Najnovije

Srbija

Budžet Beograda umanjen za 20 milijardi dinara zbog vanrednog stanja

Gradsko veće Grada Beograda usvojilo je Odluku o izmenama i dopunama gradskog budžeta za 2020. godinu, kojim je smanjilo proektovane prihode i rashode za 20,3 milijarde dinara (oko 172,64 miliona evra), objavljeno je na portalu Beoinfo.Budžet Beograda sada iznosi 122,8 milijardi dinara, izjavio je zamenik gradonačelnika Goran Vesić, koji je dodao da su gradski čelnici vodili račun da "socijalna davanja, kao i sva davanja kojima se omogućava nesmetano funkcionisanje vitalnih funkcija organa Grada Beograda i našeg komunalnog sistema ostanu netaknuta".On je naveo da je Gradsko veće postupilo u skladu sa proglašenim vanrednim stanjem, uputstvima Vlade Srbije i "činjenicom da je zbog situacije u kojoj se nalazimo smanjena privredna aktivnost".Vesić je naglasio da su smanjeni prihodi i rashodi Grada Beograda za 20,3 milijarde dinara i da budžet sada iznosi 122,8 milijardi dinara umesto 143,1 milijardu dinara, koliko je bio planiran za ovu godinu.Smanjenje prihoda i rashoda, u najvišem iznosu je planirano smanjenjem sredstava koja su bila namenjena dokapitalizaciji, odnosno uvećanjem osnivačkog uloga kod javnih komunalnih preduzeća, kao i za nove kapitalne izdatke, tako da je samo po tim osnovama izvršeno ukupno smanjenje za 16 milijardi dinara."Pored toga, najveće smanjenje sredstava izvršeno je i na ime donacija, dotacija i transfera, koji su umanjeni u iznosu od 2,2 milijarde dinara, a koje se najvećim delom odnosi na sredstva za korisnike čije funkcionisanje je redefinisano, odnosno ograničeno u uslovima vanrednog stanja", rekao je Vesić.On je ponovio da se isplate zaposlenima u komunalnom sistemu Beograd u punom iznosu odvija i u uslovima vanrednog stanja."Kratko rečeno, smanjenje je izvršeno na planiranim investicijama, ali ne u oblasti infrastrukture, već na drugim investicijama koje su bile planirane" rekao je Vesić i dodao da "to ne znači da deo planiranih investicija neće biti realizovan, već da će samo neke investicije biti odložene".Prema njegovim rečima, svi radovi koji su započeti će biti završeni, neke investicije biće pomerene za sledeću godinu, neke za kraj tekuće, ali će sve biti realizovane.Zamenik gradonačelnika je naveo da se još ne može znati kakve će posledice vanredno stanje imati po javne prihode lokalnih samouprava, a da će se verovatno početkom jeseni ocenjivati da li će se budžet još smanjivati ili će se beležiti prihodi na koje sada ne računaju.

Video

Pančevac i zaljubljeni iz celog sveta protiv korone (VIDEO)

Filipa Milenkovića, digitalnog nomada (30) iz Pančeva, korona je zatekla u rodnom gradu, a njegovu devojku Miriam (autorka ilustracije) u Americi. Njihova razdvojenost i iskustva velikog broja parova koji su se zbog posla ili drugih okolnosti zatekli na dve strane sveta u trenutku proglašenja pandemije, podstakla ih je da osmisle i pre desetak dana naprave sajt na engleskom coronalovestories. "To nisu priče iz ljubavnog romana", kaže Filip za Novu ekonomije. Kako kaže, akterima priča nije bilo neprijatno da podele svoja iskustva i emocije jer im je identitet sakriven.Na pitanje šta su inovativno smislili rastavljeni parovi kad je reč o komunikaciji, Filip kaže da se u pričama otkriva kako da radite zajedno, kako da izađete u grad zajedno kad ste razdvojeni, kako da iznenadite jedno drugo poklonom nenajavljeno, na daljinu isl. "Ljudi ne znaju kad će da se vide i na tom talasu postaju prilično kreativni", dodaje Filip.Filip za Novu ekonomiju kaže da njegov sajt dnevno ima 1000 poseta i planira da ga monetizuje.Pogledajte u VIDEU kako je došao na ideju da napravi "Ljubav u doba korone".

Svet

Svetske kompanije traže da se uvoz pomorskim putem uspori

Veliki broj kompanija koje robu dobijaju iz inostranstva pomorskim putem traže da se brodovi sa kontejnerima uspore i na taj način postanu "plutajuća skladišta", kako bi uštedele novac tokom ekonomskih poteškoća izazvanih pandemijom koronavirusa.Kako prenosi Fajnenšl tajms (Financial Times), onog trenutka kada brodovi pristanu i istovare robu, na uvoznicima je da plate troškove transporta i skladištenja, štovećina veliki broj kompanija  ne može da priušti tokom recesija koja je, po svim pokazateljima, neizbežna."Što sporije (teretnjaci) pristižu na evropsko i američko tržište, to je bolje, jer (uvoznici) više nemaju kuda sa robom u ovom trenutku", rekao je Muhamed Esa, koji je šef globalnog razvoja u logističkoj kompaniji Agility.Zapadne kompanije su sve do kasnog marta "frenetično pokušavale da uvezu robu iz Kine", nakon što je veliki broj fabrika u najvećoj azijskoj ekonomiji obustavio proizvodnju. Sada se te iste kompanije pripremaju za duboku recesiju, ocenio je Ejtan Bukman iz Freightos-a, kompanija koja nalizira podatake o globalnoj špediciji.Pre godinu ddana, više od 100 kompanija za pomorsku špediciju, članice Međunarodne pomorske organizacije, apelovale su da se vreme dostave za veću količinu dobara uspori, što bi smanjilo troškove i "dramatično" umanjilo emisiju gasova staklene bašte. Dve najveće pomorske špediterske kompanije na svetu su već počele da nude mogućnost da robu koju su naručili privremeno uskladište na lokacijama gde je prostor za to jeftiniji, kao što su Južna Koreja, Togo ili Panama.Uvoznicima bi to omogućilo da svoje inventare brzo dopune u slučaju da do ekonomskog oporavka dođe brže nego što se sada očekujue, i ne bi morali da plaćaju zakup skladišta, čije su cene skočile zbog nedostatka radne snage.Prema nekim procenama, uvoz kineske robe u Sjedinjenim Američkim Državama je u prve tri nedelje marta okao za skoro 60%.

Srbija

Ko nas više „voli“ u koroni: Peking ili Moskva

U Srbiji, zemlji kandidatu za ulazak u EU koja se poslednjih godina udvarala i Moskvi i Pekingu, jako je vidljiv presek konkurentnih "korona virus diplomatija", piše Gardijan.Kako se ubrzava pandemija korona virusa, vodeći igrači gledaju kako da upotrebe "meku moć" i "pomoć" da ispune svoje spoljnopolitičke ciljeve, piše britanski list u članku pod naslovom "Kako se korona virus diplomatijom Rusija, Kina i EU takmiče za naklonost Srbije.EU time pokušava da dokaže da priče o evropskim vrednostima i solidarnosti nisu samo prazne priče, za Kinu to je promena narativa da predstavi zemlju kao rešenje za korona virus, ne njegov uzrok, navodi list. Rusija koristi skromnije resurse sa maksimumom efekata, sa ruskim vojnim vozilima koja se kreću kroz Italiju ili avionom punim opreme poslatim u SAD koji je delimično proizvela kompanija pod sankcijama. Amerikanci, usredsredjeni na sebe pod administracijom Donalda Trampa, u velikoj su meri odsutni iz igre korona virus diplomatije, navodi list.Kako piše Gardijan, prvo su Kinezi došli u Beograd sa avionima punim opreme i šest medicinskih stručnjaka da pomognu da se koordiniše nacionalna politika za suzbijanje širenja korona virusa, predsednik Srbije pun emocija poljubio je kinesku zastavu iz zahvalnosti i kritikovao Evropu zbog nedostatka pomoći.Zatim su došli Rusi koji su avionom dopremili manje važne ali ipak dobrodošle resurse vojnim avionima uz veliku medijsku propraćenost. Konačno su došli Evropljani ukazujući da su tu bili sve vreme i da su znatno više sredstava dali nego Rusija i Kina zajedno.U Srbiji je, navodi list, sve počelo 15. marta kada je predsednik Aleksandar Vučić proglasio vanredno stanje. Istog dana je predsednica EK Ursula fon der Lajen u saopštenju nagovestila zabranu izvoza medicinske opreme iz EU bloka, što je razbesnelo Vučića i izazvalo njegove emotivne kritike upućene Uniji.Vučić je rekao da evropska solidarnost ne postoji da je to bajka i da je poslao pismo jedinima koji mogu da pomognu, a to su Kinezi. On je od Kine tražio materijal, opremu i savete za borbu protiv pandemije i ubrzo zatim avion je sleteo u Beograd.Jedan evropski diplomata na službi u Beogradu rekao je da to nije baš nešto što bi želeli da čuju od vlade koja tvrdi da radi sve što može da udje u EU. Medjutim, kako ukazuje Gardijan, bilo je kritika i u Španiji i Italiji oko nedostatka koordinisanog evropskog odgovora na korona virus, a za one koji su van bloka kao što je Srbija to odbijanje se osetilo još snažnije.Kina je rado uskočila u taj prostor, navodi Gardijan. Srpski zvaničnici kažu da kineski stručnjaci koji su ostali u zemlji sada vode vladinu politiku odgovora na korona virus. Za razliku od većine u Evropi Srbija sledi kineski model izolacije čak blagih slučajeva korona virusa u velikim privremenim bolnicama, radije nego da poveri ljudima da se samoizoluju.Kinezi su preporučili i karantin tipa onog primenjenog u Vuhanu, rekao je jedan srpski zvaničnik, ali to je bilo odbačeno zato što srpska javnost to ne bi prihvatila, ali je zato uveden strogi policijski čas i pun karantin za starije.Obećano masovno testiranje još nije razradjeno i ima izveštaja da je procedura testiranja haotična, piše Gardijan, medjutim, kako navodi, srpski zvaničnici se nadaju da će rana primena strogih kineskih mera značiti da će zemlja izbeći epidemiju velikih razmera kao onu vidjenu u zapadnoevropskim zemljama.Rusija je, ukazuje list, takodje poslala pomoć uglavnom u obliku rastvora za dezinfekciju za bolnice i ulaze stambenih zgrada. U Moskvi opozicija se žali da Kremlj šalje opremu u inostranstvo radi propagandnih poena dok lekari kod kuće nemaju osnovne stvari. U Srbiji pomoć je dobrodošla, mada se ima osećaj da je pompa oko isporuka možda preuveličana u odnosu na njenu pravu korist.Od Vučićevog ispada, EU takodje radi na tome da pokaže kako je pomogla Srbiji. Delegacija EU je ukazala da je dato više od 200 miliona evra u poklonima i preko 250 miliona evra u zajmovima da se pomogne medicinskim objektima poslednje dve decenije. Laboratorija koju je finansirala EU, preusmerena je za potrebe laboratorije za testiranje na korona virus. Dodatnih 93 miliona evra je EU obećala u kratkoročnom i srednjoročnom periodu u borbi protiv korona virusa i njegovih posledica.

