Najnovije

Svet

Koronavirus pokrenuo inovacije u Izraelu

Pandemija koronavirusa pokrenula je u Izraelu brojne inovacije u medicini i tehnologiji. Počelo je da se govori i o prvoj vakcini.  Izraelsko Ministarstvo za nauku i tehnologiju saopštilo je da ...

Srbija

Srbija se zadužuje 301 milion evra zbog korona virusa

Republika Srbija će sledeće nedelje emitovati obveznice vredne 35 milijardi dinara (nešto više od 301 miliona evra) radi finansiranja budžetskog deficita, refinansiranja dospelih obaveza i za obezbeđivanje sredstava za sprovođenje ekonomskih mera za ublažavanje ekonomskih efekata trenutne pandemije, navodi se u Službenom glasniku.Nominalna vrednost obveznice je 10.000 dinara, a rok dospeća je jedna godina.Jedinstvena prodajna cena obveznica biće utvrđena prilikom primarne prodaje zapisa na aukciji, na bazi izvršne stope prinosa, koja još uvek nije navedena na veb-sajtu Uprave za javni dug.

Svet

Najveći broj žrtava u SAD od početka pandemije

U Sjedinjenim Američkim Državavama je juče zabeležen najveći broj umrlih u jednom danu od početka pandemije koronavirusa, preminulo je više od 2000 ljudi u periodu od 24 sata, prenosi Guardian. Ukupan broj preminulih od koronavirusa je u SAD-u po jučerašnjim podacima 18.860, što je najveći broj ishoda sa smrtnim završetkon zabeležen u jednoj državi, druga po redu je Italija sa 18.149 preminulih. Broj žrtava u SAD-u je za 24 sata bio 2.108, a žarišta su u Njujorku, Detroitu, Luizijani i glavnom gradu Wašingtonu. Španija, još jedna država koja se ubraja među najteže pogođene pandemijom, je treći dan zaredom zabeležila smanjenu smrtnost i može se reći da su dostigli takozvanu fazu stabilizacije. Premijer Pedro Sančez smatra da je realno očekivati još jedan mesec sa merama ograničenog kretanja, a od sledeće nedelje će pojedinim radnicima biti dozvoljeno da se vrate na posao. Broj zaraženih na svetskom nivou je i dalje u porastu i dostigao je preko 1.700.000 ljudi, Indija i Italija su najavile produžetak karantina, a u Italiji najavljuju da će takvo stanje trajati do 3. maja.  

Srbija

Ubuduće lakše emitovanje korporativnih obveznica

Vlada Srbije donela je na poslednjoj sednici uredbu kojom se kompanijama pojednostavljuje postupak izdavanja obveznica, koja se prevashodno tiče karakterisitka koje prospekt mora da ispuni da bi bio validan.Kompanije koje žele da na ovaj način prikupe kapital moraće, kao i ranije, da sastave i prezentuju prospekt  Komisiji za hartije od vrednosta, a koji će morati da sadrži godišnji finansijski izveštaj sa revizorskim izveštajem, kao i godišnji izveštaj o poslovanju menadžmenta, ukoliko je izdavalac dužan da ga sačini.Prospekt takođe treba da sadrži konsolidovani godišnji finansijski izveštaj, ako je izdavalac obavezan da ga izradi u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo.U slučaju da se poslednji redovan godišnji finansijski izveštaj odnosi na period od 200 dana pre nego što je zahtev za odobrenje objavljivanja prospekta podnet Komisiji, izdavalac nije dužan da sačini i prikaže polugodišnji finansijski izveštaj.Informacije o izdavaocu obveznice koje moraju da se nalaze u prospektu, uključujući finansijske i revizorske izveštaje, ubuduće se mogu prikazati direktnim linkovanjem na dokumente ili javne registre, što bi takođe trebalo da ubrza proceduru. Izdavalac koji uspešno izvrši javnu ponudu dužničkih hartija od vrednosti u skladu sa prospektom čije je objavljivanje odobrila Komisija stiče svojstvo javnog društva ukoliko ga nije imao ranije i zadržava ga u periodu trajanja dužničke hartije od vrednosti.U slučaju da je izdavalac akcionarsko društvo, sticanjem svojstva javnog društva za njega ne nastaje obaveza uključivanja akcija u trgovanje na berzi.Pojednostavljena uredba će se primenjivati u svim slučajevima kada je privredno društvo donelo odluku o izdavanju dužničkih hartija od vrednosti za vreme vanrednog stanja zbog opasnosti od širenja COVID-19, odnosno u roku 180 dana od dana prestanka vanrednog stanja u Srbiji.U cilju sprovođenja ove uredbe, Komisija za hartije od vrednosti će u roku od 15 dana propisati pojednostavljenu formu i minimalnu sadržinu informacija koje treba uključiti u prospekt koji se odnosi na dužničke hartije od vrednosti.

