Najnovije

Svet

Počelo suđenje izraelskom premijeru

Benjamin Netanjahu juče je izjavio da je nevin za zločine za koje ga optužuju i da je sve to nameštaljka njegovih političkih protivnika, prenosi Reuters.  Netanjahu se obratio televizijskim kame...

Svet

Rent-a-car industrija gotovo da se zaustavila

Nacionalne kompanije za iznajmljivanje automobila su u dubokim problemima. A to je još jedan udarac za već postojeću borbu sa autoindustrijom, prenosi CNN.Evo šta to znači za proizvođače i kupce automobilaTokom uobičajenih perioda, kompanije za iznajmljivanje automobila su zaslužne za 10% ili više prodaja novih automobila u Americi - procenjeno je da je prodato od 1,7 do 1,9 miliona automobila prošle godine. Ali ovo nisu normalna vremena. Daleko od toga.Kompanije koje iznajmljuju automobile dobijaju dve trećine prihoda od svojih filijala na aerodromima. Sa padom aviotrasporta od 94% u aprilu i maju, prema podacima ljudi koji prolaze kroz upravu za sigurnost transporta, daleko je manje ljudi koji treba da iznajme automobile.A veliki deo ne-aerodromskih poslova dolazi od kupaca koji su učestvovali u saobraćajnoj nesreći, pri čemu osiguravajuće kompanije plaćaju deo ili čitav račun za zakup. Ali s padom vožnje, nesreće se takođe smanjuju toliko da su osiguravajuće kompanije dobrovoljno vratile više od 7 milijardi dolara premije klijentima.Hertz, koji je u petak uveče podneo zahtev za bankrot, već je rekao da ove godine ne namerava više da kupuje automobile. U aprilu kompanija nije uspela da izvrši isplatu grupi zajmodavaca koji drže zakupnine na većini američke flote. Reč je o kompaniji koja iznajmljuje pod robnim markama Hertz, Dollar i Thrifti.Verovatno će biti prodato najmanje stotine hiljada automobila iz rent-a-car filijala, rekao je Zo Rahim, menadžer ekonomskih i industrijskih poslova za Cox Automotive. Rekao je da je teško predvideti koliko će duboki biti rezovi u industriji.Taj pad cena polovnih automobila šteti prodaji novih automobila na nekoliko različitih načina.Pre svega, stvoriće alternativu kupovini novih automobila za neke kupce koji bi želeli da ih kupe. Sada mogu da kupuju novije modele, sa relativno niskom kilometražom polovnog automobila, po ceni novih. A to je loša vest, posebno sada kada se toliko potencijalnih kupaca bavi finansijskim zastojem tokom pandemije Covid-19."Postoji veća populacija koja gleda vrednost polovnih vozila", rekao je Rahim.I dok niže cene polovnih automobila mogu biti dobre za kupce polovnih automobila, za kupce novih automobila to je loša vest. To može umanjiti vrednost njihovih starih vozila. Takođe može da poveća troškove lizinga novog vozila, čija cena uključuje proračun vrednosti automobila na kraju zakupa.

Svet

Pad rent-a-car industrije utiče i na ostatak ekonomije SAD

Američke kompanije za iznajmljivanje automobila su u dubokim problemima. A to je još jedan udarac za već postojeću borbu sa autoindustrijom, što se odražava znači za proizvođače i kupce automobile.Kompanije za iznajmljivanje automobila su zaslužne za deset ili više odsto prodaja novih automobila u SAD, a procenjeno je da kupuju od 1,7 do 1,9 miliona automobila godišnje.Rent-a-car firme dobijaju dve trećine prihoda od svojih filijala na aerodromima. Sa padom aviotrasporta od 94 odsto u aprilu i maju, prema podacima ljudi Upravu za brzbednost saobraćaja, daleko je manje ljudi koji iznajmjuju automobile.A veliki deo ne-aerodromskih poslova dolazi od kupaca koji su učestvovali u saobraćajnoj nesreći, pri čemu tamošnja osiguravajuća društva plaćaju deo ili čitav račun za zakup.Trenutnim padom broja aktivnih vozača, broj nesreća se toliko smanjio da su osiguravajuće kompanije dobrovoljno vratile više od sedam milijardi dolara premije klijentima.Rent-a-car ompanija Herc (Hertz), koji je u petak uveče podnela zahtev za bankrot, prethodno je saopštila da ove godine ne namerava više da kupuje automobile.U aprilu kompanija nije uspela da izvrši isplatu grupi zajmodavaca koji pod lizingom drže većinu njihovih  vozila. Reč je o kompaniji koja iznajmljuje pod robnim markama Hertz, Dollar i Thrifti.Sada će Hertz i prethodni rivali verovatno prodati stotine hiljada automobila iz svojih filijala, rekao je Zo Rahim, menadžer ekonomskih i industrijskih poslova u Cox Automotive. Rekao je da je teško predvideti koliko će otpuštanja biti u ovoj industriji.Pad cena polovnih automobila koji bi ovo izazvalo šteti prodaji novih automobila na nekoliko različitih načina.Pre svega, stvoriće alternativu kupovini novih automobila za neke kupce, koji će u bliskoj budućnosti moći da kupuju novije modele, sa relativno niskom kilometražom, po znatno manjoj ceni od cena novih vozila. "Sve više ljudi prati vrednost polovnih vozila (na tržištu)", rekao je Rahim.Dok niže cene polovnih automobila mogu biti dobra za ljude koji ih kupuju, za kupce novih automobila to je loša vest, obzirom da može umanjiti vrednost njihovih starih vozila.Takođe može da poveća troškove lizinga novog vozila, čija cena uključuje proračun vrednosti automobila na kraju zakupa.