2020

Solidarnost kompanija u 4. nedelji pandemije

Marbo Product i njeni zaposleni pomažu širom SrbijeKompanija Marbo Product, deo multinacionalne kompanije PepsiCo koja posluje na tržištima Balkana već 11 godina, tokom pandemije virusa COVID 19 usmerila je svoje društveno-odgovorne napore na pomoć ugroženim socijalnim grupama, kao i pridruživanju brojnim donatorskim akcijama i saradnju sa fondacijama kako bi se pomoć obezbedila tamo gde je najpotrebnija. Kompanija Marbo Product se odazvala pozivu Vlade Republike Srbije i robne donacije brendova Chipsy, Clipsy, Pardon i Gud isporučila za potrebe privremene bolnice. U saradnji sa Fondacijom Divac proizvodi su isporučeni Crkvenoj narodnoj kuhinji u Beogradu koja ima više od 2600 korisnika, kao i SOS dečijem selu u Sremskoj Kamenici za više od 100 dece u okviru sela. Kroz kampanju #WakeUpCall koju sprovodi portal Marketing mreža, robna donacije je upućena najugroženijim porodicama u Beogradu.  Putem Fonda B92, upućena je i finansijska donacija koja je namenjena Kliničkom Centru Srbije za kupovinu zaštitinih kombinezona za zdravstvene radnike i zaštitnih gumenih rukavica za mikrobiologe. Pomoć je upućena i lokalnoj zajednici u Bačkom Petrovcu, gde se nalazi i fabrika kompanije Marbo Product. Globalno, PepsiCo je pokrenuo projekat „Inicijativa 45 miliona dolara“ koja je usmerena na pomoć zajednicama koje su najviše pogođene ovim razornim virusom, sa fokusom na obezbeđivanje obroka i drugih resursa od vitalnog značaja. Zahvaljujući svojoj ekspertizi u distribuciji, deo ove inicijative podrazumeva i dostavljanje više od 50 miliona obroka ugroženom stanovništvu. Na teritoriji Evrope uloženo je 7,7 miliona dolara za jačanje kapaciteta lokalnih zdravstvenih sistema, posebno u teško pogođenim zemljama poput Francuske, Italije i Španije.Udruženje banaka sa svojim članicama doniralo novac za 50 respiratoraKao društveno odgovorne kompanije, banke u Srbiji donacijama su se priključile borbi protiv epidemije Covid-19 u Srbiji. Direktna finansijska podrška Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje na nivou bankarskog sektora do sada je vredna oko 100 miliona dinara, a pojedinačne akcije banaka nastavljaju se i dalje. „Bankarski sektor deli sudbinu građana, privrede i države, i sve banke u Srbiji smatrale su svojom obavezom ne samo da podrže preduzeća i građanstvo, već i i da direktno pomognu nadležne institucije sistema koje se bore za zaustavljanje epidemije u našoj zemlji“, kaže Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije. U ovom teškom trenutku, donirana sredstva će omogućiti RFZO da obezbedi deo medicinske opreme i materijala koji su neophodni zdravstvenim ustanovama za borbu protiv koronavirusa. „Prepoznavši da je vreme da pokažemo humanost i solidarnost na delu, pozivamo i ostale da se priključe i pomognu koliko je u njihovoj moći“, kaže Vladimir Vasić, generalni sekretar UBS.Emmezeta promenila ime u KUĆEZETA!Da li ste primetili novo ime trgovinskog lanca Emmezeta? Emmezeta je sada Kućezeta! Jer, ima li bitnije poruke koju danas svako treba da pošalje od ostanka kod kuće? Teška vremena su nas sve pozvala na odgovornost i solidarnost, a Emmezeta, sada Kućezeta, svoju popularnost u Srbiji je iskoristila da građanke i građane podseti na najbitniju poruku u ova teška vremena - #ostanikodkuće.U vreme kada se ceo svet zajedničkim snagama bori protiv virusa COVID-19, poznati trgovinski lanac za prodaju nameštaja, dekoracije i tehnike, odlučio se na hrabar potez da precrta „Emme“ – prvi deo svog prepoznatljivog logotipa – i zameni ga rečju „Kuće“ koja u ovim vremenima odiše herojstvom, pobedom i sigurnošću. Kako nam iz Emmezete poručuju „kao brend koji skoro pet godina na srpskom tržištu, osećali smo kolektivnu odgovornost i potrebu da pomognemo podizanju svesti cele zajednice o značaju ostanka kod kuće kao sredstva u borbi protiv virusa COVID-19“.Stada i Hemofarm donirali 150 monitora za praćenje stanja pacijenataKako bi pomogli napore institucija, lekara i zdravstvenih radnika koji se danonoćno bore protiv bolesti korona virusa, Štada grupa i njena članica Hemofarm obezbedili su pomoć za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru u vidu 150 monitora za praćenje stanja pacijenata. Donirana oprema od velike je važnosti za rad zdravstvenih radnika tokom praćenja vitalnih životnih funkcija pacijenata koji su na respiratorima i u težoj fazi bolesti.  Ova kompanija odlučila je da donira 110 monitora za praćenje stanja pacijenata nemačkog proizvođača Dreger (Draeger) bolnicama u Srbiji, 30 Bosni i Hercegovini i 10 Crnoj Gori. Reč je o donaciji vrednoj 45 miliona dinara (skoro 400.000 evra) i to upravo zemljama u kojima Hemofarm ima svoje proizvodne pogone.  Oko 6.000 zaposlenih u proizvodnim pogonima Štade svakodnevno pomažu u borbi protiv ove bolesti koja je zaustavila svet. Odlaskom na posao, naši radnici u proizvodnji omogućuju da pacijenti širom sveta dobiju svoju terapiju redovno, i na tome sam im bezgranično zahvalan. S druge strane, donacija u vidu monitora za praćenje stanja pacijenata koju smo uputili državama u kojima Hemofarm posluje, takođe pokazuje našu zahvalnost građanima ovih zemalja na dugogodišnjem poverenju, kao i vid naše podrške njima u ovim teškim vremenima”, ističe Goldšmit. Mi smo odmah reagovali i preduzeli sve mere bezbednosti kako bi naši proizvodni pogoni radili u punom kapacitetu, dok ostatak kompanije pruža podršku radom od kuće. Hemofarm u ovom trenutku brani ne samo zdravlje građana, već i potvrđuje poverenje koje je građeno tokom 60 godina koliko kompanija postoji”, kaže Ronald Zeliger, generalni direktor Hemofarma.Nelt poklanja 30.000 sapuna u apotekamaKompanija Nelt je pokrenula nacionalnu kampanju u kojoj poklanja 30.000 mini pakovanja Sebamed baby sapuna kupcima u apotekama dr Max i Benu kako bi na adekvatan način, prateći preporuke stručnjaka učinili sve da budemo odgovorni prema sebi i uložimo maksimalan napor da zaštitimo one koje volimo. Tim povodom, magistar farmacije Aleksandra Knežević  govorila je koliko je važna pravilna higijena ruku kao i zaštita kože. Naša koža predstavlja prirodnu zaštitnu barijeru koja između ostalog sprečava prodor mikroorganizama iz spoljašnje sredine. Ona nas idealno štiti ukoliko je potpuno očuvana (intaktna) i nema ranica i oštećenja na svojoj površini. Usled čestih preporuka stručnjaka postali smo svesni da je pravilna i učestala higijena ruku jedna od važnih mera u očuvanju zdravlja tokom pandemije COVID – 19. Novartis i Sandoz doniraju 5,4 miliona dinara zdravstvu SrbijeKako bi pružila prodršku naporima Vlade Republike Srbije u borbi protiv pandemije virusa COVID-19, farmaceutska kompanija Novartis, zajedno sa svojom Sandoz divizijom, donirala je 5,4 miliona dinara kao podršku zdravstvenom sistemu u snabdevanju medicinskom opremom, uključujući zaštitne maske, testove na COVID-19, respiratore i druge medicinske opreme neophodne za zaštitu zdravstvenih radnika i lečenje stanovništva. "U ovom periodu, suočavamo se sa velikim zdravstvenim izazovima koji zahtevaju saradnju i uključenost celokupnog društva – države, privatnog, akademskog i nevladinog sektora, kao i celokupne zajednice. Kroz ovu pomoć želimo da podržimo pre svega naš zdravstveni sistem i zdravstvene radnike koji su u prvoj liniji borbe protiv pandemije i zaštiti zdravlja stanovništva. Ujedno im se zahvaljujemo na posvećenosti koju pokazuju svakodnevno na svojim radnim mestima u trenucima koji su teški za čitav svet", izjavila je Dominika Sefton, generalna direktorka predstavništva Novartisa u Srbiji i Crnoj Gori. Nataša Petrović, direktorka predstavništva Sandoza za Srbiju i Crnu Goru, dodala je da će Novartis i Sandoz kao zdravstvene kompanije, pored obezbeđene donacije, nastaviti da ulažu u programe i inicijative koji mogu doprineti rešavanju hitnih potreba u javnom zdravstvu, od nesmetanog snabdevanja lekovima, preko istraživanja i razvoja, do podrške svojim zaposlenima i široj zajednici.  