Srbija

Za tri nedelje u SAD 10% radnika ostalo bez posla

Za samo tri nedelje u SAD je više od 10 odsto radnika prijavilo da je nezaposleno, piše Business Insider.Za povlastice za nezaposlene se u periodu od 15. marta do 4. aprila prijavilo 16,8 miliona Amerikanaca, što znači da je bez posla ostalo više od 10 odsto radnika.Kako bi se sprečilo širenje koronavirusa, veći deo SAD praktikuje stroga naređenja o držanju udaljenosti između ljudi, i preduzeća koja nisu od presudne važnosti prestala su sa radom.Prema podacima Ministarstva za rad, u nedelji završno sa 4. aprilom, za osiguranje u slučaju nezaposlenosti prijavilo se 6,6 miliona radnika. "Brojevi su tako veliki. Zaključak o tome šta se počev od sredine marta dogodilo tržištu rada nalazi se ispred vas", rekao je za Business Insider Majkl Gapen, glavni ekonomista za SAD britanske investicione banke Barklejz (Barclays).Prema podacima američkog analitičkog centra Institut za ekonomsku politiku (EPI), došlo je do povećanja od 2 500 odsto u odnosu na period pre pandemije koronavirusa."Poređenja radi, to je kao da se cela odrasla populacija država Mičigen, Minesota i Viskonskin tokom prošle tri nedelje prijavila za osiguranje u slučaju nezaposlenosti“, kažu ekonomistkinje EPI-ja Elis Guld i Hajdi Širholc.One ocenjuju da će se situacija pogoršati, uz procene da bi ukupni gubitak zaposlenosti mogao da pređe broj od 20 miliona ljudi. "Opseg patnje je poražavajući. Ova recesija će pogoršati već postojeće nejednakosti među rasama i etničkim grupama", smatraju Guld i Širholc. 

Svet

Nema dogovora oko korona-obveznica

Ministri finansija evrozone usvojili su sinoć finansijski paket od 550 milijardi evra (skoro 4 odsto evropskog BDP) za pomoć članicama EU u borbi protiv ekonomskih posledica pandemije korona virusa. Paket, međutim, na uključuje tzv. korona-obveznice, koje bi se finansirale iz zajedničkog fonda, a od kojih bi najviše koristi imale najugroženije članice.Ministri finansija složili su se oko uspostavljanja fonda vrednog 500 milijardi evra koji je usmeren na finansiranje dodatnog zaduživanja država-članica u cilju borbe protiv ekonomskih posledica pandemije.Trenutno se predviđa da će privredna kontrakcija u Evropi iznositi 10 odsto, a da će više miliona ljudi ostati bez posla. Zemlje će iz ovog fonda moći da koriste 240 milijardi evra za zdravstvene potrebe. Dodatnih 200 milijardi evra kao kreditne garancije kroz Evropsku investicionu banku, a 100 milijardi evra za zarade radnicima kojima preti gubitak radnih mesta.Cilj fonda je da se državama članicama koje su teže pogođene krizom i imaju veće troškove zaduživanja omogući zaduživanje pod povoljnijim uslovima.Na primer, prinos na nemačke desetogodišnje državne obveznice trenutno je skoro procentna poena niži od prinosa na italijanske, a oko jedan procentni poen niži od prinosa na španske.Paket, međutim i dalje podrazumeva da svaka zemlja mora da vrati dug, odnosno da sama plaća svoje zaduživanje. Ovaj put se, za razliku od svetske finansijske krize 2008. godine, ne insistira na reformi finansijskog sistema i oštroj politici štednje kao uslov za zaduživanje iz ovog fonda.Ovakvu politiku pomoći EU je usvojila 2012. god. kada je uspostavljen Evropski stabilizacioni mehanizam, a jedini uslov je da se najveći deo sredstava troši na zdravstveni sistem i spašavanje radnih mesta.Ministri, međutim, nisu mogli da se slože oko evropskog fonda za kupovinu korona obveznica. Čak devet članica evrozone - Španija, Italija, Belgija, Francuska, Luksemburg, Irska, Portugal, Grčka i Slovenija - tražilo je 25. marta odobrenje za izdavanje ovih obveznica, dok se tome protivila tzv. štedljiva četvorka (Frugal Four) Holandija, Nemačka, Austrija i Finska."Korona obveznice" ne samo da isključuju uslovljavanje primanja pomoći institucionalnim reformama, već bi trebalo da budu oslonjene na zajednički fond u kome bi učestvovale sve zemlje članice.Ovo bi podrazumevalo značajnu redistribuciju sredstava unutar EU, jer bi najveći neto finansijeri ovog fonda bile zemlje kao što su Nemačka, Holandija, Austrija, koje imaju nizak javni dug i izbačansiran budžet, dok bi najveći neto korisnici fonda bile zemlje kao što su Italija, Španija, Francuska itd, koje imaju visok javni dug i budžetski deficit.