Svet

Počelo suđenje izraelskom premijeru Netanjahuu

Benjamin Netanjahu je tokom prvog dana suđenja, koje je pokrenuto protiv njega pod optužbama za korupciju, izjavio da je nevin i da je proces protiv njega "nameštaljka političkih protivnika", prenosi Reuters.Netanjahu se obratio televizijskim kamerama u hodniku suda, pre nego što je zauzeo svoje mesto na klupi optuženih."Ova istraga je prljava i nameštena od samog početka“, izjavio je on.Ispred zgrade suda, stotine njegovih pristalica, ali i protivnika održalo je bučne demonstracije."Pojavljujem se danas pred vama sa glavom visoko podignutom", rekao je Netanjahu na sudu, obećavši da će pobediti optužbe i nastaviti da vodi Izrael u svom rekordnom petom mandatu.

Svet

Plan oporavka za EU: Kontra-predlog Austrije, Holandije, Danske i Švedske

Kako prenosi francuski list Les Echos, četiri „štedljive“ članice Evropske unije - Austrija, Holandija, Danska i Švedska – predstavile su ove subote sopstvenu viziju plana oporavka za EU. Reč je o jednokratnim kreditima po povoljnim uslovima, koji bi bili odobrenu u naredne dve godine. Predlog odbacuje udruživanje dugova i svako značajno povećanje budžeta Evropske unije, kako je predviđeno Makron-Merkelovim planom.Ovi jednokratni zajmovi bili bi odobreni najteže pogođenim zemljama putem hitnog fonda, i namenjeni aktivnostima koje najviše doprinose oporavku, poput istraživanja i inovacije, jačanju zdravstvenog sektora i ekološke tranzicije. U dokumentu se ne precizira iznos. Ova pomoć bila bi uslovljena obavezom za sprovođenja velikih reformi i poštovanje nametnutog budžetskog okvira. Da podsetimo, francusko-nemački par predstavio je u ponedeljak svoj predlog za oporavak od 500 milijardi evra namenjen oblastima zdravstva, ekonomskog oporavka, ekološke i digitalne tranzicije i industrijskog suvereniteta. U pitanju je plan bez presedana zato što bi otvorio put budžetskim transferima između EU članica, što je u Nemačkoj prava tabu tema od usvajanja Mastrihtskog sporazuma, prenosi Les Echos.Austrija, Holandija, Danska i Švedska kategorički se protive svakoj ideji o udruživanju duga jer bi, kako one smatraju, od jeftinog finansiranja korist imale najmanje disciplinovane i najslabije ekonomije Evropske unije, a isključivo zahvaljujući jačim ekonomijama severnih zemalja.Svako značajno povećanje budžeta EU, predviđeno Makron-Merkelovim planom, takođe se odbacuje. Umesto toga, budžet EU trebalo bi da bude „modernizovan“ pomoću „redefinisanja prioriteta u oblastima koja najmanje mogu da doprinesu oporavku“, odnosno uštedom novca. Plan ove četiri države mogao bi da utiče na revidirani predlog višegodišnjeg finansijskog okvira za 2021 – 2027. godinu, a koji Evropska komisija trebalo da predstavi u sledeću sredu. 