Kao odgovor na hitan poziv za istraživanje i razvoj farmaceutskih proizvoda u borbi protiv koronavirusa, koji je objavila Evropska federacija farmaceutske industrije i asocijacija (EFPIA), Novartis je izrazio spemnost da doprinese ovom značajnom naporu stavljajući na raspolaganje niz jedinjenja iz svojih laboratorija koje smatra pogodnim za in-vitro antivirusno testiranje. Pored toga, Novartis procenjuje svoje postojeće proizvode kako bi ustanovio da li bi nekom od njih mogla da se promeni namena izvan njihove odobrene indikacije.Henkel uručio donaciju Kruševačkoj bolniciKompanija Henkel Srbija donirala je sredstva za higijenu i zaštitnu opremu bolnici u Kruševcu sa ciljem da pruži podršku u borbi protiv koronavirusa. Kruševačkoj bolnici uručeno je 320 komada (688 kilograma) Merix praškastog deterdženta, 1.260 komada (676 kilograma) Mer tečnog deterdženta za sudove, kao i 2.000 pamučnih zaštitnih maski kako bi se pacijentima i lekarima omogućili što bolji uslovi, a u narednim danima Henkel će ovoj zdravstvenoj ustanovi isporučiti i 500 vizira, koji su sastavni deo zaštitne opreme medicinskih radnika. „Kao odgovorna kompanija znamo da je pomoć u ovakvo teškoj situaciji od velikog značaja i verujemo da će naša donacija Opštoj bolnici u Kruševcu biti podstrek i za druge, jer je svaki vid pomoći trenutno veoma dragocen“, istakli su u kompaniji Henkel Srbija.NIS podržao Er Srbiju u akciji dopremanja pomoći sa 270 tona avio-gorivaNaftna industrija Srbije odlučila je da pomogne herojske napore našeg nacionalnog avio-prevoznika, čije letelice u Srbiju svakodnevno dopremaju medicinsku opremu i vraćaju srpske državljane, i podržala Er Srbiju sa 270 tona avio-goriva. Ovim poklonom kompanija i zaposleni NIS-a ujedno žele da izraze zahvalnost zaposlenima srpskog nacionalnog avio-prevoznika koji su se odmah stavili na raspolaganje državi i građanima Srbije i nesebično se angažovali na vitalnim zadacima za suzbijanje korona virusa u našoj zemlji. Zajedničkom akcijom, NIS i Er Srbija daju pun doprinos naporima Republike Srbije da se suzbije epidemija virusa Covid-19 i da se omogući da pomoć što pre bude stavljena na raspolaganje našim zdravstvenim radnicima i građanima. Svoj doprinos u podršci zajednici aktivno pruža i Klub volontera NIS-a.Lidl Srbija pomaže Crvenom KrstuU želji da pomogne građanima u nerazvijenim sredinama da prebrode situaciju izazvanu epidemijom virusa Korona, kompanija Lidl Srbija je Crvenom krstu Srbije donirala potrebne namirnice i higijenska sredstva. Crvenom krstu Srbije, koji se svakodnevno trudi da u vanrednom stanju oni najugroženiji imaju svu potrebnu pomoć, ova kompanija uputila je 10 tona proizvoda u vrednosti od oko 10.000 evra. Za one kojima je to najpotrebnije u Babušnici, Beloj Palanci i Dimitrovgradu, od dela pristiglih namirnica biće napravljeni mesečni porodični paketi, dok će ostatak biti usmeren na jednu od narodnih kuhinja. „Kao što se trudimo da obezbedimo hranu na policama naših prodavnica, tako želimo da u ovim okolnostima obroci budu i u domovima onih kojima je to posebno potrebno. Nakon zajedničkog dogovora, donirali smo osnovne namirnice kao što su pirinač, ulje, so, šećer, konzervirana hrana, ali i sredstva za higijenu. Smatramo da je veoma važno pokazati solidarnost i odgovornost prema svim društvenim grupama i želimo da tome i doprinesemo“, rekla je Martina Petrović, rukovodilac korporativnih komunikacija kompanije Lidl Srbija. Lidl Srbija, pod motom održivog poslovanja „Za bolje sutra“, trudiće se da nastavi da pruža podršku zajednici. Ova kompanija je nedavno donirala i novčana sredstva UNICEF-u za kupovinu zaštitnih vizira za zdravstvene radnike u Srbiji.Igrači Sakramento Kingsa donirali medicinska sredstva SrbijiIgrači košarkaškog kluba Sakramento Kings, Bogdan Bogdanović i Nemanja Bjelica pridružili su se fondaciji Ana i Vlade Divac u pružanju pomoći tokom pandemije, donirajući preko potrebne respiratore, zaštitne maske i druga medicinska sredstva, kako bi pomogli opremanju bolnica i zdravstvenih ustanova koje pružaju intenzivnu negu ljudima koji su oboleli od COVID-19, pozitivne  na koronavirus i visokorizične pacijente u njihovoj domovini. “Inspirisan svima iz NBA lige i ljudima širom sveta koji pomažu onima koji su najviše pogođeni nastalom krizom, bilo mi je vrlo važno da doprinesem da do ljudi u domovini stignu sredstva koja mogu spasiti živote", rekao je Bogdanović. "Želeo bih da se zahvalim hrabrim medicinskim radnicima koji svaki dan brinu o obolelima od COVID - 19. Siguran sam da ćemo zajedno ovo teško vreme, ubrzo ostaviti iza nas.” “Supruga i ja smo ponosni što doniramo neophodna medicinska sredstava i tako pomažemo herojima na prvoj liniji fronta u borbi protiv COVID - 19 i što na ovaj način pomažemo i pacijentima, koji su u bolnicama”, rekao je Bjelica. “Sada su zdravlje i zaštita prioriteti i čast nam je što ćemo pružiti pomoć ljudima u domovini.” “Stravičan uticaj ove globalne pandemije je poražavajući i naša srca su sa svakom osobom koju je ova kriza pogodila”, rekao je Divac. “Naša fondacija prikuplja sredstva kako bismo pomogli ljudima da bolje žive i da najugroženijima obezbedimo bolju budućnost. Ana i ja smo počastvovani što se pridružujemo mojim kolegama iz Kings-a i što ćemo poslati respiratore, zaštitne maske i medicinsku opremu kako bismo pomogli herojima – zdravstvenim radnicima i pacijentima u domovini.”Aktiviran SMS broj 7300 za podršku ugroženima u borbi protiv koroneZahvaljujući organizaciji Catalyst Balkans, građani od danas mogu podržati borbu protiv posledica korona virusa slanjem SMS poruke na 7300, po ceni od 200 dinara sa PDV-om. SMS poruka mora sadržati bar jedan karakter. Pored toga, Catalyst je formirao i platformu covid19.donacije.rs kako bi građani mogli da daju svoj doprinos i onlajn donacijom.  „Ova borba zavisi od svakog od nas i zato smo želeli da omogućimo svima da budu njen deo. Pozivamo sve građane da ostanu kod kuće, a da telefon iskoriste kako bi poslali SMS bilo koje sadržine na 7300 ili na platformi covid19.donacije.rs odaberu projekat koji bi podržali“, izjavio je Miloš Janković iz Catalyst-a.Carnex donirao 5,5 tona proizvoda Banci hrane za najugroženijeMesna industrija Carnex donirala je 5,5 tona proizvoda Banci hrane kako bi se obezbedila hrana za najugroženije u epidemiji izazvanoj korona visrusom, saopštila je kompanija. "Banka hrane snabdeva više od 150 raznih organizacija i socijalnih ustanova širom Srbije, koje brinu o deci i mladima sa smetnjama u razvoju ili bez roditeljskog staranja, osobama sa invaliditetom, samohranim majkama/roditeljima, raseljenim licima, porodicama bez primanja, beskućnicima, starim licima, korisnicima narodnih kuhinja, korisnicima sigurnih kuća, nezaposlenima, Romima i mnogim drugima, i sigurni smo da će ova donacija pomoći mnogima od njih”, izjavila je Olivera Papestijević, direktorka marketinga kompanije Carnex. “Naš zadatak, kao jednog od najvećih proizvođača hrane, danas je veoma važan, zato se i u ovim otežanim uslovima rada trudimo da maksimalno obezbedimo potrebe društva u kom živimo, i zahvaljujući našim zaposlenima, u tome uspevamo. Svaka potreba naših građana je za nas deo odgovornosti, i bićemo uvek spremni da pomognemo, posebno ugroženima, jer su njihovi problem danas najveći. Zato nam je u tome pravi partner Banka hrane, jer logistički raspoređuje hranu baš onima kojima je neophodno” naglasili su iz kompanije.МcDonald’s donirao više od 2 miliona dinara u novcu i obrocimaKompanija McDonald’s je u Srbiji od početka pandemije COVID-19 do danas donirala više od 2 miliona dinara, u vidu novčanih sredstava i obroka. McDonald’s se među prvim kompanijama odazvao pozivu Fondacije „Fond B92“ i Filantropskog foruma Srbije i u periodu od 20. do 31.marta svaki dan donirao, a uz  podršku partnera Donesi.com, i isporučivao je medicinskim radnicima Urgentnog centra Srbije po 100 obroka. Ovaj broj je od 1.aprila povećan na 120. Osim Urgentnog centra Srbije, McDonald’s svakodnevno isporučuje po 20 obroka volonterima Crvenog krsta Beograd, dva puta nedeljno po 20 Happy Meal obroka pedijatrijskom odeljenju dečije bolnice „Dr Olga Dedijer“, a donirao je i jednokratnu donaciju od 200 obroka Licu ulice. Pored toga McDonald’s je bio među prvim kompanijama koje su podržale Privrednu komoru Srbije u naporima da se najstarijim građanima obezbede paketi sa namirnicama i donirao milion dinara za nabavku osnovnih životnih namirnica.SBB nudi dodatnu pomoć učenicima - Vlada ne odgovaraKompanija SBB je pre petnaest dana uputila zvaničan dopis ministru prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladenu Šarčeviću, a nakon toga i kabinetu premijerke Srbije Ane Brnabić sa predlogom dodatne pomoći učenicima osnovnih i srednjih škola koji prate nastavu učenjem na daljinu. Kompanija SBB želi da besplatno omogući školskoj deci dodatnu opciju praćenja nastavnog sadržaja u okviru video kluba na digitalnim platformama EON i D3, čime bi učenici dobili mogućnost praćenja svih časova kada god to požele. Učenici bi imali mogućnost i da više puta odgledaju časove ili da pauziranjem preciznije zapišu gradivo. Za ovaj projekat potrebna je saglasnost nadležnog ministarstva, kao i pomoć u objedinjavanju svih video materijala sa snimljenim predavanjima. Ponudu za realizaciju projekta SBB je poslao ministru Šarčeviću još 26.marta, ali do danas nije stigao nikakav odgovor. Obratili su se potom i kabinetu premijerke Ane Brnabić, ali ni oni do sada nisu pokazali interesovanje za realizaciju ovog projekta. Uvereni da bi učenicima osnovnih i srednjih škola opcija gledanja nastave u bilo kom trenutku pomogla u učenju tokom izolacije, SBB javno poziva nadležne u Vladi Srbije da obrate pažnju na dopis i odgovore kako bi postigli dogovor u korist sve naše dece.Ukinuti PDV na donacije svim donatorima!