Srbija

Kako do korona minimalca

Vlada Srbije donela je uredbu o pogodnostima i direktnim davanjima subjektima u privatnom sektoru u cilju ublažanja ekonomskih posledica izazvanih  bolešću COVID-19.  Pravo na uplatu bespovratnih novčanih sredstava iz budžeta u ukupnom iznosu od tri minimalne neto zarade ( tri puta 30.000 dinara) imaju preduzetnik, preduzetnik paušalac, preduzetnik poljoprivrednik, i mikro, mala i srednja preduzeća.Ovo pravo mogu da ostvare u maju, junu i julu 2020. godine u iznosu koji se dobija kao proizvod broja zaposlenih sa punim radnim vremenom za čije je zarade i naknade zarada podneo Obrazac PPP-PD za obračunski period mart 2020. godine i iznosa osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine.Broj zaposlenih  kod preduzetnika, preduzetnika paušalca, preduzetnika poljoprivrednika i preduzetnika drugog lica uvećava se za 1 (jedan), osim u slučaju kada preduzetnik, preduzetnik paušalac, preduzetnik poljoprivrednik ili preduzetnik drugo lice imaju istovremeno i status zaposlenog ili korisnika penzije.Broj zaposlenih iz  uvećava se i za broj zaposlenih sa nepunim radnim vremenom i to tako što se za svakog zaposlenog sa nepunim radnim vremenom ukupan broj zaposlenih uvećava srazmerno ugovorenom procentu angažovanja zaposlenog sa nepunim radnim vremenom u odnosu na puno radno vreme, a što se utvrđuje na osnovu podataka iz Obrasca PPP-PD za odgovarajući obračunski period.Broj zaposlenih umanjuje se za broj zaposlenih za koje isplata zarade, odnosno naknade zarade, za obračunski period u celosti pada na teret drugih isplatilaca, a koje isplate imaju oznaku vrste prihoda (OVP) od 204 do 211 u Pravilniku o poreskoj prijavi za porez po odbitku.Kompanije mogu da koriste  direktna davanja pod uslovom da počev od 15. marta 2020. godine pa do dana stupanja na snagu ove uredbe nisu smanjivali broj zaposlenih za više od 10%, ne računajući zaposlene koji su sa privrednim subjektom u privatnom sektoru zaključili ugovor o radu na određeno vreme pre 15. marta 2020. godine za period koji se završava u periodu od 15. marta 2020. godine pa do dana stupanja na snagu ove uredbe.Drugi uslov je da su preduzetnici, preduzetnici poljoprivrednici i preduzetnici paušalci registrovali privremeni prestanak obavljanja delatnosti najranije na dan 15. marta 2020. godine.Isplata se vrši na namenski računIsplata direktnih davanja vrši se sa posebnog namenskog računa otvorenog za tu namenu kod Ministarstva finansija – Uprave za trezor,  na osnovu dostavljenih podataka u elektronskom obliku od Ministarstva finansija – Poreske uprave.Radi isplate direktnih davanja privrednom subjektu otvara se poseban namenski račun – isplata direktnih davanja – COVID-19 kod banke koja u momentu stupanja na snagu ove uredbe vodi tekući račun tog privrednog subjekta.Privredni subjekti koji u momentu stupanja na snagu ove uredbe imaju otvorene tekuće račune kod više banaka dužni su da najkasnije 25. aprila 2020. godine, putem elektronskih servisa Poreske uprave, dostave podatak o nazivu banke kod koje će biti otvoren poseban račun iz tog stava.Poreska uprava, preko Uprave za trezor, dostavlja Narodnoj banci Srbije podatke u elektronskom obliku, na osnovu kojih banka otvara poseban račun. Banka je dužna da otvori taj račun u roku koji utvrdi Narodna banka Srbije pri dostavljanju ovih podataka, a koji ne može biti duži od sedam dana od dana kada su banci dostavljeni ti podaci, a najkasnije do 30. aprila 2020. godine.Sredstvima na posebnom računu raspolažu lica čiji su potpisi deponovani radi raspolaganja sredstvima s tekućeg računa iz tog stava, odnosno lica koja na osnovu drugog dokumenta imaju ovlašćenje za raspolaganje sredstvima na tom tekućem računu.Sredstva na posebnom računu  izuzeta su od prinudne naplate u smislu propisa kojima se uređuje prinudna naplata, osim po nalogu Poreske uprave za izvršenje prinudne naplate radi izmirenja novčanih obaveza privrednog subjekta u slučaju gubitka prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja.