Svet

Opštinski izbori u Francuskoj: drugi krug zakazan za 28. jun

Odluka izvršne vlasti u Francuskoj o održavanju drugog kruga opštinskih izbora prihvaćena je prilično dobro od strane njenih političkih aktera, koji su ipak podvukli neophodnost da se uzme u obzir zdravstveno stanje zemlje i isplaniraju sve neophodne mere bezbednosti, prenosi Le Monde. Da podsetimo, francuski premijer Eduar Filip izjavio je, u petak 22. maja, da je odlučeno da će se drugi krug održati 28. juna, dakle pre letnjih praznika, u oko 5 hiljada opština u kojima prvi krug nije bio presudan. Po zahtevu naučnog veća, ova odluka ostaje opoziva ako se zdravstveni uslovi pogoršaju.Kako prenosi francuski list Le Monde, zadovoljstvo ovom odluko najvidljivije je kod desnice. Lideri republičke stranke poslednjih dana otvoreno su izražavali svoju zabrinutost da se život lokalnih zajednica ne zaustavi, dok su im odluke o investicijama neophodne za ekonomski oporavak.Članovi Socijalističke partije izjavili su da žele da demokratija povrati svoja prava, u zdravstvenim uslovima koji to dozvoljavaju. Oni, međutim, zahtevaju garancije za obraćanje kandidata svojim biračima, usled nemogućnosti održavanja mitinga, i kako bi se olakšao pošten tretman u regionalnoj štampi.Stranke radikalne levice (La France Insoumise) i radikalne desnice (Rassemblement National) deluju više rezervisano. Oni smatraju da će se izbori održati bez da bi kandidati mogli da vode pravu kampanju. Takođe, podvlače da će ovaj krug biti nelegitiman kao i prethodni krug, kada je izlaznost bila samo 45 posto.

Srbija

Javna preduzeća ponovo u gubicima

Tokom prošle godine 549 javnih preduzeća napravilo je pet miliona evra gubitka, uz 244 miliona evra subvencija, dok su tokom 2018. godine javna preduzeća u zbiru ostvarila pozitivan poslovni rezultat,...

Srbija

Ređina de Dominićis (UNICEF): Poslovna zajednica se odazvala tokom pandemije

Poslovna zajednica u Srbiji pokazala je visok stepen spremnosti i pružila podršku kako bi se olakšala situacija izazvana pandemijom, rekla je za Novu ekonomiju Regina de Domentis, direktorka UNICEF-a u Srbiji.Moram da naglasim da su u trenutku usporavanja privrednih aktivnosti, biznis lideri iz Srbije pokazali veliku solidarnost odlučivši da deo prihoda usmere ka UNICEF-u i tako podrže naš zdravstveni sistem da se izbori sa pandemijom.  Prikupljeno je skoro milion dolara za nabavku preko potrebne medicinsake opreme, zaštitne operme za zdravstvene radnike, higijenskih paketa za najuzgoženije porodice.Posebno smo zahvalni što su se sami zaposleni u kompanijama, pre svega članice Inicijative Digitalna Srbija uključili u prikupljanje donacija i pokazali visok nivo solidarnosti. Tako su na primer, zaposleni u Nordeusu ličnim donacijama, uz liderstvo Branka Milutinovića i podršku rukovodstva ove kompanije, među prvima pokrenuli prikupljanje priloga za nabavku respiratora. Ovoj inicijativi priključili su se Fi Akademi, Rajfajsen banka, Vojvođanska banka, Eko Helenik, Katena Media, Orion Telekom, Simfoni, Mulikom grup, Vega Aj-Ti Soursing, Tajfun Hil, Stil Impeks, inicijativa „I am not a robot“, marketing agencija I&F McCann grupa, EKO Helenik, Lidl, Mol, Endava,Telenor fondacija, Telegrup, Multikom grupa, Kontinental automotiv Srbija.Nacionalna ambasadorka UNICEF-a, Ana Ivanović, donirala jee među prvima i lično pozvala svoje partnere i prijatelje da i oni doniraju. Tako su se njenom pozivu u jako kratkom periodu odazvali Pti Ženev Petrović Srbija, Udruženje reciklera Srbije, EXLRT, Eksekom, Kalemegdan divelopment, Prozon. Poslovni lideri iz Srbije, koji posluju van zemlje okupili su saradnike i svojim ličnim donacijama daju doprinos svojoj zemlji. To je slučaj sa Nikolom Božinović koji je sa druge strane Atlantika pokrenuo saradnike, partnere i zaposlene Nutaniksa, u Americi i Srbiji. UNICEF i Međunarodna organizacija rada na globalnom nivou pozivaju vlade da pojačaju mere socijalne zaštite, posebno za ugrožene porodice, između ostalog kroz pružanje pomoći poslodavcima da ne otpuštaju zaposlene i nastave da isplaćuju plate. Ovo odavno nije samo zdravstvena kriza. To se naročito odnosi za ugrožene porodice i decu koji su korisnici sistema socijalne zaštite, kaže De Domentis. Govorimo o korisnicima novčane socijalne pomoći, dečijeg dodatka, novčanih davanja po osnovu invalidnosti, kao i onima koji koriste usluge zbog problema u porodičnom funkcionisanju, uključujući i zbog nasilja u porodici. Treba reći da kriza svakako može da se odrazi na dobrobit svih onih koji su se i pre krize nalazili na rubu siromaštva i one koji u ovoj situaciji ostanu bez posla ili zarade.Osigurati kontinuitet mera socijalne zaštite u uslovima pandemije, koja zahteva primenu striktnih preventnih zaštitnih mera radi očuvanja zdravlja i korisnika i pružalaca usluga, svakako je veliki izazov za sve države i sisteme. Moramo da izrazimo zadovoljstvo naporima da se osigura kontinuitet postojećih novčanih davanja i  funkcionisanje ključnih usluga socijalne zaštite za najugroženije porodice i decu. Vlada Republike Srbije usvojila je i niz drugih jednokratnih ekonomskih mera što je takođe pozitivno i što treba priznati.  To su sve značajni napori  kojima je cilj prevencija i ublažavanje negativnih efekata pandemije na najugroženije porodice, a naročito one sa decom.Međutim, jednako je važno da se već danas misli o sekundarnim, produženim efektima pandemije. UNICEF će i u narednom periodu pružati pomoć Vladi  da se obezbedi kontinuitet u pružanju usluga za decu i višestruko ugrožene porodice. UNICEF veliku pažnju poklanja praćenju stanja i potreba. Kako bismo precizno ustanovili koje su sada njihove potrebe, mi trenutno sprovodimo anketu koja treba da nam pruži pokazatelje o efektima pandemije na porodice sa decom. Verujemo da će nam rezultati ove ankete pružiti korisne uvide za oblikovanje određenih socio-ekonomskih mera, u kontekstu ekonomskih izazova, jednakog, pravičnog i balansiranog pristupa merama u periodu po okončanju neposredne krize, kaže Regina de Domentis, direktorka UNICEF-a u Srbiji.