Članovi Saveta za filantropiju iz Кoalicije za dobročinstvo uputili su preporuku Vladi Republike Srbije da se svi donatori koji doniraju neoprofitnim organizacijama, udruženjima, fondacijima i zadužbinama oslobode plaćanja PDV-a tokom perioda vanrednog stanja. Neprofitne organizacije i korporativne fondacije u velikoj meri pomažu ugroženom stanovništvu i doprinose suzbijanju posledica epidemije korona virusa. Koalicija za dobročinstvo pozdravlja sve ekonomske mere koje je Vlada brzo donela, ali je neophodno da mera oslobođenja plaćanja PDV-a bude proširena. Trebalo bi da obuhvati sve podjednako - i donatore i primaoce donacija, uključujući i domaće organizacije civilnog društva, koje su angažovane u pružanju pomoći građanima, kako nacionalno, tako i u okvirima svojih lokalnih zajednica. Važnost ove mere za njihovo efikasno delovanje u saniranju negativnih posledica pandemije prepoznale su i brojne druge organizacije i udruženja, poput NALED-a, Američke privredne komore (AmCham), Saveta stranih investitora (FIC) i Digitalne Srbije", izjavila je Ana Košel direktorka Fondacije Ana i Vlade Divac i dodala da država u programu ekonomskih mera ne bi trebalo da izostavi i podršku udruženjima koja organizuju privrednu delatnost po principu socijalnog preduzetništva, jer ona zapošljavaju teško zapošljive grupe.  Ovaj predlog je upućen od strane članica Koalicije za dobročinstvo  - Fondacije Ana i Vlade Divac, Trag Fondacije, Smart Kolektiva, Catalyst Balkans, Srpskog filantropskog foruma i Foruma za odgovorno poslovanje. Predlogu Koalicije pridružio se i Fond B92. Članovi Saveta za filantropiju iz Koalicije za dobročinstvo su prošle nedelje uputili Vladi i Savetu za filantropiju predlog mera u cilju suzbijanja posledica pandemije. Mere predviđaju formiranje radnog tela pri Savetu za filantropiju za koordinaciju saradnje sa civilnim društvom, uspostavljanje Kompenzacionog fonda za povraćaj PDV-a neprofitnim organizacijama, kao i privremeno ukidanje PDV-a na doniranje hrane. M Enterijer Gradnja - 11 miliona dinara srpskom zdravstvuKompanija M Enterijer Gradnja donirala je 11 miliona dinara za nabavku medicinske opreme u cilju podrške naporima za sprečavanje širenja bolesti COVID-19. Prvi deo donacije upućen je nekim od najugroženijih bolnica - Klinici GAK „Narodni front“ u iznosu od 1,5 milion dinara i Bolnici za ginekologiju i akušerstvo KBC „Dragiša Mišović“ u iznosu od 1 milion dinara. Sredstva su usmerena za kupovinu medicinske opreme potrebne za zaštitu od virusa korona i saniranje posledica epidemije. Kompanija je i kroz privatne donacije osnivača donirala iznos od 8,5 miliona dinara za kupovinu 2 respiratora sa pratećom opremom, ključnih medicinskih instrumenata potrebnih zdravstvenom sistemu Republike Srbije u borbi sa najtežim slučajevima bolesti COVID-19. Grawe osiguranje doniralo 2,5 miliona dinara za respiratoreNa poziv Vlade Srbije, GRAWE je doniralo 2,5 miliona dinara za kupovinu respiratora i druge medicinske opreme koja se koristi u borbi protiv virusa COVID 19. GRAWE nastavlja sa donacijama koje će biti iskorišćene za nabavku medicinske i prateće opreme neophodne za negu i očuvanje života građana koji su najviše ugroženi epidemijom virusa COVID 19. U saradnji sa Ambasadom Republike Austrije GRAWE je doniralo 1300 zaštitnih maski za zdravstvene radnike koji su u vanrednim okolnostima najviše izloženi riziku. Pored toga, u saradnji sa Ambasadom Austrije i Privrednom komorom Srbije, u toku je i nabavka 230 antibakterijskih nepropustivih dušeka koje će biti predati Upravi za logistiku Vojske Srbije i koji će biti raspoređeni na Beogradskom sajmu ili u Areni, privremenim beogradskim bolnicama. Do sada su realizovane donacije u ukupnom iznosu od 3 miliona dinara. Zajedno sa drugim članicama Udruženja osiguravača Srbije, GRAWE je učestvovalo u donaciji sredstava koja su iskorišćena za nabavku respiratora, testova na korona virus, reagensa, medicinske i druge opreme potrebne tokom trajanja epidemije, a radilo se o količini za tri aviona koja su ih dostavila u našu zemlju. GRAWE osiguranje a.d.o. Beograd obaveštava svojih 70.000 klijenta da sve polise osiguranja ostaju aktivne i da, bez obzira na aktuelnu situaciju u zemlji koja je posledica pojave virusa COVID 19, pokrića iz ugovora o osiguranju i dalje važe, u skladu sa uslovima i ugovorenim parametrima. Osiguranicima koji su imali polise putnog osiguranja, koji su se zatekli u inostranstvu i nisu mogli da se vrate u Srbiju usled vanredne situacije, GRAWE je omogućilo kupovinu dodatne polise kojom će klijenti koji su se našli u ovakvoj situaciji „premostiti“ neplanirani produžetak boravka u drugoj državi.Apatinska pivara donirala 7 miliona dinara za borbu protiv pandemijeApatinska pivara uplatila je Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje sedam miliona dinara kako bi podržala borbu protiv COVID - 19 i omogućila nabavku sredstava neophodnih za lečenje tokom pandemije. Ovom donacijom želimo da damo dodatnu podršku zdravstvenom sistemu i svim hrabrim ljudima koji ulažu napore u suzbijanju korona virusa odolevajući ovom velikom globalnom zdravstvenom izazovu“, rekao je Danilo Pušonja, generalni menadžer Apatinske pivare. Pivara će u narednom periodu kao članica Nacionalne agencije za lokalni razvoj (NALED) opštinama u Srbiji obezbediti i dodatnu podršku kroz donaciju paketa bezalkoholnog piva u vrednosti od 1,2 miliona dinara. Na ovaj način pomoć u robi će stići u opštine širom Srbije. Apatinska pivara je poslovanje u potpunosti prilagodila poštujući sve propisane preventivne mere stavljajući na prvo mesto bezbednost i zdravlje svojih zaposlenih, kao i bezbednost kupaca i potrošača. Svi zaposleni čiji opis posla to dozvoljava rade od kuće, dok zaposleni u sektorima prodaje i proizvodnih operacija i logistike rade po prilagođenom radnom rasporedu uz minimalnu izloženost direktnim kontaktima i uz poštovanje mera socijalne distance. Kako bi smanjili rizik za sve zaposlene koji spadaju u osetljive kategorije, zaposleni stariji od 60 godina i oni sa postojećim zdravstvenim problemima ostaju u svoji domovima, uz zadržavanje radno pravnog statusa. OTP banka donirala dostavno vozilo TorlakuU borbi protiv koronavirusa, OTP banka je donirala Institutu za virusologiju, vakcine i serume Torlak dostavno vozilo u vrednosti preko 3 miliona dinara. Znajući sa kakvim izazovima se suočio ceo zdravstveni sistem naše zemlje, banka je dodatno donirala ukupno 2.650.000 dinara Opštoj bolnici u Sremskoj Mitrovici, Kliničkom centru u Nišu, Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije - Dečije odeljenje, Opštoj bolnici u Subotici i gradu Valjevo, koji prikuplja sredstva za lokalne zdravstvene institucije. Takođe, OTP banka je olakšala svojim klijentima način na koji mogu da doniraju sredstva na zvanični račun RFZO. U ovako teškim okolnostima, dostavno vozilo će za Institut Torlak imati značajnu ulogu u transportu testova na virus COVID-19, i time će direktno pomoći u bržoj i efikasnijoj dostavi rezultata. Vozilo je u potpunosti prilagođeno za ove potrebe i poseduje dodatnu opremu koja uključuje ugrađenu termoizolaciju, rashladni uređaj i termopisač koji beleži temperaturu. Zahvalnost zaslužuju i partneri OTP banke i OTP Leasinga koji su dali svoj doprinos u ovoj donaciji – Relault Nissan Srbija i Reno Sava. Banka je pružila i novčanu podršku Institutu i bolnicama u Sremskoj Mitrovici, Nišu, Subotici i Valjevu, kako bi poboljšali opšte uslove za rad i nabavili neophodnu medicinsku i zaštitnu opremu. Kako bi zaštitila klijente i zaposlene, banka preduzima propisane mere od strane Svetske zdravstvene organizacije, od početka pandemije. Radi odgovornijeg postupanja tokom trajanja borbe sa koronavirusom, banka svoje klijente upućuje na beskontaktne i digitalne servise, koji su dostupni im 24/7 i koje mogu koristiti iz svojih domova.Više od preduzetnice: Šije maske besplatno i razmišlja o biznis modelu posle koroneMala novopazovačka krojačka radnja „Sara Home“ do juče je šila posteljinu, peškire i zavese, da bi sa izbijanjem epidemije iz ove male firme izašlo blizu 2000 pamučnih maski. Maske su besplatno dobili domovi zdravlja u Majdanpeku i Novoj Pazovi, bolnice u Starom Slankamenu, Kruševcu i Somboru, Klinički centar i Institut za onkologiju Vojvodine, kao i brojni građani Nove Pazove i okoline. Vlasnica radnje Nataša Treskavica je neposredno po proglašenju epidemije počela da šije maske, koje je poklanjala sugrađanima, kao i zdravstvenim ustanovama: „Ljudi su nam se javljali i tražili da im šijemo maske. Hteli su da ih plate, međutim, ni u jednom momentu nisam želela da nekome naplatim masku. Kako naplatiti nekome nešto što mu štiti zdravlje? Nekada je važnije od svega – pomoći“. Firmu „Sara Home“, osnovanu pre dve godine, pored šivare čine i dva maloprodajna objekta u Novoj Pazovi i Batajnici. Trenutno, uključujući Natašu i njenog supruga Đuru, ima četvoro zaposlenih. Proizvode i prodaju tekstilne predmete za kućnu upotrebu, kao što su posteljina, jastuci, jorgani, prekrivači, zavese, krpe, peškiri, stolnjaci – sve što obogaćuje i ulepšava dom ili nas greje dok spavamo. Nataši je za pokretanje biznisa, pored entuzijazma i velike ambicije, pomogla kreditna i savetodavna podrška Erste Banke, u okviru programa socijalnog bankarstva „Korak po korak“.