Srbija

Ove mere nemaju veze sa zaštitom zdravlja, država uživa u represiji

Intervju sa Sofijom Mandić iz Centra za pravosudna istraživanja za podcast “Dan posle” (link za audio intervju).Eto nas na početku najdužeg policijskog časa u istoriji. To "policijski čas" je neki popularan naziv za ograničavanje slobode kretanja, koje je jedno od osnovnih ljudskih prava. Koliko, i pod kojim uslovima, država može da zadire u to pravo, i gde je tu granica sa kućnim pritvorom?Sofija Mandić: U najkraćem, problem sa tim trodnevnim policijskim časom je u tome što su postojali osnovi da se građani koji su zaraženi, ili za koje postoji sumnja da su zaraženi, jer dolaze iz zaraženih područja, pravovremeno izoluju. Dakle, to je moglo da se desi i u decembru, i u januaru, i u februaru -- pre proglašenja vanrednog stanja, i pre proglašenja epidemije u zemlji. Pojedinci koji su mogući izvor zaraze -- njihovo kretanje je moglo biti pravovremeno ograničeno, a svi mi drugi bismo bili slobodni. Sada smo došli u potpuno obrnutu situaciju, a to je da se nekako, i nekim haotičnim, ad hoc merama, hvataju ti kontakti, ti zaraženi -- ali da su zapravo oni koji bi morali slobodni, a to je ostatak građana, da su primorani da budu pod merama koje mnogo više liče na mere iz krivičnog prava nego na one iz oblasti zaštite javnog zdravlja.Građani Srbije koji su stariji od 65 godina su, koliko ja znam, jedini penzioneri na celom svetu koji imaju samo tri sata slobode nedeljno. Koliko bi oni mogli da imaju osnova za tužbu protiv države zbog protivpravnog lišenja slobode, a i fizičkog zlostavljanja, jer je fizičko kretanje jedna od osnovnih stvari neophodnih za zaštitu i održavanje zdravlja?SM: Smatram da je to što se desilo građanima starijim od 65 godina -- i 70, u ovim manjim mestima, jer je napravljena ta distinkcija -- da to i nije zabrana kretanja, nego da je u pitanju lišavanje slobode, jer se to onemogućavanje njima da izađu iz svojih stanova i kuća ne odnosi, recimo, na nemogućnost da se kreću u određenom delu grada, ili u određeno vreme, iz nekih opravdanih razloga. Vi zapravo ne možete uopšte da se krećete. Dakle, odgovor na Vaše pitanje je načelno “da”. Imali bi pravo, kada sve ovo prođe, da ovo pitanje postave i pred sudovima. Neki će to sigurno i učiniti -- ali je izvesno da će to biti manjina. Većina ljudi nije u stanju, niti pripremljena, da se raspravlja o tome da li je ta mera ustavna ili nije ustavna, nego, prosto, iz straha od toga šta im se može desiti, ostaje kod kuće. Ta vrsta pristajanja nas vodi nečemu o čemu pretpostavljam da ćemo takođe pričati, a to je -- gde je ta granica do koje mi možemo da trpimo, i šta kada vanredno stanje prestane. Koliko će ovakve i slične mere za nas postati normalne ili normalizovane?Uvođenju policijskog časa prethodilo je protivustavno uvođenje vanrednog stanja. Šta za državu, u ovim okolnostima, znači suspenzija parlamenta?SM: Epidemija nije proglašena na vreme. Mi smo prvo uveli vanredno stanje, a onda smo rekli: “Da, mi ipak imamo epidemiju na našoj teritoriji.” Dakle, u toj odluci o proglašenju vanrednog stanja, s jedne strane, nema osnova -- koja je to javna opasnost zbog koje mi uvodimo vanredno stanje? S druge strane, vanredno stanje nije oročeno. Ja sam takođe o tome pisala, i to me je u samom startu vrlo zabrinulo. To su dve sporne stvari -- i treća, koja bi se mogla staviti na prvo mesto, jeste ta o sastajanju Narodne skupštine, zbog čega su vanredno stanje proglasili zajednički Predsednik, predsednica Skupštine i predsednica Vlade, tvrdeći da Narodna skupština ne može da se sastane.Postoje različiti načini da se Skupština sastane, i u nekakvim bezbednim uslovima, o kojima smo ovih dana takođe slušali od lekara -- dakle, udaljenost od dva metra, maske... Narodna skupština je čak mogla i na otvorenom da se sastane. Tu postoje neki argumenti -- pa dobro, kakve veze ima, i ovako Vlada ima dvotrećinsku većinu, to ništa ne bi promenilo, vanredno stanje bi svakako bilo uvedeno... Međutim, mislim da tu ipak postoji razlika. Mi ipak imamo i poslanike, koliko god da ih je malo, koji su opozicioni, koji bi mogli da postave nekakva pitanja o nužnosti uvođenja nekih mera, o nužnosti uvođenja vanrednog stanja, a takođe bi tu raspravu i građani mogli da prate. U Mađarskoj je nedavno premijer Viktor Orban dobio ovlašćenja da, pod izgovorom borbe protiv epidemije, vlada faktički neograničeno, i to bez ikakvog nadzora parlamenta. Kako mi stojimo u poređenju s Mađarskom?SM: Ja mislim da smo mi tu -- eto, možda ćete se iznenaditi -- čak malo ispred Mađarske. Zato što je naš Ustav -- ovim izuzetkom o kom smo malopre pričali, da ovaj trojac može umesto Narodne skupštine da donese odluku o proglašenju vanrednog stanja -- dakle, mi smo već tim ustavnim rešenjem, odnosno ustavnim izuzetkom, uradili ono što je Mađarska naknadno uradila usvajanjem tog zakona. Dakle, u tom domenu smo mi svakako bili nekoliko koraka ispred -- naravno, u negativnom smislu. Ono što znamo, iz nekih ranijih iskustava, je to je da su gospodin Vučić i Orban u odličnim odnosima, i da nekako kopiraju te svoje načine vladanja, da prepisuju jedan od drugog... Ako u ovoj, stvarno neveseloj, situaciji možemo oko nečega da se našalimo, to je da mi se čini da oni verovatno, u tim svojim neformalnim razgovorima, sa užitkom pričaju o tome ko je kako, i na koji perfidan način, uspeo da prigrabi za sebe još malo neograničene vlasti. Tako da, u tom nekom formalnom smislu, mislim da smo mi zbog tog ustavnog rešenja za taj jedan, negativni, korak ispred Mađarske. Jedino u čemu mi se čini da postoji razlika jeste to da naš Ustav ipak ograničava taj period -- na onoliko koliko vanredno stanje može da traje -- a da ovaj mađarski zakon to ne oročava ni na koji način. To, naravno, ne znači da u slučaju Srbije Ustav neće biti prekršen... Svakako ne bi bilo prvi put.Da, zapravo, uvođenje ovih mera koje su kod nas na snazi se obično pravda izbegavanjem italijanskog i španskog scenarija. E sad, time smo dobili situaciju koja je prilično jedinstvena u svetu, pa možda možemo da govorimo i o nekom srpskom scenariju. Koje bi bile karakteristike tog srpskog scenarija u pravnom pogledu, i šta je to što nas čini jedinstvenim?SM: Ja zaista nigde u okruženju - kažem "okruženju" zato što nam je ono možda mentalitetski najsličnije - nisam videla takav nivo besa upućenog ka građanima od strane javnih vlasti, te panične poruke, te pretnje grobljima... Ja zaista nisam videla da to iko drugi radi. Tako da, jednom kada se crta bude podvukla, videćemo... Imamo još vremena pred nama, ali mislim da će ovo minimalno biti odlike srpskog scenarija - te pretnje, to vikanje, grdnja građana, činjenica da ministar unutrašnjih poslova odlučuje ko gde sme da ide i kada, i to linearno zatvaranje jednog dela populacije, zapravo njihovo lišavanje slobode - to će biti odlike srpskog scenarija, čini mi se. Kad već pomenusmo te proizvoljne odluke ministra unutrašnjih poslova -- da li tu, možda, postoji neka naznaka da je država shvatila šta je sa njima problem?SM: Dakle, rekli smo da se naredba u