Srbija

Saša Stojković: Narod u Vranju je i bez korone ekonomski uništen

Intervju sa Sašom Stojkovićem, glavnim i odgovornim urednikom portala Infovranjske, za podcast “Dan posle”Razgovarao: Aleksandar GubašDan posle - Saša Stojković o epidemiji u Vranju (AUDIO)Kakva je trenutno atmosfera u Vranju, posle ovog dramatičnog porasta broja obolelih od korone nedugo nakon ukidanja vanrednog stanja?Saša Stojković: Situacija je potpuno ista kao i pre toga. Vranje je južnjački grad, prilično živahan -- kafići su puni, restorani koji su otvorili svoja vrata su takođe puni, nema nikakvih značajnijih problema. Dakle, ovde se industrijske zone i fabrike nalaze po obodima grada, i to je praktično bio najveći problem, koji je i izazvao čitavu ovu novu epidemiju. Naravno da je problem što u fabrikama radnici na radnom mestu nemaju dovoljnu zaštitu od zaraze -- to jeste problem, ali je svakako najveći problem prevoz. Do fabrika mora da se ide posebnim prevozom koji organizuju poslodavci. Taj prevoz se vrši minibusevima, koji su apsolutno uvek puni, i to je izvor zaraze. Stručnjaci kažu da su oni i očekivali da će se tako nešto dogoditi, ali ja ne verujem u to, zato što se epidemija širila kao vatra. Odmah posle fabrika, korona se proširila i na okolinu tih ljudi -- njihove prve komšije su takođe odmah obolele, i broj zaraženih je eksponencijalno rastao. Ali, ono što može da nas raduje je svakako, što kažu stručnjaci, lakša klinička slika. Ja ne bih znao da vam kažem šta je to tačno, ali kada je korona prvi put ušla u Vranje, kada je ušla u Osnovni sud -- u narednih desetak dana je bilo petoro mrtvih, od te korone koja je došla iz Praga posle osmog marta. Sada su zaraženi pretežno sa lakšom kliničkom slikom, i to više ne izaziva paniku kod ostalih građana.Gde su trenutno najveća žarišta?SS: Najveća žarišta su te fabrike. Dakle, fabrika nameštaja “Dodić”, fabrika obuće “Donna Line”... Geoks je zatvorio fabriku za radnike još narednih dan, dva. U ponedeljak su je zatvorili, u petak će je ponovo otvoriti -- ona već nije radila skoro čitav april. U “Zavarivaču” je šestoro ljudi poslato na testiranje. Ovde je sada glavna priča oko toga da li je korona došla preko neke privatne žurke -- koja je organizovana prošle nedelje, a epidemija je buknula negde u sredu -- ili je krenula iz “Dodića”. Danas su u Vranje stigli stručnjaci iz Kine, koji se u državi nalaze od marta meseca, kao ispomoć vlastima. Oni su, posle razgovora sa ovdašnjim zdravstvenim radnicima, ocenili da se korona ovde drži pod kontrolom, ali da je neophodno poštovati preventivne mere.Kakvo je stanje u zdravstvenim institucijama i kovid bolnicama u Vranju -- u pogledu opremljenosti, i osposobljenosti ljudstva za sve što donosi borba protiv ove bolesti?SS: Ovde je epidemija dočekana potpuno nespremno. Skoro čitavo vreme, pa i do dan danas, zdravstvene i lokalne vlasti se prilično amaterski odnose prema tom velikom problemu. Sreća je samo što dobar deo fabrika nije radio, i što je bio policijski čas -- inače bi to, sa navikama koje ljudi imaju, ovde bio ozbiljan, ozbiljan problem. Juče sam saznao da pacijenti u Vranju deo terapije u borbi protiv COVID-19 plaćaju sami. Ta činjenica vam dovoljno govori o odnosu lokalne vlasti i zdravstvenih vlasti prema obolelima. Ovde je jedna od kovid bolnica bila u Domu za učenike. On je bio prazan, jer su učenici, naravno, otišli kućama pre zabrane međugradskog saobraćaja. Međutim, onda je iz Beograda stigla naredba, kad je predsednik Vučić trebalo da poseti Niš, da svi kovid pacijenti sa juga Srbije -- dakle, sa tog prostora od trista hiljada ljudi, recimo -- moraju da idu u nišku halu “Čair”. Ljudi ovde su se protiv toga pobunili, došlo je do ozbiljnog protesta i sukoba, i jedva su ostali tu gde su bili… Posle je ta bolnica zatvorena. Na kraju toga svega su zdravstvene vlasti