Srbija

Finansijske istrage protiv 23 osobe u Beogradu u prošloj godini

Tokom prošle godine doneta je naredba o pokretanju finansijskih istraga protiv 23 osobe u odnosu na 33 osobe u 2018. godini, pokazuju podaci posebnog odeljenja za borbu protiv korupcije pri Višem tužilaštvu u Beogradu, saznaje Politika.Pored toga u ostalim predmetima je identifikovana i oduzeta protiv pravna imovinska korist od izvršilaca krivičnih dela u 2018. u iznosu 1,84 miliona dinara i 3350 evra, a izvršioci su u obavezi da obeštete oštećene u iznosu nešto većem od osam miliona dinara.U toku 2019. od okrivljenih je oduzeto nešto preko milion dinara na ime protivpravne imovinske koristi, a odlukom suda okrivljeni su u obavezi na obeštećene od 11,7 miliona dinara.U ove sume nisu uračunati iznosi iz sporazuma o priznanju krivičnih dela koje sud nije još potvrdio, kao ni vredni predmeti i imovinska korist čije se oduzimanje traži u podnetim optužnim aktima.Zloupotreba krivičnog položaja je najčešće koruptivno krivično delo zbog kojeg posebna odeljenja za borbu protiv korupcije pri višim tužilaštvima u Beogradu, Novom Sadu, Kraljevu i Nišu pokreću postupke. Najveći broj krivičnih prjava za borbu protiv korpucje podnose građani, pa MUP, ostali organi i institucije. 

Srbija

Zašto će nam javni dug skočiti na 60 odsto BDP

Na kraju 2019. godine dug opšteg nivoa države Srbije iznosio je 24,4 milijardi dolara, tj. 52,9 procenata BDP-a.  Samo tokom prošle godine dug opšte države je povećan za 1,0 mlrd evra u odnosu na kraj 2018, najviše usled povlačenja kredita stranih vlada i neto zaduživanja na domaćem finansijskom tržištu, ali i uticaja (nepovoljne) promene deviznih kurseva, pokazuje najnovija analiza javnog duga u 2019. godini koji je uradila Parlamentarna budžetska kancelarija.  Stanje javnog duga treba gledati u kontekstu pandemije korona virusa i najavljenih mera Vlade Srbije jer novca za to trenutno nema i Vlada Ane Brnabić će morati prilično da se zaduži. Iako se povećao u apsolutnom smislu u odnosu na kraj 2018. godine, sadašnji nivo javnog duga predstavlja značajno smanjenje, kako u apsolutnom, tako i u relativnom smislu u odnosu na kraj 2014. godine, kada je počela fiskalna konsolidacija kroz smanjenja penzija i plata u zaposlenih u javnom sektoru.Javni dug je dug države, čine da direktan dug nastao zaduživanjem države i indirektne obaveze po davanju garancija.Javni dug čine državne obveznice (12,5 mlrd. evra) i krediti uzeti od stranih država (9,5 mlrd. evra).Najveći deo duga se koristi za budžetsku podršku i unapređenje javnih finansija, dok se krediti uglavnom koriste za restrukturiranje javnih preduzeća, putnu strukturu i otplatu dugova nastalih u vreme SFRJ.Među državama kojima Srbija duguje najviše su Emirat Abu Dabi, Kina, Rusija, Kuvajt i Azerbejdžan. Obaveze prema ovim poveriocima su u 2019. godini povećane za skoro pola milijardi evra.Republika Srbija ima značajan deo indirektnih obaveza, koje nastaju kao posledica izdatih garancija na zaduživanje javnih preduzeća (EPS, Putevi Srbije, Železnice, Srbijagas itd), ali i na zaduživanje preduzeća u kojima Srbija ima samo jedan deo (FIAT, Air Serbia). Ove indirektne obaveze iznose oko 1,5 milijardi evra, a prošle godine je aktivirano 91,6 miliona evra garancija. Vlada Srbije je 31. marta objavila detalje ekonomskog paketa pomoći privredi u iznosu u 5,1 milijardi evra, što predstavlja 11 procenata srpskog BDP-a (procentualno, među većim paketima u svetu).Fiskalni savet predviđa da će Vlada Srbije morati da se zaduži za dodatnih 3 milijarde evra, kojih trenutno nema u budžetu, da bi ovaj paket sprovela u delo.Uzimajući u obzir neizbežnu privrednu kontrakciju (Bečki institut za međunarodnu politiku i privredu predviđa za Istočnu Evropu kontrakciju od 3-5 procenata kao optimističnu prognozu, odnosno 10 procenata kao pesimističnu), ovo bi najverovatnije moglo da pogura nivo javnog duga na 60 procenata BDP-a, predviđa Fiskalni savet.S ozbirom na to da će zaduživanje preko država biti smanjeno, Srbija će verovatno morati da se zadužuje putem emitivanja obveznica. U poslednjih pet godina Srbija popravila rejting na međunarodnom tržištu hartija od vrednosti, tako da danas ima rejting BB+ (Standard and Poor’s, Fitch) ili Ba3 (Moody’s).Ipak, obveznice sa ovim statusom se i dalje smatraju rizičnim i sugerišu da kod dužnika postoji značajna verovatnoća da neće moći da isplati sav dug, što će povećati cenu zaduživanja mimo trenutne već povećane potražnje za novcem na svetskom tržištu. Kamatna stopa na desetogodišnje državne obveznice R. Srbije je na kraju 2019. iznosila manje od 2 procenta.Izvor. Parlamentarna budžetska kancelarija; WIIW; FS.