četiri nedelje promenila pet puta. Nakon, valjda, dovoljno insistiranja u javnosti od strane pravnika i advokata da ministar Stefanović, naprosto, nema nadležnost da ograničava kretanje građana svojom naredbom, Vlada je donela uredbu kojom ograničava kretanje građana -- što starijih, što svih drugih. Time je, rekla bih, priznala da je u ove četiri nedelje to ograničenje bilo protivpravno. Jer se, ovom uredbom -- koja je doneta, čini mi se, 8. aprila -- dakle, tom uredbom se sve prethodne naredbe stavljaju van snage. Sad smo, nekako, to pitanje forme stavili po strani, i Vlada je, kažem, meni se čini, time stavila do znanja da je shvatila da to od početka nije moglo biti učinjeno na taj način.Ko zna, možda se sada čak i parlament sastane...SM: Ko zna, i čuda su moguća... (smeh) Jedan od presedana koji nam se desio u ovoj situaciji -- i to je sad, možda, neka naša specifičnost, možda bi i to moglo da uđe u ovaj srpski scenario -- su i ova “Skajp suđenja.” Za koje su sve slučajeve predviđeni takvi postupci?SM: U samo nekoliko dana se tu svašta dogodilo... Imali smo, prvo, preporuku Ministarstva pravde. Dakle, imali smo preporuku izvršne vlasti ka sudskoj vlasti, kao nezavisnoj, da se u slučajevima krivičnih dela koja se tiču kršenja epidemioloških propisa održe suđenja po hitnom postupku, i to tako što će okrivljenog uključiti putem video-linka. Ili Skajpa, kako se na kraju ispostavilo... Ali, to može biti i bilo koji drugi vid elektronskog uključivanja. Uglavnom, imali smo prvo tu preporuku -- koja, sama po sebi, ne znači ništa. Međutim, videli smo da su je neki sudovi vrlo ekspeditivno usvojili. Iako ona nije imala pravno obavezujući značaj, mogli smo da vidimo da su, već u roku od dan ili dva, tri presude donete na taj način. Zatim je dovedeno u pitanje da li je taj osnov, ta preporuka, validna -- i vrlo brzo se došlo do zaključka da nije. E, onda je Vlada donela uredbu, gde zapravo proširuje tu mogućnost suđenja preko video-linka u prvom stepenu na sva dela -- ne samo ova koja se tiču epidemioloških propisa. Dakle, mi se krećemo u pravcu toga da će sudovi, možda, pod pritiskom i primenjivati te Vladine uredbe -- ovde govorimo o prvostepenim sudovima -- ali da će, kad sve ovo prođe, te presude na višoj instanci masovno biti ukidane, upravo zbog toga što je došlo do kršenja prava na pravično suđenje, koje se, kao što rekoh, ne može ograničavati u vanrednom stanju. Ono na šta bih takođe htela da ukažem pažnju, a o tome se malo manje pričalo u javnosti, je to da je Vlada jednom od svojih uredbi suspendovala pravo na izjavljivanje pravnog leka, odnosno na izjavljivanje žalbe -- što je takođe veliki problem. Vama onda, recimo, presude putem Skajpa za neko delo, po hitnom postupku, i vi ne možete da se žalite sve do okončanja vanrednog stanjaKako uopšte izgledaju ta Skajp suđenja, pokušavam to sada da zamislim... Meni je tu prva asocijacija neka ćelija, u kojoj pritvoreniku donesu laptop, pa na njemu instaliraju Skajp -- a onda on može da kaže: “Neću Skajp, hoću Vajber!” Da li mu na silu otvaraju nalog na Skajpu?SM: Iskreno da vam kažem, ne znam da li postoji neki generički profil, ili svako koristi svoj... (smeh) To su sad već neke stvari koje ćemo tek naknadno doznati. Problem sa ovim suđenjima nije samo to što je u prvostepenom krivičnom postupku garantovana ta neposrednost -- ona predstavlja deo prava na pravično suđenje, to je vaše pravo da budete prisutni kada vam se sudi, ukoliko ste dostupni sudu -- a ukoliko ste u pritvoru, vi ste svakako dostupni... Dakle, ne samo da se krši to pravilo, i to pravo okrivljenog, već je veliko pitanje i zašto su ti ljudi, uopšte, u pritvoru. Pogotovo u ovim epidemiološkim uslovima! Vi imate, apsolutno, na raspolaganju i blaže mere, uključujući i meru zabrane napuštanja stana -- to je ono što ljudi zovu “dobio je nanogicu”. To je jedan način da kontrolišete tu osobu, i kako se ona kreće. Dakle, zbog čega ti ljudi uopšte sede u pritvoru -- to je prvo pitanje. To govori o tome da ultimativni cilj onih koji donose te odluke nije da spreče zarazu. Da jeste, onda taj čovek ne bi sedeo u pritvoru, nego bi se, pa makar i putem video linka... Makar, da se to dešava iz dnevne sobe te osobe, mogli bismo da kažemo “Pa dobro, eto, državi je stalo da se ta osoba ne zarazi jednom zaraznom bolešću, koja je tako opasna.” Umesto toga se, svim aktima i merama koje se sprovode, zapravo dokazuje samo jedno -- a to je da je na delu jedna represivna politika. I da svi nivoi koji u tome učestvuju -- tu mislim i na policiju, i na tužilaštvo i na sudove, čast izuzecima, kojih uvek ima -- da sve karike u tom lancu represije i te kako uživaju, i da su te mere usmerene na to, a da nisu usmerene na zaštitu stanovništva od zaraze, ili, daleko bilo, javnog zdravlja. Dokazuje se da se ovo u potpunosti pretvorilo u nešto drugo.Budući da se ova emisija zove “Dan posle”, i da je posebno zainteresovana za ono što će se desiti posle vanrednog stanja, kada možemo da očekujemo da će se desiti taj dan posle?SM: Pa, formalno gledano, dan posle će biti onaj dan kada vanredno stanje bude ukinuto...Hoće li to biti jun ili septembar, šta ima više šansi?SM: Ja mislim da će vlast pokušati ovo stanje da produži što je duže moguće, do maksimuma. A što se tiče onoga što će doći u danu posle, mislim da postoje dve varijante. S jedne strane, kao i uvek u životu, sve zavisi od toga kako gledate na stvari... Kod nekih ljudi će potencijalno doći do otrežnjenja, i biće, možda, iznenađeni time dokle je izvršna vlast, u tih 6 meseci -- ako govorimo o nekom maksimalnom trajanju vanrednog stanja -- dakle, koliko je daleko otišla, koliko je uzurpirala vlast i koliko je upotrebila represiju prema sopstvenim građanima, a da to nije morala. Dakle, možda će dan posle doneti tu vrstu otrežnjenja. Moguća je i druga, negativna posledica -- to da se ljudi još više naviknu na uzurpaciju vlasti, na vladanje dekretima i strahom... Ali se ja zaista nadam da se to neće dogoditi, i da čak i mi ovde, koji smo svašta preživeli, imamo neke svoje granice, i da su možda ovim vanrednim stanjem neke granice nepovratno pređene.U ovakvoj državi, koja prava su u najvećoj opasnosti da budu trajno sužena u danu posle?SM: Ja mislim da se ovo pitanje svakako tiče statusa pravosuđa, i tog čvora policija - tužilaštvo - sud. Tu postoji nekakav dodatan pritisak, i dešavaju se neke dodatne intervencije ka pravcu sjedinjavanja izvršne, sudske i tužilačke vlasti -- i smatram da postoji velika opasnost da nam se to prelije u taj dan posle. Takođe, to uvećavanje policijske moći… Taj doživljaj da je policija, da je ministar, da je patrola ta koja nam može reći “E, ovde možete, ovde ne možete” ili “Zabranjeno vam je okupljanje, nemamo obrazloženje…” Dakle, ta proširenja policijska ovlašćenja, te stvari će se preliti u dan posle. Na nama je, naravno, da objašnjavamo da to nije tako, i da to ne sme biti tako -- ali, eto, sama činjenica da nam je za samo nekoliko dana reč “policijski čas” ušla u rečnik, tako da i deca znaju šta to znači, je dovoljno zabrinjavajuća za vreme koje dolazi.

