode plaćanja PDV-a tokom perioda vanrednog stanja.Mera za oslobađanje plaćanja PDV-a, koju je Vlada Republike Srbije predstavila u sklopu paketa ekonomskih mera, odnosi se samo na državne ustanove i davaoce koji doniraju svoje ili proizvode čijom se distribucijom bave. Međutim, prema dostupnim informacijama, ova mera ne obuhvata brojne organizacije, kao ni primaoce donacija, poput Crvenog krsta i Banke hrane, koje distribuiraju doniranu hranu, sredstva, lekove, medicinsku opremu, odnosno sve preko potrebne namirnice i opremu koju sami ne proizvode.„Neprofitne organizacije i korporativne fondacije u velikoj meri pomažu ugroženom stanovništvu i doprinose suzbijanju posledica epidemije korona virusa. Koalicija za dobročinstvo pozdravlja sve ekonomske mere koje je Vlada brzo donela, ali je neophodno da mera oslobođenja plaćanja PDV-a bude proširena. Trebalo bi da obuhvati sve podjednako - i donatore i primaoce donacija, uključujući i domaće organizacije civilnog društva, koje su angažovane u pružanju pomoći građanima, kako nacionalno, tako i u okvirima svojih lokalnih zajednica. Važnost ove mere za njihovo efikasno delovanje u saniranju negativnih posledica pandemije prepoznale su i brojne druge organizacije i udruženja, poput NALED-a, Američke privredne komore (AmCham), Saveta stranih investitora (FIC) i Digitalne Srbije", izjavila je Ana Košel direktorka Fondacije Ana i Vlade Divac i dodala da država u programu ekonomskih mera ne bi trebalo da izostavi i podršku udruženjima koja organizuju privrednu delatnost po principu socijalnog preduzetništva, jer ona zapošljavaju teško zapošljive grupe.  Ovaj predlog je upućen od strane članica Koalicije za dobročinstvo  - Fondacije Ana i Vlade Divac, Trag Fondacije, Smart Kolektiva, Catalyst Balkans, Srpskog filantropskog foruma i Foruma za odgovorno poslovanje. Predlogu Koalicije pridružio se i Fond B92.Članovi Saveta za filantropiju iz Koalicije za dobročinstvo su prošle nedelje uputili Vladi i Savetu za filantropiju predlog mera u cilju suzbijanja posledica pandemije. Mere predviđaju formiranje radnog tela pri Savetu za filantropiju za koordinaciju saradnje sa civilnim društvom, uspostavljanje Kompenzacionog fonda za povraćaj PDV-a neprofitnim organizacijama, kao i privremeno ukidanje PDV-a na doniranje hrane. Koalicija je preporučila i ukidanje bankarskih provizija i za namenske račune neprofitnih organizacija, kao i obezbeđivanje dozvola za kretanje zaposlenima u neprofitnim organizacijama, kako bi neometano mogli da nastave sa pružanjem pomoći na terenu.Projekat za unapređenje okvira za davanje finansira USAID, a realizuje ga Koalicija za dobročinstvo.

Svet

Hrvatska produžava radno vreme prodavnica da bi smanjila gužve

Hrvatska će zbog predstojećih uskršnjih praznika produžiti radno vreme trgovina kako bi smanjila koncentraciju ljudi koji čekaju da obave kupovinu.Umesto dosadašnjeg radnog vremena od 7 do 17, građani Hrvatske će narednih nekoliko dana u prodavnicu moći od 7 ujutru do 20 h, a očekuje se da će ovo radno vreme ostati i nakon Uskrsa. Podsećamo, u Srbiji je radno vreme prodavnica od 7 do 15 radnim danima, a predstojeći vikend biće zatvorene. 

2020

SBB nudi dodatnu pomoć učenicima – Vlada ne odgovara

Kompanija SBB je pre petnaest dana uputila zvaničan dopis ministru prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladenu Šarčeviću, a nakon toga i kabinetu premijerke Srbije Ane Brnabić sa predlogom dodatne pomoći učenicima osnovnih i srednjih škola koji prate nastavu učenjem na daljinu.Kompanija SBB želi da besplatno omogući školskoj deci dodatnu opciju praćenja nastavnog sadržaja u okviru video kluba na digitalnim platformama EON i D3, čime bi učenici dobili mogućnost praćenja svih časova kada god to požele. Učenici bi imali mogućnost i da više puta odgledaju časove ili da pauziranjem preciznije zapišu gradivo.Za ovaj projekat potrebna je saglasnost nadležnog ministarstva, kao i pomoć u objedinjavanju svih video materijala sa snimljenim predavanjima.Ponudu za realizaciju projekta SBB je poslao ministru Šarčeviću još 26.marta, ali do danas nije stigao nikakav odgovor.Obratili su se potom i kabinetu premijerke Ane Brnabić, ali ni oni do sada nisu pokazali interesovanje za realizaciju ovog projekta. Uvereni da bi učenicima osnovnih i srednjih škola opcija gledanja nastave u bilo kom trenutku pomogla u učenju tokom izolacije, SBB javno poziva nadležne u Vladi Srbije da obrate pažnju na dopis i odgovore kako bi postigli dogovor u korist sve naše dece.