Svet

Cene nafte padaju uprkos dogovoru o rekordnom smanjenju proizvodnje

Članice Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEC) i druge države koje prozivode taj energent kasno sinoć su postigle dogovor kojim će proizvodnju nafte umanjiti za 9,7 miliona barela dnevno, odnosno smanjiti količine na globalnom tržištu za nešto manje od 10%, javlja CNBC.Dogovor grupa poznate kao OPEC+ prethodno je otežavao stav Meksika koji nije želeo da smanji proizvodnju za 400.000 barela dnevno, pa će po novom planu svoj output umanjiti za 100.000 barela na dnevnom nivou.Sastancima na kojima je dogovarana proizvodnja energenta, čija je cena umanejna i trenutnom pandemijom koronavirusa, prethodio je i cenovni rat Saudijske Arabije i Rusije, koje su cene Brenta i West Texas Intermediate 

Srbija

Privrednici od danas mogu da traže pomoć države

Privrednici Srbije od danas mogu da se prijave za državnu pomoć u okviru ekonomskih mera za saniranje posledica uticaja virusa korona na privredu Srbije.Svi zainteresovani moći će da se prijave, i to kroz poresku prijavu, koju i inače popunjavaju.Vlada Srbije usvojila je u petak tri uredbe kojima se precizira primena mera za podršku privredi u vanrednom stanju nastalom zbog pandemije virusa korona.Privrednici mogu da se prijave za odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade za april, maj i jun, odnosno maj, jun i jul (ako su već isplatili martovske plate). Uslov je da od 15. marta do prošlog petka nisu smanjili broj zaposlenih za više od 10 odsto. Odloženi porez će se naplaćivati od 4. januara sledeće godine u 24 mesečne rate.Ova uredba reguliše i isplatu minimalnih zarada za preduzetnike, paušalce, preduzetnike poljoprivrednike i zaposlene u mikro, malim i srednjim preduzećima koje će država isplatiti u maju, junu i julu. Po pola minimalca dobiće zaposleni u velikim preduzećima koji su dobili rešenje o prekidu rada (što nije isto kao i otkaz).ŠTA URADITI DA BISTE SE PRIJAVILI I DOBILI PORESKE OLAKŠICE I MINIMALAC ZA RADNIKE?Najjednostavnije rečeno, pošto se odlaže plaćanje poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada do 04.01.2021, pri popunjavanju poreske prijave, kao dan početka plaćanja poreza stavićete taj datum. I to je sve što treba da uradite. Samim tim, prijavljujete se automatski i za novčanu pomoć u iznosu od 30.000 dinara.Pravno lice koje se opredeli da koristi fiskalne pogodnosti i direktna davanja podnosi praktičmp Pojedinačnu poresku prijavu o obračunatim porezima i doprinosima (dalje u tekstu:Obrazac PPP-PD) za prihode iz radnog odnosa posebno od Obrasca PPP-PD za prihode van radnog odnosa, tako da se na jednom Obrascu PPP- PD ne iskazuju zajedno prihodi iz radnog odnosa i prihodi van radnog odnosa.Pravno lice koje se opredeli da koristi Fiskalne pogodnosti i direktna davanja iz ove uredbe u Obrascu PPP-PD za prihode iz radnog odnosa za obračunski period – mesec za koji koristi fiskalne Pogodnosti i direktna davanja iz ove uredbe u polju 1.4. – datum plaćanja, unosi datum 04. januar 2021. godine.Doprinosi čije plaćanje je odloženo u skladu sa ovom uredbom, smatraju se plaćenim za svrhu ostvarivanja prava po osnovun penzijskog i invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja, ostvarivanja prava za slučaj nezaposlenosti i ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodici sa decom.

Svet

Kina tražila pomoć od Švajcarske u snabdevanju delovima za respiratore

Kina je zatražila od Švajcarske pomoć u snabdevanju delovima za proizvodnju respiratora, jer domaći proizvođači ne mogu da povećaju proizvodnju i zadovolje globalnu potražnju, piše list South China Morning Psost.Zbog skoka potražnje za respiratorima usled pandemije koronavirusa, kineski proizvođači suočili su se sa nestašicom komponenata i preprekama zbog različitih standarda kvaliteta u svetu. Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji je od švajcarskog kolege Ignjacija Kasija zatražio „značajno povećanje“ u snabdevanju potrebnim delovima. „Zemlje poput Švajcarske su snabdevači važnih delova za respiratore. Nadamo se da Švajcarska može da značajno poveća snabdevanje kako bi pomogla kompanijama da povećaju proizvodnju i olakša hitnu situaciju“, rekao je Vang.Kasi je odgovorio da će Švajcarska sarađivati sa Kinom oko povećanja proizvodnje respiratora, kao i lekova i vakcina, i da će obezbediti stabilnost lanaca snabdevanja.Kina je vodeći proizvođač medicinskih rukavica, odeće, respiratora i druge važne opreme. Ipak, ministarstvo industrije saopštilo je da izazove sada predstavljaju izuzetno velika međunarodna potražnja i ograničeni kapaciteti.  Direktor Biroa za nadzor i koordinaciju pri ministarstvu Huang Libin rekao je da su glavni faktori koji onemogućavaju brže povećanje proizvodnje nestašica delova, strani standardi za kvalitet i nova stroga pravila koje je Kina uvela na izvoz medicinske opreme.Drugi zvaničnik kineskog ministarstva industrije Čen Kelong rekao je da, pod trenutnim uslovima, Kina može nedeljno da proizvede oko 2 200 invazivnih respiratora, što je manje od petine ukupnog proizvodnog kapaciteta u svetu. „Nije mnogo realistično misliti da Kina može da potpuno zadovolji snabdevanje za globalno sprečavanje pandemije“, rekao je Čen i dodao da je za proizvodnju naprednih medicinskih uređaja potrebno više vremena, kako bi bezbednosti standardi bili ispoštovani.   