očigledno proglasile pobedu nad koronom, jer je zatvorena i kovid bolnica Stara hirurgija, ali se ona, evo, vratila na velika vrata. Morali su brže-bolje ponovo da otvore tu bolnicu, koja je sad puna pacijenata -- ali koja nema drugih, da kažem, mogućnosti, osim izuzetno požrtvovanih lekara i medicinskih sestara, koji apsolutno dovode svoje zdravlje u pitanje radeći taj odgovoran posao.Kako se u ovoj situaciji ponašaju vlasnici firmi u kojima je najveći broj zaraženih?SS: Sve je ostavljeno na volju vlasnicima. Narod je ovde u ekonomskom i finansijskom smislu potpuno uništen, i to već predugo traje. Ti ljudi tamo i inače, i bez korone, rade u potpuno nemogućim uslovima, koji sada postaju još gori -- i biće samo sve gori. Oni rade za plate koje su ispod svakog ljudskog dostojanstva, i to je znak šta poslodavci u stvari misle, bilo da je u pitanju korona ili ne.Da li postoje nekakvi nagoveštaji da će se ispitati odgovornost nadležnih za ovo najnovije razbuktavanje broja obolelih?SS: Ne, ovde su svi srećni i zadovoljni. Svi kažu da je veoma dobro što pacijenti imaju lakšu kliničku sliku, to se čuje u svim državnim, plaćeničkim medijima. Svuda se čuje samo “lakša klinička slika” i “Sve je u redu, mirno spavajte, pobedili smo!” Ovde je veoma brojna romska populacija, koja je najmanje ekonomski moćna populacija u Srbiji -- najmanje 10% stanovnika Vranja su Romi. Sto pedeset dinara za masku je nešto što je za većinu tih ljudi potpuno nedohvatno, u svakom pogledu. A vlast im je dala litar, dva zejtina i brašna, i dalje ih niko ih ništa nije pitao... Onda su, kada su zatvorili pijace,  zabranili svu uličnu prodaju, koja je u Vranju kilometarska. Ne bih sada da dužim oko toga, ali oni su čitav taj kilometarski promet nagurali u zatvoreni deo pijace, koji ima trista kvadrata. Tu nema zaštite od virusa, tu je nemoguće se zaštititi… A to je glavna tržnica, u kojoj ljudi kupe subotom onoliko koliko kupuju cele nedelje na svim ostalim mestima. Dakle, neko se ovde ne ponaša odgovorno... Neko ovde ne razume kolika opasnost preti ovom gradu, a samim tim i Srbiji.Dobro, Krizni štab je, piše se, otkrio razlog za ovaj porast broja zaraženih na jugu Srbije -- to što stanovništvo živi u višegeneracijskim porodicama. Imate li neki komentar na to otkriće?SS: Oni su morali da znaju kako stanovništvo ovde živi, kakve navike ima i šta će se dešavati -- to je bio njihov posao. Premijerka Brnabić je rekla da je gradonačelnik Vranja svoj posao izuzetno dobro radio. Dakle gradonačelnik je iz SNS-a, ima protivničku struju koja je takođe iz SNS-a, i centrala se stavlja na njegovu stranu, jer dobro radi koronu. I sve je super -- dok ne dođe do jedne ovakve, zaista ružne situacije, u kojoj oni takođe ne znaju šta bi dalje radili. Osim smirivanja javnosti preko svojih plaćeničkih medija, oni ne rade ništa. Čuo sam i da je Brnabić na konferenciji za štampu rekla da je razgovarala sa gradonačelnikom Vranja, i da joj je on rekao da svi Vranjanci nose maske. Niko ovde ne nosi maske, i niko se ne štiti. Ja mislim da čak ni doktori ne nose maske. Mogu vam poslati fotografije, da vidite to što tvrdim. Prema tome, mnogo je ovde zataškavanja, mnogo laži i mnogo prevara. Oni do prekjuče, u gradu od sto hiljada stanovnika, nisu imali nijedan beskontaktni toplomer. Ako odete u Dom zdravlja, ne puštaju vas unutra dok ne stavite njihov toplomer pod mišku. I to njihov toplomer, ne možete od kuće da donesete sopstveni! Tri ili četiri hiljade dinara košta jedan beskontaktni toplomer, i oni za tri meseca nisu uspeli da ga nabave -- eto koliko oni brinu o građanima. Sad mi kažu, u komentarima na mom sajtu -- ja sam čitao tri puta nisam mogao da verujem... Kaže čovek da je išao u Zavod za javno zdravlje, jer njegov komšija radi u jednoj od tih fabrika gde je buknula epidemija, i da su oni rekli: “Je l’ ste pili iz