Srbija

Teško do slobodnog termina za onlajn kupovinu namirnica

Policijski čas i karantin podstakli su građane Srbije da namirnice kupuju sve više preko interneta. Iako je usluga ograničena na samo na određene gradove, slobodni termini za kupovinu se brzo "razgrabe". Gomex nudi onlajn za lekare, policiju, sudije...U Gomexu trenutno funkcioniše online prodaja ali samo za ograničen broj korisnika koji obavljaju neku funkciju od značaja za lokalnu zajednicu (lekari, policija, sud, tužilaštvo i sl. ), navode za Novu ekonomiju u ovoj kompaniji.Uslugu nismo širili pošto ne postoje kapaciteti da se zadovolje sve potrebe zainteresovanih. Fokusirali samo se na uži broj korisnika, kako bi na taj način smanjili njihove kontakte sa drugim licima, a time i mogućnost širenja zaraze.“Univerexport isporučuje na teritoriji Beograda, Vršca i Novog Sada „On line kupovina osnovnih životnih namirnica trenutno predstavlja najtraženiju uslugu u zemlji. Elakolije, online servis kompanije Univerexport omogućio je ovu uslugu na teritoriji Beograda, Vršca, Novog Sada i prigradskih naselja, navode u ovom lancu.Potreba za ovom uslugom trenutno prevazilazi sve kapacitete, uz činjenicu da se svaki dan ulažu maksimalni napori da se poveća i omogući realizacija što većeg broja porudžbenica unutar termina, kažu u Univereksportu.Kako navode,  sve se ovo čini uz prilagođavanje uredbama i naredbama Vlade Republike Srbije i kretanju unutar dozvoljenog vremena koje se razlikuje od opštine do opštine.  "I pored svega toga, slobodni termini se vrlo brzo popune. Ono što dodatno onemogućuje realizaciju većeg broja porudžbenica jeste i činjenica da prosečne potrošačke korpe svih koji poručuju rastu i do 300-400%, što prosečno vreme za pripremu porudžbenica značajno produžava", rekli su u ovom trgovinskom lancu.Univerexport: Broj zahteva za porudžbenicama je porastao preko 300%, dok je prosečan račun porastao između 50 i 100%  ukoliko poredimo period za vreme i pre zdravstvene situacije u zemlji.U ovoj kompaniji podsećaju da učešće onlajn prometa robe široke potrošnje u ukupnom prometu još uvek nije kao na nivou ostalih sektora koji svoj biznis već odavno generišu putem tog kanala. "Prehrambena industrija svugde u svetu još uvek ima dominantni deo u tradicionalnim formatima,“ podvlače u Univerexportu.Onlajn kupovina u DIS-u radi u Borči, Rakovici i PožarevcuOnlajn kupovina u DIS-u preko https://online.dis.rs/ radi samo u Borči, Rakovici i Požarevcu po principu “poruči i preuzmi”. Kako kažu, razmišljaju o unapređenju tog servisa.Merkator uveo Pokupi porudžbinuMercator – IDEA online prodavnica postoji u Beogradu i Novom Sadu. Funkcioniše tako kupac najpre odabere šta želi da kupi, a nakon toga odabere i neki od slobodnih termina za dostavu. Zbog ogromne potražnje, koja prevazilazi kapacitete IDEA Online prodavnice, slobodni termini se vrlo brzo popune.Tokom vanrednog stanja, svesni činjenice da naši potrošači traže online kupovinu, pokrenuli smo uslugu „Pokupi porudžbinu”. Tako kupci IDEA Online prodavnice, kada nema termina za dostavu, svoju zapakovanu porudžbinu mogu da preuzmu i na infopultovima, u Mercator hipermarketima u Beogradu i Novom Sadu, rekli su u Idei.Ovaj oblik preuzimanja porudžbine dostupan je u terminima od 9 do 11h, 11 do 13h i od 13 do 15 časova.Maxi povećava kapacitete online isporukeKupovina putem Maxi online prodavnice je omogućena u Beogradu. Sve veći broj građana kupuje na ovaj način, a potražnja je poslednjih nedelja uvećana nekoliko puta, kažu u kompaniji Delez. Proizvode je moguće poručiti do nedelju dana unapred u skladu sa raspoloživim terminima. U želji da izađemo u susret potrebama najvećeg broja kupaca i da na njih odgovorimo u što kraćem roku svakodnevno povećavamo kapacitete online isporuke, poručuju iz Maksija.