Srbija

Pravi novinari neće podleći samocenzuri

Intervju sa Pericom Gunjićem, glavnim i odgovornim urednikom Cenzolovke, za podcast “Dan posle” (link za audio intervju).Razgovarao: Aleksandar GubašJedanaestog aprila, pre dvadeset i jednu godinu, a takođe za vreme vanrednog stanja, ubijen je Slavko Ćuruvija. Kako se vi, kao višegodišnji saradnik pokojnog Ćuruvije, sećate tog dana?Perica Gunjić: Tih dana je zaista bilo vanredno stanje, i delimično je po nekoj atmosferi podsećalo na ovo danas. Ta neka jeziva tišina, koja je vladala gradom dobrim delom dana -- kada su najavljivana bombardovanja, ili kada su ljudi prosto ostajali u stanovima... Mada, nije baš sve bilo isto, pošto tada nije bilo zabrane kretanja kao danas, ali je istovremeno ta jezovitost imala veze i sa tim što je, i tada, opasnost dolazila od nekog nevidljivog neprijatelja. Danas je to virus, a tada su to bili nevidljivi bombarderi. Slavko Ćuruvija je praćen i prisluškivan, ne samo tih nekoliko dana pre ubistva, nego je to zvanično počelo od jeseni prethodne godine, a tokom suđenja za njegovo ubistvo smo imali prilike da čujemo da je to trajalo i dosta duže. Sećam se te jeze, i tog straha kod mnogih novinara... U tom trenutku je bombardovanje tek bilo počelo pre nekih dvadesetak dana, pa su mnogi ljudi mislili da je to samo početak krvavog obračuna sa svim kritičarima Miloševićevog režima. Taj strah, ta jeza koju su mnogi posle toga osećali opstala je, ja mislim, i dugo posle toga. Verovatno i dan danas mnogi ljudi pomišljaju na to kolika je moć tajnih službi u ovoj zemlji, koje su se i tada, na takav drastičan način, obračunavale sa nekim političkim neistomišljenicima ili kritičarima režima. Posle Ćuruvije taj obračun nije išao dotle da su ljudi ubijani, ali možemo videti mnoštvo jasnih signala da je to, kako bih rekao, srce tame ove države i dalje veoma veoma aktivno, i da određuje sudbine mnogih ljudi -- pa i cele ove države. Dakle, nažalost, nije samo vanredno stanje, i nije ova zlosutna tišina kao što je sada... Nije to jedini, kako bih rekao, strah, i jedina jeziva stvar, nego je to prosto i sama struktura ovog sistema, koja je na neki način ostala nepromenjena.Još jedna stvar koja povezuje 1999. i 2020. godinu je ličnost Aleksandra Vučića. On je u vreme ubistva Ćuruvije bio ministar informisanja, a sada je, formalno, predsednik države -- ali je neformalno zapravo on taj koji usmerava sve resore Vlade, pa tako i informisanje. Kako bi izgledalo poređenje Vučića nekad i sada, što se tiče odnosa prema medijima?PG: U to vreme, devedesetih, su posledice po medije, kao što je bilo i to ubistvo Slavka Ćuruvije, ponekad bile drastičnije. Nepunih godinu dana pre toga je donesen taj Zakon o informisanju -- to je bilo u oktobru ‘98. godine -- koji je, u stvari, služio isključivo za obračun sa medijima. Tu je, pre svega, na udaru bio Slavko Ćuruvija i njegov Dnevni telegraf, i kasnije Evropljanin, ali i drugi nezavisni mediji. Jedan od najodgovornijih ljudi, ako ne i najodgovorniji, za jedan takav zakon bio je, naravno, ministar informisanja Aleksandar Vučić, koji je tada, na vrlo beskrupulozan način -- u vreme kada je isto najavljivano ratno stanje, zbog sukoba na Kosovu, i tako dalje -- pretio medijima, onako bezočno, i te pretnje sprovodio u delo. Ne znam koliko ljudi danas znaju, tada je zabranjen Ćuruvijin Dnevni telegraf -- to je bilo čak i pre tog Zakona o informisanju, jedno nedelju dana. Posle toga su tako drakonske kazne, u stotinama hiljada dolara po jednoj presudi, donošene protiv medija... I u tome svemu je jednu od glavnih uloga igrao radikal Aleksandar Vučić. On je veoma vešt u propagandnom ratu. Dakle, on je kompletnu medijsku scenu, koju relativno dobro poznajem, prekomponovao -- videćete da je veoma uspešno uspostavio svoje medije, koji ga kompletno podržavaju, bez ikakvih naznaka da bi ijedan od njih, ikada, zbog bilo čega njega lično mogao da kritikuje. Ne samo što je stvorio svoje medije, pa i sve televizije sa nacionalnom frekvencijom, nego je stvorio i kompletnu tu scenu -- paralelna novinarska udruženja…Da, čak se i slično zovu udruženja! Zajedničko im je to “UNS”, a samo se početak razlikuje -- pa tako, sem UNS-a i NUNS-a, imamo i režimski PROUNS...PG: Da, upravo tako. To je jedan od tih, često lukavih, načina da se skrene pažnja i da se stvari prikažu suprotnim od onog kakve zapravo jesu. Vi imate udruženja sličnih imena, imate Fejsbuk stranice... Postoji čitava armija “botova” koja radi na Fejsbuku -- i na Tviteru, pošto je Tviter ugasio nekih 8500 naloga ljudi koji rade za Srpsku naprednu stranku. Uopšte, preko društvenih mreža imate različite načine na koje deluje ta propaganda, sve vreme praktično zavaravajući građane.Nov momenat, u celoj ovoj medijskoj situaciji, je i ova najnovija najava Kriznog štaba, da će se ubuduće konferencije za medije održavati bez novinara -- navodno, iz straha za njihovu bezbednost. Kako su uopšte do sada izgledale te njihove konferencije, i kako će izgledati sada kad se pitanja budu slala mejlom?PG: To je, ja mislim, ispunjenje vlažnih snova ove vlasti. Otprilike -- “Da ih više ni ne vidimo, a kamoli da nas nešto pitaju.” To je potpuno besmisleno... Malopre smo pričali o obesmišljavanju medija, i novinarskog posla uopšte, i tek je ovo sada vrhunac toga. Nadam se da se to neće održati, i da ćemo nekako uspeti to da promenimo -- odnosno, da ćemo nekakvim pritiskom na vlast uspeti se izborimo za to da informisanje ponovo stane na noge. Međutim, ne deluje mi kao da će se to uskoro dogoditi.Sve i kad imaju informacije, koliko, u ovoj situaciji, mediji slobodno izveštavaju? Koliko je jak problem autocenzura?PG: Mislim da je autocenzura sada mnogo veća, naročito posle hapšenja Ane Lalić, i da je to bila poruka koju su oni tada hteli da pošalju. Dakle, evo šta vam se može dogoditi -- možete da provedete jednu ili više noći u policiji, da vam pokupe telefone, laptopove i sve živo... Poruka je: “Saznaćemo sve o vama, i ako mislite da vam se to isplati, vi izvolite i pišite kritičke tekstove.” Verujem da su tu poruku tako razumeli mnogi novinari, i verujem da je autocenzura sada mnogo raširenija -- ali se isto tako nadam da pravi novinari, naravno, neće tome podleći.Kakva je situacija sa fizičkim napadima?PG: Poslednji i nadrastičniji fizički napad je, naravno, bilo paljenje kuće Milana Jovanovića, i pre toga prebijanje Željka Matorčevića -- urednika sajta na kome su Milan i Željko objavljivali tekstove o Dragoljubu Simonoviću, koji je na kraju optužen za to paljenje kuće. Ti fizički napadi na novinare, nažalost, nisu toliko retki -- ja sam prilično ubeđen da ih ima mnogo više nego što mi znamo, zato što se ponekad o njima i ne govori. Međutim, pored njih su veoma opasne pretnje i jezivo zastrašivanje koje mnogi novinari doživljavaju -- i to, pre svega, novinari lokalnih medija. Imamo slučaj u Inđiji -- Verica Marinčić, novinarka Inđija kafea, je mesecima praćena i na različite načine zastrašivana od strane jednog čoveka, kome se nije dopalo to što je ona objavila fotografiju njegovog bahato parkiranog automobila. Tortura koju ona prolazi, od prošlog leta -- to praktično traje i do danas -- je zaista jeziva, i to, nažalost, nije jedini slučaj takvog zastrašivanja u našoj zemlji. Toga ima jako mnogo, a najveći problem, kažem, imaju ljudi u lokalnim medijima, koji su praktično napadnuti sa svih strana.Može li država, i da li uopšte želi da uradi nešto po pitanju tih napada?PG: Država na to ne reaguje efikasno. Odnosno, najčešće ne reaguje nikako -- i kada dođe do nje, to nekako nestane u fiokama tužilaštva i policije, i stvari se tu završe. Tako da se, recimo, pretnje kao što su “Treba vas sve pobiti!” predstavljaju kao slobodno izražavanje mišljenja -- bukvalno se na sudu iznose takva objašnjenja. To je sve deo atmosfere u kojoj novinari danas rade, i pravo je čudo da, da pomenem i neke lepe stari, da ipak postoje -- pored tih lokalnih novinara, kojima se zaista divim, jer su neverovatno hrabri -- da kod nas, ipak, postoji nekoliko ozbiljnih i profesionalnih medija. Ne samo ovih najvećih, kao što su N1 i Danas, nego i manjjih istraživačkih centara, kao što su CINS, KRIK ili BIRN.Sad mi nešto pade na pamet. CINS, KRIK i BIRN su sve skraćenice od četiri slova, koje sadrže slovo “i”. Ne bi me začudilo da sada vlast osmisli neku agenciju za istraživačko novinarstvo od četiri slova…PG: I sadržaće slovo “i”… (smeh) Apsolutno, to je verovatno sledeći korak.Kad smo kod sledećih koraka... Budući da se ova emisija zove “Dan posle”, i da se ne interesuje samo za ovo što se dešava sada, za vreme vanrednog stanja, nego i za ono što će biti posle -- na šta će ličiti naši i svetski mediji dan posle kraja krize?PG: Koji će mediji kod nas preživeti ovu krizu, i ovakvu vlast -- to je veliko pitanje... Verujem da mnogo njih neće preživeti, pre svega na lokalu, naročito ako ovo potraje. Za par meseci -- ako se tada završi ova kriza, a nadam se da hoće -- kada mediji budu u finansijskim problemima, ono što možemo od vlasti da očekujemo je samo da ih dokrajči. A ne da im pomogne, kao što to rade mnoge države -- pošto su mediji, naravno, u problemima u celom svetu...Takođe, pre svega medijska slika, ali i uopšte slika našeg društva, zavise od toga da li će doći do nekih ozbiljnijih promena posle koronavirusa. Pretpostavljam da je mogućnost takvih promena vezana i za mogućnost održavanja izbora -- koji su sad odloženi, i pretpostavljam da će biti održani posle završetka ove krize, što je možda na jesen, ili ne znam već kad... Pritom, uopšte ne mislim da bi oni koji bi u tom slučaju došli na vlast bili mnogo bolji prema medijima. Nikad ne treba zaboraviti da je ovakvu medijsku scenu počela da pravi, u stvar,i prethodna vlast. Mislim pre svega na tabloide i njihov uticaj, koji je tada počeo da se širi -- da bi onda podivljali od 2012. do danas, i postali ovako besprizorni kao što jesu. Ipak, promena je apsolutno neophodna, i jedini način, čini mi se, da se zadrži profesionalizam medija jeste u tome da dođe do ozbiljnih, sistemskih društvenih promena.