iste čaše? Je l’ ste se ljubili? Ne? Idite kući, nije vam ništa.” Ja u to ne mogu da poverujem, ne mogu da verujem da neko ima takav stav, prema ovako ozbiljnom problemu. Kažu da ima samo petoro novozaraženih -- ali to je 5% od broja testiranih ljudi, dok je u celoj Srbiji procenat novoobolelih od broja testiranih 0,6%. Dakle, ovde se na terenu nešto ozbiljno događa.Najavljuje se da će se u Vranju tridesetog maja održati veliki predizborni skup SNS-a. Šta se trenutno dešava u vezi s tim? Kako teku pripreme, i da li možda ima nekih glasova razuma koji savetuju da bi možda bilo bolje odustati od te ideje?SS: Ne, ovde se radi punom parom. Dakle, u okrugu ima sedam gradova, i svaki je dobio kvotu -- Surdulica i Han, recimo, po hiljadu i po ljudi moraju da dovedu na miting, Bujanovac možda petsto, Trgovište hiljadu... Ukupno osamdeset autobusa, i oni trenutno prave raspored gde će ih i kad smestiti, i kad će ko da stigne. To je ogroman posao, da dovedete pet hiljada ljudi na dva sata -- i to će apsolutno biti jedna zdravstvena opasnost, kako god da okrenete tu priču. Ali, videćemo kako će se stvari odvijati. Možda će da izaberu neko drugo mesto za početak svoje kampanje. Do sada su uvek počinjali iz Vranja, i to im dođe kao neka tradicija. Mislim da bi struka, koja je dovoljno ćutala sve ovo vreme, morala jasno i glasno da traži od predsednika da odustane od takvih hazardnih ideja. Dakle, da ne pravi tolike skupove -- bilo gde, ne samo u Vranju.Vi ste bili, i još uvek ste, na meti lokalnih vlasti zbog novinarskog i društvenog angažmana. Kako izgleda pisati o propustima i zloupotrebama lokalne vlasti u sredini kao što je Vranje?SS: Veoma, veoma teško, s jedne strane. A sa druge je veoma lako, pošto smo mi ovde jedini medij -- nažalost, mediji su toliko propali. Mi imamo ogromnu posećenost. Naš portal dnevno poseti pedeset hiljada ljudi, na pedeset četiri hiljade glasača u Vranju -- to je ogromna posećenost, iako ona ume da varira. Ali ono što je najvažnije je to da nam se narod stalno javlja, da nam stalno šalje dokumenta i fotografije, da otvara priče, teme, događaje... Dakle, ništa mi ne bismo znali, da nam se obični građani ne javljaju i ne govore: “Evo, ovaj to radi, ovaj to, a ovaj treći to.” To je pomalo kao Ilija Čvorović -- svako svakoga prati. Ali to je način na koji javnost ovde funkcioniše. Kada ne bi bilo Infovranjskih, kao platforme na kojoj to može da se obelodani i da se javno kaže, onda bi ovo bila potpuna kasaba, u svakom pogleduBilo je nekih najava tome da će gradski odbor SNS-a u Vranju formirati tim za podnošenje prijava protiv medija, šta se s tim dešava?SS: Za sada ništa, zato što je korona sve zaustavila -- i izbornu kampanju, i sve. Sada za to koriste ove njihove medije… Dakle, SNS više ne izdaje svaki dan saopštenja protiv nas, nego ta saopštenja izdaje Radio televizija Vranje -- očigledno u ime vlasti. Danas je na toj lokalnoj televiziji izašla voditeljka, i devet i po minuta protiv mene čitala paškvilu. Vi se, eto, bavite podkastom, znate šta znači devet i po minuta teksta... Znači, tu se neko ozbiljno bavio mojim propustima u životu (smeh). Ali dobro, nemaju drugi posao, time se ljudi bave.Jeste li doživljavali neke napade na fizičku bezbednost?SS: Ja jedanput mesečno obavezno idem na suđenje. Za sada me niko nije dobio na sudu -- i neće me ni dobiti, ako ima suda. Ali to je za mene fizički i zdravstveni napor, i finansijski napor, to da ja odem do Beograda i da se vratim. To je nasilje iscrpljivanjem, kako bih rekao. Ne samo mene, nego čitave redakcije. Još samo fali da me neko sretne negde u mraku s motkom... Ako na to mislite, takve bliske susrete nisam imao.Koliko se konflikti i dešavanja na nacionalnom nivou odražavaju u Vranju? Da li se i u Vanju lupalo u šerpe?SS: Isto je i ovde. I ovde se lupalo u šerpe, a bili su i oni drugi, u