Svet

Gužve zbog policijskog časa ispred radnji u Turskoj

Tursko Ministarstvo unutrašnjih poslova odredilo je policijski čas od dva dana u 30 većih provincija širom zemlje, što je izazvalo kupovinu u panici, velike gužve ispred radnji, ali i tuče, piše turski portal Ahval.Među provincijama obuhvaćenim ovom merom nalaze se i glavni grad Ankara, Istanbul, Izmir i Manisa na istoku, Bursa i drugi. Zabrana izlaska na ulice će trajati do ponedeljka.Scenes from Istanbul this evening.Maybe - just maybe - giving people two hours notice before imposing a weekend curfew in a city of 16 million was not the brightest idea: pic.twitter.com/DaVZPJnCZQ— Piotr Zalewski (@p_zalewski) April 10, 2020Ministar unutrašnjih poslova Sulejman Sojl izjavio je da je najava od pola sata unapred dovoljna i da bi ranija najava dovela do još veće panike. Sojlu je odbacio mogućnost širenja zaraze koronavirusom usled gužvi i dodao da je panika „normalna, ali nepotrebna“, i da nema mnogo gužvi. „Gomile su se okupile ispred nekoliko radnji koje su sada otvorene i verujem da će se razići za pola sata“, rekao je Sojlu.Fotografije i snimci gužvi pojavili su se i na društvenim medijima. Turski novinar Džan Bursali je na Tviteru objavio fotografije redova ispred radnji. „Dugi redovi ispred bankomata, radnji i pekara. Neko pokušava da kupi alkohol, a neko hleb i cigarete. Velik posao, objaviti zabranu u ove sate“, napisao je Bursali na svom Tviter nalogu.Tekel bayiler, bankamatikler, marketler ve fırınları önünde çok uzun kuyruklar oluştu. Kimisi alkol, sigara, kimisi de ekmek, un almaya çalışıyor. Sosyal mesafe falan hak getire. Büyük iş bu saatte yasak ilan etmek. pic.twitter.com/M4R0QggGNO— Can Bursalı (@CanBursali) April 10, 2020Turska platforma za praćenje stanja tokom epidemije Coronavirus Report objavila je na Tviteru i snimak tuče ispred jedne radnje, u kojoj je učestvovalo više ljudi.Od policijskog časa izuzete su pekare, proizvođači lekova i medicinske opreme, domovi za stare, kurirske službe, kao i pošte, farme i važne institucije. Supermarketi nisu izuzeti i biće zatvoreni, a prethodno obezbeđene dozvole za kretanje tokom vikenda neće važiti. 