Srbija

Otpušteni radnici iz Hačinsona u Rumi

Početkom aprila, tokom vanrednog stanja, u fabrici francuske kompanije Hačinson (Hutchinson) u Rumi otpušten je veći broj radnika pre isteka ugovora na određeno vreme, zbog smanjenog obima posla, pi&s...

Srbija

Kako je Vlada Srbije našla višak od 15 miliona evra

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, u pratnji ministra vojnog Aleksandra Vulina, na aerodromu u Batajnici svečano je dočekala pomoć iz Ruske Federacije. Ruski prijatelji počašćeni su pogačom i solju, na tradicionalan srpski način, što je dovelo do sablažnjivih slika za pučanstvo, jer su tokom konzumacije prekršeni svi mogući protokoli i mere za zaštitu od zaraze. Nakon tog čina visokog rizika, premijerka je održala prigodan govor u kojem se zahvalila ruskim prijateljima, ali nije odolela niskim pobudama pa je iskoristila priliku da se obruši na izmišljene neprijatelje.“Nemojte da budete toliko licemerni da ceo dan šetate, a onda u 20 časova izađete na terasu i aplaudirate lekarima. Hajde da više nemamo to da u Srbiji budemo kul. Kul je da po danu izlazite, a onda je kul uveče aplaudirati. Najgoru stvar ćete uraditi tim lekarima kojima tapšete. Ti lekari će zbog vas raditi umesto 12, 14 ili 16 sati. Nemojte im to raditi”, održala je premijerka vakelu neposlušnim građanima koji se odaju hipokriziji.Takvo nas vreme zadesilo: licemeri drže filipike protiv licemerja, fabrike za proizvodnju dezinformacija nariču zbog lažnih vesti, duhovni potomci Kajafe i Pontija Pilata propovedaju Hrista, a kradljivci doktorata čuvaju državnu kasu. Pored ovih pošasti koje smo sami izabrali, nama prirodne katastrofe uopšte nisu potrebne – na svojoj propasti radimo sasvim zadovoljavajuće i sami, bez ičije pomoći.Telepatske moći Ane BrnabićNe znam kojim je to naučno-istraživačkim metodama premijerka dokonala da su građani koji svako veče aplaudiraju požrtvovanom medicinskom osoblju isti oni koji su čitav dan proveli šalabazajući naokolo. Pitanje je da li bi čak i bratske kineske vlasti sa totalnom kontrolom i nadzorom građana u okviru sistema društvenog kredita bile u stanju da izgrednike lociraju ovako precizno, a kamoli premijerka zvanično demokratske države koja, koliko mi je poznato, još uvek nije uvela ovakav sistem. Biće da je Brnabić do svojih saznanja došla koristeći se svojim natprirodnim telepatskim moćima. Mada postoji još jedna mogućnost – premijerka jednostavno laže, prebacujući odgovornost sa sebe na unutrašnjeg neprijatelja. Nema efikasnijeg sredstva za borbu protiv licemerja od neistine.Iz ovog premijerkinog nastupa, kao i iz mnogih drugih poslednjih nedelja, dalo bi se zaključiti da su njoj i Vladi Srbije lekari i zdravstvo na prvom mestu. Međutim, kao i sve druge premijerkine izjave, ni ove iznenadne izlive uvažavanja medicinskog osoblja ne možemo uzeti zdravo za gotovo. Funkcioneri iz našeg državnog vrha su lingvističko saznanje o arbitrarnosti jezika shvatili nekako odveć bukvalno, pa između njihovih reči i realnosti obično zjapi ponor čije dubine ne bi uspela da istraži ni najsrčanija speleološka ekspedicija.Zdravstvo, poslednja rupa na sviraliProšlogodišnji budžet jasno govori šta su prioriteti Vlade Srbije: za zdravstvo je izdvojeno 18,3 milijarde dinara, a za vojsku preko 95 milijardi – samo pet puta više. Sredinom 2018. godine prosečna plata u policiji bila je 73.000 dinara, u vojsci 62.000, a u zdravstvu – 55.000 dinara. Dakle, plata u policiji je u proseku bila veća od plate medicinskih radnika preko 30 procenata. U međuvremenu je došlo do proporcionalnih povećanja, ali vojska i policija i dalje zarađuju više od medicinskog osoblja.Za srpske vlasti bezbednosne strukture su kudikamo važnije od zdravstva i obrazovanja, kao što i priliči državi koja teži autoritarnosti. Naprednjačke vlasti mnogo više cene građanina s puškom nego građanina sa stetoskopom, što je sasvim razumljivo ako imamo u vidu ratnohuškačku prošlost predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ministra odbrane Aleksandra Vulina, ministra spoljnih poslova Ivice Dačića i mnogih drugih relikata iz mračnih devedesetih. Između militarizovanog društva i društva sačinjenog od obrazovanih građana sa dobrom zdravstvenom brigom, naši vlastodršci će uvek izabrati ovo prvo, prosto im je takav mentalni sklop.*Ovo je odlomak iz autorskog teksta Tomislava Markovića napisanog za Al Jazeera Balkans, ceo tekst možete pročitati na portalu balkans.aljazeera.net (link)

Srbija

Vučić: 11.000 ljudi ostalo bez posla u Srbiji

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić gostovao je u jutarnjem programu na TV Prva i tom prilikom je govorio, između ostalog, o ekonomskim merama i šta nakon pandemije. Istako je da Srbija neće uzimati novac od MMF-a, najavio je nove investicije i istako važnost oporavka tržišta zemalja u koje Srbija izvozi robu. Naveo je podatak da je do sada u Srbiji oko 11.000 ljudi ostalo bez posla i da država planira da te ljude zaposli velikim investicionim ciklusom, kao i da je ideja da se sačuva bar 10 do 20 procenata ljudi koji su se vratili iz inostranstva.  Vučić je izjavio da je najgori scenario da se iz krize Srbija izvuče u junu ove godine, ali da veruje da će se to desiti i ranije. Dodao je da neće biti smanjivanja plata i penzija i da će se država truditi da mnogo pomogne privatnom sektoru i rekao  „Ukoliko budemo imali dobre prihode, verujem da možemo još više da ubrizgamo u privatni sektor, ali to ćemo moći da procenjujemo bolje za par dana, 15. aprila, jer tada dolazi presek PDV-a, akciza i carina.“ Tom prilikom, predsednik Srbije je rekao da če se požuriti sa otvaranjem gradilišta i najavio da će u narednih mesec dana obelodaniti jednu „fantastičnu investiciju“ koja dolazi u Vojvodinu, opisavši je kao jednu od najboljih koja je ikada došla u našu zemlju. Vučić je naveo da je za Srbiju važno da se ojača tržište Evropske unije, jer odatle dolazi najveći broj investitora, „Nemačke fabrike koje kod nas rade, Francuske fabrike, Italijanske fabrike, one moraju da imaju i tržište u svojim zemljama, moraju da rade njihove fabrike koje snabdevamo proizvodima i poluproizvodima iz Srbije. Zato je za nas važno da oni ubrizgaju mnogo novca u svoje zemlje.“ rekao je Vučić. Na pitanje voditeljke, šta je strategija za dan posle, Vučić je odgovorio da je ovo najveća kriza od 1929. godine i da Evropska unija po prvi put dozvoljava i dokapitalizaciju, vezano za takozvanu državnu pomoć, što nikada ranije nisu dozvoljavali.  „Mi ćemo gledati da najmanje podignemo nivo javnog duga, jer sada u Evropi ni javni dug nije važan, ni defict više nije važan, sada je sve dozvoljeno da bi ekonomija preživela.“ izjavio je Vučić.  

Srbija

Šta sa subvencijama u slučaju otkaza radnicima

Srbija je uložila mnogo novca u otvaranje radnih mesta subvencijama stranim investitorima. Pitanje je da li su oni u obavezi da te subvencije vrate ukoliko otpuštaju radnike.Ekonomista Mihailo Gajić, programski direktor istraživačke jedinice Libertarijanskog kluba Libek kaže za Novu Ekonomiju da sve zavisi od toga kakvi su uslovi u ugovorima koje je država sklopila sa investitorima.“To je čisto pravničko pitanje. Ako to stoji u ugovoru, onda može da se uradi. Ako ne stoji u ugovoru, nije moguće. Zavisi od toga kako je napisano u ugovoru”, rekao je Gajić.On kaže da bi ukoliko bi država tražila od kompanija da vrate subvencije one mogle da zatraže međunarodnu arbitražu, zbog čega bi Srbija mogla da se nađe u situaciji da plaća penale. Gajić je rekao da, kada je u pitanju otpuštanje radnika, situacija zavisi od slučaja do slučaja i smatra da preduzeća ne očekuju da će se šira slika bitno promeniti posle ukidanja vanrednog stanja u zemlji. “Vrlo je verovatno da preduzeća koja otpuštaju radnike računaju na to da će posle ukidanja vanrednog stanja da se sve vrati na staro”, ocenjuje Gajić.Kada su u pitanju procene o posledicama krize zbog pandemije, Gajić kaže da se na svetskom nivou ne očekuje pozitivan razvoj i da će preduzeća odluke o otpuštanjima donositi u skladu sa time. “Ono što mi posmatramo je da agencije koje se bave ekonomskim predviđanjima ukazuju na veliku recesiju”, rekao je Gajić i dodao da se, ako se smanjuje i ekonomija Kine, ni u Srbiji ne može očekivati drugačije.