organizaciji ovdašnjeg SNS-a... Na svaku muvu, oni šalju slona. Evo sad, ovi ljudi iz Dveri su izdali saopštenje da su zabrinuti za zdravlje svoga predsednika -- na jednoj strani, na primer. Iz SNS-a su pustili saopštenje na četiri strane kako je on fašista koji uznemirava Srbiju. Takođe, ovde je Demokratska stranka -- pretpostavljam da je to slučaj svuda u Srbiji, ne samo ovde -- potpuno pasivizirana, i SDP uz nju. U Vranju se glavna izborna bitka zapravo vodi unutar koalicije oko Srpske napredne stranke. Najpre, u lokalnom SNS-u postoje dve međusobno sukobljene struje. Drugo, ovde su socijalisti vladali sedamdeset godina -- vlast su izgubili 2016. godine, kad su došli naprednjaci -- i oni su glavni protivnik i neprijatelj SNS-a. Oni će da im predstavljaju glavnu smetnju na izborima. I to će biti glavni problem ovdašnjeg SNS-a -- da nahrane sve to okolo, i da svojima objasne kako neko mesto treba da daju nekom potpuno nepoznatom čoveku iz Zavetnika, a ne da ga zadrže za sebe.Kakva je trenutna ekonomska situacija i perspektiva u Vranju?SS: Najveći deo ovdašnje privrede je nesposoban da sam funkcioniše, i živi od donacija vlasti. Zašto ovdašnja privreda opstaje, malo je kome jasno. Znači, sada će da počne kuknjava: “Mi ovde branimo Srbiju, ovo će Albanci da uzmu ako nas ne bude bilo…” i ne znam šta, ali oni su za 2018. godinu prijavili petnaest milijardi dinara manjka. To je ogroman novac. Dakle, da imaju hiljadu i po zaposlenih, svakome su mogli da daju milion dinara i da ga pošalju kući. Po deset miliona, zapravo -- da ne računam sad. Tako živi ovdašnja privreda, i tako opstaju ti veliki sistemi. Tako žive i te manje firme -- Alfa-Plam ima ozbiljnu proizvodnju i prodaju, BAT ima ozbiljnu proizvodnju, ali oni svake godine prijavljuju sve veći i veći minus u poslovanju. Tu je i Geoks, koji radi ozbiljno, i gde ljudi primaju barem nešto preko minimalca -- a od države su dobili deset hiljada evra po radniku.Kako vidite Vranje posle epidemije? Koliko su se mere za vreme vanrednog stanja odrazile na duh grada?SS: Ništa, evo sad je već sve potpuno isto, kao što je bilo ranije. Čim su otvorili, prvi dan je odmah bilo potpuno isto. Tu nema ništa sporno, ovaj narod će da živi svoje -- malo ga šta interesuje, i malo se za šta pita. Oni što su sedeli po kafićima dan i noć i dalje sede po kafićima, i to će tako trajati još neko izvesno vreme, ali svetla na kraju tunela zaista nema. Oni su uništili gradski park, uništili su jednu od najznačajnijih saobraćajnica, zove se “Bore Stankovića”... Dakle, sve čega se dohvate uništavaju. To je valjda neki njihov stranački plan, meni neshvatljiv -- ali očigledno je tako. Danas se dogodilo da je Zdravstveni centar plate primio sa četiri dana zakašnjenja, a to se nije događalo od 2000. godine. Tu se nešto ozbiljno dešava. S druge strane, ovo je grad starih ljudi, grad penzionera -- grad jedne populacije koja, po prirodi stvari, nije spremna na promene. Odavde su se ljudi masovno iselili, i više nema ko da se iseljava. To će tako ići, nisam siguran dokle, i nisam siguran kako će se završiti -- zaista ne mogu tako daleko da vidim.Kako će izgledati Vranje posle izbora, da li će biti nekih promena?SS: Neće, neće biti nikakvih promena. SNS će pobediti, i ja čujem da je ova gradonačelnikova struja kod Vučića prošla bolje nego ova druga, tako da ne očekujem nikakve promene. Oni su jedna hobotnica koja ovaj grad, i celu ovu zemlju, na kraju krajeva, drži pod strogom kontrolom, kako bi se isključivo bavila svojim omiljenim poslom, prebacivanjem iz leve ruke u desni džep. Sve što rade je zapošljavanje svojih ljudi, deljenje para među sobom, davanje najmasnijih poslova svojim firmama, odnosno osnivanje firmi da bi dobili najmasnije poslove, i tome slično. Dakle, ja tu malo šta vidim kao pomoć -- osim, naravno, rezanja do zdravog tkiva. 