Srbija

Respiratori nisu poskupeli tokom krize, kažu proizvođači

Uprkos tvrdnjama državnog vrha Srbije da su respiratori drastično poskupeli i da se države služe i nečasnim sredstvima da ih nabave, proizvođači kažu to nije moguće i da nisu povećavali cene, piše Radio Slobodna Evropa.Nemačka kompanija Dreger, jednoj od vodećih proizvođača na tržištu medicinske opreme, kaže da nije povećavala cene tokom pandemije koronacirusa i da nude i „manje popuste“. Portparol kompanije Melani Kaman izjavila je za RSE da Dreger čini sve da zadovolji potražnju u svetu. „Isporuka narudžbina Federalne vlade Nemačke proširena je na čitavu godinu. Istovremeno, međutim, isporučivaćemo više uređaja u inostranstvo nego u samoj Nemačkoj. Samo u martu 2020. isporučili smo respiratore u 54 zemlje“, rekal je Kaman.Kako piše RSE, prema dokumentima koje je objavilo Ministarstvo zdravlja, Srbija je od nemačkog Dregera kupila 15 respiratora. Ponuda kompanije bila je oko 16 000 evra po uređaju.Generalni direktor švajcarske kompanije Hamilton Medical Jens Halek rekao je za RSE da su cene respiratora ostale nepromenjene u odnosu na period pre pandemije i osuđuje „bilo kakvo oportunističko korišćenje“ krize. Što se tiče procedure nabavke, Halek kaže da je ona ista kao i za drugu medicinsku opremu. „U zavisnosti od toga gde ste, pošaljete zahtev nekom od vaših prodajnih zastupnika ili našem distributivnom partneru. Inače, proces kupovine je isti kao i za sve ostalo. Pošaljete zahtev, dobijete ponudu, ako vam odgovara, pošaljete porudžbinu, dobijete fakturu i, nakon što platite, sledi isporuka“, kaže Halek.On je dodao da njegova kompanija nije prodala respiratore zemlji koja je ponudila više novca, uprkos ranije sklopljenom ugovoru. „Ne kockamo se sa ljudskim životima. Nismo čuli da se tako nešto dešavalo u drugim kompanijama“, izjavio je Halek.Irska kompanija Narooma Medical saopštila je za RSE da nikada nije odbila već dogovorenu ponudu zbog treće strane koja je nudila više novca. „Narooma Medical ne posluje na taj način”, saopštila je kompanija.Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ranije je govorio da se države širom sveta grabe za respiratore i da u tu svrhu koriste i „crne fondove“. „Ja sam doneo odluku da i mi pošaljemo naše ljude sa crnim fondovima, da rešavamo stvari širom sveta, dozvoljenim zakonom, da znate. Ako bude moralo snalazićemo se i na taj način, jer ne možete drugačije“, rekao je Vučić. O tome da li država može da ima „crne fondove“ oglasili su se i stručnjaci.

Srbija

Osam banaka ukinulo neke naknade za korišćenje POS terminala

Od jedanaest domaćih banaka koje pružaju uslugu prihvatanja platnih kartica na prodajnim mestima (odnosno, omogućavaju POS terminale trgovcima), osam je ukinulo fiksne i druge naknade vezane za korišćenje POS terminala, saopštla je NBS.Naknade su ukinule Banka Poštanska štedionica, Banca Intesa, Komercijalna banka, Vojvođanska banka, Credit Agricole banka, ProCredit banka, OTP banka i UniCredit banka.Reč je o naknadi koja se naplaćuje u slučaju da trgovac ne ostvari ugovoreni promet preko POS terminala, zatim naknadi  za korišćenje GPRS terminala i sl. Navedeno se ne odnosi na naknade koje banke naplaćuju trgovcu po pojedinačnoj realizovanoj transakciji plaćanja koja je izvršena na tom POS uređaju.  Samo šest odsto građana Srbije nastavilo da plaća kredite u koroni  Time su banke, u uslovima vanrednih okolnosti za naše građane i privredu, učinile dodatni napor kako bi trgovcima, a naročito manjim trgovcima, olakšale prevazilaženje posledica prouzrokovanih pandemijom COVID-19, ocenjuje NBS. Istovremeno, time je omogućeno i to da trgovci zadrže najveći broj POS terminala na prodajnim mestima i tako obezbede svojim kupcima bezgotovinska plaćanja platnim karticama, što je u aktuelnoj epidemiološkoj situaciji preporučeni način plaćanja za sve građane.  