Srbija

Ministarstvo najavljuje obavezne mere zaštite od COVID-19 za sve poslodavce

Martina Furtula, v. d. direktorke Uprave za bezbednost i zdravlje na radu Ministarstva za rad kazala je da je pripremljen predlog uredbe po kojoj bi svi poslodavci bili dužni da preduzmu mere za sprečavanje širenja korona virusa, prenosi Radio-televizija Srbije.Ona je navela i da bi ta uredba trebala da bude usvojena na narednoj sednici Vlade.Umesto strožih mera koje su se do sada primenjivvale samo na trgovce i ugostitelje, svim poslodavcima biće obavezno da na ulazu u radni prostor obezbede dezinfekciju, da, ukoliko je to moguće, uvedu drugu i treću smenu, a da u zatvorenom prostoru obezbede zaštitne maske ukoliko nije moguće osigurati udaljenost između zaposlenih.Uredbom su takodje propisane kazne od 50.000 do 500.000 dinara za poslodavce, 20.000 dinara za zaposlene."Do sada nismo imali kazne za poslodavce, ali je pokrenuto osam prekršajnih i jedna krivična prijava tokom vanrednog stanja. Nakon usvajanja uredbe i inspekcija će nastaviti da kontroliše primenu mera bezbednosti i zdravlja na radu još jače nego što je to bio slučaj do sada", kazala je Furtula.

Srbija

Gugl imenovao predstavnika za podatke o ličnosti u Srbiji

Kompanija Gugl (Google) je pismeno odredila svog predstavnika u Srbiji, nakon što ih je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, na inicijativu SHARE fondacije, detaljno upoznao sa pravnim režimom zaštite podataka o ličnosti u Srbiji.  Gugl je za ovu ulogu odredio kancelariju BDK advokati, kojima se Poverenik ili bilo koja druga osoba može obratiti u pogledu svih pitanja u vezi sa obradom podataka o ličnosti, a u cilju obezbeđivanja poštovanja odredbi Zakona o zaštiti podataka o ličnosti."YouTube, Chrome, Android, Gmail, mape, pretraga i mnogi drugi digitalni proizvodi bez kojih je teško zamisliti korišćenje interneta, predstavljaju ogroman segment globalne industrije zasnovane na proizvodnji i obradi ličnih podataka. Sa velikim zakašnjenjem i uz teške muke, države su ipak počele da uvode red u ovu oblast koja direktno zadire u temeljna ljudska prava. Standard je postavila Evropska unija usvajanjem Opšte uredbe o zaštiti podataka (GDPR), a njen model prati i Srbija sa novim Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti koji se primenjuje od avgusta 2019. godine", saopštila je SHARE fondacija.U toj nevladinoj organizaciji ocenjuju da globalne korporacije "posmatraju većinu zemalja u razvoju kao teritorije za neregulisanu eksploataciju podataka građana", zbog čega su krajem prošlog maja, tri meseca pre početka primene novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, informisali 20 najvećih tehno kompanija u svetu o obavezama prema građanima Srbije čije podatke obrađuju.

Srbija

I osuđenicima u Srbiji pomoć od 100 evra

Nakon žalibi da su diskriminisani, i osuđenici u zatvorima u Srbiji dobiće novčanu pomoć od 100 evra, predviđeno je dopunom Pravilnika o dodeli jednokratne novčane pomoći. Međutim, i dalje ostaje proble...