Srbija

Niška IT firma unapredila rad gradskog kol centra

Najveća niška gradska opština Medijana udvostručila je pomoć koju pruža građanima zahvaljujući jednoj lokalnoj IT kompaniji koja je unapredila rad kol centra, piše portal Startit.Kada je uvedeno vanredno stanje, krizni štab opštine Medijana pokrenuo je kol centar putem kojeg su građani mogli da zatraže savet lekara ili da im se dostave lekovi i namirnice ukoliko im je kretanje ograničeno. U početku su uspevali da dostavu organizuju na 60-70 adresa, a sada mogu i na više od 150.Kompanija Future Forward, koja se bavi razvojem različitih softverskih rešenja, ponudila je pomoć u organizaciji rada kol centra. Osnivač kompanije Zoran Popović rekao je za Startit Dnevnik da su uspostavili kontakt sa ljudima u kriznom štabu kako bi videli šta im nedostaje u radu i šta treba da unaprede.Prvo što su uočili je da se svi zahtevi putem kol centra zapisuju na papiru, a onda se oni za dostavu prosleđuju volonterima. Jasno im je bilo da bi digitalizacijom čitav proces mogli da olakšaju i ubrzaju, kako bi s istom količinom resursa pomoć bila dostavljena većem broju ljudi. Došli su do softverskog rešenja koje se danas koristi. „Pozivi građana se razvrstavaju na one kojima je potrebna dostava, savet lekara ili informacija. Samu dostavu smo takođe olakšali. Pomoću Google mapa smo dodatno podelili opštinu na reone, pa se adrese prilikom unosa automatski grupišu. To znači da će volonteri dobijati adrese koje su najbliže jedna drugoj, što znači da više ne idu s kraja na kraj opštine”, rekao je osnivač kompanije Future Forward Popović. Kako volonteri ne bi morali da se vraćaju do kriznog štaba po nove naloge, kompanija trenutno razvija aplikaciju putem koje će moći da nalog dobiju na svom telefonu.  Zorana Popovića je sa ljudima u kriznom štabu niške opštine Medijana povezao Goran Mladenović iz niškog IKT klastera NiCAT.

Srbija

Zašto gore požari na Fruškoj Gori?

Kako piše portal 021, od 4. do 8. aprila na Fruškoj gori izbilo je pet požara, koji su zahvatili 42 hektara površine. Požar od 8. aprila izbio je oko 20 časova, a ugašen je četiri sata kasnije. Požar koji je pretio da se proširi zbog vetra ugasili su čuvarska služba Javnog preduzeća „Nacionalni park Fruška gora“ i vatrogasci iz Beočina. Autonomija piše da je u požaru izgorelo oko 20 hektara niskog rastinja, i da je utvrđeno da je požar izazvao ljudski faktor.Požar od 4. aprila izbio je na lokalitetu „Dumbovo“. Uprava nacionalnog parka je na društvenoj mreži Fejsbuk objavila da je izgorelo „izgorelo preko 10 hektara livade i niskog rastinja“, da je uzrok požara ljudski faktor i da je „podneta krivična prijava protiv NN lica“.JP „Nacionalni park Fruška gora“, koje je zaduženo za upravljanje parkom, saopštilo je da su požar izazvali građani koji su pravili roštilj, preneo je Blic.Povodom tih navoda oglasila se građanska inicijativa Prijatelji šume, koja smatra da je informacija o paljenju roštilja netačna.„Apelujemo na nadležne da stanu na put primitivizmu i bahatosti i da se više ne vređa inteligencija građana navođenjem netačnih informacija o ’nekim roštiljdžijama’“, saopštila je inicijativa na svojoj Fejsbuk stranici.Prema poslednjem objavljenom informatoru o radu JP „Nacionalni park Fruška gora“, čuvarska služba kao organizaciona jedinica nalazi se „izvan sektora“ i „pod direktnom kontrolom od strane direktora Preduzeća“.Prošle godine, aktivisti pokreta „Odbranimo šume Fruške gore“ podneli su više prijava inspekciji zbog neplanske seče drveća na Fruškoj Gori.Prema pisanju 021, pokrenuta su dva prekršajna postupka, jedan zbog seče na Popovom čotu i drugi zbog seče na trasi žičare, a smenjen je pomoćnik direktora JP „Nacionalni park Fruška gora“ Konstantin Plužarević.

Srbija

SAD traže eksperte za programski jezik star pola veka

Osim za zdravstvenim radnicima, u SAD je porasla i potražnja za programerima koji poznaju pola veka star programski jezik COBOL, zbog zastarele tehnologije koja se koristi za registraciju nezaposlenih, prenosi portal Startit.Guverner države Nju Džerzi, koja je druga država SAD najviše pogođena epidemijom koronavirusa, obratio se javnosti i zatražio pomoć svih koji poznaju programski jezik COBOL (puno ime „common business-oriented language“), napravljen pre više od 50 godina.Zbog zastarele tehnologije u Nju Džerziju skoro pola od 600.000 prijava nije procesuirano.Probleme sa zastarelim sistemima za evidenciju nezaposlenih imaju i države Florida, Konektikat, u kojem se takođe traže programeri koji znaju COBOL, i Njujork. U pojedinim slučajevima je osobama koje su htele da se prijave savetovano da za slanje podataka upotrebe faks mašinu ili da onlajn pretraživač Netscape, koji više nije u upotrebi.Kako piše New York Times, guverner države Njujork Endru Kuomo izvinio se zbog problema u obrađivanju prijava nezaposlenih.  On je rekao da je Ministarstvo rada dobilo više miliona prijava, ali je država objavila da je stiglo manje od pola miliona prijava u trećoj nedelji marta, što je mnogo manje od brojeva u državama Kalifornija i Pensilvanija.„Zaposleni u ministarstvu rada se ubijaju pokušavajući da reše situaciju. Ali problemi sa kojima se oni i ljudi koji apliciraju suočavaju su rezultat dugotrajnog neinvestiranja u sistem“, rekao je Ričard Blum, pravnik Društva za pravnu pomoć, koja se bavi zaštitom radnika. Iako je država Njujork prošle godine podržala osavremenjivanje sistema, Blum kaže da primitivni kompjuteri koje koristi njujorško Ministarstvo ne mogu brzo da se reprogramiraju.